U takvom okruženju su stasavali ti mladi oficiri. Šta su mogli da nauče i da su imali kapacitet? Potporučnik Stane Dolanc počinje svoju vojničku karijeru 1948 g. u Zadru. Kako je ušao u KOS, nije mi poznato. Samo pouzdano znam da se tadašnji komandant zadarskog garnizona čudio ko mu je poslao tu budalu. Krajem pedesetih Franjo Tuđman i njegov drug Ivan Stevo Krajačić su pristupili nemačkoj obaveštajnoj službi BND. I brzo su se slizali sa Stanetom. To je bilo vreme razbijanja JNA. Posledice toga objašnjava činjenica da su oficiri sa poklonjenim ocenama, bez vojničkog znanja, devedeset prve izgubili i vojsku i državu. Hrvati su oko Knina pravili prilazne puteve za artiljeriju što se pokazalo nepotrebnim. Najjača artiljerija koja je osvojila Knin bila je izdaja a ne topovi. Par dana pre pada Knina povučena je municija iz jedinica pa se ono malo naoružanja nije moglo ni upotrebiti. Dakle izdaja i sabotaža. Oficiri i vojnici Srbije nemaju šta da izgube. NATO banda sve drži pod kontrolom. O tome će se pi

"Oluja" je bila vojna akcija NATO-pakta, a Hrvati su, kao i uvek, odrađivali prljava posla

pad Knina je poceo prihvatanjem Vensovog plana,od strane S.M.po kojem su se snage federalne armije povukle iz hrvatske u BiH,Krajiska vojska ce ostati bez velikog dela oficira i podoficira sta ce se odraziti na takticko delovanje,a strategijsko ce biti i dalje u rukama S.M. preko njegove kontrole vojnog i politickog vrha RSK,DB Srbije ce vedriti i oblaciti te smenjivati vojni i politicki vrh po potrebi,kada se tome doda sporazum Karadzica i sarinica,nafta za zatezanje omce oko Knina,Mladicevo izmestanje vojske od Glamoca i Grahova na srebrenicu i zepu tragedija se naslucivala,zavrsni udarac je osnivanje specijalnog korpusa RSK,koji je u stvari bio zaduzen da najbolje tenkove i artiljeriju sta pre prebaci u RS i preda njenoj vojsci,95 najveci deo vojske RSK su drugo i trecopozivci,njen vojni vrh sve radi da i ono malo sta valja sabotira,

Zamolio bi novinara vremena kada želi da diskredituje nekoga da se malo bolje informiše. Prof dr. Radovan je radio kao psiholog/psihijatar u fk. Sarajevo, i igrao je karte u hotelu Holidej In u Sarajevu. Ne u Zvezdi i u Mažestiku.

Najpoznatiji psiholog koji je do sada radio u našem fudbalu sigurno je bio Radovan Karadžić, koji je u sezoni 1983/1984 pomagao stručnom štabu koji je predvodio Gojko Zec. Crveno-beli su u toj sezoni osvojili titulu, a o saradnji sa prvim predsednikom Republike Srpske, sada haškim zatvorenikom, pričao je svojevremeno Milko Đurovski.

Pad Like, Korduna, Banije, Dalmacije, Slavonije, Baranje... je sramota Srbije.
Jedno je šta se za vreme agresije, dešavalo u Kninu a drugo, što se ne sme zaboraviti, šta se dešavalo u Beogradu.
Ne treba nazivati operacija, akcija, oluja i sl., jer se desio genocid a ne bitka. Negde sam pročitao da je to smišljeno upravo da se predstavi kao da je izvršen vojni poduhvat koji bi vratio "normalan život" a ne zločin protiv jednog naroda.

Činjenice su tu gde su bile i 1995. godine. Do sada niko nije dao utemeljeno objašnjenje katastrofe koja nas je zadesila, i to uprkos svim onim zapisima sa sednica Predsedništva SFRJ i VSO SRJ, tako lepo pruženim na izvolte svakoj šuši da pari oči. Milošević i Jović, docnije, Milošević, Milo, Momir, V. Jovanović i drugi, do juna 1991. su protiv sebe imali drugu garnituru Hrvata (umesto Šuvara), drugu ekipu Muslimana (umesto stare rigidne, antisrpske i komunističke), Slovence (nova, stara antisrpska linija), ali ne i strance. Koji su kao jastrebovi, maskirani u golubove, čekali. Badinterova komisija, naše nepristajanje ali suštinsko pristajanje, JER STVORENA JE SRJ, bilo je odlučujuće. Konflikt sa Zapadom je morao da se izbegne. Nije se izbegao, jer napadač niti je ikada u povesti imao, niti će imati, milosti. Ono što smo mislili te 1990. i u prvoj polovini 1991. moralo je da ostane crvena linija, po cenu rata sa NATO paktom.

""Krajina je pala onog momenta kada su bili smenjeni Rašković, Opačić i Dubajić kao krajinske vođe i na njihova mesta instalirani potpuni politički anunimusi Babić, Martić i Hađić, sve u režiji Slobe i njegovih službi.""

Opacic nije bio kalibar politicara da kafansku politiku podigne na ozbiljni nivo,Dubajic ni u najboljim danima nije bio cist u glavi,Raskovic je uz svoj pristanak sklonjen,jer nije bio za ratnu opciju,iako je bio amater u politici,tacno je predvideo tragediju Krajini,u razgovorima sa tudmanom,Milosevicom,srpskom emigracijom,je brzo dosao do zakljucka kako stvari stoje,da ne kvari jedinstvo dopustio je Babicev puc bez mnogo otpora,sam Babic je posle shvatio bit igre,ali nije imao sanse u sukobu sa vojnim i policijskim vrhom Krajine i S.M.,koji je preko naivnog i lakovernog Martica,uz pomoc Bore Mikelica i Hadzica poceo proces demontaze RSK,Miloseviceve sankcije RS su dovele Karadzica da sklapa sporazum sa hrvatima,koji su bili jedan od najvecih uzroka propasti RSK

@perkins
Jedino spomenuta trojka ( Rašković, Opačić, Dubajić) je imala suštinski kapacitet na srbskoj strani da u ono vreme izpregovara optimalno mirno ( neratno) rešenje za pitanja srba u Hrvatskoj jer su sa glavnim odlučujučim na hrvatskoj strani ( Tuđman, Manolić, Boljkovac) onog vremena imali več dugogodišnju saradnju na personalnoj ili političkoj razini. Sa dolazkom na vlast beogradskih udbaša dolazi i do svih ludila sa Olujom kao poslednjim činom 95. godine.

U Beogradu je u to vreme u vreme pada Knina je bilo dvovlašće, a možda i viševlašće.
Jednu je činio Milošević, vlada Srbije. Ali postojala je i vlada Jugoslavije i Jugoslovenska armija.

Načelnik generalštaba Perišić nije se predpočinjavao Miloševiću. Bio je vrlo eksplicitan, kad se tražilo da nešto učini protiv naoružavanja Šiptara.

Perišić je to odbijao: ako hoćete da radimo dajte nam vlast. Proglasite vojno stanje i mi ćemo ih razoružatui. Do tada će armija da rešava probleme sa stranom vojskom.

Dakle oficiri vojske Jugoslavije na čelu sa Perišićem su bili posebna država u državi. Po svoj prilici kninski oficiri su bili uz Perišića.

Milošević se nije mogao mešati, nego je tražio da se bore samo tri dana i da će tada doći do gerilske borbe. Nažalost oficiri, Perišićevi natovci se nisu borili ni sekunda.

teze o RSK da je sve moglo proci bez rata nemaju nikakvo uporiste,proces nezavisne hrvatske nije bilo moguce spreciti,hrvati bi dobili drzavu i bez rata,maks za 2-3 g.,ali njima se nije izlazilo iz SFRJ sa 18% Srba,koje su smatrali TRAJNOM pretnjom za novu ndh,zato im je bio potreban rat da SKRESU srpsku populaciju na par procenata u cemu su uspeli,uz nasu i stranu pomoc,krajem 91 hrvatska se nasla u teskoj situacijiu totalnoj defanzivi i gubitkom veceg dela teritorije,savet ljudi koji su imali manje vise jasne cinjenice uz buducu geopoliticku kartu evrope,upucen vodstvu RSK da tada pocmu pregovore o federelezaciji hrvatske gde bi RSK bila jedna od dve federalne clanice,jer to je bio maksimum na koji bi tzv medunarodna zajednica pristala,taj predlog je u Kninu sasecen u korenu,a u Beogradu se nije ni razmatrao,propast RSK je rezultat politickog vrha RSK,RS i S.M.koji su u svojoj borbi za vlast ZANEMARILI interes naroda ciji su lideri bili,tu igru nastavlja i danasnja politicka elita

dragoslav pavkov je antisrski olos i ljudska fekalija. Slažem se sa ocenom autora da je dzukela!
Samo ipak je to blaga rec za takvog psihopatu,
Podrska Davoru Lukacu!

Tako je gospodine Lukač. Doat je bilo da neimenovane, anonimne džukele vređaju cenjene autore na ovom portalu. A još su i plaćene to namerno da rade.

Da li neko zna ko je kriv što nikada nije došlo do ujedinjenja RS i RSK kad je za to postojala odluka obe skupštine? Sve u vezi pada Krajine je smutno i sumnjivo. Neko se s nekim pogodio i dogovorio a ti narode aj polako u bežaniju. Ko su nam bile vođe pre 30 godina dobro smo i živi.

Realno gledajući, SAO Krajina nije imala mogućnosti da opstane ni vojnički ni politički ni ekonomski bez direktne podrške Srbije a ako ne Srbije onda Republike Srpske.

Dok se drugi konstitutivni narod spremao, naouružavao godinama, SVK je em gubila ljudstvo em nije imala nikakvu vrstu obnavljanja tehnike i priprema za ono što je na kraju bila Oluja.

Bez daljneg da je VRS zbog političkih odluka da ne kažem prepustila Kupres a kasnije i srpska mjesta. Bihać i peti korpus Alijine vojske su mogli da budu savladani pola godine ranije ali je opet, iz političkih razloga, to obustavljeno kad su srpske vojske već bile u gradskim naseljima. Da je bio plan da se brani RSK, nikad ne bi bio ostavljen ovaj muslimanski džep koji je pravio rupu u odbrani.

Na srpsku žalost, izgleda da je postojao samo plan za evakuaciju ali ne i za realnu odbranu RSK.