Dragi autore!

Svugde u svetu a narocito u Evropi,da biste u prirodi nasli miran kutak, morate malo da pesacite...
Sto se tice smeca posle izletnika i sl. i ovde u EU je isto. Samo sto drzava,tj. opstina plati extra svoje komunalne radnike da ociste u vreme vikenda ili smece stoji do prvog radnog dana.
Nemojte da nemar i povrsnost drzavnih institucija tumacite kao odliku svog naroda...

Све плићи и блеђи текстови једног од водећих српских колумниста говоре сами за себе о стању српских медија. Страх од власти сваким даном све више и више расте...

Већ сам раније објаснио како тај "систем" функционише, мада не верујем да чак и аутор овог текста вероватно зна за праву улогу истог, кад се тај исти текст посматра из визуре ширег контекста.
Наиме, пре неки дан сам објаснио како се на ТВ систематски емитују дневно политичке емисије на уштрб културе. Конкретно, на дам када је Дј.Б. гостовао у емисији "Упитник" ишла је културна емисија тек после трећег дневника, тј. у пола један после поноћи кад су већ ионако скоро сви у "царсту снова".
С друге стране имамо онда безброј примера као нпр. овај текст, где де народ оптужује као за нпр. ставке из само овог текста.

Већ сам тада јасно нагласио да се ради о вешто смишљеном плану јер се заправо ради о замени теза, са којом убијају две муве и то једним ударцем. Прво, преко ТВ пуштају невероватно много емисија типа Бинго, разни квизеви, а онда иду пол. емисије попут поменуте "Упитник", Дневник траје невероватно дуго, све у свему емисије се своде на забавно-политички карактер а за све остало изгледа понестало места одн. расположивог времена. И у том грму лежи зец, јер док можемо истовремено слушати приче попут народ овакав-народ онакав, само се настоји скренути пажња са суштине и правог узрочника, а то су медији који и производе такво стање а онда смо сведоци апсурдне ситуације ( ја бих то пре назвао прикривеним расизмом) да се народ оптужује за ово и оно.
Не верујем да ће се аутор позабавити омиљеној флоскули итд. "повратка у 90-те" пошто је шпица Дневника баш иста она из тог доба, мада нешто мало модификована.

Претворио сам се у непоправљивог лажова. Минхаузен је при мени био мало дијете. Најмање три пута, разним поводима, обећао сам да нећу читати текстове и слушати на ТВ каналима овога аутора, иако га је, у неку руку, препоручио господин Вукадиновић у недавном интрвјуу, сврставши га у познате колумнисте и аналитичаре. С обзиром на то да ми је господин Вукадиновић у неким (многим) ставовима узор, тада сам се осврнуо критички у смислу да овог аутор не би требало протежирати (објављивати), односно да ми је откривена тајна зашто добија мјесто у НСПМ. Невидљиви уредник свих осврта тај дио није пустио. Овај текст, који сигурно не би добио прелазну оцјену у средњошколским писменим задацима, показао је да сам био у праву. Неоспорно, аутор је начео тему коју сматрам важном, чак изузетно важном. Неко се осврну и упита, да ли добија за ово хонорар.Ако добија, онда радничка класа не мора да штрајкује, да се буни, да руши, недај Бог, узорну Владу и политичаре, поготово на празник рада. Значи радничка класа има све, тако да од вишка може да плаћа и овакве „брилијантне“ анализе. Но, шала на страну, у Србији не постоји радничка класа, ко зна шта је права радничка класа. Да постоји, ова би земља имала државу,не би била овако накарадна, унесрећена, загађена, необрађена, неочишћена, гладна, подијељена, корумпирана, и да не набрајам. Да,„шетаће у првомајској поворци послодавци...“, каже аутор. Какви послодавци: То су голи трговци у сивој економији. Цијела земља се претворила у транге-франге, ко ће кога да превари. Не живи земља од трговине, поготово сиве, кредита.Земља живи од производње,односно фабрика,великих комбината, пољопривредних и индустријских... Аутора жуља држава ("оличена у државној моћи"). Ками дивне среће да постоји јака држава и да са моралном Владом, односно министрима - слугама и политичком елитом, држи у својим рикама главне стратешке производе,робе, велике фабрике,комбинате, здравство, школство. Преваранти свих боја, управо се боје снажне државе и праве радничке класе.

Цијењени Сизиф, ако нисте знали, последњих година на том Западу у најелитнијим школама и факултетима проучавају Маркса и Енгелса и др., посебно Марксов Капитал и Ране Радове. Из њихових дјела се итекако могу извући многе поуке о неолиберализму и првобитној акумулацји капитала ("овце су појеле људе". Да ли мислите да би узор требало да нам буду неолиберали Милтона фридмана, који већ годинама уништавају земље у развоју и са мултинаципоналним компанијама пљачкају све нас и наше душе.Наши неолиберали уништили су све што се могло уништити, спољнополитичком либерализацијом, лоповском приватизацијом, кредитима, односно задуживањем, лажним паритетом динара и др.По инструкцијама из иностранства, уништена је домаћа привреда, а то је ЕУ урадила у свим земљама које је затим примала под своју команду.Обећане кредите из фондова (о којима сања Ђелић) CARDS i FAR нису добиле (примјера ради Бугарска, Румунуја) због велике кризе, Грчка гори, ускоро ће Шпанија (1200 милијарди дуга), Француска и др. земље банкротирати. Евро мора бити укинут, иначе ће због њега ратовати чланице ЕУ.Дићи ће се кука и мотика од глади и у овој Србији. Иако је касно, требало би, господо, сви да се уозбиљимо.

Сизиф наведе занимљив пример ја бих као још занимљиви пример истакао чињеницу да нас сличном одн. истом логиком уверавају и убеђују како је излазак из кризе могућ узимањем кредита одн. задуживањем, што је аналагоно изнетој мисли Сизифа управо и произвело кризу. Дакле они нас изгледа убеђују како се ватра гаси уљем или сл.

Маркс кога помене Божо Бјелак је свакако интересантан али није решење јер он заправо представља другу страну исте приче, нешто као ФК Црвена Звезда и Партизан где имамо илузију како се ради о две чисте супротности а заправо они носе симболе исте идеологије. Зато пробајте да видите шта то пише Силвио Гесел. Имате његову књигу написано пре неких сто година (а још увек итекако актуелну) бесплатно на интернету као и многе текстове везане на ту тему.

Задивљен сам оштрим запажањем и бритком речи aутора основног текста, али ме буни како није на истим местима приметио групе радних грађана који су заборавили на прасе које је изгорело на ражњу, а то само због тога, што су комлетне наведене групе биле опседнуте гледањем старих епизода фарме, и актуелних дневних емисије " наше " еминентне 92 телевизије, па су шокирани и одушевљени, најновијим дешавањима заборавили спаковати своје грађанско - радничко ђубре, јер су хитно отишли да песмом и виком прославе ново купљени блиндирани ауто за г. Председника.

Nije mi teško palo što je g. Vukadinović hvalio jednog od stotine kolonista "Blitza" (kolumna ili kolona znače isto), jer mi koji taj tabloid ne čitamo ne bismo ni znali kako pišu neki "vodeći" kolonisti sprskog novinarstva. U Ninu smo dobili bivšu televizijsku arlekinku, čija se kolona zove "Ninovanje". Kič se meri stepenom banalnosti asocijacija. I kad pročitate njeno prvo "Ninovanje", vi se osetite iznenađani i uvređeni. Pa ona je bila pre nekoliko godina, prema mišljenju građana Srbije, naša najbolja novinarka. Posle šoka, sledi mirna odluka - "Ninovanje" nije za čitanje, a ni list koji početkom letnjih odmora piše o zimskoj turističkoj sezoni na Kopaoniku. U vreme diktature čoveka koji više nije živ, mi smo u novinarstvu imali agresivne stilske i političke neznalice iz dinarske škole razmišljanja, ali bilo je i tekstova za pamćenje, a onda su posle njih došli, umotani u staniol, da mrmot ne bi pojeo čokoladu, neki drugi novinarski kolonisti, koji još nisu ni slova napisali o novoj vlasti i njenom najvećem zločinu - pljački društvene imovine. Nije to bila privatizacija, nego konfiskacija tuđeg znoja. Mislim da bi na ovim stranicama trebalo prenositi i druge "čuvene" koloniste, kako bismo znali ko je ko u srpskom novinarstvu. Pored poltronstva, još je gori njihov novinarski stil, u kome se oni udaljavaju od osnovnih književnih kategorija bez kojih, prema Sartru, nema dobrog novinarstva i uspešne borbe s televizijom (Žan-Pol je, doduše, ovo izrekao u zemlji u kojoj nema više od polovine nepismenih). Knnjiževnost i dobro novinarstvo barataju slikanjem i fluidnim nijansiranim opisivanjem događaja, kao što je to Servantes umeom da radi, a u našen novinatstvu Vasa Popović, Tihomir Lešić, Dragan Marković, Stevan Stanić, Đorđe Radenković i mnogi drugi, a ne da liči na suvu drenovinu. Šta znači gola informacija? O apologetima ovog režima neću danas. Naše novinarske perjanice pišu kao što je Broz govorio - da ih svaki čovek razume. Od akademika do čobanina.