Данас се ми заједнички молимо, разговарамо и организујемо заједничке хуманитарне акције. Једино што не можемо заједно је да се причешћујемо. Остала је још само та препрека на путу уједињења.
Курир: Значи, Црква нема ништа против доласка папе?
Епископ Лаврентије: Црква би драге воље прихватила да дође папа. Чак и далај-лама да дође, ми бисмо га прихватили оберучке. Али, наш народ, посебно онај у западним крајевима, који су усташе завиле у црно, наљутио би се на мајку цркву. Ипак, не можемо ми целог живота ићи леђима у будућност. То мора једном да се заврши.
Логично питање би било ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ???
Мени јесте а верујем и већини присебних верника, да је ОВО могуће. Овакав интервју!
Значи, да није "оног тамо народа у западним крајевима који су Усташе завиле у црно", ихаха, давно би смо се ми "покатоличили"!!!!!
Па где ће Вам душа Преосвећени Владико??? Пет пута сам имао част са вама да разговарам. Нисте тада тако говорили! Последњи пут 2002.године када сте ми Ви лично уручили Васкршње јаје на други дан Васкрса! Аман за аман!
Честитке Уредништву НСПМ за овај пренети интервју, имамо сада тему за наредних пет дана! Пасус по пасус!
А око владике Артемија, о па ту спремам једно 10 коментара. СТРАШНО!
Одох сада на Прву Васкршњу Литургију (поноћну), па се јављам.
Боже праштај нам!
Препоруке:
0
0
2
субота, 03 април 2010 23:25
Dokad
Hajde, malo više poštovanja prema gospodinu Lavrentiju, pa ponovo da komentarišete.
"Gde će vam duša?", zakočite malo..
Препоруке:
0
0
3
субота, 03 април 2010 23:29
Petar
Ovo je zaista strašno...
Препоруке:
0
0
4
недеља, 04 април 2010 00:45
300 + 1
Можда би он био идеалан епископ да је био постављен у неку другу епархију у Србији. Али, доле је сарадња неопходна, поготово с онима које је Запад тамо поставио.
Prvu recenicu mogao je da izgovori neko od Titovih birokrata za pokojnog Patrijarha Pavla dok se mucio odrzavajuci srpsku veru i crkvu na Kosovu. Birokratske kombinacije (mozda bi on bio...) ne slazu se sa ucenjem crkve. Nismo mi (niste ni vi u Saboru) to odlucili. Odlucio je Neko Drugi, Bog u Koga verujemo i Kome se molimo.
Drugu recenicu zaista ne mogu da razumem; cak i preosveceni vladika veruje da ce 'kooperativnoscu' sa okupatorom nesto dobiti. Pa, u cemu je to onda episkop srpske crkve po svom svedocenju istine (uprkos svih zala i pritisaka), po svojoj stamenosti i moci anticipacije (predvidjanja) bolji od prosecnog i jako kratkovidog glasaca Borisa Tadica koji veruje da srpski narod sve zrtve podnosi zbog neke nagrade u Evropskoj Uniji, a ne zbog cilja koji je sada sasvim ogoljen - totalne promene nacionalnog identiteta.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 04 април 2010 00:45
milos
ko prati desavanja u nasoj crkvi se nece iznenaditi ovim inervjuom. Avaj da je samo Lavrentije jedini i da je kod nas samo ta pojava. Neka da tesi to sto su sveti oci ovo doba predvideli i objasnili. HRISTOS VOSKRESE!
Препоруке:
0
0
6
недеља, 04 април 2010 01:46
Зоран Поповић
Ако упоштимо схватање да је Бог створио цркву или све цркве, богомоље.
Епископ Лаврентије: Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим. Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви.
Ово схватање Цркве као монопола на посредовање приликом спасења душе је трагично и основна самопоништавајућа грешка.
Немогу да поверујем да ово све изговара ученик Светог Владике Николаја.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 04 април 2010 10:15
Достојевски
Науке и занате можемо примати са Запада, али веру не, јер је и Запад нема. Западно хришћанство сасвим се механизовало и претворило у једну насилничку институцију која жели да господари, а не да служи..Католицизам уместо да диже људе ка богу, спустио је бога на земљу. Протестантизам нема ничега позитивног. Његов смисао је у протесту и негацији. Нестане ли католицизма, нестаће и протеста, али неће нестати католицизма, јер се он обнавља у западном социјализму. Он ће са својим атеизмом и егоизмом довршити разарање запада.
Христос Васкрсе!
Препоруке:
0
0
8
недеља, 04 април 2010 11:02
мање страсти и површности
Мржња и јед су врло лоши савезници... И лако умеју да замуте поглед и ум при читању. И треба их избегавати. Поготово на Дан Васкрнућа. Нигде у тексту интервјуа са преосвећеним владиком Лаврентијем не пише и ништа не имплицира да бисмо се ми већ "одавно покатоличили" да нема Јасеновца и наше поклане западне браће, већ само стоји да је тај страшан злочин и држање дела католичког клера препрека која стоји пред евентуалном папином посетом. И ја мислим да у васкршњој Посланици није било разлога да се од свих епископа издваја један и то баш тренутно најконтроверзнији Атанасије и нисам срећан како функционише црквени врх, али то нема много везе ни са часним господином Лаврентијем, ни са овим његовим искреним интервјуом. Знам да је црква под ударом са свих страна и да то погађа многе искрене патроте и вернике. Али, имам утисак као да неки од коментатора свесно или несвесно доливају уље на ватру и, Боже ме прости, заиста изгледају као провокатори. ХРИСТОС ВОСРЕСЕ!!!
Препоруке:
0
0
9
недеља, 04 април 2010 11:16
Пречанин
Христос Васкрсе!
Владика Лаврентије је дошао на Запад прије четрдесетак година међу подијељене, завађене, обезбожене и супростављене Србе. Прије тога службовао је по забитима Крајине. Свуда је окупљао, мирио, мисионарио, оплемењивао...Један сам од живих свједока оног (не)времена и дјела овог честитог монаха. Гдје год се нашао Он је личним примјером, часним животом и прегалаштвом чинио за свој народ и његову Цркву све што је могао. Овај човјек има шта да каже и зна шта да каже. Припадам људима који га цијене и поштују. Вјерујем његовим ријечима и намјерама.
Е сада, да Он није по мјери критизера који све знају али мало шта чине (изузев забадања трња у здраво тијело)...и то је, нажалост, наша реалност.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 04 април 2010 14:24
Звонимир Костић
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Тужно је на данашњи најрадоснији хришћански дан читати овакав интервју. Ставови г.Лаврентија, благо речено, забрињавају.
Епископ Лаврентије: Чињеница је да долази све више младих епископа, који најбоље разумеју данашње време. Време се мења и сваких десет година ми имамо другу ситуацију у друштву, а свака нова генерација има другачији укус и потребе.
А где је овде светосавска традиција којом се и народ и СПЦ поносе. Да се сваких десет година вера прилагођавала другачијим интересима и потребама, да ли би то уопште била вера. Вера у шта?
Епископ Лаврентије: Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим. Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви.
А ја био уверен да је управо супротно, да су вера, народ и црква једно, нераздвојни. А епископ каже да ће Црква ТЕЖИТИ да се ПРИБЛИЖИ свом народу. Тешко је разумети и остати спокојан...
Препоруке:
0
0
11
недеља, 04 април 2010 17:47
Горан Јевтовић
Е, сад за оне који су нас упозоравили на пост, на љубав (па макар и лажну), на слепу послушност Синоду и одлукама око епископа Артемија, питање - да ли је ово што изрече в.Лавренитије, Православље? Да ли је ово поштовање Канона, Светог предања, Устава? Да ли се Артемије окружио се криминалцима или је посреди нешто друго, много, много опасније?
Препоруке:
0
0
12
недеља, 04 април 2010 19:00
Вози Мишко
Овај интервју није, не може бити реалан! И то за Васкрс! Где ће ти душа, Лаврентије?
Препоруке:
0
0
13
недеља, 04 април 2010 19:13
Дарко Станојевић
Разумео бих овакав интервју, тј. изведене закључке г.Лаврентија, да је објављен пре двадесет година, када су комунисти још увек отворено газили по свему црквеном/духовном, или да је објављен и пре тога, али у дијаспори.
2010. Црква нема Државу против себе.
Сада се Оци боре између себе, а понеки, Богме, и против народа.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 04 април 2010 21:16
Diapazon
".....Католичка црква могла је да ублажи многе несреће које су наш народ задесиле од њених верника. Она то није учинила и то наш народ памти. То је разлог због којег папа још није посетио нашу земљу, а обишао је цео свет."
Naravno, i ja se slazem, Papa bi trebalo da jednoga dana dodje i poseti Svetu Srpsku Zemlju, pogotovu Kosovo i Metohiju.
Trebalo bi da se sagne polubi tu krvlju napojenu zemlju a potom se izvini Srpskom Narodu za sve grehe koje su Katolici cinili Srbima. Posle treba da ode na Svetu Goru, i tamo se zamonasi i time dokaze da je pravi Hriscanin, a ne samo Katolik.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 04 април 2010 21:46
Татијана
Оно што доживљавају првоборци петог окробра, јер нису имали појма зашта се боре, ево доживљавају и верници јер не знају шта славе.
Католичка Црква је највећа секта на свету, а како свако има свој ЈУЛ, унутар те највеће секте су Јеховини сведоци као исти. Зар вам се не чини када читате како Папа папи, да читате уствари Куле Вавилонске. И док сви нападају Јеховине а бране Хришћанство, никоме да буде јасно да брани управо оно што мисли да напада. Врло перфидна игра, али научили смо је напамет.
Ми смо, ево, живи сведоци фалсификовања историје. После свега што знамо о тој криминално-занатлијској делатности, не треба да се буде много паметан па да се схвати како је фалсификовање религије дело истог аутора, и да је за циљ имало стварање дефетистичког менталног склопа. Оно историјско, научили смо и то, има за циљ оправдавање биолошког уништавања читавих народа. Не бих да сликам детаље, само се треба сетити како се томе супротставило оних 300 и њихових и наших, Чокешких, и како се то радило онда док је још било памети. 1389-е се није служио молебан, него се прво читала молитва, па потезао мач и штит. Данас то наравно није цивилизацијски. Прагматично је бити довољно овца и бити довољно жртва, бити убеђен да си такав немоћан мио некоме другом а не само ономе ко те таквим дресирао.
Да, а о васкрсу? Па овај српски народ је одавно славио ускрнуће ante Christum natum. Питање о томе какво се сад то ускрснуће се славило, стварно би ме дотукло.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 04 април 2010 22:31
milos
Episkop Lavrentije je iskren i to se nemoze osporiti. Da su i drugi nasi episkopi tako iskreni bilo bi nam lakse. Ovako moramo da se trudimo da razumemo prave razloge napada na episkopa Artemija i.t.d. Jos kad se u to umesaju i mediji poput B92 i ostalih manje vise slicnih,zbrka postaje totalna. Ostaje pitanje/ SA ILI BEZ PAPE?> Odlucite sami
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 05 април 2010 01:18
Johnny
@ 04 април 2010 16:47 Г. Јевтовић .ХВ поштовани ! Мислим да су одавно настала времена да мирјани најодлучније бране Божију цркву од црноризаца , Митроманија је многима ударила у главу , зар не ?
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 05 април 2010 03:08
Лео
Владика је одраз овог времена и схватања да је црква политичка организација а прича о Богу романтичан начин да се залуђују масе. Могло би се штошта одговарати и одговарати што каже Горан, али чему.
Питање је шта верни човек да ради? Кад дође време да антихрист парадира као Xрист како ћемо га познати? Хоћемо ли му се клањати ако дође у златним одеждама, у сјау и слави? Шта ако већина пође за њим, а прокажу и распну верне? Је ли СПЦ још увек СПЦ и кад владике кажу да им народ не треба (ако хоће, хоће, а ако не може и без њега)? И шта ако се овде не ради о једном владици, ако је такав и синод и већина у Сабору? Одговарамо ли ми за наша дела цркви или Богу? Требамо ли се уздати у цркву да сачува веру, кад и сами знамо да је црква на удару и споља и изнутра?
Питања је пуно, а она само изгледају да више пристају неком верском порталу. Не верујем да на њих може оговорити икакав порталски проповедник, то може само свако сам са својом савешћу разрешити. А НСПМ-у хвала што нам даје информације које нам требају, а не лажи и обману.
И као што дајемо и делимо, поготово за Ускрс, не заборавите још једног нашег пријатеља: НСПМ. Линк је испод сваког текста.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 05 април 2010 09:15
lakon
Sta reci?Jednostavno,ovakvi stavovi"nemaju alternativu".
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 05 април 2010 10:56
Далибор Шкорић
"Епископ Лаврентије: Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим. Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви."
Свештеник јуче на Васкршњој Литургији у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну:"Црква нису само свештеници, Црква је свештенство, монаштво и ви-лаос, народ Божији, чија је глава Христос." Ову дефиницију сам чуо од неколико свештеника и прочитао на много места у Православној литератури. Сад ме занима како Преосвећени Владика схвата Цркву и шта значи "Спасење је потребно њему (вернику) а не Цркви". Ако је прва дефиниција тачна онда владикина реченица значи "Спасење је потребно Цркви, а не Цркви" или Владика има друго схватање у којем постоји подела на "вернике" и "Цркву", одакле води порекло такво схватање и на чему је утемељено? (И шта су онда били Свети Апостоли, "верници" или "Црква"?)
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 05 април 2010 11:19
Дарко Станојевић
Сећајући се ових јеванђелских сведочанстава и истине о Васкрслом Господу нашем Исусу Христу, „у коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), пастирском бригом руковођени, позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „парасинагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15).
Г.Лео, овог цитата из Васкршње Посланице сам се одмах сетио када сте поставили она једноставна, а СТРАШНА питања у Вашем коментару.
С тим, да на већину њих већ, ужаснути, видимо ових дана одговоре својим очима и ушима, али изгледа не смемо себи да признамо да је то истина, јер ће нам се срушити један од темеља на коме стојимо. :(
Христос Воскресе!
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 05 април 2010 13:33
горштак
Курир: Да ли је једно од решења организовање различитих садржаја за младе при цркви? У Грчкој се, рецимо, млади састају у црквеним портама, имају интернет клубове, возе ролере... Епископ Лаврентије: И наша је жеља да се тако приближимо народу, али смо, због тешких околности деценијама и вековима, заостали у односу на друге православне цркве. Желимо да се наши верници у цркви осећају као у својој кући и у томе ћемо успети, ако Бог да здравља.
''Заостали''?! – зато што у црквеним портама немамо ''интернет-клубове'' и ''ролер-стазе'' за младе?!?!
Ако ствари буду ишле како иду, 2020. године интервју са српским владикама ће изгледати овако:
Новинар: Како гледате на иницијативу младих да се канонизују Џон Ленон и Курт Кобејн?
Епископ: Таква иницијатива ће бити узета у обзир већ на следећем заседању Сабора. Џон Ленон и Курт Кобејн дали су немерљив допринос светском јединству, миру и толеранцији, они су пострадали за те идеје и ми као чланица Глобалне цркве, морамо изаћи у сусрет младима који поштују њихову жртву.
Новинар: Није мали број Срба који против тога оштро негодује?
Епископ: Знате, одувек је било заведених и острашћених појединаца који су вукли уназад. Колико год да их има, ми нећемо клечати пред њима, ради добра наше цркве и будућности наше деце. Ви се сећате колико се прашине дигло око организовања рок-концерта пред олтаром у катедрали Светог Саве. Испоставило се да је реч о групи екстремиста који су ширењем популистичких идеја хтели да онемогуће тако племенит подухват који нам је свима донео пуно радости. Били су ту у гостима и Папа и Далај-лама и шамани из источних земаља и дивно је било гледати српску омладину како се са омладином из читавог света радује и весели на себи својствен начин. Те минорне екстремистичке групе морају напокон схватити да је то што чине крајње безумно, јер се народ и вера не бране насиљем, него сарадњом са другима у духу социјалног учења наше Глобалне цркве.
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 05 април 2010 13:35
"iguman"
Kažu da nije lako biti Srbinom.
Medjutim biti verujućim Srbinom je dugotrajna Golgota, koja je po mojoj oceni teža i od same Hristove.
Nisam verovao da život bez ikakovog krsta može biti tako ugodan.
Препоруке:
0
0
24
понедељак, 05 април 2010 20:21
Milojko
Koje nove snage preosveceni GOSPODINE Lavrentije?MOZDA Mirko DJordjevic,koji se pozitivno izrazio o novom kursu SRPSKE CRKVE.Mislite da od crkve treba napraviti mega market.Naprimer prodaja oprostajnica?Mislite li da je dovoljna sama sebi,kada kazete,da jespasenje potrebno narodu !ne crkvi.Sacuvaj nas BOZE od takvih razmisljanja!
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 05 април 2010 20:41
Баја Патак
Признајем, ја сам лош хришћанин/православац. Памтим, а не опраштам. Грех на моју душу! Епископ Лаврентије каже: “…Био сам епископ у Западноевропској епархији и имао само осам парохија…”. Да, сећам се. Пре можда тридесетак година, био сам у манастиру у Химелстиру на прослави лекарске славе Св. Кузмана и Дамјана, по наговору неких колега из Немачке. Тада сам се упознао, руковао и разменио пар куртоазних речи са епископом, јер ја и супруга смо били скоро једини посетиоци из Холандије. Цела атмосфера ми се није допала, јер – у суштини се све сводило на то да се из наших џепова избије што више марака за “добротворне сврхе“ (мада сам пре тога учествовао у неким таквим акцијама). Морам рећи да сам одрастао (као потомак руских избеглица у Југославији) више у оквиру Руске Православне Заграничне Цркве (РПЦЗ) – док она није избегла из Југославије (али, дечије успомене се најдуже памте). Некако у то доба се у Немачкој повео дуготрајни судски спор око огромне имовине РПЦЗ тамо – и Московске Патријаршије, која је, тада, била под потпуном контролом власти и нарочито “органа“ СССР-а, а СССР је желео да ту имовину добије (није се радило само о црквама, него и о стамбеним и пословним зградама и земљишту– другим речима о великом материјалном богатству). Немачке судске власти су затражиле мишљење православних епископа у Немачкој о томе да ли се РПЦЗ с њихове стране сматра и уважава као православна црква, или као неко удружење грађана (јер, у целом спору се радило о црквеној имовини). Мом шоку није било било граница када сам сазнао да је владика СПЦ, Лаврентије (упркос ранијим присним међуцрквеним односима са РПЦЗ) , дао мишљење да РПЦЗ не треба сматрати (православном) црквом. То чак ни тадашња Московска Патријаршија није тако тврдила! Много касније је дошло и до помирења Москве са РПЦЗ; не знам исход судског процеса, али ја тај гест владике Лаврентија памтим, не заборављам и не опраштам. Зато и све што он о било чему изјави узимам на знање са великом прегршти соли..
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 05 април 2010 21:57
Jovica
''Црква би драге воље прихватила да дође папа. Чак и далај-лама да дође, ми бисмо га прихватили оберучке. Али, наш народ, посебно онај у западним крајевима, који су усташе завиле у црно, наљутио би се на мајку цркву. Ипак, не можемо ми целог живота ићи леђима у будућност. То мора једном да се заврши.''
Nisam iz zapadnih krajeva. Iz centralne sam Srbije i ne želim da papa i dalaj lama dođu u Srbiju. I još nešto. Ne želim ni ovakve episkope.
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 05 април 2010 23:12
Дарко Станојевић
Чак и далај-лама да дође, ми бисмо га прихватили оберучке.
Г.Лаврентије овим директно одсече једну ногу (кинеску) столице на коју се попела Србија.
А ако дође папа, можемо слободно сами да одсечемо и ону "руску" ногу.
Омча нам и даље стоји на врату, а та столица кљакава...
-----
Ипак, не можемо ми целог живота ићи леђима у будућност. То мора једном да се заврши.
Само још да убедите у то што причате слуђен српски народ и оснујете, природно, неку странку која ће имати слоган: "И Европа и Косово".
А, не... такве већ постоје. :(
Препоруке:
0
0
28
уторак, 06 април 2010 05:36
MikiNS
Kakav preosvećeni vladika kada za sebe kaže da je veliki ekumenista, koji nema ništa šrotiv dolaska pape u Srbiju.
Jadna li je ova naša Srbije kada su nam episkopi ovakvi. Nije ni čudo da se Crkva nije ni oglasila povodom izdajničke deklaracije o Srebrenici.
PS: Pročitaste li ljudi šta reče Lavrentije o Dalaj Lami. Pa ovo je stvarno neverovatno da Patrijarh ovo podržava.
Препоруке:
0
0
29
уторак, 06 април 2010 18:02
Пречанин
@ Баја Патак
Нисам љекар али имам међу њима познанике и пријатеље па сам, више пута бивао на њиховим славама у Химелстиру. Никада нисам имао такав утисак као Ви нити сам, из уста наших љекара (познајем најмање десетак њих) који су годинама општили са Владиком чуо нешта слично. Зато узимам са резервом и Вашу причу о улози Владике Лаврентија у руско-руским релацијама.
Био сам стотину пута у Химелстиру. Владику су обилазили најугледнији Срби из дијаспоре, са свих континената. Сјећам се и једног симпозијума САНУ одржаног у епископском двору поводом јубилеја Косовске битке када је Владика угостио више еминентних академика. Говорили су о Владици са највећим поштовањем и високо цијенили његово дјело. Поштовали су га и Карађорђевићи и Момчило Ђујић и "Збораши" па и југодипломате.
Препоруке:
0
0
30
уторак, 06 април 2010 21:06
Петар Јанкетић
Они су себи куповали куће од пара које је наша сиротиња давала за гладне на Косову. Ако се то докаже, и он мора да буде свестан своје кривице зато што је дозволио да то други ураде у његово име.
Каква је само ово изјава?!? Обратите пажњу на болдоване речи. Прво се тврди нешто што апсолутно није тачно и што Виши Суд у оптужници против оца Симеона и Предрага Суботичког уопште и не спомиње (али зато на неупућене има великог ефекта у негативном смислу по в.Артемија и његове сараднике) и затим након те саблажњујуће "непобитне" тврдње каже "ако се то докаже" ???
Препоруке:
0
0
31
уторак, 06 април 2010 21:54
Горан Јевтовић
@ Петар Јанкетић
Господине Петре, све је јасно. Лаврентије је "претеча" екуменизма у СПЦ, и ко је мало пратио прилике у нашој цркви то му је позанто. Као што знате, чак га је и Ириније Буловић почетком 70-тих "оштро" упозоравао на то што чини.
Уосталом, познато је да највише пута боравио у Ватикану, да је тамо водио на десетине својих свештеника.
Драго ми је, иако је жалосно, да се појавио овај интервју пре Сабора, баш због оних "неверних Тома" који у случају в.Артемија не виде "ништа", и беспоговорно верују Синоду и перјаницама унијаћења и сваковрсног понижења и растакања СПЦ.
Поздрав.
Препоруке:
0
0
32
среда, 07 април 2010 02:54
Маша
Сасвим обичан интервју, пријатан, леп. Свако иоле неострашћен у Цркви тако мисли. Владици Лаврентију и осталим верницима: Христос васкрсе! А оно што је најлепше је одговор: Заиста васкрсе! :)
Е, ако је тако, а тако је, не разумем већину коментара. Већина као да никада није прочитала Света Писма (намерно у множини). Већина пише као да је Црква нека организација за бригу о српској политици, политичка организација а не духовни, живи скуп свих верних (ма које нације били). Вернике понекад тишти то што СПЦ не окупља и друге народе Христу (сетим се одмах неких монаха дошлих у нашу Цркву са Запада...). То поједине месне Цркве чине, али није раширено. Јер је жалосно и штета да сви остали не буду део свеопште заједнице верних. Како рече апостол Павле, "нема ту Јеврејина или Грка већ све и у свему Христос!" :)
Христос је васкрсао, што значи да је смрт побеђена! Сваки хришћанин који то стварно мисли и осећа не придаје свом мишљењу толику важност да себе поставља изнад Владике. А све Владике судиће Господ кад дође време. Дакле, људи, ако хоћете да себи дате право да коментаришете мисли једног хришћанског Владике, прво будите у хришћанском духу... следите Христове речи и дела.
Препоруке:
0
0
33
среда, 07 април 2010 22:19
Mанојло
Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим
Шта је Лаврентије хтео да каже? У Србији, после скоро шест деценија сурове комунистичко атеистичке диктатуре, народ почиње да се враћа отачкој вери и мајци Цркви која је ту веру у својим недрима неисквареном сачувала. Међутим, сведоци смо да многи "обраћеници" као и "неофити" са једне стране не успевају скроз да се очисте "старог" наслеђа и кроз већ одавно наметнуте критеријуме сада посматрају и просуђују догађања у Цркви, наравно погрешно, мимо предања Цркве, док са друге стране, многи "неофити" упадају у искушење друге врсте, наиме, најчешће немајући у породици традиционалне примере православног поимања Цркве, у својој искреној богоискатељској потрази сусрећу се са многим лажним и искривљеним поимањима Цркве и црквености. Као резултат ових искушења, ми данас имамо подоста "збуњених" верника који узурпирају право да расуђују и преиспитију улогу епископа у Цркви на начин како то православна еклисиолошка свест никад неби чинила. Сведоци смо данас, да многи, чак и међу монаштвом, крајње неовлашћено дају себи за право да прозивају угледне епископе Српске цркве па чак и самог патријарха!
Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви
Колико год да је ова владикина изјава груба и као мисао можда и недоречена, она је у основи тачна. Не ради се ту о покушају увођења римокатоличке "непогрешивости" епископата у односу на верни народ који се треба "подјармити". Наиме, истина је да је Цркву као Богочовечански организам основао сам Господ Исус Христос, својом жртвом на Крсту, Васкрсењем и слањем Духа Светога на Апостоле а са основним циљем спасења људског рода од греха и смрти. У том смислу треба схватити и владикину изјаву.
Препоруке:
0
0
34
среда, 07 април 2010 23:37
Mанојло
Црква би драге воље прихватила да дође папа. Чак и далај-лама да дође, ми бисмо га прихватили оберучке. Али, наш народ, посебно онај у западним крајевима, који су усташе завиле у црно, наљутио би се на мајку цркву. Ипак, не можемо ми целог живота ићи леђима у будућност. То мора једном да се заврши.
"Све што је добро код других, својина је нас Хришћана". Ове речи изрекао је један од најранијих отаца Цркве, уз то и мученик по исповедању Христа, пострадао у 2. веку - Св. Јустин Философ. Јустин је био и апологета вере Хришћанске који је у своје две апологије исповедио и протумачио незнабожачком грчко римском свету 2ог века истину вере Христове и тиме ублажио савремене прогоне хришћана. А опет, неодступно бранећи сваки сегмент учења хришћанског, пројавио је само за Хришћане својствену истинску ширину погледа, које се огледа у његовој горњој изреци. Још је св. Јустин рекао својим мучитељима: "Можете нас (хришћане) убијате али нам не можете наудити" - страшне и истините речи које сведоче о вери Јустиновој и његовој утврђености у Христу и Цркви, као и о непобедивости Христа и Његове Цркве - коју ни врата паклена не могу надвладати! У том смислу, однос православних не сме бити оптерећен било каквим страховима и фобијама од сусрета са "другима" будући да Црква има и обавезу "сведочења Истине" пред светом. Нипошто не смемо падати у заблуду данас у Србији све бучнијих тзв. "ревнитеља" а у ствари псеудо ревнитеља, "зилота" тј. "старокалендараца" - "збуњених" и заплашених људи који су себи и свом уском кругу узурпирали монопол на православље, а у ствари пропагирају ( а не исповедају или сведоче) њихов секташки облик "православља" типа "православље или смрт" који нема никакве укорењености у предању Источне Цркве!
Наравно, уколико истински жели да се сусретне са Српским патријархом, римски папа ће морати да се извине за све српске жртве усташког геноцида, од тог услова неће се одустати, то је јасан став српске јерархије иза којега стоји и владика Лаврентије.
Препоруке:
0
0
35
четвртак, 08 април 2010 09:55
горштак
горштак
@ Манојло
Још је св. Јустин рекао својим мучитељима: "Можете нас (хришћане) убијате али нам не можете наудити" - страшне и истините речи које сведоче о вери Јустиновој и његовој утврђености у Христу и Цркви, као и о непобедивости Христа и Његове Цркве - коју ни врата паклена не могу надвладати! У том смислу, однос православних не сме бити оптерећен било каквим страховима и фобијама од сусрета са "другима" будући да Црква има и обавезу "сведочења Истине" пред светом.
Једна је ствар ако се ви ''срећете са другима'' као појединац. На послу, у комшилуку, на улици, у школској учионици, ви са католиком или муслиманом можете бити комотни, можете се са њим дружити, сарађивати, водити теолошке расправе, па и сведочити Истину на крају крајева, ако вам је баш стало.
Међутим, сасвим је друга ствар довести иноверника у цркву, без обзира што га приватно поштујете и цените. Муслиман нема шта да тражи у православној цркви пошто није крштен, не исповеда Христа нити поштује литургијски поредак и ако је културан човек он ће се тога и сам сетити и неће се наметати као ''гост''. Као што ни ја као православац немам шта да тражим у џамији и са мном нешто озбиљно не би било у реду ако бих имао потребу да се молим међу људима који се клањају Мухамеду.
А управо је то оно што хоће и Лаврентије и друге владике - да и им Папа и Муфтија и Далај-лама уђу у цркву и да се са њима ''заједнички моле'' ( што су у Ватикану ваљда већ и радили ). То није никакав ''сусрет са другима'' већ циркус и будалаштина којом се скрнави светиња и навлачи Божији гнев на народ, на шта немају право ни владике, ни Синод, па ни сам Патријарх.
Црква је заједница и живих и умрлих, дакле историјско биће, због чега они који су тренутно живи немају право да тако охоло и самоуверено преиначују нешто у чијем су стварању учествовале све претходне генерације, за које их мора везивати осећање дуга ако су истински хришћани.
Препоруке:
0
0
36
четвртак, 08 април 2010 22:56
Дарко Станојевић
"Горштак":
Међутим, сасвим је друга ствар довести иноверника у цркву, без обзира што га приватно поштујете и цените. Муслиман нема шта да тражи у православној цркви пошто није крштен, не исповеда Христа нити поштује литургијски поредак и ако је културан човек он ће се тога и сам сетити и неће се наметати као ''гост''. Као што ни ја као православац немам шта да тражим у џамији и са мном нешто озбиљно не би било у реду ако бих имао потребу да се молим међу људима који се клањају Мухамеду.
Служио сам (давно) војску у Словенији и, нормално, повремено сам/смо имали потребу да одемо у цркву и помолимо се, те и да упалимо свеће. Отишли смо у сеоску цркву и питали шта се може учинити по том питању?
Локални свештеник (католик) нас је пустио да на миру обавимо НАШ обред и изговоримо НАШЕ молитве у тој цркви, као и да палимо свеће за неку прилику. Чак смо добили допуштење да уђемо у комунистичким УНИФОРМАМА у цркву (говорим о раним осамдесетим годинама), само је услов био да будемо гологлави, тј. не носимо петокраку (што нам, наравно, није нимало тешко пало!).
Слично сам доживео у Швајцарској, пре доста година.
У џамији заиста немам шта да тражим, али СВЕ хришћанске цркве су ми подобне и погодне за обред.
-----
П.С. Чак сам кумовао двома православним Србима у католичкој цркви (била је велика мука у питању, одобрио бискуп у главном граду те државе!), без икаквих проблема... али то овде није тема.
У Грчкој је слична ситуација исто прошла (мада, једва!). Но, они су већ блиска сабраћа.
Препоруке:
0
0
37
петак, 09 април 2010 12:51
Mанојло
@ Горштак
У свом коментару поводом интервјуа владике Лаврентија, ја нигде нисам пропагирао тзв. "римски" или "женевски" екуменизам, тј. екуменизам како га схватају и пропагирају Римска црква и протестантске верске заједнице - заједничке молитве и богослужења. Такав став чак ни владика Лавренитије није експлицитно изразио у својој изјави за Курир, већ је само рекао да га бије глас да је велики екумениста. Ви, међутим, у свом одговору на мој коментар управо алудирате на ту врсту тзв. "римско - женевског" екуменизма, о којем у Српској цркви, хвала Богу, још нико не говори (осим у негативном смислу)а камоли да га пропагирају. Оно о чему ја јесам говорио у свом коментару, а у вези владикиног говора о евентуалном сусрету са Папом у Србији, јесте управо православни Икуменизам, о којем је говорио у своје време свети ава Јустин Поповић (ја, наравно, не могу да се упоредим са њим ни на којој равни када је реч о богословствовању, нити ми је намера). Православни икуменизам је управо на неки начин и сажет у поменутој изреци св. Јустина Философа: Све што је добро код других, својина је нас Хришћана!
Ви кажете:
На послу, у комшилуку, на улици, у школској учионици, ви са католиком или муслиманом можете бити комотни, можете се са њим дружити, сарађивати, водити теолошке расправе, па и сведочити Истину на крају крајева, ако вам је баш стало.
Сведочити Истину није ствар личног избора православних, већ је то питање верности Христовој заповести израженој у Јеванђељу: "Идите, дакле, и научите све народе..." (Мт.28,19) и ""Оче Свети! Сачувај их у Име Своје, оне које си ми дао, да буду једно као и Ми. Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који Ме узверују њихове речи ради, да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у нама једно буду." (Јован 17:11-21).
Препоруке:
0
0
38
петак, 09 април 2010 12:53
Манојло (наставак)
@Горштак
"Хајде дакле, Најсветији Оче, прими чеда твоја, која су издалека са Истока дошла: загрли оне што дуго времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; излечи оне који су се саблазнили. Нареди да се уклони свака препрека и узрок спотицања који прети делу мира. Докле ћемо се ми, који припадамо истом Христу ...и који смо исте вере, борити једни против других и гложити се међу собом?! Докле ћемо се ми, који поштујемо Свету Тројицу, међу собом уједати и прождирати, док једни друге не истребимо и док нас спољашњи непријатељи не униште?!"
Свети Марко Евгеник у обраћању папи Евгенију на сабору у Фиренци (14.век).
.jpg)
Курир: Значи, Црква нема ништа против доласка папе?
Епископ Лаврентије: Црква би драге воље прихватила да дође папа. Чак и далај-лама да дође, ми бисмо га прихватили оберучке. Али, наш народ, посебно онај у западним крајевима, који су усташе завиле у црно, наљутио би се на мајку цркву. Ипак, не можемо ми целог живота ићи леђима у будућност. То мора једном да се заврши.
Логично питање би било ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ???
Мени јесте а верујем и већини присебних верника, да је ОВО могуће. Овакав интервју!
Значи, да није "оног тамо народа у западним крајевима који су Усташе завиле у црно", ихаха, давно би смо се ми "покатоличили"!!!!!
Па где ће Вам душа Преосвећени Владико??? Пет пута сам имао част са вама да разговарам. Нисте тада тако говорили! Последњи пут 2002.године када сте ми Ви лично уручили Васкршње јаје на други дан Васкрса! Аман за аман!
Честитке Уредништву НСПМ за овај пренети интервју, имамо сада тему за наредних пет дана! Пасус по пасус!
А око владике Артемија, о па ту спремам једно 10 коментара. СТРАШНО!
Одох сада на Прву Васкршњу Литургију (поноћну), па се јављам.
Боже праштај нам!
"Gde će vam duša?", zakočite malo..
Prvu recenicu mogao je da izgovori neko od Titovih birokrata za pokojnog Patrijarha Pavla dok se mucio odrzavajuci srpsku veru i crkvu na Kosovu. Birokratske kombinacije (mozda bi on bio...) ne slazu se sa ucenjem crkve. Nismo mi (niste ni vi u Saboru) to odlucili. Odlucio je Neko Drugi, Bog u Koga verujemo i Kome se molimo.
Drugu recenicu zaista ne mogu da razumem; cak i preosveceni vladika veruje da ce 'kooperativnoscu' sa okupatorom nesto dobiti. Pa, u cemu je to onda episkop srpske crkve po svom svedocenju istine (uprkos svih zala i pritisaka), po svojoj stamenosti i moci anticipacije (predvidjanja) bolji od prosecnog i jako kratkovidog glasaca Borisa Tadica koji veruje da srpski narod sve zrtve podnosi zbog neke nagrade u Evropskoj Uniji, a ne zbog cilja koji je sada sasvim ogoljen - totalne promene nacionalnog identiteta.
Епископ Лаврентије: Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим. Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви.
Ово схватање Цркве као монопола на посредовање приликом спасења душе је трагично и основна самопоништавајућа грешка.
Немогу да поверујем да ово све изговара ученик Светог Владике Николаја.
Христос Васкрсе!
Владика Лаврентије је дошао на Запад прије четрдесетак година међу подијељене, завађене, обезбожене и супростављене Србе. Прије тога службовао је по забитима Крајине. Свуда је окупљао, мирио, мисионарио, оплемењивао...Један сам од живих свједока оног (не)времена и дјела овог честитог монаха. Гдје год се нашао Он је личним примјером, часним животом и прегалаштвом чинио за свој народ и његову Цркву све што је могао. Овај човјек има шта да каже и зна шта да каже. Припадам људима који га цијене и поштују. Вјерујем његовим ријечима и намјерама.
Е сада, да Он није по мјери критизера који све знају али мало шта чине (изузев забадања трња у здраво тијело)...и то је, нажалост, наша реалност.
Епископ Лаврентије: Чињеница је да долази све више младих епископа, који најбоље разумеју данашње време. Време се мења и сваких десет година ми имамо другу ситуацију у друштву, а свака нова генерација има другачији укус и потребе.
А где је овде светосавска традиција којом се и народ и СПЦ поносе. Да се сваких десет година вера прилагођавала другачијим интересима и потребама, да ли би то уопште била вера. Вера у шта?
Епископ Лаврентије: Црква ће тежити томе да се приближи свом народу, али неће клечати пред њим. Ипак, верник треба да буде свестан да је спасење потребно њему, а не Цркви.
А ја био уверен да је управо супротно, да су вера, народ и црква једно, нераздвојни. А епископ каже да ће Црква ТЕЖИТИ да се ПРИБЛИЖИ свом народу. Тешко је разумети и остати спокојан...
2010. Црква нема Државу против себе.
Сада се Оци боре између себе, а понеки, Богме, и против народа.
Naravno, i ja se slazem, Papa bi trebalo da jednoga dana dodje i poseti Svetu Srpsku Zemlju, pogotovu Kosovo i Metohiju.
Trebalo bi da se sagne polubi tu krvlju napojenu zemlju a potom se izvini Srpskom Narodu za sve grehe koje su Katolici cinili Srbima. Posle treba da ode na Svetu Goru, i tamo se zamonasi i time dokaze da je pravi Hriscanin, a ne samo Katolik.
Католичка Црква је највећа секта на свету, а како свако има свој ЈУЛ, унутар те највеће секте су Јеховини сведоци као исти. Зар вам се не чини када читате како Папа папи, да читате уствари Куле Вавилонске. И док сви нападају Јеховине а бране Хришћанство, никоме да буде јасно да брани управо оно што мисли да напада. Врло перфидна игра, али научили смо је напамет.
Ми смо, ево, живи сведоци фалсификовања историје. После свега што знамо о тој криминално-занатлијској делатности, не треба да се буде много паметан па да се схвати како је фалсификовање религије дело истог аутора, и да је за циљ имало стварање дефетистичког менталног склопа. Оно историјско, научили смо и то, има за циљ оправдавање биолошког уништавања читавих народа. Не бих да сликам детаље, само се треба сетити како се томе супротставило оних 300 и њихових и наших, Чокешких, и како се то радило онда док је још било памети. 1389-е се није служио молебан, него се прво читала молитва, па потезао мач и штит. Данас то наравно није цивилизацијски. Прагматично је бити довољно овца и бити довољно жртва, бити убеђен да си такав немоћан мио некоме другом а не само ономе ко те таквим дресирао.
Да, а о васкрсу? Па овај српски народ је одавно славио ускрнуће ante Christum natum. Питање о томе какво се сад то ускрснуће се славило, стварно би ме дотукло.
Питање је шта верни човек да ради? Кад дође време да антихрист парадира као Xрист како ћемо га познати? Хоћемо ли му се клањати ако дође у златним одеждама, у сјау и слави? Шта ако већина пође за њим, а прокажу и распну верне? Је ли СПЦ још увек СПЦ и кад владике кажу да им народ не треба (ако хоће, хоће, а ако не може и без њега)? И шта ако се овде не ради о једном владици, ако је такав и синод и већина у Сабору? Одговарамо ли ми за наша дела цркви или Богу? Требамо ли се уздати у цркву да сачува веру, кад и сами знамо да је црква на удару и споља и изнутра?
Питања је пуно, а она само изгледају да више пристају неком верском порталу. Не верујем да на њих може оговорити икакав порталски проповедник, то може само свако сам са својом савешћу разрешити. А НСПМ-у хвала што нам даје информације које нам требају, а не лажи и обману.
И као што дајемо и делимо, поготово за Ускрс, не заборавите још једног нашег пријатеља: НСПМ. Линк је испод сваког текста.
Свештеник јуче на Васкршњој Литургији у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну:"Црква нису само свештеници, Црква је свештенство, монаштво и ви-лаос, народ Божији, чија је глава Христос." Ову дефиницију сам чуо од неколико свештеника и прочитао на много места у Православној литератури. Сад ме занима како Преосвећени Владика схвата Цркву и шта значи "Спасење је потребно њему (вернику) а не Цркви". Ако је прва дефиниција тачна онда владикина реченица значи "Спасење је потребно Цркви, а не Цркви" или Владика има друго схватање у којем постоји подела на "вернике" и "Цркву", одакле води порекло такво схватање и на чему је утемељено? (И шта су онда били Свети Апостоли, "верници" или "Црква"?)
Г.Лео, овог цитата из Васкршње Посланице сам се одмах сетио када сте поставили она једноставна, а СТРАШНА питања у Вашем коментару.
С тим, да на већину њих већ, ужаснути, видимо ових дана одговоре својим очима и ушима, али изгледа не смемо себи да признамо да је то истина, јер ће нам се срушити један од темеља на коме стојимо. :(
Христос Воскресе!
Епископ Лаврентије: И наша је жеља да се тако приближимо народу, али смо, због тешких околности деценијама и вековима, заостали у односу на друге православне цркве. Желимо да се наши верници у цркви осећају као у својој кући и у томе ћемо успети, ако Бог да здравља.
''Заостали''?! – зато што у црквеним портама немамо ''интернет-клубове'' и ''ролер-стазе'' за младе?!?!
Ако ствари буду ишле како иду, 2020. године интервју са српским владикама ће изгледати овако:
Новинар: Како гледате на иницијативу младих да се канонизују Џон Ленон и Курт Кобејн?
Епископ: Таква иницијатива ће бити узета у обзир већ на следећем заседању Сабора. Џон Ленон и Курт Кобејн дали су немерљив допринос светском јединству, миру и толеранцији, они су пострадали за те идеје и ми као чланица Глобалне цркве, морамо изаћи у сусрет младима који поштују њихову жртву.
Новинар: Није мали број Срба који против тога оштро негодује?
Епископ: Знате, одувек је било заведених и острашћених појединаца који су вукли уназад. Колико год да их има, ми нећемо клечати пред њима, ради добра наше цркве и будућности наше деце. Ви се сећате колико се прашине дигло око организовања рок-концерта пред олтаром у катедрали Светог Саве. Испоставило се да је реч о групи екстремиста који су ширењем популистичких идеја хтели да онемогуће тако племенит подухват који нам је свима донео пуно радости. Били су ту у гостима и Папа и Далај-лама и шамани из источних земаља и дивно је било гледати српску омладину како се са омладином из читавог света радује и весели на себи својствен начин. Те минорне екстремистичке групе морају напокон схватити да је то што чине крајње безумно, јер се народ и вера не бране насиљем, него сарадњом са другима у духу социјалног учења наше Глобалне цркве.
Medjutim biti verujućim Srbinom je dugotrajna Golgota, koja je po mojoj oceni teža i od same Hristove.
Nisam verovao da život bez ikakovog krsta može biti tako ugodan.
Nisam iz zapadnih krajeva. Iz centralne sam Srbije i ne želim da papa i dalaj lama dođu u Srbiju. I još nešto. Ne želim ni ovakve episkope.
Г.Лаврентије овим директно одсече једну ногу (кинеску) столице на коју се попела Србија.
А ако дође папа, можемо слободно сами да одсечемо и ону "руску" ногу.
Омча нам и даље стоји на врату, а та столица кљакава...
-----
Само још да убедите у то што причате слуђен српски народ и оснујете, природно, неку странку која ће имати слоган: "И Европа и Косово".
А, не... такве већ постоје. :(
Jadna li je ova naša Srbije kada su nam episkopi ovakvi. Nije ni čudo da se Crkva nije ni oglasila povodom izdajničke deklaracije o Srebrenici.
PS: Pročitaste li ljudi šta reče Lavrentije o Dalaj Lami. Pa ovo je stvarno neverovatno da Patrijarh ovo podržava.
Нисам љекар али имам међу њима познанике и пријатеље па сам, више пута бивао на њиховим славама у Химелстиру. Никада нисам имао такав утисак као Ви нити сам, из уста наших љекара (познајем најмање десетак њих) који су годинама општили са Владиком чуо нешта слично. Зато узимам са резервом и Вашу причу о улози Владике Лаврентија у руско-руским релацијама.
Био сам стотину пута у Химелстиру. Владику су обилазили најугледнији Срби из дијаспоре, са свих континената. Сјећам се и једног симпозијума САНУ одржаног у епископском двору поводом јубилеја Косовске битке када је Владика угостио више еминентних академика. Говорили су о Владици са највећим поштовањем и високо цијенили његово дјело. Поштовали су га и Карађорђевићи и Момчило Ђујић и "Збораши" па и југодипломате.
Каква је само ово изјава?!? Обратите пажњу на болдоване речи. Прво се тврди нешто што апсолутно није тачно и што Виши Суд у оптужници против оца Симеона и Предрага Суботичког уопште и не спомиње (али зато на неупућене има великог ефекта у негативном смислу по в.Артемија и његове сараднике) и затим након те саблажњујуће "непобитне" тврдње каже "ако се то докаже" ???
Господине Петре, све је јасно. Лаврентије је "претеча" екуменизма у СПЦ, и ко је мало пратио прилике у нашој цркви то му је позанто. Као што знате, чак га је и Ириније Буловић почетком 70-тих "оштро" упозоравао на то што чини.
Уосталом, познато је да највише пута боравио у Ватикану, да је тамо водио на десетине својих свештеника.
Драго ми је, иако је жалосно, да се појавио овај интервју пре Сабора, баш због оних "неверних Тома" који у случају в.Артемија не виде "ништа", и беспоговорно верују Синоду и перјаницама унијаћења и сваковрсног понижења и растакања СПЦ.
Поздрав.
Е, ако је тако, а тако је, не разумем већину коментара. Већина као да никада није прочитала Света Писма (намерно у множини). Већина пише као да је Црква нека организација за бригу о српској политици, политичка организација а не духовни, живи скуп свих верних (ма које нације били). Вернике понекад тишти то што СПЦ не окупља и друге народе Христу (сетим се одмах неких монаха дошлих у нашу Цркву са Запада...). То поједине месне Цркве чине, али није раширено. Јер је жалосно и штета да сви остали не буду део свеопште заједнице верних. Како рече апостол Павле, "нема ту Јеврејина или Грка већ све и у свему Христос!" :)
Христос је васкрсао, што значи да је смрт побеђена! Сваки хришћанин који то стварно мисли и осећа не придаје свом мишљењу толику важност да себе поставља изнад Владике. А све Владике судиће Господ кад дође време. Дакле, људи, ако хоћете да себи дате право да коментаришете мисли једног хришћанског Владике, прво будите у хришћанском духу... следите Христове речи и дела.
Шта је Лаврентије хтео да каже? У Србији, после скоро шест деценија сурове комунистичко атеистичке диктатуре, народ почиње да се враћа отачкој вери и мајци Цркви која је ту веру у својим недрима неисквареном сачувала. Међутим, сведоци смо да многи "обраћеници" као и "неофити" са једне стране не успевају скроз да се очисте "старог" наслеђа и кроз већ одавно наметнуте критеријуме сада посматрају и просуђују догађања у Цркви, наравно погрешно, мимо предања Цркве, док са друге стране, многи "неофити" упадају у искушење друге врсте, наиме, најчешће немајући у породици традиционалне примере православног поимања Цркве, у својој искреној богоискатељској потрази сусрећу се са многим лажним и искривљеним поимањима Цркве и црквености. Као резултат ових искушења, ми данас имамо подоста "збуњених" верника који узурпирају право да расуђују и преиспитију улогу епископа у Цркви на начин како то православна еклисиолошка свест никад неби чинила. Сведоци смо данас, да многи, чак и међу монаштвом, крајње неовлашћено дају себи за право да прозивају угледне епископе Српске цркве па чак и самог патријарха!
Колико год да је ова владикина изјава груба и као мисао можда и недоречена, она је у основи тачна. Не ради се ту о покушају увођења римокатоличке "непогрешивости" епископата у односу на верни народ који се треба "подјармити". Наиме, истина је да је Цркву као Богочовечански организам основао сам Господ Исус Христос, својом жртвом на Крсту, Васкрсењем и слањем Духа Светога на Апостоле а са основним циљем спасења људског рода од греха и смрти. У том смислу треба схватити и владикину изјаву.
"Све што је добро код других, својина је нас Хришћана". Ове речи изрекао је један од најранијих отаца Цркве, уз то и мученик по исповедању Христа, пострадао у 2. веку - Св. Јустин Философ. Јустин је био и апологета вере Хришћанске који је у своје две апологије исповедио и протумачио незнабожачком грчко римском свету 2ог века истину вере Христове и тиме ублажио савремене прогоне хришћана. А опет, неодступно бранећи сваки сегмент учења хришћанског, пројавио је само за Хришћане својствену истинску ширину погледа, које се огледа у његовој горњој изреци. Још је св. Јустин рекао својим мучитељима: "Можете нас (хришћане) убијате али нам не можете наудити" - страшне и истините речи које сведоче о вери Јустиновој и његовој утврђености у Христу и Цркви, као и о непобедивости Христа и Његове Цркве - коју ни врата паклена не могу надвладати! У том смислу, однос православних не сме бити оптерећен било каквим страховима и фобијама од сусрета са "другима" будући да Црква има и обавезу "сведочења Истине" пред светом. Нипошто не смемо падати у заблуду данас у Србији све бучнијих тзв. "ревнитеља" а у ствари псеудо ревнитеља, "зилота" тј. "старокалендараца" - "збуњених" и заплашених људи који су себи и свом уском кругу узурпирали монопол на православље, а у ствари пропагирају ( а не исповедају или сведоче) њихов секташки облик "православља" типа "православље или смрт" који нема никакве укорењености у предању Источне Цркве!
Наравно, уколико истински жели да се сусретне са Српским патријархом, римски папа ће морати да се извине за све српске жртве усташког геноцида, од тог услова неће се одустати, то је јасан став српске јерархије иза којега стоји и владика Лаврентије.
@ Манојло
Једна је ствар ако се ви ''срећете са другима'' као појединац. На послу, у комшилуку, на улици, у школској учионици, ви са католиком или муслиманом можете бити комотни, можете се са њим дружити, сарађивати, водити теолошке расправе, па и сведочити Истину на крају крајева, ако вам је баш стало.
Међутим, сасвим је друга ствар довести иноверника у цркву, без обзира што га приватно поштујете и цените. Муслиман нема шта да тражи у православној цркви пошто није крштен, не исповеда Христа нити поштује литургијски поредак и ако је културан човек он ће се тога и сам сетити и неће се наметати као ''гост''. Као што ни ја као православац немам шта да тражим у џамији и са мном нешто озбиљно не би било у реду ако бих имао потребу да се молим међу људима који се клањају Мухамеду.
А управо је то оно што хоће и Лаврентије и друге владике - да и им Папа и Муфтија и Далај-лама уђу у цркву и да се са њима ''заједнички моле'' ( што су у Ватикану ваљда већ и радили ). То није никакав ''сусрет са другима'' већ циркус и будалаштина којом се скрнави светиња и навлачи Божији гнев на народ, на шта немају право ни владике, ни Синод, па ни сам Патријарх.
Црква је заједница и живих и умрлих, дакле историјско биће, због чега они који су тренутно живи немају право да тако охоло и самоуверено преиначују нешто у чијем су стварању учествовале све претходне генерације, за које их мора везивати осећање дуга ако су истински хришћани.
Служио сам (давно) војску у Словенији и, нормално, повремено сам/смо имали потребу да одемо у цркву и помолимо се, те и да упалимо свеће. Отишли смо у сеоску цркву и питали шта се може учинити по том питању?
Локални свештеник (католик) нас је пустио да на миру обавимо НАШ обред и изговоримо НАШЕ молитве у тој цркви, као и да палимо свеће за неку прилику. Чак смо добили допуштење да уђемо у комунистичким УНИФОРМАМА у цркву (говорим о раним осамдесетим годинама), само је услов био да будемо гологлави, тј. не носимо петокраку (што нам, наравно, није нимало тешко пало!).
Слично сам доживео у Швајцарској, пре доста година.
У џамији заиста немам шта да тражим, али СВЕ хришћанске цркве су ми подобне и погодне за обред.
-----
П.С. Чак сам кумовао двома православним Србима у католичкој цркви (била је велика мука у питању, одобрио бискуп у главном граду те државе!), без икаквих проблема... али то овде није тема.
У Грчкој је слична ситуација исто прошла (мада, једва!). Но, они су већ блиска сабраћа.
У свом коментару поводом интервјуа владике Лаврентија, ја нигде нисам пропагирао тзв. "римски" или "женевски" екуменизам, тј. екуменизам како га схватају и пропагирају Римска црква и протестантске верске заједнице - заједничке молитве и богослужења. Такав став чак ни владика Лавренитије није експлицитно изразио у својој изјави за Курир, већ је само рекао да га бије глас да је велики екумениста. Ви, међутим, у свом одговору на мој коментар управо алудирате на ту врсту тзв. "римско - женевског" екуменизма, о којем у Српској цркви, хвала Богу, још нико не говори (осим у негативном смислу)а камоли да га пропагирају. Оно о чему ја јесам говорио у свом коментару, а у вези владикиног говора о евентуалном сусрету са Папом у Србији, јесте управо православни Икуменизам, о којем је говорио у своје време свети ава Јустин Поповић (ја, наравно, не могу да се упоредим са њим ни на којој равни када је реч о богословствовању, нити ми је намера). Православни икуменизам је управо на неки начин и сажет у поменутој изреци св. Јустина Философа: Све што је добро код других, својина је нас Хришћана!
Ви кажете:
Сведочити Истину није ствар личног избора православних, већ је то питање верности Христовој заповести израженој у Јеванђељу: "Идите, дакле, и научите све народе..." (Мт.28,19) и ""Оче Свети! Сачувај их у Име Своје, оне које си ми дао, да буду једно као и Ми. Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који Ме узверују њихове речи ради, да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у нама једно буду." (Јован 17:11-21).
"Хајде дакле, Најсветији Оче, прими чеда твоја, која су издалека са Истока дошла: загрли оне што дуго времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; излечи оне који су се саблазнили. Нареди да се уклони свака препрека и узрок спотицања који прети делу мира. Докле ћемо се ми, који припадамо истом Христу ...и који смо исте вере, борити једни против других и гложити се међу собом?! Докле ћемо се ми, који поштујемо Свету Тројицу, међу собом уједати и прождирати, док једни друге не истребимо и док нас спољашњи непријатељи не униште?!"
Свети Марко Евгеник у обраћању папи Евгенију на сабору у Фиренци (14.век).