Све се више људи буди из својих детињастих маштања о Жутом Царству. Надам се да ће Коштуница по свом повратку на власт имати мање разумевања према слепим поданицима Европе.
Једино Србија нема алтернативу!

Sasvim umesno poredjenje načina na kojeg vodi politiku današnji srpski predsednik, baš kao nekada jugoslovenski predsednik. Bez obzira na razlike, očito se radi o srpskim političkim surferima koji rade istu grešku: Surfuju u jednako pogrešnom smeru - od obale ka otvorenome moru.

Бледо.

Nema ličnosti.Nema lidera.Nema ideologije.Nema nacije.Nema države.Nema cene.Postoji samo danas.Beže od juče i plaše se za sutra.
Svi su u loncu i krčkaju se na tihoj vatri.Čak se i Bogu ne mole..Nema spasa osim,na žalost opet nekom pobunom...

Ja iz ovog, posebno drugog pasusa, shvatih da Koštunica ništa nije radio, sve do pred kraj teksta gde je sve spalio.
Btw, Tadić je predsednik, koliko se sećam, Koštunica je bio premijer. Valjda oni imaju različita zaduženja.
Samo su se kod istih profesora školovali. To je ta nit koja ih spaja.

Ако тамо међу вама, у србијанској полит-олигархији има човјек од интегритета и поштења онда је то В. Коштуница. Између њега и осталих леже свјетови. Питање је: Шта се то дешава са Србијом да не препознаје вриједности које треба слиједити? Како то да тамо и последњи Сарајлија, Црногорац или Личанин има већу тежину од аутентичног србијанског домаћина? Зашто се читава та демагошка булумента (српског поријекла) концетрисала у Београду? Како се нико од њих није отиснуо у свијет и тамо доказао, него сви нешто муте по Србијици. Братији недостаје само још овај Додиг да буде коомплетна, али ко зна, како овдје иду догађаји изгледа да ће га старатељи пустити низ воду па ето вам прилике...само да Србија ипак није "мала бара за толико крокодила"...

Mislim da je Srbin Precanin sto posto pogodio glavni problem Srbije uckljucujuci tu i Vojvodinu. Dok na vlast ne dodju Autenticni Srbijanci i Vojvodjani Srbima kao naciji nema spasa. Iznenadjuje me da bar Vukadinovic i Antonic ne obrade fenomen koji je izneo Srbin Precanin kao i uticaj Dobrice Cosica i Praksisovaca na post Titovsku Jugoslaviju i "drugu i najvecu srpsku golgotu". Skoro svi srpski politicari ukljucujuci i Djindjica, Kostunicu i Tadica su deca tog klana.
Zasto neki obican srpski intelektualac, koji nije komunista iz pelena ne moze da dobije sansu da vodi Srbe od Drugog svetskog rata do danas? Amerikanci mogu i Crnca da postave za predsednika. Gospodo Vukadinovicu i Antonicu u gore pomenutom lezi propast Srba koja traje od Drugog Svetskog rata do danas.

Нема никакве сумње да аутор понаје лично и Тадића и Коштуницу. Исто тако, нема никакве сумње да му је ближи Коштница од Тадића. Али, то што аутор упоређује Коштуницу и Тадића у овом тренутку само говори о жељи аутора да Коштуница буде у некој равни за поређење. То данас раде само Коштуничини истомишљеници, следбеници или носталгичари. Прво, Коштуница би био срећан да се бори за двоцифрену подршку. Он се бије за цензус. А друго, имати све, не учинити ништа с тим, а онда све то прокоцкати то не може свако. То може само Коштуница. Не подржавам Тадића, али он је сад толико велики и способан, вешт и продуктиван да са КОштуницом не може да се пореди. Коштуница је губитник. Историја. Ван игре. Прошлост. Потпуна је илузија то да ће Тадићу бити везане ноге, ако га неко пореди са тим бившим политичарем.

Свако поређење између државотворне политике и политике издаје коју персонификују Коштуница иТадић,не заслужује посебну пажњу,осим на нивоу шпекулација на које нисам навикао на овом сајту. ...........................................Пречанине свака ти је на месту.

Господин Вукадиновић се у последње време често љути на госпосина Коштуницу, понешто са правом, али често и не. Околности под којима је радио господин Коштуница су у многоме различити на оних под којима влада господин Тадић. Док је садашњи председник увек обилато био подржаван од наших "пријатеља" са запада, како вербално тако и финансијски (на различите видљиве и невидљиве начине), дотле је Коштуница морао да се бори и са онима споља и са многима изнутра. Свако објективан мора признати да је за време прве владе господина Коштунице веома много урађено на демократизацији друштва, да је Скупштина, иако са доста хетерогеном и натегнутом већином, нормално радила (сетимо се само како данас изгледа!), да је економија била у успону са великим стопама раста, девизне резерве расле... Косовско питање се померало у повољном правцу и довело српску страну у најбољи положај који је имала од настанка кризе. Са другом владом и уласком ДС у игру све је полако почело да се разводњава и креће низбрдо. Некако је чудно синхронизован успон Тадића и пад Србије, почевши са признавањем Косова од стране Запада до суноврата економије. Господин Тадић је несумњиво много успешнији у "public relations" у односу на господина Коштуницу, успео је да стави већину медија под своју шапу (а за то треба доста пара) и по угледу на политичку машинерију западних политичара, стекао позицију коју сада има. Да ли је то неизоставно добро и за државу велико је питање. Одговор се полако кристалише како у Србији тако и на Западу. Лепе приче и лепа фасада су добар пут до изборног успеха и добре политичке позиције, али се прави успех на крају ипак мери резултатима. Последњих месеци се резултати лепих прича и лепог живота без покрића виде како на Западу и Истоку, тако и у Србији. Како ће све то утицати на политичке прилике у Србији остаје да се види.

Поређење положаја у коме се налази Тадић сада са оним у коме је био Коштуница почетком деценије стоји. Конкретне замерке изречене у тексту на рачун деловања једног и другог такође су на месту.

Треба указати и на разлике које свакако нису мале. Уз похвалу опсервацији коју је изнео један од колега-коментатора, да је запад увек имао себи прихватљивију опозицију од власти у Србији, а сад нема, додао бих и своје мишљење.

Коштуница се, веома слично као Милошевић и Ђинђић, окружио људима сумњивих способности задржавајући улогу апсолутног вође за себе. Таква политика је по мом мишљењу и довела Србију до овде где је данас. Сматрам да један човек, ма колико способан био, не може сам успешно да води земљу.

Са друге стране, чини ми се да се Тадић труди да окупи око себе групу не само поверљивих, него и способних људи. Јеремић води (Косову посвећену) дипломатију, Шапер медије, поменуо бих и министра државне управе Марковића, ту је и амбициозни Ђилас. Направљен је и економски савет, као пандан рак-рани сваке српске владе - Динкићу. У том смислу бих поменуо да Тадић у случају свог напуштања политике оставља иза себе можда и јачег наследника - Јеремића.

Такође, Тадић се показао као врстан тактичар, повлачећи увек одмерене потезе, полако али сигурно освајао је све више и више власти. За разлику од Коштунице, странку је наследио, а не стварао, али своју позицију временом у странци учвршћава.

Поменућу на крају оно у чему мислим да је Коштуница много више допринео - стварању демократије. Тадић је наставио са ДС-овом праксом обесмишљавања скупштине, чак је и претио да се коалиције без њега не смеју правити. Са друге стране, Коштуница је достојанствено долазио и одлазио са власти, успут учвршћујући значај скупштине.

Tuzno je saznanje koliko su Srbi iscepkani i izdeljeni. Pa zar je bitno da li je neko iz Like, Sumadije, Srema, Crne Core, Slavonije, Bosne, Backe, Leskovca, sve dok je Srbin?
Ja sam Srbin iz srca Srbije i stidim se ovih koji omalovazavaju nase sunarodnike koji nisu odavde.

Setite se njegosevih reci:

Velikasi, proklete im duse,
na komate razdrobise carstvo,
srpske sile grdno satrijese;
velikasi, trag im se utro,
raspre sjeme posijase grko,
te s njim pleme srpsko otrovase;
velikasi, grdne kukavice,
postadose roda izdajice.

Krajnje je vreme da svi stanemo pod jedan barjak.

Пријечанин...''ије''!?
Помало си контрадикторан .Немој!

Две основна принципа "демократије" нису уведена у ово друштво од увођења вишестраначког система. То су принцип смењивости и принцип ОДГОВОРНОСТИ. Реално Србија је под утицајем великих сила (првенствено западних) још од 90-их. Само су се домаћи експоненти мењали. Деведесетих је у првом плану био Милошевић са својом партијом а од 2000-те су доминантни "жути". Од 2000. ко год да је био у Влади Србије спроводила се политика ДС-а уз "експертску" економску политику Г17. Због тога је Коштуница распустио Владу Србије јер реално није имао никаквог утицаја. Ако бирам између Тадића и Коштунице, онда је то свакако Коштуница. Не због тога што је Коштуница геније или спасилац овог народа већ због тога што Тадић нити има нити је икад имао намеру да било шта добро уради за ову земљу, напротив. Његове намере и његових господара су погубне за Србију и њене грађане. На Тадића гледам као што сам гледао и на Милошевића, а разлику не видим. Ако је и постојала шанса за Србију после Милошевића, после Тадића неће остати ништа. Још мало па ће Србија прећи границу после које нема опоравка. Комплетна држава је продата а ми постали колонија. Питање је само докле ће се експонент Тадић одржати на власти. Јер му његови господари већ окрећу леђа. Питање је само да ли ће ући у отворени конфликт са њима, као што је то урадио Милошевић спасавајући себе, али не само он већ и пре њега Садам Хусеин и Авганистанци.

Само поређење између прегаоца и каријеристе говори о томе колико смо као народ незрели да препознамо суштински квалитет. Али то је тако у целом свету. У САД још од Кенедија, а у Европи од деведесетих политика губи битку од пропаганде. Одавно на изборима не побеђују политичари окренути ка потребама земље, већ они који су сконцентрисани само на своју победу, која увек израста из пропагандне активности. Данас у Србији Тадић ужива вишеструко већу популарност пре свега због ефективног маркетинга и физичке заводљивости (елеменат који је код огромног броја жена, али и мушкараца пресудан). Ако судимо о намерама, интелигенцији, продуховљености, визионарству, способности сагледања државних потреба, личном моралу и принципијелности... онда је Коштуница неупоредиво изнад Тадића. Али ако судимо по ефектима наступа, способноати контроле медија и њихове употребе за формирање ставова код широких народних маса..., али и способности да организује странку и целу је подреди само једном циљу победи на изборима, а са државом шта буде онда је Коштуница смешан у односу на Тадића. Е сада, ко данас жели озбиљно да се бави политиком прво мора да буде у стању да барата пропагандом, уколико то није, онда мора да пронађе неко своје место у позадини, нп. Бжежински и Кисинџер никада нису успели номинално да се попну на врх, али већ деценијама су међу најзначајнијим личностима америчке политике. Србији је потребан Коштуница, али бојим се не на начин на који је сада присутан у политици.

primecuje se kako vreme prolazi da Djordje sve vise pravi distancu od Kostunice. Verovatno mu je neprijatno da ga stalno optuzuju da mu je politicko glediste dosta srodno sa njim. To ne treba da smeta, mislim da oni koji to potenciraju, ustvari vama nesvesno daju kompliment.
Bilo bi dobro da napisete neku objektivnu analizu Kostunicine vlasti u koaliciji u kojoj nikad nije imao vise od 20% glasaca iza sebe. Koliko ga je to sputavalo kao i koalicioni partneri i jaka opozicija da ostvari sto je DSS nameravao.
Uz to nikad nije imao ni polovinu podrske javnih medija kao sada virtuelna napredna stranka. O vlasti da i ne govorimo.
Ostvarivati nacionalne ciljeve u hipnotisanom i izmorenom narodu nije nimalo lako. Kako motivisati narod nego preko medija, koji uporno rade bas suprotno.
Kada bi mi u dijaspori imali pravo glasa i prikladan nacin glasanja (elektronski) da ne moramo fizicki da putujemo u Srpsku ambasadu, ponekad i vise stotina km, Kostunica bi verovatno mogao sam da formira vlast bez potrebe za koalicionim partnerima.
Jos jedna miskoncepcija u otadzbini o nama u inostranstvu. Nase pravo da glasamo. Srbi treba da shvate da smo mi silom prilika globalni narod. Sto pre shvatimo lakse ce biti i matici i nama. Sto nam je matica jaca i mi se osecamo bolje i sigurnije (work both ways)