Све је ово тужно.Шта ради 6 милиона Срба у Србији?

”Крајње је време да се освестимо, и у српској држави и у Српској Цркви, јер гној из целог народног тела куља на све стране! Што се тиче приређивача књиге, они смирено, као правници, чекају реакцију тужилаштва, омбудсмана, Министарства просвете, и најзад Председника Републике.”

Ако ова позив није довољан онда ...Срби у Србији ...Срећно...

Хвала Богу да је неко у први план ставио, не само слободу прикупљања текстова о једном феномену, него и егзистенцију младих асистената. Можда је овде требало само јаче подцртати да није реч о књижици у којој су аутори изнели своје ставове, него о прикупљеној грађи, о текстовима који се могу наћи свуда по интернету, о књижици која је заправо представља научно истраживање.

Сећам се и Предрага Стојановића и Ненада Ђурђевића док су били асистенти. Сусрети су били више стицаји околности, него наше намере. Асистенти к'о асистенти. Трпељиви, вредни, предани, увек у неописивој зависности од ментора и стално у некој стрепњи... Никада ми није пало на памет да ће се за њихова имена качити мисао о узимању новца од студента, као што се догодило. А нарочито да ће сада рећи "Факултет с тим нема ништа". Па наравно да нема. Књиге увек имају аутора. Али, да ли факултет има везе са асистентима? Када би се асистентима нешто догодило на факултету због ове збирке туђих текстова, образ би изгубили управо ови професори. А о саблажњавању народа овим "случајем" да и не причам.

А штампару, о сињег ли мученика, који денунцира - требало је навести име - да се молимо за њега. Јер он не гледа своја посла, него туђа. Треба да се молимо за оне које не виде брвно у оку свом.

Ректор (гинеколог по струци) каже након "пријатељских" убеђивања у Синоду, да су се магистри Чворовић и Спасојевић укључили:

А у медијима ових дана незванично сазнајемо да је упркос противљењу Синода на текућем Сабору ипак покренут процес за испитивање легитимности одлука Синода о смени в.Артемија.

Али просто је невероватно колико су Синодалци истрајни у своме апсолутизму и "папској непогрешивости", да чак не презају и од тога да се грубо мешају у слободу мисли и говора, покрећући срамну кампању притисака на све оне који се усуде да изнесу ставове супротне Синодским, при чему се Синодалци идентификују, у својој мегаломанији, са читавом Црквом, не остављајући места у томе верном народу и осталим епископима који чине САСабор.

Такође, оно што је карактеристично за Синодалце је да се крију иза Патријарха и Сабора, тако да редовно јавности представљају да сва независна мишљења и ставови, који се косе са њиховим, представљају ништа мање него "напад на Патријарха и Сабор".

Једноставно Синодалци мисле да су недодирљиви, а у томе им помаже и кордон милиције испред Патријаршије, што је једна незапамћена брука, да се поједине владике бране милицијом од верника који певају црквене песме.

Да ли је икада Синод СПЦ био толико чврсто повезан са државном влашћу као што је то сада случај? Можда зато што данашњу државну власт виде као богобојажљиву, благочестиву и црквену? Или су се повезали по неким другим "врлинима" којим обилује данашња власт?

Јадно и тужно, али Истина на крају увек побеђује.

Професори Правног факултета, поменути у тексту, Стојановић и Ђурђевић, су велики православци и поштоваоци Православља. Али, мало сутра! Њих двојица су пример (по)грешне Србије. Професори који су продавали испите "студентима" нису и не могу бити професори. Али оставимо по страни њихову муку. Све то, полако, долази на своје, кроз њихове непроспаване ноћи. Уосталом шта им друго преостаје него да се моле, само, и они знају да је то без ефекта, пошто онај ком се моле зна ко су и шта су. Вратимо се Чворовићу и Спасојевићевој,до јуче без медијског идентитета. Они, као асистенти на Правном факултету у Крагујевцу, имају професионални циљ: да се баве научним радом и да постану професори. Сигурно им, у том настојању, узори нису поменути, већ неки други професори. За њих двоје било би трагично да их је неко од ове двојице(који себе називају Декаом и Професором) подржао. Ту нешто не би било како треба. Овако могу да одахну јер, некада је човеку довољно да види ко је са супротне стране, па да буде сигуран да је на правој. Чим су ова два трговца испитима, са својим осмесима, са друге стране, ја сам на страни Чворовића и Спасојевићеве. А Правни факултет у Крагујевцу, као институција, туга је и јад. Декан се оградио од неодговорних иступа два асистента. Како га није срамота? Они, пре свега, нису ни иступали испред Парвонг факултета, већ у своје име. Зар Парвни факултет треба да се изјашњава о томе шта његови запослени раде ван процеса рада и наставе? Ако треба, зашто онда "врли Декан", коме је стало до угледа Правног Факултета, не заузме званичан став о томе шта професор Иван Чукаловић ради у слободно време. Иван Чукаловић је судија Уставног Суда непостојеће државе Косова! Па Декане зар ово није за осуду!? Зар од овога Правни факултет не би требао да се огради? Устав Србије је јасан, као и КЗ. Да ли сте их прочитали? Декане, Ви на факултету имате запосленог професора-издајника, а смета Вам шта раде два асистента!?

Свака част за књигу!
Штета што нема више оваквих књига да остане као подсећање на један догађај у земљи Србији.
Овакав линч приређивача је прави одговор ко је у ИСТИНИ. Само храбо!
Људи као што је "Бода"-Ректор и ЊЕГОВА екипа "индекс" ништа друго не умеју осим да за шаку долара уништи ИСТИНУ и да се обрачунају са свима који су истинити светосавци и Христови војници.

Хвала децо на труду и држању. Наставите својим путем.Подсетићу вас и на речи декана правног факултета у Београду приликом једне промоције.
Ако издавач књиге није Правни факултет у Крагујевцу, чему афера. Деца су потписала књигу, именом и титулом који су часно стекли, нашли издавача. Ако шта има спорно, постоје плаћении државни органи да о томе брину. Факултет би требало да брине како да их задржи, реши стамбено питање, омогући даљи развој, у склопу политике о СВИМ асистентима правног факултета у Крагујевцу. Ако, као научни радници, заслужују.

После читања овог текста остаје горак укус и гађење на поступке “силних овога света“. Мени, такође и утисак већ виђеног (déjà vu) – а ево зашто: подсећа на нпр. насилну реформу цркве у Русији у 17. веку, која је довела до погубног раскола, чије последице се осећају и данас. Тада су цар и патријарх (из државно-политичких разлога, заогрнутих у теолошку одору) увели драстичне промене у православно богослужење. Маси народа и знатном броју нижег свештенства је то било неприхватљиво и томе су се успротивили – али државни и црквени апарат је одговорио насиљем, ти људи су обележени су као “расколници“ – мада то уопште нису били - једноставно су били присталице вајкадашњег начина богослужења (звучи помало познато и у садашњој ситуацији, зар не?). Наравно, победила је сила, “расколници“ (староверци, или како себе с правом и данас називају “древлеправославные“) су вековима били најнемилосрдније прогањани, па и физички истребљивани.То је тако потрајало до пред крај 18. века. У 19. веку су још увек били лишени грађанских права и у сваком погледу дискриминисани. Тек 1905.г., царевим манифестом о верској толеранцији су били изједначени у правима са осталим становништвом. Данас, још 100 година касније, успешно опстају паралелно са званичном Руском православном црквом, и – чак и у званичним црквеним круговима им се (прећутно) признаје да су у доста погледа били у праву. Данас, у Србији , видим жалосне паралеле тога са “случајем епископа Артемија“. И ту се ради о заједничкој офанзиви “цара“ (Тадића & Комп.) и Патријаршије (из неспретно и неукусно замаскираних политичких разлога) на епископа Артемија и све оне који се противе даљем уношењу промена у богослужење, признавању папског примата и његовом позивању у Србију, компромису око Косова и Метохије, итд. Што се аутора књиге тиче, плашим се да им она неће баш много помоћи у универзитетској каријери и напредивању, али нека им је за утеху – можда ће им се кроз 200-300 година признати да су били у праву.

Istna je samo jedna za one koji vjeruj u Bogu a ovdje svi vjeruju u Boga a toliko se diglo galame znaci neko vjeruje ali ne onako kako bi trebalo .U svemu ovome je najtragicnije od svega da se dio arhijereja izgleda stavio pod kontrolu laicisticke drzave koja je to jedva docekala pa da ona drzava laicisticka i Udbaska prijed svega resava stvari kako su od 44 do danas zeljeli i eto na nasu zalost dosli i to pozvani od nase Crkve u stvari od dijela arhijereja u crkvi.Nekad davno slusao sam price o sistemu vladavine u SSSRU i tako kaze prica poslao papa svog izaslanika da spasi SSSR od kako se kaze bezboznika bio je to neki biskup Petr i posle mjesec dana pita ga papa putem telefona kako stoje nase stvari a bikskup Petr odgovara nije nimalo ni lako ni ugodno ovdje boriti se za Crkvu i religiju ali nemojte se sekirati i vise sam probleme rijesio pa cu i ovaj .Tako prosao jedan mjesec pa drugi pa treci i posle set mjeseci zove papa ponovo biskupa Petra na telefon i pita ko je tamo a biskup odgovara tavaris Pjotr tako se iz price zavrsila ova odiseja rimskog biskupa Petra naravno prica izmisljena u doba zapadne propagande ali vjerovatno kao i u svakoj ima malo istine. Dali je ova knjiga kako crkveni ljudi misle atak na Crkvu to ce mo vidjeti od nacina resavanja slucaja vladike Artemija na Svetom Arhijerejskom Saboru medjutim kako god da se rijesi ovako ili onako istina je jedna kompromis nije istina kanoni su kanoni Vaseljenski Sabori takodje Sinod je ipak manji od Sabora mada i on moze ponekad da ima pravedniji ili istinitiji nastup ali to sve treba jedno da se naslanja na drugo Duh Sveti Crkva Episkopi svestenstvo i vjerni narod i sve je lijepo to predvidjeno ,nema presude prijed suda niti osude prijed istrage a u ovom slucaju su se prijed svega prekrsile norme laicsticke drzave i zakoni o Crkvenim kanonima da se i ne govori.Dragi nasi crkveni velikodostojnici svi ste Vi u godinama pojedini od vas imaju sluzbe vise nego ja godina 52,prema tome mudrosti imate dosta.

Вама правовернима који сте хтели да презентујете србској јавности шта је све речено од разних аутора по питању дешавања око Еп.Артемија, изложени сте ви и ваше породице невиђеном медијском линчу?! у земљи "демонократије"?!

А..узурпатори Синода и "идексовци" треба да се запитају докле више ? зарад слепе послушности НЕКОМЕ уништавати и сакривати ИСТИНУ. Коме то одговара? и чија сте ви то деца? Светога Саве?

Зоране,

У Вашем случају је дошло до повреде Чл. 9. Европске конвенције (Слобода мисли, савести и вероисповести). Домаће законодавство је дужно да је примењује. Наравно, увек имате и Европски суд на располагању.

Срдачно,

колегиница

Исто шта нам раде од државе,раде и од Цркве.Знали су да то не могу поред живог Павла.Чекали,дочекали... Још једном,БРАВО на храбрости...

Мој коментар мора почети са честитакам ауторима зборника!
Лепо што у оном што је преостало од Србије има још,младих,образованих и храбрих људи.
Да истакнем,и то младих,образованих и храбрих људи,ван Београда. Младих,на срамоту свих старијих колега,који су без изузетка кукавице и полтрони. Моралне,а махом и научне нуле,пројектовани од Партије,да кваре омладину!Да приметим да аутори нису морали да се муче да штампањем књиге.Све скупиш,преведеш у ПДФ и уз помоћ интернета и његових ресурса: торента,ФБ,форума,чатова,електорнск поште проширимо планетом,да ниједна служба не би то могла да спречи.
Бивши Владика Атанасије би требао да објасни која га је то мука(или сазнање) натрала да од испосника који је обилазио Свето Косово и плодну Метохију,храбрио наше ратнике по Херцеговини Светог Саве,постане жући јевопејац од Томе Николића и већи ахглофил од Живорада Ковачевића.Као што нам и Владика Артемије дугује објашњење како је исти пут превалио, у супротном смеру.
Противуречност коју проф.Антонић наводи,и није нешто што чуди,ако се зна за кога раде и једни и други. У то замешитељство потпада и Истина да ни један Српбски Патријарх,од обнове Патријаршије, није биран,а да претхидно није добио подршку Владара.Ни један Митрополит,сем Митролита Србске Црне Горе. И онда имамо земљу у којој је све фингирано: фингирана Црква,фингирана и опозивција и власт,медији,судство,школе,култура,војска,полиција,болнице...Све је лажно.
Како ће се ово завршити(и да ли ће се завршити) Бог зна. До тада остаје болна истина да се питање Вере у Срба свело,само на Црквено питање,ко где окреће поглед,ко се како крсти...;а ништа Истина, ништа Лепота,ништа Правда...

За Стојана Станојевића
Хвала Богу да смо се разумели

Иван Христос Воскресе!
Јасно,да ко се супростави тројци(Атанасију,Артемију и Иринеју-бачком) у СПЦ, самопрокламованим ученицим Аве Јустина...
Vaistinu Hristos Voskrese,brate Ivane,
Cestitam na komentaru,samo cinim jednu malu ispravku.U Srpskom narodu mnogi brkaju ta tri imena,nekad cuvena "Tri A",vajnih "duhovnih ucenika" Prepodobnbog Ave Justina Popovica,koji je od zavrsetka drugog svetskog rata ziveo u "kucnom pritvoru" u manastiru Celijama kod Valjeva sve do svoje mucenicke i pravednicke smrti na Blagovesti 1979.g. Dakle,u zagradama kod Vas treba da stoji:AMFILOHIJU, ATANASIJU i IRINEJU.
Nazalost,ova trojica su vec poodavno otpali i prestali,po svom zivotu, ponasanju i delima da budu pravi ucenici Ave Justina. Zalosno, ali za njih trojicu najvise, i dobro je sto su se "protrijerili", tako da danas postoji samo jedan pravi i najverniji duhovni ucenik Ave Justina,a to je PREOSVECENI VLADIKA Dr.ARTEMIJE RADOSAVLJEVIC. Najveci pogrom i progon vrsi se na njega upravo od pomenute trojice propalih bivsih vajnih ucenika Ave Justina-Amfilohija,Atanasija i Irineja. Cak je Lelicanin Artemije i Atanasija-Zorana Jevtica doveo i upoznao sa Avom Justinom Popovicem.Zato je sada, kao zauzvrat i ucinjeno dobrocinstvo, taj isti Zoran-vladika samopenzionisani Atanasije Jeftic, najveci i najubedljiviji progonitelj svoga dobrotvora - vladike-velikomucenika Kosovsko-Metohijskog ARTEMIJA Radosavljevica. Taj isti Atanasije,zbog Ave Justina 60-ih godina nije smeo (ili mu je bilo zabranjeno od patrijarha GERMANA?!) da se moli Bogu u beogradskim-Germanovim crkvama i manastirima, vec samou-Crkvi Sv.Trojice na Tasmajdanu u Beogradu. Sve je to Atanasije nazalost zaboravio, kao i to kako je nekad otvoreno govorio: kad kazu EKUMENIZAM, mi Srbi treba da kazemo - KUKUMENIZAM. Sada je taj isti cova najveci zagovornik EKUMENIZMA?! Linkovi:
http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=33378
http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=33380
Izvinjavam se zbog latinice.HRISTOS VOSKRESE!
Pozdrav-Dusan

Нисам имао прилике да књигу младих Крагујевчана прочитам, хвала на указаном сајту са електронском верзијом. А где књига може да се купи? Ауторима честитам на храбрости, одважности и одмерености у чланку у НСПМ и желим пуно снаге, елана и успеха у даљем научном раду.

Цитат из књиге:

Сјетимо се каква је само медијска харанга у Србији вођена против Артемија и СПЦ!? Омјер у скоро свим извјештајима је био најмање три према један на штету Артемија и његових сарадника.

Слично је било и са Војском Србије, док је ОВИ нису преузели.

Веома ретко коментаришем чланке на овом сајту, који иначе сматрам веома квалитетним и који редовно пратим. Од "дикусија" не видим неку вајду.
Поводом чланака гг. Слободана Антонића и Зорана Чворовића ћу ипак написати неколико речи.
Господин Чворовић је у свом потпуно оправданом огорчењу, очигледно ненамерно, оклеветао и неправедно оптужио једну особу, која је у целој овој ствари заправо само невољни сведок догађаја и "колатерална штета", како би рекли неки наши вајни (sic!) делатници. За клеветама писца чланка одмах су се повели и неки коментатори.
Реч је о штампару, кога аутор назива "опскурним" доушником.
О замешатељству у вези с реченом књигом случајно сам пре око две недеље, буквално дан после њеног штампања, сазнао неке детаље, аутору чланка очито непознате.
Рећи ћу толико: штампар је радио свој посао, и не слутећи какву ће прашину та књижица дићи и какви ће га проблеми због ње снаћи. У штампарију је навратио човек, чију је књигу штампар такође некада печатао. Тог човека господин Чворовић у чланку не помиње, очигледно зато што и не зна за умешаност истог у целу причу. Тај човек је такође професор Крагујевачког универзитета, такође један од оптужених у афери "Индекс", и такође неосуђен, као и Предраг Стојановић и прочи поводом нечувене бруке те високошколске установе.
Видевши шта штампар штампа, речени "професор" одмах дојављује "где треба" и разбојнички, око поноћи, упада у штампарију са, данас протојерејем и (не знам да ли још увек)секретаром једног високог достојанственика СПЦ, - и преплашеног, нашавшег се у чуду штампара испитује о наручиоцима поменуте књиге. Све и да су хтели, нису могли сазнати ништа суштински битно - човек се бавио својим послом, тј. штампањем књиге, а не ислеђивањем тога ко је аутор или наручилац. Зато су пар примерака књиге "мазнули" из штампарије. Од овог је двојца, а не од штампара, и кренула цела лавина.
(наставак следи)

Hvala Nesku za link evo stigoh do 282 strane i izdvajam posebno,Ima li Srba u Orahovcu!?!Prekorno obracanje oca Antonija Srbima u Orahovcu koji nameravaju da prodaju svoje kuce Albancima.Procitajte vredi.Hvala

Свака част ауторима за МАЛУ КЊИГУ (хвала коментаторима за корисне линкове)!

Црква јесте одвојена од Државе, АЛИ НИЈЕ ОД НАРОДА-АСИСТЕНАТА+,
ни од 14 хиљада потписаних и још много непотписаних Светосавских хришћана који МОЛЕ ДА СЕ АВВА АРТЕМИЈЕ ВРАТИ НА ЕПИСКОПСКИ ТРОН РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВО-МЕТОХОИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ.
Да Он није био тамо ни једно српско уво се не би задржало после 17.марта и шиптарског погрома у том делу Србије.
Ови неки мисле да ће вештином да преиграју Империју,то нам је немогуће, јер они су вештији,нама је остало само једно
ВРЛиНоМ, а не вештином.

Kako doći do primerka

cena nije bitna

Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели


S'poštovanjem
Saša

Zaboravili su cletvu Czara Lazara,sve dok je kukavica na vlast srbije, dotle ce nas crvi glodjaju, jer poturice neznaju za Krst casnu i slobodu zlatnu.