Ima razlike.Pređašni iluzionisti vladali su decenijama.Savremeni virtualisti biće mnogo,mnogo kraći.U ovom veku sve je mnogo brže,pogotovo propadanje.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 18 jul 2010 20:01
hiperborejac
Priznanje donosi razumevanje drugih... samim tim i praštanje. Ja se , sada već nejasno , sećam RFI-ja iz doba pre bombardovanja i okupacije Kosova. A nije ni bitno.Odnosno sada više nije bitno
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 18 jul 2010 22:17
Branislav Aleksandar Julius
Danojlić piše za NIN, koji je otet od naroda i poklonjen strancima, i iz koga su izbačeni dugogodišnji novinari i saradnici, a uvedena stroga cenzura. Zašto to čini?
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 18 jul 2010 23:15
Ekrem
Naravno, Srbskom narodu, koji je na samrti kao autohtoni entitet pre svega ali i biološki, svako ko priča bajke i daje nadu u izlečenje neizlečive bolesti, je dobrodošao. Kao ozeblom sunce. I tu nikakve promene ne može da bude. Osim možda operativno, ali...
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 19 jul 2010 06:21
Cernisevski
Biti trpeljiv prema onome ko te tuče po glavi, otimajući ti delove državne teritorije, spada u mazohističke nastranosti.
- Zalosno je sto i ovakve, elementarne istine moraju da se "crtaju".
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 19 jul 2010 09:39
@@
Gospodine Danojliću-dobro artikulisano.Možda se neko i "probudi".
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 19 jul 2010 13:28
Simić Manojlo
za Ekrem ;
Nije Ekreme tako u Republici Srpskoj .
Mi ćemo na kraju pripojiti Srbiju Republici Srpskoj
i poslušaćemo tvoju sugestiju o operativnom zahvatu
tako , što ćemo naš Kapital preseliti iz Beograda u
Banja Luku. Bosna i Hercegovina nama je samo
zavičajni privjesak .I samo što nije otpao .
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 19 jul 2010 14:43
Dejan
@ Branislav Aleksandar Julius
To je stari trik. Nemačke novine su promenile uređivačku politiku. Kad 95% sadržaja promenite, onda nije problem da pripustite disonantni ton.
Nije isključeno ni da računaju na stare čitaoce koji su drugačijeg političkog stava.
Ja sam prestao da kupujem NIN, i počeo da kupujem Pečat.
Revoltiran sam činjenicom da nemački vlasnik ima drskosti da favorizuje jednu političku opciju u Srbiji.
Niko ne može da me ubedi da strani privrednici prvo ne idu u svoje ambasade po stav. Lek je bojkot takvih.
@ Ekrem
Srbi su državotvorni narod. Nama za pravljenje države nije potrebna podrška Amerike i celog sveta.
Tokom 90-ih svi ostali su imali ogromnu podršku Zapada, mi smo imali sankcije i saplitanje na svakom ćošku.
Tako izvojevana nezavisnost će da potraje dok u Americi Hispanici ne pređu kritičnu demografsku masu.
Za demografiju ću da te razočaram, u mom krugu prijatelja ima dve kategorije.
Oni bez dece, ali sa psima.
Oni sa decom koji se sve češće odlučuju za treće, pa nekad i četvro dete.
Demografska situacija nije još uvek sjajna, ali računam da će prevladati porodične vrednosti, a ne evolutivni gubitnici, slepa grana ljudskog roda, koje će u starosti da teše valjda njihove pudlice.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 19 jul 2010 15:18
Ekrem
@Dejan
Ove sa 3 ili 4 deteta okuražirujem da samo tako nastave! Srbija jedino može da opstane (i pobedi!) na masu i isključivo operativno, u partnerstvu s onima s kojima deli veru i poglede na svet.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 19 jul 2010 16:58
Za "Černiševskog"
Potpuno ste u pravu. Ali, eto, nažalost treba da se crta i gospodin Danajlić to radi bolje i lepše od većine drugih. A što se tiče kritika što je to u NIN-u, bože moj, čovek ima preko 70 godina. A i ne mogu svi da čitaju/pišu elektronske portale.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 19 jul 2010 17:41
Mario Kalik
Milovan Danojlić spada u poštenije kritičare komunističkog poretka i njegove ideologije. Jer, ma koliko se trudio da pokaže sličnosti između starih, komunističkih i novih, kapitalističkih iluzija, nije mogao da ne prizna da su prve u načelu bolje od drugih, tj. da su nekadašnji poredak i njegova politička praksa ipak bili manje destruktivni od ovog današnjeg po vrednosti za koje se on zalaže i proklamuje ih.
Pre svega, nijedan umetnik ne može biti protiv iluzija kao takvih, jer su iluzornost, mašta, derealizacija itd. ključno obeležje umetničkog stvaralaštva. Zato se kod Danojlića na ovom mestu primećuje jedna krupna protivrečnost. Iako u većem delu sa nipodaštavanjem govori o podleganju raznim društvenim iluzijama, našem "zaglupljivanju", davajući spram njih prednost "glupoj" i "neprijatnoj" stvarnosti i "istorijskoj sudbini", on se na kraju opire prihvatanju realnosti i ističe njeno savlađivanje putem kritičkog razumevanja. Nije li time podredio stvarnost koju je prethono uzdigao na pijedestal nečem višem, nekim vrednostima koje se njoj suprotstavljaju i koje su nužno, sami tim,(još uvek) nerealne, iluzorne? Ako je naše i ne samo naše "istorijsko prokletstvo", "usud geografije" to da se neprestano vrtimo u krugu "večnog stradanja" za koje je zaslužna "pobedonosna Sila", tj. oni "koji te tuku po glavi", onda je odbacivanje trpeljivosti prema takvom nasilju, trpeljivosti koja "spada u mazohističke nastranosti", glas pobune, revolta protiv ovakve istorijske stvarnosti i sudbine, u ime viših principa nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Ove "iluzije" onda u duhovnom pogledu jasno odnose prevagu nad "stvarnošću" i pozivanjem na nju, što je inače lajtmotiv naših evroatlantskih realista i konformista.
Komunisti su se takođe borili protiv onoga što je delovalo kao nepromenljiva istorijska stvarnost, odnosno sudbina. Naime, ako je čitava dotadašnja (pred)istorija samo bila istorija klasnog društva i borbi između klasa, eksploatatora i eksploatisanih u njihovim raznim istorijskim oblicima...
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 19 jul 2010 17:44
Mario Kalik
onda je jasno da komunizam zagovara jedan radikalan raskid sa takvim istorijskim tokom koji se zaista može sabrati u ono što Danojlić na početku navodi kao vodeće komunističke "iluzije": razrešenje bazičnih društvenih suprotnosti, ukidanje bezdušnog iskorišćavanja, opšte bratimljenje i izlazak iz predistorije.
Protiv ovih "iluzija" ne vidim šta se može principijelno reći, pogotovo ako je neko kao umetnik po prirodi stvari skloniji idealima i utopiji nego postojećoj stvarnosti, kada mu je poziv da ovu stvarnost proceni i osudi iz horizonta onog nestvarnog, a u dubljem, humanističkom smislu, stvarnijeg, istinitijeg sloja postojanja. Danojlić ništa i ne kaže protiv temeljnih komunističkih "iluzija" kao takvih. On može samo da kritikuje lošu stvarnost tadašnjeg sistema za koji sam kaže da je odstupio od svojih "prvobitnih programskih načela". Takav uvid nije sporan; nekadašnja društvena praksa nije bila sasvim u skladu sa proklamovanom ideologijom. Ali, ne moram biti antikomunista da bih to primetio i kritikovao, to mogu činiti upravo kao komunista. Danojlić uostalom spominje kritiku s "levog krila" i Korčulansku školu. Kao što pošteno primećuje da je u nekadašnjem socijalističkom poretku, uprkos njegovim nedostacima, tzv. običan čovek imao više dostojanstva nego što ga ima sada, u vreme "podivljalog kapitalizma". Drugim rečima, i loš socijalizam je bolji od tranzicionog kapitalizma.
Ako tako stvari stoje, ako su komunističke "iluzije" u osnovi ispravne, u čemu je onda problem što su te "iluzije, barem na rečima, branjene do poslednjeg daha"? Danojlić ovde previđa pravu prirodu nekadašnjeg sukoba između vlasti i disidenata, jer ne može da se do kraja oslobodi svoje disidentske role koja ima već poznatu atraktivnost. Tačno je da je tu bilo s jedne strane, interesa vlasti, a s druge, pozivanja na kritičko mišljenje. Ali, bilo je i nečeg mnogo višeg i drugačijeg od toga. Bilo je i društvenih interesa upravo onih običnih ljudi, kao i nekritičkog pozivanja na vrline "građanskog društva".
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 19 jul 2010 17:45
Mario Kalik
Koja je tokom 80-tih bila jedina ozbiljnija alternativa aktuelnoj socijalističkoj vlasti? Pa ne ona koja je tražila više socijalizma, odnosno povratak na one izvorne, proklamovane "iluzije", to je zamrlo već tokom 70-tih godina, nego ona koja je tražila uvođenje "parlamentarne demokratije", "slobodnog tržišta", "ljudskih prava", sve one vrednosti koje je sam Danojlić zastupao ili ih još uvek zastupa, i zbog toga bio jedan od osnivača Demokratske stranke. Radilo se o povratku na staro klasno društvo i njegovu ideologiju kao odgovoru na nevolje novog, socijalističkog, o uništenju socijalizma, a ne o njegovom popravljanju i unapređenju. Jedina realna alternativa kakvom-takvom socijalizmu tada je bila upravo stihija divljeg kapitalizma, istog onog kojeg Danojlić s naknadnom pameću osuđuje, i u kome milioni običnih ljudi gube elementarne uslove života a onda i dostojanstvo. Trebalo je već tada da toga bude svestan, ne da čeka da se "blagodeti" kapitalizma pokažu u svom njihovom "bogatstvu".
Zato Danojlićevu oštru kritiku dva sistema treba da prati odlučnija samokritika. Ponešto on priznaje kao vlastitu iluziju, ali nedovoljno glasno. Jer trebalo da se desi bombardovanje Srbije da bi "Evropa" u njegovim očima bila demistifikovana? Jer tek tad trebalo da "osvoji pravo da je omalovažava"? Zapravo, verovatno je tako moralo biti s obzirom na dugo Danojlićevo poverenje u "građansku Evropu". Iz Pariza nije se moglo sasvim jasno videti šta se ovde i uopšte u Evropi dešava sa padom Berlinskog zida. Nije se moglo sasvim pouzdano znati da je to juriš kapitalističkog Zapada na nekadašnji socijalistički Istok, podređivanje čitavog tog prostora interesima zapadnog kapitala. Ko to nije želeo da prihvati, dobio je sankcije i bombardovanje. Slično je sa Irakom, Avganistanom, sve je to deo jedne iste logike imperijalnog osvajanja.
Deficit desne, građanske disidentske opcije ovde je očigledan. Takvi intelektualci ne mogu na vreme ili u celini da vide smisao onoga što se u savremenoj istoriji dešava.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 19 jul 2010 17:57
vlad
...G.Danojlicu,kazete bombardobanje vas je osvestilo,i Zinovjev...Vi kao da nista od istorije niste citali...postujem vas,ali sramno je pisati za danasnji NIN...
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 19 jul 2010 18:08
vlad
...potpuno saglasan sa Kalikom...nisam znao da je Danojlic jedan od osnivaca DS...kako to da nikad ne vide,ocigledno, unapred,nego im postane jasno 20 godina kasnije kad se i na pijacama vec pocne pricati o drustvenim sistemima,vrlo argumentovano,uostalom...a prevodio je Siorana...e,Srbijo...
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 19 jul 2010 21:47
Izgubljena volja za komentar
Gde prođe Kalik, tu ni Danojlić ne raste...
Preporuke:
0
0
17
utorak, 20 jul 2010 07:15
Radoslav
Ovo je glas svih mislećih Srba. Baš ovakav.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 20 jul 2010 09:49
brm
@ dejan
ne uklapam se po običaju ni u jednu ponuđenu kategoriju (podelizma) Srba - imam troje dece ali i psa(doskora dva), moram opet da kontriram:
"Srbi su državotvorni narod."
trenutno imamo 4 države potpuno i 1 delimično srpskog naroda (za neupućene Hrvatska, Bosna i H, CG, delimično - Makednoija i verovali ili ne potpuno i pored 20 nacionalnih saveta - Srbija)
kad se opasuljimo i mi i "oni"tj. kobajagi ne-mi da smo svi isti narod podeljen linijom razgraničenja velikih sila koja je promenljiva - na katolike kobajagi Hrvate i Crnogorce (Nemačka), Pravoslavne kobajagi jedine prave Srbe(Rusija i Engleska) i muslin+mane nekakve Bošnjake - iz Bara, Pazar, Dorćola i Podgorice(Turska, Rusija i Engleska) ...sve zemlje navedene u zagradama prisno sarađuju i dogovaraju se preko naše grbače, krvi i znoja... ovo posebno treba da shvate rusofili...
iluzionisti su prvo pobedili u ubeđivanju da smo više plemena /naroda preko jugoslavizma - zavadi pa vladaj
nažalost i svi vi ovde prisutni patrioti ste na "tome"
Preporuke:
0
0
19
utorak, 20 jul 2010 09:54
brm
Izgubljena volja za komentar
ništa novo na Balkanu
zaista Kalikovi komentari bude filozofsku potrebu za preispitivanjem smisla svake delatnosti, a pogotovo misaone..kad posle svega što se dogodilo on i dalje....
Preporuke:
0
0
20
utorak, 20 jul 2010 14:25
M.I.T.
Pisca Danojlića uvažavam mnogo, mnogo više, od onog političara Danojlića. Da, da. Bio je Danojlić i političar, mnoge dresove je nosio, a znajući ga, siguran sam da ih negde u nekom ormaru i čuva, tek ponekad provetrava i retko po neki ponese.
Ali, ovaj tekst je, to je moj utisak, daleko ispod mete i dometa pisca Danojlića. Rekao bih da je čak i ispod onoga što ume političar Danojlić. Ne znam da li je pisao s brda s dola, ali nikako mi se ne dopada. Dosadno je brate mili.
Preporuke:
0
0
21
utorak, 20 jul 2010 23:14
Nikola Turajlić
S autorovom književnosti i političkom aktivnosti, nisam uopšte upoznat, pa ću o njemu dati svoj sud
na temelju objavljenog teksta.
Autor potvrdjuje izreku da je cesta do pakla posuta dobrim namerama, a njom su se kretali mnogi srpski savremeni pisci, kao aktivni političari ili pobornici odredjenih ideologija.
O onima koji su bili pristalice propale ideologije ne želim gubiti vreme, već ću se osvrnuti na autora i ostale apologete zapadnih demokratija i njihovih vrednosti.
Dakle ogrmna većina intelektualaca iz komunističkih država je bila zaslepljena standardom gradjana zapadnih demokratskih država i upijala bezrezervno njihovu propagandu. Medjutim isti su postepeno počeli sagledavati trulež iza blještavila "zapadnih demokracija".
Prekretnica za srpske intelektualce je bilo NATO bombardovanje.
Jedni su sagledali ništavilo koje se krije iza propapande zapadnih demokratija, te postali njihovi ogorčeni kritičari. Drugi su se razočarano povukli iz političkog života, te osudu držali u sebi. Treći su shvatili da sila boga ne moli, pa su se umesto ovoga istoj poklonoli, što je bilo nagradjeno odredjenim sinekurama i pripadajućim prinadležnostima.
Autor je, praveći po rodjendanu životnu inventuru, odlučio olakšati si dušu i posuti se pepelom za svoje zablude i iluzije vezane uz demokratske standarde i vrednosti zapadnih demokratija.
Iako sa zakašnjenjem, napravio je čin za svako poštovanje, tim više što je to pustio u NIN-u , nezavisnom mediju sa ulogom promotera onoga što autor svojim tekstom "rastura" (istina u nešto prikrivenoj formi).
Uostalom svi smo mi iz "ozbiljnije generacije" Danojlići, koji smo se svojih zabluda pre ili kasnije oslobodili.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 20 jul 2010 23:47
Wounded Knee
zar je moguce da u srbiji nema ni jednog rokera, rapera, bluzera, jazzera, ni jedne narikace bar, koja ce da odradi remake Azrine pesme Grad bez ljubavi?
...
briga me, frajeri
za vase reklame
ovuda su prolazili
i drugi prije vas
hej-hej-hej
pljunuo sam magazine,
propagandu, zlatouste novine
hej-hej-hej
pljunuo sam dupelisce
preko cijele stranice
mozda lepi Cane ceka da se 'smiri malo ova frka oko Broza'???.
Preporuke:
0
0
23
sreda, 21 jul 2010 12:47
b.s.
"Godina prolazi kroz avliju", je naslov Danojlićeve knjige, odlične. Kroz našu avliju se otegla duuuga, komunističko-demokratska godina.
Preporuke:
0
0
24
sreda, 21 jul 2010 23:36
Nešto posle Sedme sednica (a dosta pre Osme)
@Mario Kalik
Pravo je čudo da ne primećujete kako su Vaši (ponovo) na vlasti?!
Pa dobro, jesu malo kamuflirani, ali ipak ...
Preporuke:
0
0
25
četvrtak, 22 jul 2010 11:22
Mario Kalik
Da, "moji" na vlasti su toliko zakamuflirani da ih ja uopšte ne prepoznajem! Ali, dobro, zato ste Vi i ostali koji trubite o "prerušenim komunistima" tu da me prosvetlite, upoznate me sa skrivenom suštinom i tajnom ovog društva.
Međutim, meni je još uvek pravo čudo kako komunisti, ma koliko prerušeni bili, mogu da budu perjanice poretka u kome postoji dominacija stranih i domaćih kapitalista, u kome Crkva takođe ima veliki uticaj, u kome je država krajnje zavisna od stranih sila, i u kome, na kraju krajeva ali ne i najmanje važno, izraz "(radnička) klasa" ne sme da se pomene u vodećim medijima, što sam nedavno mogao da doživim. Dok mi ne objasnite ovo čudo, ja ću i dalje verovati da su Vaše priče o "prerušenim komunistima na vlasti" obične nebuloze!
.jpg)
- Zalosno je sto i ovakve, elementarne istine moraju da se "crtaju".
Nije Ekreme tako u Republici Srpskoj .
Mi ćemo na kraju pripojiti Srbiju Republici Srpskoj
i poslušaćemo tvoju sugestiju o operativnom zahvatu
tako , što ćemo naš Kapital preseliti iz Beograda u
Banja Luku. Bosna i Hercegovina nama je samo
zavičajni privjesak .I samo što nije otpao .
To je stari trik. Nemačke novine su promenile uređivačku politiku. Kad 95% sadržaja promenite, onda nije problem da pripustite disonantni ton.
Nije isključeno ni da računaju na stare čitaoce koji su drugačijeg političkog stava.
Ja sam prestao da kupujem NIN, i počeo da kupujem Pečat.
Revoltiran sam činjenicom da nemački vlasnik ima drskosti da favorizuje jednu političku opciju u Srbiji.
Niko ne može da me ubedi da strani privrednici prvo ne idu u svoje ambasade po stav. Lek je bojkot takvih.
@ Ekrem
Srbi su državotvorni narod. Nama za pravljenje države nije potrebna podrška Amerike i celog sveta.
Tokom 90-ih svi ostali su imali ogromnu podršku Zapada, mi smo imali sankcije i saplitanje na svakom ćošku.
Tako izvojevana nezavisnost će da potraje dok u Americi Hispanici ne pređu kritičnu demografsku masu.
Za demografiju ću da te razočaram, u mom krugu prijatelja ima dve kategorije.
Oni bez dece, ali sa psima.
Oni sa decom koji se sve češće odlučuju za treće, pa nekad i četvro dete.
Demografska situacija nije još uvek sjajna, ali računam da će prevladati porodične vrednosti, a ne evolutivni gubitnici, slepa grana ljudskog roda, koje će u starosti da teše valjda njihove pudlice.
Ove sa 3 ili 4 deteta okuražirujem da samo tako nastave! Srbija jedino može da opstane (i pobedi!) na masu i isključivo operativno, u partnerstvu s onima s kojima deli veru i poglede na svet.
Pre svega, nijedan umetnik ne može biti protiv iluzija kao takvih, jer su iluzornost, mašta, derealizacija itd. ključno obeležje umetničkog stvaralaštva. Zato se kod Danojlića na ovom mestu primećuje jedna krupna protivrečnost. Iako u većem delu sa nipodaštavanjem govori o podleganju raznim društvenim iluzijama, našem "zaglupljivanju", davajući spram njih prednost "glupoj" i "neprijatnoj" stvarnosti i "istorijskoj sudbini", on se na kraju opire prihvatanju realnosti i ističe njeno savlađivanje putem kritičkog razumevanja. Nije li time podredio stvarnost koju je prethono uzdigao na pijedestal nečem višem, nekim vrednostima koje se njoj suprotstavljaju i koje su nužno, sami tim,(još uvek) nerealne, iluzorne? Ako je naše i ne samo naše "istorijsko prokletstvo", "usud geografije" to da se neprestano vrtimo u krugu "večnog stradanja" za koje je zaslužna "pobedonosna Sila", tj. oni "koji te tuku po glavi", onda je odbacivanje trpeljivosti prema takvom nasilju, trpeljivosti koja "spada u mazohističke nastranosti", glas pobune, revolta protiv ovakve istorijske stvarnosti i sudbine, u ime viših principa nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Ove "iluzije" onda u duhovnom pogledu jasno odnose prevagu nad "stvarnošću" i pozivanjem na nju, što je inače lajtmotiv naših evroatlantskih realista i konformista.
Komunisti su se takođe borili protiv onoga što je delovalo kao nepromenljiva istorijska stvarnost, odnosno sudbina. Naime, ako je čitava dotadašnja (pred)istorija samo bila istorija klasnog društva i borbi između klasa, eksploatatora i eksploatisanih u njihovim raznim istorijskim oblicima...
Protiv ovih "iluzija" ne vidim šta se može principijelno reći, pogotovo ako je neko kao umetnik po prirodi stvari skloniji idealima i utopiji nego postojećoj stvarnosti, kada mu je poziv da ovu stvarnost proceni i osudi iz horizonta onog nestvarnog, a u dubljem, humanističkom smislu, stvarnijeg, istinitijeg sloja postojanja. Danojlić ništa i ne kaže protiv temeljnih komunističkih "iluzija" kao takvih. On može samo da kritikuje lošu stvarnost tadašnjeg sistema za koji sam kaže da je odstupio od svojih "prvobitnih programskih načela". Takav uvid nije sporan; nekadašnja društvena praksa nije bila sasvim u skladu sa proklamovanom ideologijom. Ali, ne moram biti antikomunista da bih to primetio i kritikovao, to mogu činiti upravo kao komunista. Danojlić uostalom spominje kritiku s "levog krila" i Korčulansku školu. Kao što pošteno primećuje da je u nekadašnjem socijalističkom poretku, uprkos njegovim nedostacima, tzv. običan čovek imao više dostojanstva nego što ga ima sada, u vreme "podivljalog kapitalizma". Drugim rečima, i loš socijalizam je bolji od tranzicionog kapitalizma.
Ako tako stvari stoje, ako su komunističke "iluzije" u osnovi ispravne, u čemu je onda problem što su te "iluzije, barem na rečima, branjene do poslednjeg daha"? Danojlić ovde previđa pravu prirodu nekadašnjeg sukoba između vlasti i disidenata, jer ne može da se do kraja oslobodi svoje disidentske role koja ima već poznatu atraktivnost. Tačno je da je tu bilo s jedne strane, interesa vlasti, a s druge, pozivanja na kritičko mišljenje. Ali, bilo je i nečeg mnogo višeg i drugačijeg od toga. Bilo je i društvenih interesa upravo onih običnih ljudi, kao i nekritičkog pozivanja na vrline "građanskog društva".
Zato Danojlićevu oštru kritiku dva sistema treba da prati odlučnija samokritika. Ponešto on priznaje kao vlastitu iluziju, ali nedovoljno glasno. Jer trebalo da se desi bombardovanje Srbije da bi "Evropa" u njegovim očima bila demistifikovana? Jer tek tad trebalo da "osvoji pravo da je omalovažava"? Zapravo, verovatno je tako moralo biti s obzirom na dugo Danojlićevo poverenje u "građansku Evropu". Iz Pariza nije se moglo sasvim jasno videti šta se ovde i uopšte u Evropi dešava sa padom Berlinskog zida. Nije se moglo sasvim pouzdano znati da je to juriš kapitalističkog Zapada na nekadašnji socijalistički Istok, podređivanje čitavog tog prostora interesima zapadnog kapitala. Ko to nije želeo da prihvati, dobio je sankcije i bombardovanje. Slično je sa Irakom, Avganistanom, sve je to deo jedne iste logike imperijalnog osvajanja.
Deficit desne, građanske disidentske opcije ovde je očigledan. Takvi intelektualci ne mogu na vreme ili u celini da vide smisao onoga što se u savremenoj istoriji dešava.
ne uklapam se po običaju ni u jednu ponuđenu kategoriju (podelizma) Srba - imam troje dece ali i psa(doskora dva), moram opet da kontriram:
"Srbi su državotvorni narod."
trenutno imamo 4 države potpuno i 1 delimično srpskog naroda (za neupućene Hrvatska, Bosna i H, CG, delimično - Makednoija i verovali ili ne potpuno i pored 20 nacionalnih saveta - Srbija)
kad se opasuljimo i mi i "oni"tj. kobajagi ne-mi da smo svi isti narod podeljen linijom razgraničenja velikih sila koja je promenljiva - na katolike kobajagi Hrvate i Crnogorce (Nemačka), Pravoslavne kobajagi jedine prave Srbe(Rusija i Engleska) i muslin+mane nekakve Bošnjake - iz Bara, Pazar, Dorćola i Podgorice(Turska, Rusija i Engleska) ...sve zemlje navedene u zagradama prisno sarađuju i dogovaraju se preko naše grbače, krvi i znoja... ovo posebno treba da shvate rusofili...
iluzionisti su prvo pobedili u ubeđivanju da smo više plemena /naroda preko jugoslavizma - zavadi pa vladaj
nažalost i svi vi ovde prisutni patrioti ste na "tome"
ništa novo na Balkanu
zaista Kalikovi komentari bude filozofsku potrebu za preispitivanjem smisla svake delatnosti, a pogotovo misaone..kad posle svega što se dogodilo on i dalje....
Ali, ovaj tekst je, to je moj utisak, daleko ispod mete i dometa pisca Danojlića. Rekao bih da je čak i ispod onoga što ume političar Danojlić. Ne znam da li je pisao s brda s dola, ali nikako mi se ne dopada. Dosadno je brate mili.
na temelju objavljenog teksta.
Autor potvrdjuje izreku da je cesta do pakla posuta dobrim namerama, a njom su se kretali mnogi srpski savremeni pisci, kao aktivni političari ili pobornici odredjenih ideologija.
O onima koji su bili pristalice propale ideologije ne želim gubiti vreme, već ću se osvrnuti na autora i ostale apologete zapadnih demokratija i njihovih vrednosti.
Dakle ogrmna većina intelektualaca iz komunističkih država je bila zaslepljena standardom gradjana zapadnih demokratskih država i upijala bezrezervno njihovu propagandu. Medjutim isti su postepeno počeli sagledavati trulež iza blještavila "zapadnih demokracija".
Prekretnica za srpske intelektualce je bilo NATO bombardovanje.
Jedni su sagledali ništavilo koje se krije iza propapande zapadnih demokratija, te postali njihovi ogorčeni kritičari. Drugi su se razočarano povukli iz političkog života, te osudu držali u sebi. Treći su shvatili da sila boga ne moli, pa su se umesto ovoga istoj poklonoli, što je bilo nagradjeno odredjenim sinekurama i pripadajućim prinadležnostima.
Autor je, praveći po rodjendanu životnu inventuru, odlučio olakšati si dušu i posuti se pepelom za svoje zablude i iluzije vezane uz demokratske standarde i vrednosti zapadnih demokratija.
Iako sa zakašnjenjem, napravio je čin za svako poštovanje, tim više što je to pustio u NIN-u , nezavisnom mediju sa ulogom promotera onoga što autor svojim tekstom "rastura" (istina u nešto prikrivenoj formi).
Uostalom svi smo mi iz "ozbiljnije generacije" Danojlići, koji smo se svojih zabluda pre ili kasnije oslobodili.
...
briga me, frajeri
za vase reklame
ovuda su prolazili
i drugi prije vas
hej-hej-hej
pljunuo sam magazine,
propagandu, zlatouste novine
hej-hej-hej
pljunuo sam dupelisce
preko cijele stranice
mozda lepi Cane ceka da se 'smiri malo ova frka oko Broza'???.
Pravo je čudo da ne primećujete kako su Vaši (ponovo) na vlasti?!
Pa dobro, jesu malo kamuflirani, ali ipak ...
Međutim, meni je još uvek pravo čudo kako komunisti, ma koliko prerušeni bili, mogu da budu perjanice poretka u kome postoji dominacija stranih i domaćih kapitalista, u kome Crkva takođe ima veliki uticaj, u kome je država krajnje zavisna od stranih sila, i u kome, na kraju krajeva ali ne i najmanje važno, izraz "(radnička) klasa" ne sme da se pomene u vodećim medijima, što sam nedavno mogao da doživim. Dok mi ne objasnite ovo čudo, ja ću i dalje verovati da su Vaše priče o "prerušenim komunistima na vlasti" obične nebuloze!