ЕУ се понаша ирационално, себи прави проблеме и штету. Добар део тамошње политичке елите бесловесан је толико да слепо верује у сопствену пропаганду, што је увек катастрофално. У свом сну они су сведобри и свемоћни; имају чак и план како своју вољу да остваре на Арктику.

То глумљење Бога можда није проблем док имате силу да стварни свет, макар онај део који вас дотиче, у довољној мери прилагођавате слици из своје пропаганде. Када те моћи понестане, учестаност катастрофалних грешака и "изненађења" расте геометријском прогресијом, јер се стратешке одлуке не доносе на основу истинитих информација, него по колективној догми и манији величине.

Хитлер је и пред сам крај рата још био уверен у неизбежну победу над дивљацима с истока. По карти је махнито померао своје дивизије и наређивао судбоносне контраофанзиве, не схватајући да те дивизије с карте - више не постоје или су сведене на 25% своје почетне снаге; његови генерали само се згледају и колутају очима.

Комесари су помахнитали.

`ЕУ се залаже за то да нафта, угаљ и гас остану у земљи...` Достојно бољих комедија.