A to je da je Ćosić, na Rankovićevo naredjenje, postao “glas šumadije” i “krik Srbina seljaka” kao reakcija protiv Kardeljevog separatizma. Sva njegova dela su projektno pisana sa ciljem uticaja na Tita i njegovu vrhušku.
Samo u tom svetlu treba posmatrati ovog “pisca” i onda je jasno kako i od koga je proglašavan ocem nacije. Sve je to rekacija koja je počela na desetom kongresu a završila posao u fruškogorsklj rupi i na parkingu vlade.
Препоруке:
25
7
3
понедељак, 13 јун 2022 05:08
Ах
„Наше границе треба да буду само до мржње наших суседа"
Ено их хрвати никад веће границе које никад нису имали у историји па мржња и даље букта тако да је Ћосићево виђење историје погрешно као и његових ликова као и лажних комунистичких дисидената, као и данашњих ЕУрабљана који би а ЕУ дали и Србију.
Ћосић је израз свог доба погубљених Срба ма како обртали. Ту не помаже ни литерални таленат нажалост.
Веома је опасно зато данас га представљати као "далековидог" са свим заблудама којима је подлегао и за које Срби плаћају цену и дан данас.
Препоруке:
33
3
4
понедељак, 13 јун 2022 08:00
Arbydar
Treba procitati od Mila Lompara Titoizam i sekularno svestenstvo. Dobrica Cosic je izgovorio: kad bi se opet rodio, opet bi prosao isti put. A iza njega je ostao potok srpske krvi, pogotovo iz Maglajske ulice. A tekao je sve do Ulice Ljutice Bogdana.
On nikada nije zatrazio oprostaj od svoga naroda, odobravao je streljanje srpske inteligencije i znamenitih Srba. Procitajte ovde http://www.nspm.rs/kulturna-politika/titoizam-i-sekularno-svestenstvo.html?alphabet=l
Препоруке:
29
3
5
уторак, 14 јун 2022 11:45
Србијански национализам
Ћосић и Константиновић заправо су два лица исте политике - грађанистичке другосрбијанске Константиновићеве политике и популистичке првосрбијанске коју данас спроводе Ћосићеви следбеници у лику радикала из СНС, истоветних лику Аћима Катића.
Симбиозу илуструје ово Ћосићево из претходног текста:
''Наше границе треба да буду само до мржње наших суседа. Наша будућа држава, ако она може поново да настане, треба да буде она територија коју нико сем Срба не може да сматра својом... Ја сам уверен да мали народ треба да живи на што мањој територији. Да буде што гушћи и да велики и јачи немају шта да му узму, а мањи од њега да му не завиде на томе што има. Само тада народ може имати спокојну будућност."
И једна и друга политика, отворено грађанистички и југословенско-другосрбијански, или сељачки притворно, намазано и перфидно радикалски, настоји да се ослободи баласта - свега што је српско ван граница моравске Србије, тј, Београдског пашалука као лимеса којим је једино кадра да управља.
Препоруке:
19
2
6
уторак, 14 јун 2022 12:37
Србијански национализам
Треба додати да се под притиском Запада те политике данас савршено надопуњују, јер другосрбијанску политику ДОС практично спроводе неспособни радикалски популисти СНС, али и СПС аутора овог текста, често и предвођени прелетачима из ДОС који су били вољни или просто морали да утону у глиб популизма зарад заједничког вишег циља својевољно разоткривеног у овом Марковићевом тексту.
Зарад ''очувања'' КиМ под Ћосићевим пуленом Милошевићем предата је Крајина, под Ћосићевим радикалима читаво КиМ се даје зарад једног Зубиног Потока, грозничаво се тражи шут карта за Србе БиХ који су једини спас исправно намирисали у Русији а не Ћосићевско-Константиновићевској Србији, предата је бугаро-македонцима српска сакрална баштина у Македонији, Рашка Зукорлићу, а прави драгуљ у круни србијанске саможивости је перфидија око учешћа режима и патријаршије у притисцима на митрополите МЦП да прихвати аутокефалност СПЦ у ЦГ по македонском сценарију, и рушење најсрпскије владе у Црној Гори након краља Николе.
Препоруке:
11
2
7
уторак, 14 јун 2022 14:16
Србијански национализам
На њему Ђукановић свакако мотивисан првенствено лукративним заправо спретно идеолошки и јаше од почетка, лансирајући тезу о Цркви Србије (не Србијанској ПЦ не желећи да до краја раскине односе Црногораца са српством јер је то немогуће и опасно показале су литије, али и народно устоличење црногорског митрополита практично отетим хеликоптером Нато пакта чиме је спашена СПЦ у ЦГ), користећи га за отклон од ове данашње ћосићевско-константиновићевске Србије и чека оно што заправо једино може и да добије - аутокефалну СПЦ у ЦГ уколико митрополит Јоаникије не штићен од србијанске БИА поклекне притиску црногорске АНБ и судства.
Препоруке:
8
2
8
среда, 15 јун 2022 05:06
Aх
@Србијански национализам
Машала, заборависте само једну "ситницу" - од 1944е и ујахивања динарских "црвених бригада" на Дедиње Србијом не владају Срби из Србије већ хрвати, црногорци и босанци и тако је и дан данас. Њима је Србија територија за "штелу", племенско надгорњавање и профит - ништа више и ништа мање.
Препоруке:
10
4
9
среда, 15 јун 2022 09:25
Србијански национализам
Србијански национализам заиста у пракси спроводе и све побројане несрбијанске српске црвене фаланге и тим горе по читаво српство, али су оне доказано идеолошки вођене наведеним двојцем корифеја србијанства, и то уз спискове за одстрел које су правили искључиво комунисти Србијанци - Лека, Крцун, Минић, Стамболић...
Иначе, да би смо остали до краја непристрасни, и на случају трећег најзначајнијег српског идеолога, можда и највећег баштиника наслеђа српског гробара Александра од Југославије а тиме и круне Гордог албиона, Матије Бећковића види се погубан утицај западне идеолошке матрице на нове нараштаје а тиме и читав српски род.
Довољно је погледати у какву принцезу грађанизма, другосрбијанства и југословенства је израсла његова Оља.
Препоруке:
4
3
10
среда, 15 јун 2022 14:09
Србијански национализам
Поред разорног дејства на јединство СПЦ, иста политичко-идеолошка матрица и прозападна елита настала у задњих сто и кусур српских најстрадалнијих година, преко својих политичких експонената у МК, КиМ, ЦГ па и БиХ (који у власти коалирају са тамошњим отворено антисрпским политичким наративом или га из опозиције подржавају како би на Западу олакшали положај власти у Троморављу/Бг пашалуку, СЛ на КиМ рецимо), поново подржава нови антисрпски и отворено Западни шиптарски комонвелт под Нато кодним именом ''Отворени Балкан'', који се као и Југославија продаје под фирмом наводног српског доминиона а знамо шта је она била - српска гробница. Најеклатантији доказ је управо рушење Кривокапићеве владе у ЦГ синхронизовано са Раминим играчем Абазовићем.
Свака национална општесрпска акција која није аутентично ужесрбијанска је у старту осуђена на пропаст управо од ''матице'' која није кадра нити вољна да то и буде, што видно паралише руске напоре на Балкану који су лимитирани страхом од нове '48.
Препоруке:
4
2
11
субота, 18 јун 2022 12:04
Радоје
@Aх
"Машала, заборависте само једну "ситницу" - од 1944е и ујахивања динарских "црвених бригада" на Дедиње Србијом не владају Срби из Србије већ хрвати, црногорци и босанци и тако је и дан данас."
Машала, већ стави Босанце и Црногорце у ранг Хрвата. Осим што си заборавио Србијом владали Ранковић и Крцун. Али, разумем то пребацивање кривице на оне "друге Србе", јер не може комунизам толико дуго да се задржи, а да не остави последице по српски идентитет, да са "Ми Срби", пређемо на "Срби из Србије наспрам Хрвата, Босанаца и Црногораца". Мада, када би ишли у том духу, треба се онда сетити да је комунизам на овим просторима нажалост из данашње Србије - Светозар Марковић, а да је деловање наставио Димитрије Туцовић. У њиховом потпуном одсуству познавања културе и идентитета сопственог народа се виде они прави корени другосрбијанства, које се разбуктало и претворило у "монтенегринство" комуниста из ЦГ, као и, нешто што не бих знао како да назовем, што се разбуктало код комуниста из Лике.
Препоруке:
3
1
12
субота, 18 јун 2022 12:12
Радоје
@Ах
Али пошто не идемо у том плитком духу гледања која особа је била главни "инфлуенсер" неке идеје, модерним језиком речено, око које су се у то време, природно и нормално оријентисале особе које су живеле географски близу, треба онда размотрити који су разлози зашто су те идеје тако еволуирале и заживеле. За Светозара Марковића је и више него јасно да је то утицај социјалиста из Аустро-угарске и да се ради о истом утицају који је распламсао прво нихилисте, а после бољшевике у Русији. Ипак, заиста је интересантно зашто се упорно, када се гледа "другосрбијанство" (које је, као што сам рекао, проблем целокупног српског народа, а не неких "Србијанаца", "Црногораца" и слично - а може се свести на "моје село лепше од твог" што после еволуира ка "пих како сте комшије одвратни"), сви држе периода након 45' године, а не виде да је та идеја и тек како била присутна у делу српских социјалиста за нпр. време Милана Обреновића, а која се потпуно поклапала са спољном политиком социјалиста АУ...
Препоруке:
3
1
13
субота, 18 јун 2022 12:17
Радоје
@Ах
"Веома је опасно зато данас га представљати као "далековидог" са свим заблудама којима је подлегао и за које Срби плаћају цену и дан данас."
И оном тезом што сам претходно причао, долазимо до овог вашег закључка. И у томе се огледа суштина - уместо, као што се код апсолутно свих наших суседа (и шире) то дешавало, да ослобађамо целокупан наш народ (код суседа и присвајање наших римокатолика), у једном моменту ми смо прихватили АУ политику, и одустали од ослобађања, чиме смо се свели на једну мању територију. И то одмах има импликације и по наш идентитет, и на наш поглед на историју, културу, језик, а та извештаченост (јер није изазвана природно, већ врхом политике) јесте управо темељ из ког ће израсти "другосрбијанство", што ће на крају довести до тужног стања да нам Ћосић буде великан - са ликовима којима отац није отац, који на српски идентитет гледају кроз политику, и који уопште не разумеју шта се дешава са Србима ван граница НР Србије.
.jpg)
A to je da je Ćosić, na Rankovićevo naredjenje, postao “glas šumadije” i “krik Srbina seljaka” kao reakcija protiv Kardeljevog separatizma. Sva njegova dela su projektno pisana sa ciljem uticaja na Tita i njegovu vrhušku.
Samo u tom svetlu treba posmatrati ovog “pisca” i onda je jasno kako i od koga je proglašavan ocem nacije. Sve je to rekacija koja je počela na desetom kongresu a završila posao u fruškogorsklj rupi i na parkingu vlade.
Ено их хрвати никад веће границе које никад нису имали у историји па мржња и даље букта тако да је Ћосићево виђење историје погрешно као и његових ликова као и лажних комунистичких дисидената, као и данашњих ЕУрабљана који би а ЕУ дали и Србију.
Ћосић је израз свог доба погубљених Срба ма како обртали. Ту не помаже ни литерални таленат нажалост.
Веома је опасно зато данас га представљати као "далековидог" са свим заблудама којима је подлегао и за које Срби плаћају цену и дан данас.
On nikada nije zatrazio oprostaj od svoga naroda, odobravao je streljanje srpske inteligencije i znamenitih Srba. Procitajte ovde http://www.nspm.rs/kulturna-politika/titoizam-i-sekularno-svestenstvo.html?alphabet=l
Симбиозу илуструје ово Ћосићево из претходног текста:
''Наше границе треба да буду само до мржње наших суседа. Наша будућа држава, ако она може поново да настане, треба да буде она територија коју нико сем Срба не може да сматра својом... Ја сам уверен да мали народ треба да живи на што мањој територији. Да буде што гушћи и да велики и јачи немају шта да му узму, а мањи од њега да му не завиде на томе што има. Само тада народ може имати спокојну будућност."
И једна и друга политика, отворено грађанистички и југословенско-другосрбијански, или сељачки притворно, намазано и перфидно радикалски, настоји да се ослободи баласта - свега што је српско ван граница моравске Србије, тј, Београдског пашалука као лимеса којим је једино кадра да управља.
Зарад ''очувања'' КиМ под Ћосићевим пуленом Милошевићем предата је Крајина, под Ћосићевим радикалима читаво КиМ се даје зарад једног Зубиног Потока, грозничаво се тражи шут карта за Србе БиХ који су једини спас исправно намирисали у Русији а не Ћосићевско-Константиновићевској Србији, предата је бугаро-македонцима српска сакрална баштина у Македонији, Рашка Зукорлићу, а прави драгуљ у круни србијанске саможивости је перфидија око учешћа режима и патријаршије у притисцима на митрополите МЦП да прихвати аутокефалност СПЦ у ЦГ по македонском сценарију, и рушење најсрпскије владе у Црној Гори након краља Николе.
Машала, заборависте само једну "ситницу" - од 1944е и ујахивања динарских "црвених бригада" на Дедиње Србијом не владају Срби из Србије већ хрвати, црногорци и босанци и тако је и дан данас. Њима је Србија територија за "штелу", племенско надгорњавање и профит - ништа више и ништа мање.
Иначе, да би смо остали до краја непристрасни, и на случају трећег најзначајнијег српског идеолога, можда и највећег баштиника наслеђа српског гробара Александра од Југославије а тиме и круне Гордог албиона, Матије Бећковића види се погубан утицај западне идеолошке матрице на нове нараштаје а тиме и читав српски род.
Довољно је погледати у какву принцезу грађанизма, другосрбијанства и југословенства је израсла његова Оља.
Свака национална општесрпска акција која није аутентично ужесрбијанска је у старту осуђена на пропаст управо од ''матице'' која није кадра нити вољна да то и буде, што видно паралише руске напоре на Балкану који су лимитирани страхом од нове '48.
"Машала, заборависте само једну "ситницу" - од 1944е и ујахивања динарских "црвених бригада" на Дедиње Србијом не владају Срби из Србије већ хрвати, црногорци и босанци и тако је и дан данас."
Машала, већ стави Босанце и Црногорце у ранг Хрвата. Осим што си заборавио Србијом владали Ранковић и Крцун. Али, разумем то пребацивање кривице на оне "друге Србе", јер не може комунизам толико дуго да се задржи, а да не остави последице по српски идентитет, да са "Ми Срби", пређемо на "Срби из Србије наспрам Хрвата, Босанаца и Црногораца". Мада, када би ишли у том духу, треба се онда сетити да је комунизам на овим просторима нажалост из данашње Србије - Светозар Марковић, а да је деловање наставио Димитрије Туцовић. У њиховом потпуном одсуству познавања културе и идентитета сопственог народа се виде они прави корени другосрбијанства, које се разбуктало и претворило у "монтенегринство" комуниста из ЦГ, као и, нешто што не бих знао како да назовем, што се разбуктало код комуниста из Лике.
Али пошто не идемо у том плитком духу гледања која особа је била главни "инфлуенсер" неке идеје, модерним језиком речено, око које су се у то време, природно и нормално оријентисале особе које су живеле географски близу, треба онда размотрити који су разлози зашто су те идеје тако еволуирале и заживеле. За Светозара Марковића је и више него јасно да је то утицај социјалиста из Аустро-угарске и да се ради о истом утицају који је распламсао прво нихилисте, а после бољшевике у Русији. Ипак, заиста је интересантно зашто се упорно, када се гледа "другосрбијанство" (које је, као што сам рекао, проблем целокупног српског народа, а не неких "Србијанаца", "Црногораца" и слично - а може се свести на "моје село лепше од твог" што после еволуира ка "пих како сте комшије одвратни"), сви држе периода након 45' године, а не виде да је та идеја и тек како била присутна у делу српских социјалиста за нпр. време Милана Обреновића, а која се потпуно поклапала са спољном политиком социјалиста АУ...
"Веома је опасно зато данас га представљати као "далековидог" са свим заблудама којима је подлегао и за које Срби плаћају цену и дан данас."
И оном тезом што сам претходно причао, долазимо до овог вашег закључка. И у томе се огледа суштина - уместо, као што се код апсолутно свих наших суседа (и шире) то дешавало, да ослобађамо целокупан наш народ (код суседа и присвајање наших римокатолика), у једном моменту ми смо прихватили АУ политику, и одустали од ослобађања, чиме смо се свели на једну мању територију. И то одмах има импликације и по наш идентитет, и на наш поглед на историју, културу, језик, а та извештаченост (јер није изазвана природно, већ врхом политике) јесте управо темељ из ког ће израсти "другосрбијанство", што ће на крају довести до тужног стања да нам Ћосић буде великан - са ликовима којима отац није отац, који на српски идентитет гледају кроз политику, и који уопште не разумеју шта се дешава са Србима ван граница НР Србије.