Kulturnu autonomiju čini sposobnost nekog narada da samostalno razmišlja i formuliše razvojne koncepte. Oslanjanje na gotove modele vodi u kolonijalni položaj.

Додуше, протагонисти оваквих

привредних реформи тврдили су да ће у почетку бити лошије, да би убрзо постало боље.

Одем ја до лекара, бол у колену, она каже, мораћемо најпре да вам израњавимо колено да бисмо подстакли организам да се брже опоравља, и рече идентичну реченицу "од шоквејва ће вам у почетку бити лошије да би касније постало боље"

Е сад одем до акумпунктуристе и он ми каже да је то оно што они зову скретање бола

Дакле западна медицина стара светга 150 година је оно што је права ствар а медицине од по 7000 година су ни за шта?

то је модернизаторски дух за који је Ђинђић заиста крив, иако философ, изјавио је да влада треба да функционише као корпорација, било је јасно што следи, Тачеркино нема друштва и то је и спровео све са одсуством морала

Kakav vas neoliberalizam. Vio njemate ni normalan kapitalziam, opet na veze i preko politike. Cak i neoliberqalizam ne smeta malim drzavama toliko ako su dobro organizovane i posteno. A ovima ostaliam smeta sve, i kapitalizam, feudalizam, ...sve.

Antologijski tekst, ali nazalost,stado Vucicevih biraca nije tome dorasla , a srpska elita - "snom mrtvijem spava" !!!

U ovoj analizi izostao je nekoliko detalja: Mora da se pazljivo analizira postojanje G17 i poimence ljudi koji su se bogatili dok su na jedan krajnje stetan nacin forsirali privatizaciju zarad interesa njihovih stranih sponzora i mecena;
Vazno je napomenuti da je urusavanje i arcenje drzavne imovine pocelo za vreme MIlosevica i kroz devedesete. Otimali su sve do cega su stigli. Dovukli SNS i SPO da
izigravaju laznu opoziciju. Za to vreme nesto pametniji deo Srbije ili je otisao u svet ili su cutali. Srbija je suvise mala za tu kolicinu lopova i posasti.
Posle 2000e god. G17 je ostala i u vladi sa DSS. Vec su novi bogatasi stekli pozicije i diktirali pravila a Kostunica nije mogao u manjinskoj vladi koju je sastavio sa G17, regionima ili vec kako su se zvali za sve pare. Dinkic je jedan od glavnih stetocina u urusavanju Srbije i drzavne imovine a za sta NIJE odgovarao.A pre njega to su bili Milosevici, Mira Markovic, JUL, Miskovici, Karici, Beke, Mitrovici, Kostici, Zept Jankovic

Камо среће да у Србији влада неолиберализам и то би било мање зло од овога што нас је узјахало. Ово што имамо је некакав модел постсовјетске централноазијске аутократије у разблаженој форми. Култ личности вође, изградња станова за "безбедњаке", лажни патриотизам, контрола медија, новчани токови у земљи под контролом једне породице, пљачка буџета, неконтролисано задуживање земље, пребијање политичких противника, паљења кућа неподобним новинарима.

Дис је пророчанском песмом “Наши дани“, још из далеке 1910 г., и то времена “највећег процвата демократије“ у Србији, дао најбољи опис стања српског друштва и народног духа, што важи и за ово “Вучићевско Златно Доба“. Прочитајте овај одломак, размислите, и плачите:

“Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени,.....
......

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти,
Од пандура створили смо великаше.....“.

То је историјски континуитет који неизбежно доводи до резултата какав је данас свуда око вас.
Неолиберализам? Странци криви? Трице и кучине!
Зашто је тако? Узмите огледало, добро се погледајте, и можда ћете разумети?

Уз све дужно поштовање аутору на одличном чланку:

1)Порески јаз у систему ПДВ-а у Србији је 20%(око милијарду евра губитка пореза сваке године). Помножите то са 1.5-2 када се додају остали приходи. Порески терет је опет превисок.
2)Дотације ПИО фонду из буџета су око две милијарде евра годишње.
3)Јавна (и комунална) предузећа су толико пребукирана кадром да је то смешно. Упоредите рецимо ЕПС и Мосэнерго и њихов број запослених.
4) Администрација на свим нивоима је најблаже речено "неефикасна" при чему је стање најгоре на локалу(зато што је он свима ван фокуса).
Решење било којег од ових питања повлачи веће приходе/уштеде којима се може решити инфраструктура, поправити еколошка ситуација или оставља новац у привреди што омогућава реинвестирање.
1) и 4) су релативно лаки за решити, 3) је могуће али теже.