Osim da je Kosovo i Metohija nit, pupčana vrpca (koju bi neki u vlasti i oko nje, koji preuzimaju na sebe da je preseku a i imaju tu "hrabrost"), identitet, mit i zavet i slične fraze, gospodin Patrijarh Srpski nam dade jasno na znanje da će ga ono, Kosovo i Metohija, samo zavetovati da se kao i za ostale Srbe u dijaspori moli za sve Srbe ma gde bili. Lepo je od njega da toliko brine o Srbima i da je stalno u molitvi za njih, ali ja ne videh ni reč o tome da niko od Srba u vlasti ne sme da prizna otuđenje niti bilo kakav aranžman o kome se talasa sve više i više po naprednim medijima, sve pripremajući teren za takvu odluku. Niti, da nam je to upisano i u svetske odluke u UN. Najgore ako se samo oslonimo na ono: - Videćemo, sve mi se čini da ćemo se posle tog viđavanja samo kajati i sramiti.
A može biti da sam možda i loše čitao, možda i prevideo da je baš tako rekao: Ne damo Kosovo, ne damo svetinje ???, ili "Niko, pa ni Vučić, ne sme da prizna Kosovo*"???

Prava ljubav je sud i svedočenje istine. Ako nema svedočenja onda je ona kimaval koji uprazno zveči.
Mnogo govoriti o ljubavi, a delatno je ne sprovoditi je ništa drugo nego češkanje po ušima ili magijsko zavođenje.
Misija Crkve je da u svakoj prilici potvrđuje svoj stav o Kosovu, suprostavlja ga vladajućoj politici tako da u narodu stalno oprisutnjuje svest o značaju zaveta, kosovskog, svetosavskog. Ukazivati na zlo i greh, vodeći brigu o moralnom zdravlju naroda, suprostavljati se nakaradnim zakonima (evo prilike da se aktivno bori protiv izglasavanja zakona i istopolnim brakovima) i stalno ga podsećati na istorijsku svest o postojanje Zla kojem je srpski narod oduvek bio izložen, ali nikada ne zastupati stav o osveti i zlopamćenju.
Kakav je značaj svesti o svedočenju istine i postojanju zla neka pokaže primer filosofa Emanuela Levinasa kojem je u holokaustu stradala bliža porodica i koji zbog toga, iako je bio nemački đak nikada posle rata nije hteo da stupi na nemačko tlo.

Za Kosovka čitajte malo Nušića, Jastrebova, pa govorite da Srbi nisu marili za crkvu. Na dan Svetih Arhanđela su ljudi išli da pale sveće u ruševinama Dušanove zadužbine u Prizrenu, peške od Priztena do manastira u vreme najvećeg brozovog antisrpskog orgijanja. Ljudi su napadani, pljuvani, gađani kamenicama od strane šiptara, ali su išli, išli, išli prema manadtiru. Sveće su paljene u razrušenoj crkvi gde je nekada bio oltar. Mesto sa pločom Dušanovog groba je čisćeno, a na njemu je bilo i životinjskog i ljudskog izmeta. Inače ruski konzul u Prizrenu Jastrebov je ubijen, veliki prijatelj Srba. Ne znam da li bar ima neku uličicu u Beogradu, ali zato nato lešinar prima nagradu sanu.

Crkva ima instrument strahovitog značaja i efekta.
Da li će najaviti njegovu primenu za vernike koji odlučuju o otcepljenju srca Srbije,pokazaće iskrenost i spremnost da se Srce brani kako zaslužuje.
Delom.