Procitah ovo istorijsko podsecanje uvazenog autora i sasvim se slazem.

Мислим да је константа Срба и Руса као народа чије се жртве не рачунају опстала до данас.

Свако време има своје бреме. Могли бисмо да сви заједно славимо дан победе само када би се поништили њени најгори резултати - разарање Србије и вратила српска монархија као знак коначног престанка грађанског рата и повратка Србије својим коренима. Овако све док су на власти идеолошки обојени острашћени наследници удбашких бригада од мирења са наопаким заблудама прошлости нажалост нема ништа.

Uvaženi Profesore,

Lep tekst koji samo negde previdja da je upravo ta nezabeležena nemačka politik a100 za 1, koja je jedino važila u užoj Srbiji (koja je jedina od svih teritorija bila pod direktnom nemačkom okupacijom) zaslužna za pasivnost JVuO.

Svaki ispaljen metak u nekoj guduri na Nemce je značio pokolj mirnog stanovništva u gradovima jer partizani dodju i odu ostavljajući narod na nemilost.

Daću primer.

U istočnoj Bosni, koja je formalno bila pod NDH, oslabadjanje pa napuštanje (recimo Foče ‘42) od strane Partizana je bio direktan povod za bestijalno klanje srpskog življa od strane ustaško muslimanskih milicija i da nije postojala ta “labava koalicija seoskih milicija” danas tamo Srba ne bi bilo.

Dakle uspeha u odbrani je i te kako bilo, nego se prelazi olako preko istih.

Рат у Украјини је трагичан али не и бесмислен.

Ово



И ово, о хрватској војсци у Блајбургу:



Су ”ситни” детаљи, са којима аутор иде у другу крајност ревизије.

Autor danas rece da je trenutna vojna operacija Putinova ludorija
Sumnjiv mi taj njegov komunjarski pogled na istoriju
Preskocicu

Dobar je tekst ali...

Господин Предраг Марковић се игра са осећањима родољубља, слободољубивости као и блискости Србског и Руског народа. Ја волим свој род, поносан сам на своје претке који су се борили против разних освајача. Одазивао сам се и спреман сам увек да се одазовем на позив Отаџбине, Русе доживљавам као близак братски народ. Не одричем се г.Марковићу ничег али не желим да славим на начин како неокомунист желе. Нећу да славим самопроглашеног маршала, његове војсковође које су тражиле бомбардовање Србских градова, или су пре тога ратовале под Стаљинградом. Нећу да одајем пошту пролетерским и осталим бригадама и дивизијама које су од септембра 1944 убиле 60.000 људи у Србији. Нећу да одајем пошту војсци која је у своје редове примала дојучерашње окупаторе и највеће убице, примала све са коца и конопца и бугаре и уталијане и хрвате и муслимане који су до јуче били у усташама.....

@Агент

Све генерале и маршале нису проглашавале туђе државе и војске него своје. Бомбардовање Београда 1942. године прво је тражио Дража Михаиловић у депешама председнику југословенске владе у избеглиштву и поводом тога да ургира код савезника. 1944-45 године комунисти су у Србији побили око 50 000 људи махом фолксдојчера, припадника недићеве војске, жандармерије, спец полиције, организатора цивилне, привредне власти помагача нациста и окупације. Националистичке војске: равногорци, недићевци и љотићевци извршили су ликвидације над цивилним становништвом и отправљали их у логоре десетина хиљада. То је било мотивисано национализмом, шовинизмом и одбраном Трећег рајха. Домобрани, Бугари, Италијани и др. као самосталне војске помгале су завршетак рата и ослобађање преосталог народа. То им је била и казна и обавеза. У свим државама у Првом и Другом светском рату на фронту гинули су млади и необучени. Сремски фронт није изузетак него правило.

Klasican ideoloski tekst. Koliko je Hrvata stradalo od okupatora? Hiljade Dalmatinaca katolika? Cisto sumnjam. Nema nikakve sumnje da su komunisti dali veliki doprinos borbi protiv okupatora posle 22.6.1941, ali su pre toga bili u paktu sa istim tim okupatorom. To je Markovicev kolega Devic lepo opisao u svojoj knjizi, jer niko od potonjih komunistickih glavesina nije ucestvovao u odbrani zemlje. Koliko su partizani bili mocni kao vojska najbolje govori podatak da je Sremski front probijen par dana nakon sto se Hitler ubio, mada tu postoji i druga strana medalje, koju vecina nas jos nije shvatila - Hitler je NDH smatrao juznom granicom Treceg rajha. Inace, ono preko cega Markovic prelece je ratni i poratni teror komunista u Srbiji, a pogotovo u Crnoj Gori. Tu treba traziti uzroke cinjenice da je Crna Gora jedina drzava Evrope koja skoro 80 godina nije imala promenu vlasti. Mislim da je izgubila oko 10% stanovnistva u ratu. Pitanje: ko pobi tolike ljude?

Milos

Текст није идеолошки, него чињенични. У све финесе прошлости није ни ишао, јер су за тако нешто потребне књиге, а не колумна. Обрнуто, Ваш коментар има обојеност идеолошке острашћености. Најпре, комунисти НИСУ "ћутке посматрали окупацију земље". Постоји низ прогласа КПЈ народима Југославије у којима се наговештава опасност од агресије фашиста. У Априлском рату и после њега прогласима се позивају сви народи Југославије на припрему за отпор непријатељу. Чланови КП, иако гоњени од Краљевине, такође су били у редовима војске по својим мобилизационим местима. Учествовали су у одбрамбеним борбама, иако су и Краљ и његова влада клиснули из земље. Став генсека и Политбироа КПЈ био је проактивно залагање за отпор окупатору. Овим су одступили од директива Коминтерне која им је послала депешу да не јуре пред руду и "да не бацају у огањ" напредне снаге јер "није наступио тренутак"! Сви ти документи постоје и аутентични су. Неки су постављени и на интернету.

- каже у г. Марковић. Ваљало би да комунисти организују неки конгрес да се договоре сами са собом како ће да наступају што се тиче пропаганде, агитације и фризирања историје. Волео бих да ми г. Марковић објасни каква је то лабава коалиција сеоских милиција против које се покреће војна операција у којој се ангажује сс дивизија. Приликом формирања дивизије и почетка њене прве операције у Краљеву је боравио хајнрих химлер. Ово је нациста највишег ранга који се појавио на тлу целе тадашње Југославија изузимајући хитлерово појављивање у Марибору.

@Душан комуниста

Koji pripadnik vrhuske KPJ je ucestvovao u odbrani zemlje 6.4.1941? Majkl Lis, cuveni britanski pripadnik SOE, posleratni novinar i publicista, je bio na teritoriji danasnje Srbije i Makedonije u vise akcija u periodu 1941-44 i NIKADA nije sreo partizane. Nikada. Borbe protiv okupatora u Srbiji nije bilo od kraja 1941 i sloma ustanka iz mnogo razloga koje Vi verovatno nikada necete razumeti. Ono sto vazi za Hrvatsku npr Bosnu, ne vazi za Srbiju i Belorusiju. Da su Rusi formirali Sremski front, da nisu otisli u Madjarsku, koja je verovatnoca da bi tu ostali 6 meseci? 0.1%? Je li ti stvarno mislis da je general Mihailovic dobio najvise ordene SAD, Francuske i Poljske zato sto je "sedeo u ladovini i cuvao poredak Treceg rajja"? To je vec bezobrazluk.

@Milos

У априлском рату учествовали су сви који су били мобилисани па и махом локални комунисти јер их пучистичка влада није прогањала на основу неформалног договора Маслеше и Будисављевића. Пре напада на СССР мајским саветовањем у Загребу комунисти су одлучили и отпочели са припремама за борбу. Своју борбу против фашиста воде још од шпанског грађанског рата. Тамо није било српских националиста. И Љотић и Стојадиновић подржали су јавно Франка. После пада Ужичке републике устанак је био развијен од стране партизана једино у Југоисточној Србији, не од стране равногораца. Ту је било десетак мањих партизанских одреда касније, мање бригаде и мањи корпуси по бројности. У Шумадији је Калабићева гарда од средине 1943 до средине 1944. године имала 15 мањих војних окршаја са партизанима у којима је страдало по боју од 5-20 људи. Сремски фронт су формирали Немци а нису га пробијали четници. Дража је био за чекање али и за рат против против партизана зато је ореден добио из идеолошких разлога.