У таквом окружењу су стасавали ти млади официри. Шта су могли да науче и да су имали капацитет? Потпоручник Стане Доланц почиње своју војничку каријеру 1948 г. у Задру. Како је ушао у КОС, није ми познато. Само поуздано знам да се тадашњи командант задарског гарнизона чудио ко му је послао ту будалу. Крајем педесетих Фрањо Туђман и његов друг Иван Стево Крајачић су приступили немачкој обавештајној служби БНД. И брзо су се слизали са Станетом. То је било време разбијања ЈНА. Последице тога објашњава чињеница да су официри са поклоњеним оценама, без војничког знања, деведесет прве изгубили и војску и државу. Хрвати су око Книна правили прилазне путеве за артиљерију што се показало непотребним. Најјача артиљерија која је освојила Книн била је издаја а не топови. Пар дана пре пада Книна повучена је муниција из јединица па се оно мало наоружања није могло ни употребити. Дакле издаја и саботажа. Официри и војници Србије немају шта да изгубе. НАТО банда све држи под контролом. О томе ће се пи

"Олуја" је била војна акција NATO-pakta, а Хрвати су, као и увек, одрађивали прљава посла

pad Knina je poceo prihvatanjem Vensovog plana,od strane S.M.po kojem su se snage federalne armije povukle iz hrvatske u BiH,Krajiska vojska ce ostati bez velikog dela oficira i podoficira sta ce se odraziti na takticko delovanje,a strategijsko ce biti i dalje u rukama S.M. preko njegove kontrole vojnog i politickog vrha RSK,DB Srbije ce vedriti i oblaciti te smenjivati vojni i politicki vrh po potrebi,kada se tome doda sporazum Karadzica i sarinica,nafta za zatezanje omce oko Knina,Mladicevo izmestanje vojske od Glamoca i Grahova na srebrenicu i zepu tragedija se naslucivala,zavrsni udarac je osnivanje specijalnog korpusa RSK,koji je u stvari bio zaduzen da najbolje tenkove i artiljeriju sta pre prebaci u RS i preda njenoj vojsci,95 najveci deo vojske RSK su drugo i trecopozivci,njen vojni vrh sve radi da i ono malo sta valja sabotira,

Замолио би новинара времена када жели да дискредитује некога да се мало боље информише. Проф др. Радован је радио као психолог/психијатар у фк. Сарајево, и играо је карте у хотелу Холидеј Ин у Сарајеву. Не у Звезди и у Мажестику.

Najpoznatiji psiholog koji je do sada radio u našem fudbalu sigurno je bio Radovan Karadžić, koji je u sezoni 1983/1984 pomagao stručnom štabu koji je predvodio Gojko Zec. Crveno-beli su u toj sezoni osvojili titulu, a o saradnji sa prvim predsednikom Republike Srpske, sada haškim zatvorenikom, pričao je svojevremeno Milko Đurovski.

Пад Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Славоније, Барање... је срамота Србије.
Једно је шта се за време агресије, дешавало у Книну а друго, што се не сме заборавити, шта се дешавало у Београду.
Не треба називати операција, акција, олуја и сл., јер се десио геноцид а не битка. Негде сам прочитао да је то смишљено управо да се представи као да је извршен војни подухват који би вратио "нормалан живот" а не злочин против једног народа.

Чињенице су ту где су биле и 1995. године. До сада нико није дао утемељено објашњење катастрофе која нас је задесила, и то упркос свим оним записима са седница Председништва СФРЈ и ВСО СРЈ, тако лепо пруженим на изволте свакој шуши да пари очи. Милошевић и Јовић, доцније, Милошевић, Мило, Момир, В. Јовановић и други, до јуна 1991. су против себе имали другу гарнитуру Хрвата (уместо Шувара), другу екипу Муслимана (уместо старе ригидне, антисрпске и комунистичке), Словенце (нова, стара антисрпска линија), али не и странце. Који су као јастребови, маскирани у голубове, чекали. Бадинтерова комисија, наше непристајање али суштинско пристајање, ЈЕР СТВОРЕНА ЈЕ СРЈ, било је одлучујуће. Конфликт са Западом је морао да се избегне. Није се избегао, јер нападач нити је икада у повести имао, нити ће имати, милости. Оно што смо мислили те 1990. и у првој половини 1991. морало је да остане црвена линија, по цену рата са НАТО пактом.

""Krajina je pala onog momenta kada su bili smenjeni Rašković, Opačić i Dubajić kao krajinske vođe i na njihova mesta instalirani potpuni politički anunimusi Babić, Martić i Hađić, sve u režiji Slobe i njegovih službi.""

Opacic nije bio kalibar politicara da kafansku politiku podigne na ozbiljni nivo,Dubajic ni u najboljim danima nije bio cist u glavi,Raskovic je uz svoj pristanak sklonjen,jer nije bio za ratnu opciju,iako je bio amater u politici,tacno je predvideo tragediju Krajini,u razgovorima sa tudmanom,Milosevicom,srpskom emigracijom,je brzo dosao do zakljucka kako stvari stoje,da ne kvari jedinstvo dopustio je Babicev puc bez mnogo otpora,sam Babic je posle shvatio bit igre,ali nije imao sanse u sukobu sa vojnim i policijskim vrhom Krajine i S.M.,koji je preko naivnog i lakovernog Martica,uz pomoc Bore Mikelica i Hadzica poceo proces demontaze RSK,Miloseviceve sankcije RS su dovele Karadzica da sklapa sporazum sa hrvatima,koji su bili jedan od najvecih uzroka propasti RSK

@perkins
Jedino spomenuta trojka ( Rašković, Opačić, Dubajić) je imala suštinski kapacitet na srbskoj strani da u ono vreme izpregovara optimalno mirno ( neratno) rešenje za pitanja srba u Hrvatskoj jer su sa glavnim odlučujučim na hrvatskoj strani ( Tuđman, Manolić, Boljkovac) onog vremena imali več dugogodišnju saradnju na personalnoj ili političkoj razini. Sa dolazkom na vlast beogradskih udbaša dolazi i do svih ludila sa Olujom kao poslednjim činom 95. godine.

У Београду је у то време у време пада Книна је било двовлашће, а можда и вишевлашће.
Једну је чинио Милошевић, влада Србије. Али постојала је и влада Југославије и Југословенска армија.

Начелник генералштаба Перишић није се предпочињавао Милошевићу. Био је врло експлицитан, кад се тражило да нешто учини против наоружавања Шиптара.

Перишић је то одбијао: ако хоћете да радимо дајте нам власт. Прогласите војно стање и ми ћемо их разоружатуи. До тада ће армија да решава проблеме са страном војском.

Дакле официри војске Југославије на челу са Перишићем су били посебна држава у држави. По свој прилици кнински официри су били уз Перишића.

Милошевић се није могао мешати, него је тражио да се боре само три дана и да ће тада доћи до герилске борбе. Нажалост официри, Перишићеви натовци се нису борили ни секунда.

teze o RSK da je sve moglo proci bez rata nemaju nikakvo uporiste,proces nezavisne hrvatske nije bilo moguce spreciti,hrvati bi dobili drzavu i bez rata,maks za 2-3 g.,ali njima se nije izlazilo iz SFRJ sa 18% Srba,koje su smatrali TRAJNOM pretnjom za novu ndh,zato im je bio potreban rat da SKRESU srpsku populaciju na par procenata u cemu su uspeli,uz nasu i stranu pomoc,krajem 91 hrvatska se nasla u teskoj situacijiu totalnoj defanzivi i gubitkom veceg dela teritorije,savet ljudi koji su imali manje vise jasne cinjenice uz buducu geopoliticku kartu evrope,upucen vodstvu RSK da tada pocmu pregovore o federelezaciji hrvatske gde bi RSK bila jedna od dve federalne clanice,jer to je bio maksimum na koji bi tzv medunarodna zajednica pristala,taj predlog je u Kninu sasecen u korenu,a u Beogradu se nije ni razmatrao,propast RSK je rezultat politickog vrha RSK,RS i S.M.koji su u svojoj borbi za vlast ZANEMARILI interes naroda ciji su lideri bili,tu igru nastavlja i danasnja politicka elita

dragoslav pavkov je antisrski olos i ljudska fekalija. Slažem se sa ocenom autora da je dzukela!
Samo ipak je to blaga rec za takvog psihopatu,
Podrska Davoru Lukacu!

Тако је господине Лукач. Доат је било да неименоване, анонимне џукеле вређају цењене ауторе на овом порталу. А још су и плаћене то намерно да раде.

Да ли неко зна ко је крив што никада није дошло до уједињења РС и РСК кад је за то постојала одлука обе скупштине? Све у вези пада Крајине је смутно и сумњиво. Неко се с неким погодио и договорио а ти народе ај полако у бежанију. Ко су нам биле вође пре 30 година добро смо и живи.

Реално гледајући, САО Крајина није имала могућности да опстане ни војнички ни политички ни економски без директне подршке Србије а ако не Србије онда Републике Српске.

Док се други конститутивни народ спремао, наоуружавао годинама, СВК је ем губила људство ем није имала никакву врсту обнављања технике и припрема за оно што је на крају била Олуја.

Без даљнег да је ВРС због политичких одлука да не кажем препустила Купрес а касније и српска мјеста. Бихаћ и пети корпус Алијине војске су могли да буду савладани пола године раније али је опет, из политичких разлога, то обустављено кад су српске војске већ биле у градским насељима. Да је био план да се брани РСК, никад не би био остављен овај муслимански џеп који је правио рупу у одбрани.

На српску жалост, изгледа да је постојао само план за евакуацију али не и за реалну одбрану РСК.