je samo politicka opozicija.Posto se autor u poslednje vreme bavi, kako on kaze "materijalistickom dijalektikom", trebao bi da zna da je politicka vlast samo deo vlasti, i to slabiji, zajedno sa kapitalistima u koje spada Djilas. Djilas je politicki rekreativac, njegovi interesi su na drugoj strani.Zapravo, interes svake politicki vlasti u Srbiji jeste bogacenje i prelazak u posednicku vlast u kojoj je vec Djilas.Iza svega stoji EU koja ovu zemlju vidi kao feudalnu, gde ce se par bogatih porodica, vlasnika svih nas, igrati politike i predstavljati strancima poslusnicku vlast!

Dragan Đilas ima jednu veliku manu i ne nije to što je već bio na vlasti već činjenica da je jako bogat,za njega nema zime on može da bojkotuje i čeka do sutra,mada ja uopšte ne vidim nikakvo opoziciono delovanje,ono što ja vidim u većem delu opozicije je borba za nasleđe DS-a.To što je ta liberalno-građanska dogma odavno potrošena a Bilčik je i definitivno stavio tačku njih u suštini ne dotiče.Glavni problem većeg dela opozicije je taj što je ona u suštini opozicija sopstvenom narodu i njegovim nacionalnim interesima,sa Vučićem je sukob više tehničke prirode,narod to vidi i oseća i zato se stalno ponavlja ona dogma,svi ste vi isti.

Синергија Социјалне и националне фрустрације као енергија за промене су добра дијагноза. Проблем је у терапији. Приметићете да се оба појма односе на становнике земље Србије, тј потенцијалне бираче или демонстранте. То смо исправно детектовали, а онда следи обрт и ослањање на странце и њихову магичну формулу за долазак на власт,а без оних социјално и национално фрустрираних. За њихово поверење се са крила опозиције не бори нико. Напротив нуде се мантре,флоскуле, политике, а у неком броју и исти људи, који су део проблема. Социјална и национална фрустрација су настале много раније, а велики део наде и поверења да ће доћи до бољитка распршили су управо они који нам се данас као опозиција претстављају. Критична маса је те политике већ платила социјално и национално и за нови круг исте приче нема више поверења. Жао ми је што то нисте ни приметили. Неолиберали и неојугословени више неће проћи код фрустрираних,а странци имају свог Вучића. Остају добитници "транзиције",а њима је и данас добро

Rak-rana srpskog društva je sumanuta podela na gradjaniste i patriote i uporno insistiranje na tome da jedna opcija isključuje drugu.
Pri tome se insistira (i u velikoj meri uspeva) da neko ko je rodoljub mora da oseti gnušanje kada mu se pomenu demokratija,gradjansko drustvo i ljudska prava a da se neko ko je liberalan mora da se "naježi" kada čuje reči kao što su patriotizam,Kosovo,srpstvo...
Onako kako je Šešelj iskompromitovao patriotizam naši drugovi gradjanisti su uspeli da ogade drugu komponentu bitnu za razvoj jednog društva - gradjansku svest,borbu za demokratiju,prava pojedinca.
Jednom rečju - politička elita nam je ogadila politiku i samo je pitanje ko im je od nas zakačio koju etiketu (koga vise iritiraju hedni a koga drugi).
Ako se suverenitet države zasniva na suverenitetu pojedinca onda je svaka država suverena samo toliko koliko je svako od nas to.To je nekakav "realni suverenitet".
Koliko smo suvereni?Koliko se pitamo? Koliko kontrolisemo sta politicka elita radi?