Даладје и Чемберлен су мислили ако препусте Чешку Хитлеру да ће тако сачувати Француску и Енглеску.Знамо како се завршила та рачуница. Просто је невероватно да у Србији тако мало људи схвата где воде такви компромиси. Сила има своју логику, и као шти рече један лик из познате америчке серије - са ајкулом се не можеш споразумевати.

Први пут у историји суда, Кина је учествовала у расправи. Дакле, Кина је веровала у искреност Јеремићеве кампање. Наравно, не само Кина, ту је и низ других озбиљних не-НАТО земаља; али Кина је свакако најрепрезентативнији пример. Да ли је могуће да је Кина искрено поверовала у нешто што је Јеремић унапред знао (договорио) да ће пропасти? Ипак, кинески судија се пре самог гласања о одлуци повукао из већа, дакле на крају је Кина ипак прешла у своју уобичајену позицију неучествовања.

Поражавајућу пресуду су са руске стране коментарисали само људи из нижег дипломатског кора. Дакле, Русија је престала да даје снажну подршку суверенитету Србије над Косовом и Метохијом.

Руски кредити за железницу као и база за ванредне ситуације у Нишу се одавно не спомињу. Нешто ми се чини да ће и обећане кинеске инвестиције у Костолац и мост преко Дунава пасти у заборав.

Јеремић и Тадић ће, изгледа, после те септембарске расправе у УН, сести за сто са Тачијем и тиме дефакто признати независно Косово. Кад у октобру прођу избори у БиХ, следећи задатак ће бити укидање Републике Српске. То се већ увелико најављује, а по свој прилици ниједна велика сила неће бити на страни Српске. (Иначе, стварање државних капацитета Војводине је увелико у току.)

Било је у последње време састанака великих сила, на највишем нивоу. Изгледа да је Балкан договорно припао НАТО-у, и они ће наставити своју антисрпску политику. То што је Украјина припала Русији, или што је Кини дозвољен наставак јаког економског раста, то заиста не може да нас теши. Такође не можемо ни мало утицати на то која ће од НАТО земаља имати већи утицај у Србији - Турска или Немачка или Италија - то је ипак питање за те велике земље.

Најбољи део текста који коментаришем је цитирање професорке политичких наука која говори како суверенитет ионако не постоји.

Molio bih komentatore da ipak prvo pročitaju tekst koji komentarišu. Tekst je odličan i objektivan, lepo napisan. "Ni po babu ni po stričevima" i ako je to slika "novog NIN-a" onda uopšte nije tako nepovoljna kao što pojedini hajkači i revnosni promoteri "Pečata" ovde konstatuju. Ali ja mislim, a sudim i po imenu autora, da je ovo, nažalost, ipak više jedan kvalitetan "recidiv" onog "starog" NIN-a, kojeg smo voleli. U svakom slučaju, tekst je zanimljiv, koristan i poučan za svakog sem za one koji već znaju "sve o svemu".

"Мржња је лош савезник".Можда је то тачно кад је реч о нама.Али да ли је мржња лош савезник Шиптарима?То исто важи за злочине у овим нашим домаћим ратовима."Злочин је лош савезник".Тако би се ситуција могла по истој формули да дефинише.Али није за Ганића, није за Тачија, Није за било кога другога.Хрвати су Олујом очистили земљу од Срба али то им није био лош потез.Напртотив.
Морамо ли да схватимо да ће неко све платити а други све наплатити.Морамо ли с тим , као са реалношћу , да се помиримо.Ако морамо хајде да се око тога расправимо.Побеђени смо.Опет на Косову као увек, па савијмо шипке и мучимо ту муку у себи.Сви су други бољи од нас.Сви су водили изгледнију политику да не кажем исправнију.
Ступица је тотална.И шта?Или да се одметнемо од света и кренемо у свој неки безизгледни отпор.Коментатр нам чак узима као савезника и Кину.Као и њој су дозволили да се обогати.Чујте, дозволили да се обогати.Из тога се види шта се овим хоће.Ни Кина нема самосталност зашто да је имамо ми.Хоће да нам се узме свака алтернатива, да се све сведе на признање пораза.
Ишли смо безизгледно преко Албаније,гинули у оба рата као врапци.Изугубили моћ да се биолошки обнављамо,па ако треба да нестанемо зар морамо кукавички?
Све су то алтернативе за оне који тврде да их немамо.И смрт је алтернатива.Није циљ али алтенатива јесте.
Није тачно да ништа не можемо.Увек се некуд може.И Српска неће отићи и ми морамо некуд стићи.Хоће да нас обесхрабре.Не верујем, нећу да верујем да ће успети. НИН ј е нешто друго.НИН је дефетизам.Не дајмо се.

Мој коментар се и није односио на Вас. Слажем се да постоје критичне политичке и животне ситуације у којима нема компромиса и мора се иазабрати. Али ни тада то не треба да иде на уштрб истине и чињеница. А поготово се таква врста "сврставања" и или-или избора не треба тражити од новинара. Овде је реч само о томе. Да ли је текст квалитетан, коректан и објективан. По мом мишљењу - јесте. Да ли је примерено и поштено поводом ОВОГ текста ламентирати о "сломљеном бритком новинарском перу" - није. Ни мени се не свиђа како у целини делује "нови" НИН, али то није разлог да не признамо да тамо и даље може да се нађе и добрих текстова и квалитетних аутора. А и сетимо се мало где нас је одвело својевремено хорско певање о "небеској Србији" и "Србима народу најстаријем". Као и оно касније о "Европи без алтернативе".

A što Vi, gospodine, kao i neki drugi komentatori, toliko brinete NIN-ove brige. Nadživeo je NIN razne gazde i režime, pa će možda i ovaj... Uostalom, tu još uvek ima dosta - u svakom slučaju, više nego u drugim nedeljnicima - ozbiljnih tekstova i autora. Počev od gospodina Bačevića, Ljiljane Nedeljković, pa do Milovana Danojlića (da ne pominjemo pokojnog Momu Kapora). Manimo se jeftinog lobiranja i "crne" propagande. Nego, zapitajte se, gospodo, šta će biti s vama, tj nama?