Текст је, иако потпуно испуњава свој основни циљ - да буде опомињући, ипак превише видовњачки, а недовољно стручан и аргументован.

Сложио бих се пре свега са другим делом, где аутор тврди да у опозиционим странкама не постоји никакав капацитет за стварно побољшање српске економије. Ја бих ту тврдњу заокружио на: ни у једној нашој странци не постоји апсолутно никакав капацитет за ефикасну борбу против кризе.

Међутим, апсолутно верујем да у овој земљи постоји довољно способних људи који могу да учине да српска економија преживи кризу. И, оно што се надам да је тако како се представља: Тадић се труди да такве људе окупи у тим. Нека се тај тим зове овако или онако, важно је да се у њему заиста нађу прави људи, и да им се дозволи да повлаче потезе.

Е, то неће моћи док су скоро све ингеренције у економији ове земље у рукама Динкића.

Дакле, Тадићу ће џабе бити све добре намере, окупљање људи, лепе речи (свидело ми се: "ако се већ задужујемо, направимо од тих пара нешто што ће остати нашој деци, морамо уложити у пољопривреду, енергетику и саобраћај"), хапшење "бораније", ако што пре не смени Динкића. А мени нешто изгледа да ће се то ускоро десити.

Ма колико горепоменуте "мере" актуелне владе изгледале козметичке, може се једноставно закључити да заправо нама не стоји на располагању нека боља могућност сем ових "мрвица" које нам се пружају. Сасвим је јасно да субвенционисани кредити за "пунто" и осталу потрошњу неће бити неки незаустављиви замајац привреде на стакленим ногама и њеног раста који је искључиво зависио од страних директних инвестиција.Према томе, приоритет мора бити одржање курса евра па макар и по цену додатног задуживања јер би његов вртоглав раст вероватно изазвао хаос преко инфлације и осталих пропратно-психолошких ефеката сличан хаосу који смо имали `93-е.Ипак јавни радови у смислу изградње инфраструктуре би могли допринети и извесном запошљавању радне снаге, са опет не толико значајним утицајем на тражњу, али са ипак неким облицима развоја који ће нам допринети тренутном колико-толико одржању и минималном развоју који би нам омогућио да спремни уђемо у трку након јењавања кризе. Свака предложена мера је добра насупрот призивању катаклизме којој многи данас често прибегавају!

Да не испадне да само критикујем, текст је солидно добар, уз малу примедбу ;-):

То би се могло упоредити с лекарским конзилијумом који је утврдио пацијенту дијагнозу рака с метастазама и због тога изражавају задовољство, јер ће га моћи излечити тако да се осећа боље него када је био здрав.
---
Ја бих пре рекао да наш врх понаша као хероински наркоман коме понестаје хероина па у кризи чини било шта само да се докопа новца за још једну дозу. У преводу, продаћемо/нећемо Телеком и узећемо новце од ММФ-а, само да проживимо још мало, а после тога је смрт у најгорим мукама неминовна...

П.С.
До краја године ће бар 80% привредних друштава имати блокиран рачун, ако се урушавање настави овим темпом.