Г. Вукадиновић каже



Нисмо ми, Срби,криви што веру преплићемо са нашом нацијом већ је једини кривац за ту појаву Католичка црква која је почетком XIX века донела проглас по коме сви Срби који се покатоличе,милом или силом, морају се изјашњавати као Хрвати, те стога хтели ми Срби или не, католички Срби немогу постојати јер Kатоличка црква исту појаву искључује. Значи ако неко хоће да се покатоличи, а Србин је, мора поред вере да мења и назив у Хрват-отуд и огроман пораст Хрвата од почетка деветнеастог века (од нестанка Отоманске империје)до данас.

Аутор интервјуа пита



Да ли се и Ви Г.Вукадиновићу слажете да су Срби искорењени, као што питање сугерише?

Gospodine Vukadinovicu mladi ljudi su u velikom problemu. U problemu koji ste vi tako rendgenski opisali u ovom tekstu. Bivajuci i sam "clan" tog mladog sveta mogu da vam pouzdano i objektivno kazem da je sve sto ste napisali tacno. A jos veci problem je to sto oni sami ne vide u sta su ih pretvorili...Predmet interesovanja su uglavnom cisto materijalisticke teme, prazne i plasticne...A jednoga dana ova ce zemlja pocivati na njima. Cast izuzetcima!

Када се говори о покојном патријарху, има места да се примете и евидентне промене у СПЦ после Павла, које баш нису у духу очувања српског идентитета на Косову, а у чему би СПЦ морала да предњачи.

Такође, рејтинг је рејтинг, па макар и црква била у питању. Сви знамо да је страшно опао и да то није случајно.

Врло је тешко додати било шта на овај изванредни интервју. Последњи догађаји у Цркви су, мислим, много судбоноснији од свега што се дешавало у задњих 10-так година. Слажем се да не треба доливати уље на ватру, али можемо ли ћутати ако се дубоко у себи не слажемо са оним што се дешава. Живот је тешка борба на сваком кораку, и Православље нас учи како да живимо а да у тој борби душу не изгубимо. Неке ствари једноставно у тој припреми за живот морају да буду тешке јер само тако имају смисао (пост, причешће...), и оне се претварају у вредности које носимо сви, и ако нисмо верници. Сврха "реформи" ми се чини више повлађивање постојећем стању него дуга и тешка борба за очување истинских вредности. Нека ми опросте, али Артемијев пут страдања ми је много ближи него пут славе и успеха владика Иринеја, Амфилохија и Атанасија. Јер први је пут страдања да се спаси душа, а ко њу изгуби, изгубиће све и страдаће свеједно и то много страшније. Да се разумемо, страдање не тражим, али га се ни не плашим - нека буде воља Божија. Нисам ни умишљен да "сигурно знам" да поменуте владике греше, али то је сигурно оно што осећам.

Vecina nas veruje Djordju i zna koliko je tesko opstati i biti prisutan u javnosti u diktaturi uredjenog haosa. razumljivo je i sto je intervju opusteniji u Pravoslavlju nego u Blicu, recimo. Meni vecina clanaka ovde vise sluzi kao povod da procitam komentare koji su izuzetno kvalitetni i sadrzajni, a imaju slobodu koju autor prirodom posla ne moze da ima. Ipak smo svi mi iza sinonima.
Jedino, pitanje omladine mislim da nije bas toliko crno. A i odgovornost nije na njima ako je i vecina takva. Imamo recimo, za glavnog ideologa DS coveka koji je bio ideolog svakog trenda u zadnjih 50-60 godina i masu drugih koji jos plivaju, ali sve sporije. Zar je moguce da generacije 50+ izgubljenih nada i ocekivanja budu nosioci progresivnosti u drustvu, a nikad nisu nasli svoj put sami. Problem u Srpskom drustvu je sto nista nema rok trajanja. Agonija je jedina konstanta.
Da li se zapitamo dali je vreme da predamo imanje deci da nastave da rade i unaprede, umesto da ih proganjamo i hapsimo. U mnogo slucajeva ja lakse vodim dialog sa decom svojih prijatelja, na ove teme, nego sa njma. Ako se u nekom drustvu mladi proglasavaju nazadnima, nacionalistima, ostacima proslosti nesto smrdi. I onda se cudimo sto hoce da idu iz Srbije. Pa verovatno se groze da vide sebe kao svoje roditelje za 20-30 dodina.
Alternativa, pa tu su i Dveri i 1389 ...

Ko nije pogledao neka pogleda film Zelimira Zilnika "Stara skola Socijalizma". napolju su predstave rasprodane i publika su uglavnom studenti i mladi ljudi. Zelimiru svaka cast na hrabrosti!

Шта конкретно значи „ригидна идеологија православног српства“ која наводно редукује српство? Нити држава некоме брани да се изјасни као Србин нити црква одбија да прими у своје окриље некога ко хоће да прими православну веру и да буде православац. Дакле, српство је тачно онолико колико има грађана Србије који се изјашњавају као Срби. Али и поред те чињенице која је неоспорна и свима позната, упорно се понавља теза о Православној цркви која греши што као Србе признаје само православце. Али црква уопште нема моћ да некога призна или не призна као Србина. Да поновим, Срба има онолико колико их у рубрици „националност“ на попису Републичког завода за статистику напишу да су Срби. Какве везе има Православна црква с тим?

Разуме се, проблем постоји, али то није онај о коме пише господин Вукадиновић. Наш проблем је што смо једина земља на свету у којој је национална припадност ствар искључиво личних осећања сваког грађанина. То посебно постаје проблем ако се има у виду да су у нашем законодавству национална припадност и држављанство две одвојене категорије. То значи да се лако може десити да ускоро држављани Србије уопште не буду Срби. У већини европских земаља националност се ИЗВОДИ из држављанства па су тако држављани Француске искључиво Французи по националности. То конкретно значи да странац – Азијат, Африканац, муслиман, будиста, Индијанац..... који испуни услове да добије француско држављанство аутоматски постаје и Француз, припадник француске нације. То значи да ће у попису становника у рубрици националност МОРАТИ да напише да је по националности Француз без обзира како се осећа. Укратко, у Француској можете бити или Француз или странац. Странци (дакле не-Французи) имају карте боравка на краћи или дужи рок и многа права али – остају странци. То даље значи, да председник Француске Саркози има пуно право да им каже – или ћете Француску волети или ћеmo вам одузети карте боравка.

Прво ми Срби Православне вере, а посебно СПЦ не би смела никако да пристаје на екуменизам који проповеда Ватикан.У СУШТИНИ НА НИКАКАВ ЕКУМЕНИЗАМ. Треба рећи истину и само истину и рећи да је Ватикан велики злочин починио те чини и данас према Србима Православне вере. Прво када су Србе у данашњој Хрватској присило и пузећом силом покрштавали, а потом их преводили у народ који се зове Хрвати, а знамо да су прави Хрвати само Загорци. Затим за време трурске владавине су Срби на просторима БИХ, Македоније Црне горе и Србије присилно и такође пузећом силом превођени у исламску веру, а потом им дају народност Бошњак, која нема везе са њиховом нацијом (јер су они по националности чисти Срби што се често може видети из њихових презимена). Такође и у Македонији су Срби превођени у македонску националност. Велика измишљотиња је црногорска националност и Црногорска Православна црква. Све су ово највише планирали владаоци Ватикана којии су највећи непријатељи Православнох Сораба.Зато не треба да припремамо посету папе нашој напаћеној отаџини. јер већина папа су били против Православних Срба. И на крају не трба дозволити да се у Бањалуци подиже споменик папи који је уништавао Православне Сорабе.

Распитајте се да и дан данас тихо Католичка црква и Хрватска држава а некад не тихо већ бурно у Хрватској покршава Србе Православне вере и преводи Хрватску нацију.

Dobra analiza situacije, ali malo preblaga. Intelektualno dozvoljena blagost.

Posve je jasno da se sudbina Srbije kroji u analiticarskoj laboratoriji Vasingtona, i da su medjunarodni potezi srpske diplomatije nastali u doticnoj sobici, a ne u sobici Andricevog venca.

O Srbiji jos nije trenutak za razgovor i analizu. Jos je Srbija u procesu obrade, sa ovom, a izgleda i sledecom garniturom vlasti, dodatno se unistava drzavnost i suverenitet Srbije.

Mozda treba da zahvalimo drzavnoj inerciji i sporosti birokratije, pa Srbija egzistira JOS UVEK na papiru kao drzava, clanica nekog drustva naroda.

I ne treba da brinemo o Srbiji, ona ce ostati kao istorijski entitet, nekadasnja drzava Srba, koja je sticajem okolnosti i globalnih medjunarodnih oluja, postala Zajednica regiona zapadnog Balkana...

Da svetosavlje i kosovski mit ne bi bili samo folklor onda i crkva i crkveni velikodostojnici moraju biti jasni u svojim stavovima. To znaci da i intelektualci moraju posteno govoriti o stanju u crkvi jer dolivanje ulja na vatru danas ustvari predstavlja cutanje. Jer kako tumaciti prazne crkve za vreme molebana posle odluke MSP. Ko je za to odgovoran. Srbiji i Srbima je neophodna duhovna obnova. A da bi se duhovno obnovili potrebna nam je istina. Oni koji je znaju moraju je propovedati neprekidno. Zamislite samo kako bi danas govorili sveti Ava Justin Popovic ili Nikolaj Velimirovic. Da li bi oni danas cutali. Da li bi se distancirali. Da li bi moleban koji oni sluze bio u polupraznim ili skor praznim crkvama. Kakav ugled imaju crkvene staresine u gradovima Srbije. Sta obican narod misli o svestenicima. Govorimo otvoreno i posteno da ne bude kasno.

Не бих да мрачим, али ми се чини да би било јако добро учинити критички осврт према нацији. Можда риба смриди од главе, али каква ће та глава бити то диктира тело. Какав је то народ чија је основна карактеристика инат, у негативном смислу те речи? Какав је то народ у ком сазревају фразе типа "има се - може се", или "никад они мене не могу тако мало да плате колико ја мало могу да радим", или "да комшији цркне крава"? Какав је то народ у ком се пише "латиницом", у ком се прихватају кованице типа "бенефит", "синергија" (листа је предуга)... који мисли да ће парфимеријским производима доспети на (незаслужено) боље место? Једна изрека каже "Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла крак". Па неће моћи ове ноћи. Чак су и радне акције "друга" Тита биле позитивније од овог ништавила у последњих двадесет година. Полуписменост исијава из медија. Не знам чија је то кованица "ми смо у проблему", али је полуписмена. У проблему не може да се буде. Проблем се може имати. Може се бити сумЊив, никако сумЉив. Има ту материјала за читаву конференцију.

Господине професоре, прочитах интервју и не могу, а да се не упитам: зашто велики број новимара, када се „докопају“ мислеће личности (не индивидуе), а ви сте мислећа личност, имају потребу да избомбардују са „стотину“ тешких питања, „скачу“ из теме у тему. Тако озбиљна питања (МСП, Космет, вјера и нација, омладина и др.) ипак захтијевају, макар просторно, шири приступ.Потребно је мало шире тзв. извођење, јер кратак одговор може погрешно да се схвати. Ви сте се у одговорима трудили да их налактите и повежете. Но, мене занима зашто сте минули (иако у неком смислу и сада траје) крвави вјерски и етнички рат на просторима бивше Југе, назвали братоубилачким. Не могу да прихватим да је то био братоубилачки рат. Мислим да сте тај термин просто рутински употријебили.Никада нисам сматрао ни прихватао ставове да су Срби браћа са Хрватима или Словенцима или муслиманима (да не говорим са шиптарима), или да су ови други међусобно браћа. То је био идеолошки рат, то је био рат двеју историја, професоре (поготово што су Срби заборавили историју, за разлику од Хрвата). Може се још рећи да је то био рат религија, које су претворене у идеологију. Управо су разне империје зла, пројектанти, искористили те „погодности“ да покрену крвопролиће, остваривши и своје велике интересе. О омладини (Српска евроомладина) писао сам у Политици, на мрежи Видовдан, учетвовао на једном округлом столу и др. Не спорим Ваше ставове, иако је у одговору требало наћи мало оправдања за понашање младих. Оно што је по мени лоше, да не кажем трагично, малди у Србији немају потребу за осјећајем континуитета. Томе су највише допринијели Досовци, након петооктобарске контра револуције. Намјерно су извршили подјелу на младе и старе (и стотине др. подјела), нису успоставили јединство младости и мудрости. О вјери и нацији нема простора, то другом приликом. Тежиште стављам на, од давнина, потребу клера да има симфонију и хармонију са владарима, са државом, умјесто са народом, нацијом.

Уби нас,југословенство,и незнање!Ми смо једини народ који се одрекао свог идентитета,па зато и не чуди што смо доспели у ову ситуацију.Још увек патимо за Титом, Југославијом,"братством и јединством",СОУР-има,комитетима,петокраком,,,Наши најпопуларнији клубови још увек имају комунистичка обележја,па чак и имена.Многи ће рећи да је то традиција,али како то да друге републике СФРЈ,тога нису свесне,па су одмах све "поскидали".?"Колико год да су нас Усташе клале у Јасеновцу,Олуји Бљеску,Глини,Пагу,ми опет код њих???Ове године смо знатно ојачали њихов буџет,јер нас је било на "њиховм" мору око 80.000.И сви смо срећни, летовали смо ћутке,и супер прошли,"нико нас није дирао",и то све дебело платили.
За то време Хрватска слави покоље над Србима као бриљантне војне акције,наш "омиљени" Иво обилази Блајбург,Војводину су већ купили,а Буњевце и Шокце већ асимиловали.
А ми ћутимо,слушамо њихову музику,пишемо латиницу,дивимо се њиховој "култури",и истовремено пљујемо по себи,и чекамо да нам се историја понови!!!

Леп цртеж наше тренутне стварности. Мене се нарочито дојмила ова "видовданска етика" на крају која и даље тиња у српској подсвести. Ја сам убеђен да се ту и даље ради о ућутканој већини којој није дозвољено да правилно каналише своју енергију, али да ће она неумитно бити та покретачка снага која ће нас из зла избавити. Зар то сахрана благопочившег нам Патријарха Павла није показала?

Mladi - vera i nacija
U srpskim kafanama u kasne sate, nije retkost
videti bebe u kolicima, skolsku decu koja jurca
oko stolova ili spava naslonjena gde stigne.
[U Moskvi, pre 20 godina, zamolili su suprugu i
mene da napustimo restoran, jer smo (na veceru)
dosli sa bebom.]
Samo u Srbiji mladi izlaze posle 22-23 nocu.
[U SAD i stari i mladi su radnim danom i nedeljom u krevetu do 22, a nije drukcije ni po Evropi.]
U Srbiji se ne doruckuje, ruca predvece, a vecera,
"slobodarski".
[Bukvalno, ceo svet doruckuje ujutru pre posla,
ruca izmedju 12 i 14 c. a veliki procenat vecera
pre 20 (u SAD pre 19).]
Iako ima dirljivih slika odlaska srpske porodice
u crkvu (redovno), nema potrebe opisivati stavrno
stanje. Tuzno je.
[U svetu, odnos mladih prema veri i crkvi je veoma
sarenolik, osim kod naroda muslimanske veroispovesti ili u malim zajednicama i mestima.]
Nazalost, komentarisemo sve ovo, kao da su bebe
i deca poveli roditelje u kafane, ili omladina platila roditeljima, da izadju, kad treba da se vrate.
Verujem da niko ne misli da su deca i maloletnici
vlasnici kafica, kafana, (cuvenih splavova), TV,
i brojnih medija sa propagandom "lepote", "love"
snagatora i nasilja svih vrsta (i oni sto prebise nesrecnu radnicu su necija deca).
Ne verujem da vecina misli da su mladi radom zaradili silne "dzipove", motocikle-"azdahe",
gde se moc lako postize pedalom gasa i konjskim
snagama medju nogama.
Svu decu i omladinu, mi smo rodili i vaspitavamo.
Njihovu (i njihiove dece) buducnost krojimo mi.
Dajemo "lovu" i kad nemamo, guramo ih svuda zbog
sopstvene "udobnosti", ne cinimo nista da bilo
sta promenimo, ni u kuci, ni komsiluku, "bloku"
a jos manje gradu ili drzavi.
Pa, kako da budu drukciji?
S. Savic

Извињавам се за поновно јављање али чини ми се да се овај текст из Француског Le Figaro-а објављен 11. августа под насловом „Од Атлантика до Босфора ЕУ се шири ‘испод жита‘“, уклапа у тему.Текст je иначе илустрован сликом Новог Сада.

У њему се између осталог каже да се Мађарска није никад опоравила од шока који је за њу представљао Тријанонски споразум и да закон који је 26. маја ове године усвојио мађарски парламент „звучи као реванш“. Тим законом (који ступа на снагу 1. јануара 2011.) ће неких 3,5 милиона особа добити двоструко(од којих једно мађарско)држављанство, и право на европски пасош. Међу њима ће и „300.000 Срба који имају неког мађарског претка и који су настањени у аутономној покрајини Војводини добити кључеве елдорада“. Под елдорадом се очигледно подразумева ЕУ. Даље се наводи да у Словачкој живи 520.000 Мађара (или 10 одсто укупног становништва) али да словачке власти нису „одушевљене“ овим мађарским прописом тако да је парламент у Братислави изгласао закон према коме ће свако ко прими мађарско држављанство аутоматски изгубити словачко.

После повећаног броја Црногораца у Србији (посебно међу онима који имају викендице на црногорској обали за које би као не-Црногорци требало да плаћају порез), сада се може очекивати и повећан број Мађара јер је то начин да се добије европски пасош. Имајући у виду ситуацију у земљи, ингениозност наших ближих и даљих суседа и важеће домаће законодавство, велико је питање колико ће Срба уопште бити у Србији до следећег пописа.

Док се ми бавимо теоретисањем, на територији земље Србије ничу нове државе а наши суседи праве планове да се прошире на оно што ће остати од државе Србије.