Јасно и очигледно: системски спроводе "олују", циљ је утврђен у фабрикама смрти. Перфидни је у систему.

Чланови САНУ су у свакодневној јавности невидљиви а "присутни" и слове као стручњаци са дипломом стручњака и са способностима стручњака, пре свега унутар своје струке а онда и шире. Понашају се као да су попили све знање и сву памет овог света али стварно њих у нашем свакодневном животу нема. Нема их у смислу да као најумнији дају смернице на питања куда даље. Незаборавно је питање председника Костића: "Да ли вам требамо"? Какав им је однос према политици и политичарима ја бих поновио мишљење, "не требате нам". Надам се да ћемо и без вас решити питања здраве средине, од политике до чистог ваздуха и здраве хране и воде. Дакле, шта је било било је а у будуће биће као и до сада, без вас а ви и даље поред нас. Ми ћемо ићи друмом кроз ветрометине а вас ћемо ако будемо имали времена гледати како умујете у заветрини. Веберова форма је задовољена. Значи, све је у реду. Наставите тако. Историја је учитељица живота. Канда сте је пензионисали. Ни она вам не треба. Па онда, шта ћете ви нама?

Из скупа бројних тема којима се баве "академици" издвајам Историју и то део "Срби у данашњој Србији и Срби у земљама које су биле српске". Ово је велико поље научног рада и још нико није средио податке и то презентовао кроз јединствену публикацију које би народу биле разумљива. Не знам колико су за наше академике вредни подаци које су прикупили ентузијасти сајта "порекло", др. Јован Деретић, Велимир Абрамовић и бројни други који тврде за себе да су тумачи истине. Време је да се то очисти јер су намерно или ненамерно направили велике збрке. Метлом, ако академици имају снагу да држе метлу у рукама. И оно за мене главно, необоривим доказима доказати да је део земаља на Балкану био део Србије. Да ли се звала велика или природна или не знам како али време је да се то већ једном расчисти. Време је да сами пишемо своју Историју и не само да је пишемо већ и да је штампамо. Садашње стање у тумачењу Историје Срба је велика брука за академике.