Neka uređuju stvari u svojoj kući kako hoće. Ali onako kako je ta država deo njihovog identiteta, ta crkva koju u državnom loncu kuvaju je deo mog identiteta. Crkva želi dijalog i dogovor, ali ne želi ucene, manipulacije i jednostrana tumačenja istorijskih činjenica
Preporuke:
22
0
2
sreda, 26 maj 2021 12:12
Nenad Pivaš
Jako važan tekst, iako toga neki verovatno nisu svesni. Prava opasnost za SPC u Crnoj Gori nije raspop Miraš, koji je uvek bio samo kamen u tuđoj ruci, već u tome da neko iz lokalnih eparhija SPC napravi raskol po makedonskom scenariju. Nadam se da će SPC po tom pitanju postupiti tvrdu, da nikakvu autonomiju ili posebnost - navodno u vidu "kompromisa" - neće dati tamošnjim eparhijama, jer je vrlo evidentno čemu bi to dugoročno vodilo. Naprotiv, treba ukinuti i neke stvari koje sada postoje, a koje su besmisleno. Recimo, Amfilohije je sebi početkom 2000-ih uzeo titulu arhiepiskopa, što je bilo pogrešno, jer je arhiepiskop na čelu nezavisne crkve, isto kao i patrijarh. Nadam se da novi mitropolit crnogorsko-primorski neće nositi (i) tu titulu i da će je SPC ukinuti. Takođe, u prethodnom periodu se neretko za naziv crkve u Crnoj Gori koristio ili "pravoslavna crkva u Crnoj Gori" ili je celokupna organizacija SPC nazivana "mitropolija-crnogorsko primorska". Nadam se da je tome kraj.
Preporuke:
52
4
3
sreda, 26 maj 2021 12:19
penzioner Cviko,
Ako je Crkva odvojena od države, što bi država birala verske poglavare? Ili ako je ovo što se u tekstu navodi istina, onda reč svakog člana crkve u stilu "po Božijoj milosti" je lažna. Po Božijoj milosti, to mogu da kažu samo kršteni, samo sveštena lica koja su rukopoložena da delaju po volji Božijoj i koja su slobodna. Političar to nije. I zato, ako govorimo o slobodi, dopustimo da Crkva deluje sama po svome, jer političari ma kako bili vernici su suprotnost Crkvi. Političari imaju interes a Crkva ljubav prema bližnjem svome, kajanje i praštanje kao osnov za zdrav odnos među ljudima. Opet, političari to nemaju.
Preporuke:
21
2
4
sreda, 26 maj 2021 16:13
aleksandar
Da, sjajan tekst, koji navodi na duboko razmišljanje.
Već neko vreme se ne mogu oteti utisku, iako mi je Bog svedok da volim sve naše Srbe gde god da žive, da je montenegro, karadag, zaista prostor u kome je sve toliko iracionalno da prelazi u apsurd. Teatar identitetskih boleština u glavi. Ni manjeg prostora, ni manje ljudi, a bururet u glavi beskonačan.
Naši Srbi tamo su najbolji i najljući Srbi, dočim ona druga skupina, oni što su se bukvalno preko noći, u nekom periodu između 1991. do 2006. premetnuli u ustaše, najgore i najžešće ustaše. Da to je isti onaj "narod" koji je 1991. godine masovno glasao za ostanak u zajednici sa jednorodnom svojom braćom u Srpstvu. A sada?
Kako je moguće da se u jednoj srpskoj zemlji ustaštvo relativno masovno pojavilo tamo gde ga istorijski nikada ranije nije bilo osim u promilima, objašnjivo je verovatno samo psihijatrima.
Mnogo veći uragan je u glavama tzv. "intelektualaca" no u običnih ljudi. Indikativan je navedeni primer Miodraga Lekića.
Preporuke:
35
1
5
sreda, 26 maj 2021 20:44
Rece mi jedan co'ek
Nista sa crkvom nikad NIJE brzo..Crkva je veliki brod koji plovi kroz vreme u nekom nad prostoru..makar tako dozivljavam. Niz puta sam bila na Cetinju i pazljivo pratila kroz moju brojnu porodicu i rodbinu, slusajuci od nebuloza, preko trauma, straha, konfuzija ..pa i do pametnih stvari. Prica o Crnoj Gori NIJe jednostavna jer se radi o narodu koji je prosao mnoga vatrena krstenja, mnoge bure i nevere ..specifican je temperament; Samo kroz 20 vek bilo je previse iskusenja i stradanja. Narod u CG je ostavljen na miru sam sa sobom i sa sirim svetom da se razvija tek nekih 20+ 35+ godina u velikoj drzavi. Kao mali, oni tesko opstaju i svesni donekle svojih ogranicenja. BIli su dobro tlo za komunisticke ideje,. mnogi su ih prihvatili jer kod CG je jak osecaj zajednistva i solidarnosti..onda se i to urusilo.
Preporuke:
9
11
6
četvrtak, 27 maj 2021 08:50
SAA
Nenad Pivaš
Dobro ste primjetili, da je moguća ambicija unutar SPC u Crnoj Gori, da se postane "glavni" ili "samostalan" ili "patrijarh" u Crnoj Gori?
Preporuke:
17
3
7
petak, 28 maj 2021 07:29
Dingo
Kroz pokret Ne damo svetinje tiho i neprimetno se profilisala samostalnost Mitropolije Crnogorske u odnosu na Srpsku pravoslavnu Crkvu. I sama SPC svojim pasivnim stavom prema tamošnjim dogadjanjima tada je doprinela takvom razvoju dogadjaja...
.jpg)
Već neko vreme se ne mogu oteti utisku, iako mi je Bog svedok da volim sve naše Srbe gde god da žive, da je montenegro, karadag, zaista prostor u kome je sve toliko iracionalno da prelazi u apsurd. Teatar identitetskih boleština u glavi. Ni manjeg prostora, ni manje ljudi, a bururet u glavi beskonačan.
Naši Srbi tamo su najbolji i najljući Srbi, dočim ona druga skupina, oni što su se bukvalno preko noći, u nekom periodu između 1991. do 2006. premetnuli u ustaše, najgore i najžešće ustaše. Da to je isti onaj "narod" koji je 1991. godine masovno glasao za ostanak u zajednici sa jednorodnom svojom braćom u Srpstvu. A sada?
Kako je moguće da se u jednoj srpskoj zemlji ustaštvo relativno masovno pojavilo tamo gde ga istorijski nikada ranije nije bilo osim u promilima, objašnjivo je verovatno samo psihijatrima.
Mnogo veći uragan je u glavama tzv. "intelektualaca" no u običnih ljudi. Indikativan je navedeni primer Miodraga Lekića.
Dobro ste primjetili, da je moguća ambicija unutar SPC u Crnoj Gori, da se postane "glavni" ili "samostalan" ili "patrijarh" u Crnoj Gori?