Нека уређују ствари у својој кући како хоће. Али онако како је та држава део њиховог идентитета, та црква коју у државном лонцу кувају је део мог идентитета. Црква жели дијалог и договор, али не жели уцене, манипулације и једнострана тумачења историјских чињеница
Препоруке:
22
0
2
среда, 26 мај 2021 12:12
Ненад Пиваш
Јако важан текст, иако тога неки вероватно нису свесни. Права опасност за СПЦ у Црној Гори није распоп Мираш, који је увек био само камен у туђој руци, већ у томе да неко из локалних епархија СПЦ направи раскол по македонском сценарију. Надам се да ће СПЦ по том питању поступити тврду, да никакву аутономију или посебност - наводно у виду "компромиса" - неће дати тамошњим епархијама, јер је врло евидентно чему би то дугорочно водило. Напротив, треба укинути и неке ствари које сада постоје, а које су бесмислено. Рецимо, Амфилохије је себи почетком 2000-их узео титулу архиепископа, што је било погрешно, јер је архиепископ на челу независне цркве, исто као и патријарх. Надам се да нови митрополит црногорско-приморски неће носити (и) ту титулу и да ће је СПЦ укинути. Такође, у претходном периоду се неретко за назив цркве у Црној Гори користио или "православна црква у Црној Гори" или је целокупна организација СПЦ називана "митрополија-црногорско приморска". Надам се да је томе крај.
Препоруке:
52
4
3
среда, 26 мај 2021 12:19
пензионер Цвико,
Ако је Црква одвојена од државе, што би држава бирала верске поглаваре? Или ако је ово што се у тексту наводи истина, онда реч сваког члана цркве у стилу "по Божијој милости" је лажна. По Божијој милости, то могу да кажу само крштени, само свештена лица која су рукоположена да делају по вољи Божијој и која су слободна. Политичар то није. И зато, ако говоримо о слободи, допустимо да Црква делује сама по своме, јер политичари ма како били верници су супротност Цркви. Политичари имају интерес а Црква љубав према ближњем своме, кајање и праштање као основ за здрав однос међу људима. Опет, политичари то немају.
Препоруке:
21
2
4
среда, 26 мај 2021 16:13
александар
Да, сјајан текст, који наводи на дубоко размишљање.
Већ неко време се не могу отети утиску, иако ми је Бог сведок да волим све наше Србе где год да живе, да је montenegro, karadag, заиста простор у коме је све толико ирационално да прелази у апсурд. Театар идентитетских болештина у глави. Ни мањег простора, ни мање људи, а бурурет у глави бесконачан.
Наши Срби тамо су најбољи и најљући Срби, дочим она друга скупина, они што су се буквално преко ноћи, у неком периоду између 1991. до 2006. преметнули у усташе, најгоре и најжешће усташе. Да то је исти онај "народ" који је 1991. године масовно гласао за останак у заједници са једнородном својом браћом у Српству. А сада?
Како је могуће да се у једној српској земљи усташтво релативно масовно појавило тамо где га историјски никада раније није било осим у промилима, објашњиво је вероватно само психијатрима.
Много већи ураган је у главама тзв. "интелектуалаца" но у обичних људи. Индикативан је наведени пример Миодрага Лекића.
Препоруке:
35
1
5
среда, 26 мај 2021 20:44
Rece mi jedan co'ek
Nista sa crkvom nikad NIJE brzo..Crkva je veliki brod koji plovi kroz vreme u nekom nad prostoru..makar tako dozivljavam. Niz puta sam bila na Cetinju i pazljivo pratila kroz moju brojnu porodicu i rodbinu, slusajuci od nebuloza, preko trauma, straha, konfuzija ..pa i do pametnih stvari. Prica o Crnoj Gori NIJe jednostavna jer se radi o narodu koji je prosao mnoga vatrena krstenja, mnoge bure i nevere ..specifican je temperament; Samo kroz 20 vek bilo je previse iskusenja i stradanja. Narod u CG je ostavljen na miru sam sa sobom i sa sirim svetom da se razvija tek nekih 20+ 35+ godina u velikoj drzavi. Kao mali, oni tesko opstaju i svesni donekle svojih ogranicenja. BIli su dobro tlo za komunisticke ideje,. mnogi su ih prihvatili jer kod CG je jak osecaj zajednistva i solidarnosti..onda se i to urusilo.
Препоруке:
9
11
6
четвртак, 27 мај 2021 08:50
SAA
Ненад Пиваш
Dobro ste primjetili, da je moguća ambicija unutar SPC u Crnoj Gori, da se postane "glavni" ili "samostalan" ili "patrijarh" u Crnoj Gori?
Препоруке:
17
3
7
петак, 28 мај 2021 07:29
Dingo
Kroz pokret Ne damo svetinje tiho i neprimetno se profilisala samostalnost Mitropolije Crnogorske u odnosu na Srpsku pravoslavnu Crkvu. I sama SPC svojim pasivnim stavom prema tamošnjim dogadjanjima tada je doprinela takvom razvoju dogadjaja...
.jpg)
Већ неко време се не могу отети утиску, иако ми је Бог сведок да волим све наше Србе где год да живе, да је montenegro, karadag, заиста простор у коме је све толико ирационално да прелази у апсурд. Театар идентитетских болештина у глави. Ни мањег простора, ни мање људи, а бурурет у глави бесконачан.
Наши Срби тамо су најбољи и најљући Срби, дочим она друга скупина, они што су се буквално преко ноћи, у неком периоду између 1991. до 2006. преметнули у усташе, најгоре и најжешће усташе. Да то је исти онај "народ" који је 1991. године масовно гласао за останак у заједници са једнородном својом браћом у Српству. А сада?
Како је могуће да се у једној српској земљи усташтво релативно масовно појавило тамо где га историјски никада раније није било осим у промилима, објашњиво је вероватно само психијатрима.
Много већи ураган је у главама тзв. "интелектуалаца" но у обичних људи. Индикативан је наведени пример Миодрага Лекића.
Dobro ste primjetili, da je moguća ambicija unutar SPC u Crnoj Gori, da se postane "glavni" ili "samostalan" ili "patrijarh" u Crnoj Gori?