Bojim se da smo već isprobali nemačku varijantu "socijalizma". Zoran Đinđić, kao što je poznato, bio je poklonik lika i dela najvećeg nemačkog kritičara liberalnog kapitalizma - Karla Šmita. Nemački otpor kapitalizmu nije nikakva novost - da je ovakva anketa u Nemačkoj sprovedena pre deset ili osamdeset godina, rezultat bi bio isti. U krajnjoj liniji, nije li već svima jasno da tzv. evropske vrednosti koje ovde najglasnije promoviše tzv. Druga Srbija, nisu ništa drugo nego osnovne premise nemačkog "socijalizma" - premise nemačke antikapitalističke ideologije koje je veoma precizno formulisao gorepomenuti Karl Šmit?
Preporuke:
0
0
2
petak, 20 avgust 2010 05:24
Goran
Mislim da clanak promasuje sustinu onoga sto anketa u Nemackoj oslikava, a to je da je Nemcima, kao is ostalim Evropljanima "velikog" kapitalizma na vrh glave. Od multinacionalnih kompanija svima se smucilo, a tako i Nemcima.
Medjutim ono sto je jako simpomaticno u ovom clanku, kao i u mnogim clancima koji se cesto daju procitati na nasem prostoru je da se Srbija i Srbi uporno nazivaju "malim narodom"! Sta je to sto nas cini malim narodom, a recimo Holandjane velikim narodom? Zar nije SFRJ bila jedna od najuticajnijih zemalja u svetu, cetvrta vojna sila u Evropi, zemlja koja je imala uticaj na dva kontinenta, Afrika i Juzna Amerika, i delomicno na trecem, Azija, i gde se njeno misljenje jako postovalo? Pogledajte samo Pokret Nesvrstanih, pa Beograd je grad gde je to sve pocelo, i sledece godine ce to da se i potvrdi.
Nije li trebao citav NATO, dakle 19 najrazvijenijih zemalja plus njihovi okolni poltroni, da napadne jednu Srbiju koja je uspela bez saveznika da odoli tri meseca, i bez kapitulacije da potpise Kumanovski sporazum koji je bio daleko povoljniji po Srbiju od onoga u Rambujeu? (to sto ova vlast nije uspela da koristi povoljnosti tog sporazuma i rezolucije 1244 to samo pokazuje njihovu nesposobnost).
Zemlja ciji se sportisti u svetu i te kako postuju, bez obzira na pad u kvalitetu u poslednje vreme, ali na vrhu smo: Kosarka, Vaterpolo, Tenis, Odbojka, Rukomet, (manite se fudbala).
Pa "krivi" smo i za I Svetski Rat, hej ne lokalni, Svetski.
Meni to nimalo ne zvuci kao mali narod i mala nacija. To je kompleks koji su nam nametnuli i koji smo prihvatili, vreme je da ga zbacimo i nadjemo svoj put. Dal' ce to biti uz Rusija i Kinu u sledecoj deceniji dok se ne oporavimo, ili uz nekog drugog nema veze, ali treba da bude nas put, jer u istoriji Srbi nisu bili poltroni kao nas komsiluk, ne treba da budu ni u buducnosti, ali ova vlast se uporno trudi da nas napravi takvima. Dakle, da li ce to da bude Komunizam, Titov Socializam, ili Kapitalizam nema veze.
Preporuke:
0
0
3
petak, 20 avgust 2010 18:54
MP
Marksa izbacite kroz prozor a on se pojavi na (velika)vrata!
Preporuke:
0
0
4
petak, 20 avgust 2010 18:58
paja patak
“ U Rusiji i dan-danas postoje spomenici, i ne samo što postoje, nego se o njima vodi računa, nezavisno od državnog uređenja, a reč je o spomenicima koji veličaju stav jednog naroda prema slobodi i pomenutom prosperitetu – Lenjinov mauzolej, svi drugi spomenici antifašističke borbe, jedni pored drugih, tik do svih monumentalnih zdanja carske Rusije. Spomenici koji veličaju odlučnost jednog naroda u nastojanju da svojom sudbinom samostalno odlučuje“.
Sa autorom se u većini njegovog teksta teško mogu složiti, ali ovaj gornji isečak je za mene užasna duhovna papazjanija. Zar je moguće da autor ne zna kako su boljševički vandali decenijama sistematski uništavali sve što je podsećalo na rusku istoriju i sadistički mrcvarili i desetkovali narod Rusije – sve dok im tokom Drugog svetskog rata nije jako zagustilo, pa se onda «setili» tradicije, spomenika, istorije, ali i to u falsifikovanom izdanju? Lenjinov mauzolej, po njemu : «veliča ... stav jednog naroda prema slobodi i pomenutom prosperitetu ». Lenjin – taj prototip zlikovca i - sloboda sa sve prosperitetom? Pobogu!? I tako... Lenjinov mauzolej « tik do svih monumentalnih zdanja carske Rusije», a na oskrnavljenim vrhovima kula Kremlja i dalje «iz mraka sija zvezda petokraka» umesto prvobitnih simbola Rusije?
Nažalost, sve dok preovlađuju takva shvatanja, nema nikakve nade ni za duhovni ni za materijalni oporavak kako postsovjetske Rusije, tako ni ove post-titovsko/miloševićevske Srbije.
Preporuke:
0
0
5
petak, 20 avgust 2010 19:30
DŽon Šepard
Postati velesila.
Jako teško, g.Nedeljkoviću. Na stranu sve pozitivne strane nekadašnjeg života u SFRJ, postoji jedna, tj. dve velike razlike između Nemačke i nje.
Nemačka je homogena nacionalno (bila tada, i poprilično ostala i sada), oslobođena strane okupacije 1989. a mnogo presudnije, samu sebe oduvek može da izdržava od svog rada.
SFRJ je bila okrpljena spolja, smrtno bolesna iznutra, puki skup nasilu uguranih naroda unutar jednog poluvojnog logora. Takođe, za razliku od Nemačke, SFRJ je živela od pozajmica i donacija, nikada samostalna.
Kada je nešto iznutra trulo (Belgija danas) i ne može da se samo izdržava (Grčka), malo ga gurnite, samo će da padne.
Stoga, lepo je biti pomalo levičar, ali ne valja kada se pretera sa internacionalizmom.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
6
petak, 20 avgust 2010 20:28
Prečanin
Neozbiljno bi bilo na osnovu jedne ankete koja pokazuje da većina Nijemaca ne vjeruje u kapitalizam donositi zaključak o renesansi marksizma. U Njemačkoj su dominantni ekonomski autoriteti poput Ludviga Erharda i Helmuta Šmita a većina smatra da je "neoliberalni regan-tačerizam" potisnuo njihov model "Socijalne tržišne privrede" koji je razorenu i poraženu Njemačku uzdigao do visina o kojima sve zemlje koje su eksperimentisale sa planskom privredom i Marksom mogu samo sanjati. Ovo ne znači da Nijemci nipodaštavaju Marksa, to je racionalan narod. U Frankfurtu je recimo i prije ujedinjenja postojala a postoji i danas njegova ulica. Za Nijemce Marks nije božanstvo nego mislilac koji je u ponečemu u pravu a u mnogočemu u krivu.
Preporuke:
0
0
7
petak, 20 avgust 2010 23:27
Kum Ruzvelt
Marksova "Kritika političke ekonomije" se nije odnosila na Nemce i na Nemačku. Metodološki jedinstvena i dosledna studija o društvenom uređenju i odnosu proizvodnih snaga u njemu je nadnacionalna i opšta.Internacionalizam radničke klase je upotrebljen zloupotrebljen i u ko zna kakve sve svrhe rabljen zadnjih 100 godina, a zadnjih 30 tak vidimo da je zamenjen "transnacionalizmom" kapitala.Suština je da kada se već "proleteri svih zemalja" nisu ujedinili , krupan kapital jeste.
Vide Nemci, koji su puno toga kroz svoju istoriju preturili preko glave da "država izobilja" nije za "široke narodne mase" da iako će jedan deo naroda da živi dobro, da postoji i drugi deo (mnogo manji) koji će da živi ekstremno dobro i kojem ni tzv. "svetska ekonomska kriza" ne može ništa, čak naprotiv, uvećava njihov kapital i ionako enormno bogatstvo.
Nemačka je bila i jeste velesila, samo jedenostavno više njena politika nije u rukama nacionalnog već transnacionalnog kapitala.Osećaj ličnog nezadovoljstva nije tipičan samo za nemački vć i za druge narode EU.
Srbija kao mala dražava i Srbi kao jedan mali narod, ako pogledaju u svoju istoriju videće da su uvek bili "moneta za podkusurivanje" i da nikako ne uspevaju da sebe i svoje interese uklope u makar kakvu paralelu sa interesima velikih osim možda u jednom kratkom "obrenovićevskom" periodu krajem 19. veka do kraha pomenute dinastije.Ne znamo koliko puta smo u istorijskim čitankama pročitali čuvenu rečenicu "Pod pritiskom velikih sila Srbija je morala..." i to nam se evidentno do današnjih dana ponavalja.
Jugoslovenstvo jeste bio pokušaj "ukrupnjavanja" nacije u interesu nacionalnih kapitala oslobođenih južnih slovena i nikako nije proizvod "socijalističke epizode" istorije ovih prostora i opstalo je samo dok je to odgovaralo interesima velikih.
Marksova misao opstaje kao pokazatelj glavnih tendencija kapitala u njegovom izvornom smislu, ali nikako ne može biti jedini parametar niti kao apsolutno merilo.
Preporuke:
0
0
8
subota, 21 avgust 2010 21:39
Blagoje Jovović
Gorane
Medjutim ono sto je jako simpomaticno u ovom clanku, kao i u mnogim clancima koji se cesto daju procitati na nasem prostoru je da se Srbija i Srbi uporno nazivaju "malim narodom"!
Opaska o "malim narodima" je uobičajena marksistička retorika, čiji je jedini cilj da suprotstavi narode među sobom. Kao i u svemu ostalom, marksizam pravi dva suprotstavljena tabora. Buržuje i radnike, male i velike narode, kapitaliste i komuniste... U "Kapitalu" je dominantna doktrina klasne borbe uostalom, a iz svega toga se može izvući zaključak je da poslednje što nama treba je da menjamo sistem moderne liberalne plutokratije drugim zlom (koje smo već isprobali i koje nas je u nacionalnom smislu osakatilo možda i više od turske vladavine) poput marksizma.
Paja Patak i DŽon Šepard - da ne ponavljam ono što ste već napisali, bravo na komentarima, potpuno se slažem sa obojicom.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 22 avgust 2010 02:31
Misa
Kapitalisti su vec odavno napravili svoju internacionalu, a sirotinju truju nacionalizmom. Kad Miskovic pocne da kuka kako ne moze da otvori supermarkete u Hrvatskoj to objasnjava napadom na Srpski kapital. Samo nece nesto da nam objasni ako je toliki Srbin sto je firmu registrovo na Kipru i kakvu bi korist gradjani Srbije imali od njegovog prodora u Hrvatsku. A nebi imali nikakve, supermarkete bi gradila firma koja da najbolju ponudu, roba u radnjama bi bila ona koja se najbolje prodaje, a ne Srposka iako bi bilo i nje, zaposlio bi Hrvatske gradjane. Da je on patriota otvorio bi neku proizvodnju u Srbili i zaposlio nase gradjane, mogo bi da pocne da placa nasim dobavlljacima, a ne da ga cekaju i do 210 dana, a mogao bi Deltu da registruje u Srbiji i ovde placa porez.
On se kao i svi kapitalisti vodi iskljucivo profitom, sto je i normalno, a ne nacijom i drzavom.Mene vise cude oni koji se bore protiv tudje sirotinje umesto da pogledaju ko od toga ima koristi.
Ovde nema srednjeg puta ili imamo privatnu svojinu na sredstvima za proizvodnju, a to su stalne ekonomske krize, ili drzavnu a to je socijalizam.
Rusi i Nemci su ozbiljni narodi koji postuju svoju istoriju, samo kod nas istorija pocinje od kad moji dodju na vlast, a sve prethodno trewba srusiti.
Titova recenica: Nijedna nasa republika ne bi bila niko i nista da nismo svi zajedno.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 22 avgust 2010 03:39
Kum Ruzvelt
Srbija po broju stanovnika zauzima 86. mesto u svetu, po površini 112, a po osnovi bruto domaćeg proizvoda 73.(sve sa KiM. Država koja je 130 puta manja po broju stanovnika od najveće države (Kina), 200 puta manja po površini od najveće države (Rusija), a njeni ekonemski parametri na nivou statističke greške u odnosu na iste prametre najrazvijenijih zemalja ( SAD,Japan, Kina , Rusija, Nemačka itd.)jeste fizički mala i ekonomsko - politički zanemarljiva sila u svetu.
U humanističko - moralnom smislu za brojčano mali narod nećemo reći da je narod "mali" pošto bi trebalo da je jednaka vrednost žive ljudske jedinke gde god na svetu živela.(da ne ulazimo u razmatranje o vrednostima jednog čoveka kao pojedinca i njegovog opšteg doprinosa civilizacijskom napretku).
Ne suprotstavlja Marksova filozofija radnika-proletera poslodavcu-kapitalisti, već ih to njihov međusobni odnos u proizvodnom procesu u i raspodeli proizvedenih dobra u kapitalističkom društvenom sistemu suprotstavlja.
Možemo se praviti da to nije tako i da objašnjavamo drugim teorijama ali je suprotstavnjenost ovih dveju klasa činjenična kao što Zemlja rotira oko Sunca, iako se nama čini da je obratno.
"Libralno plutokratski" političko ekonmski model u Srbiji posle 10g. nije proizveo ništa do bedu ogromnoj većini stanovnika.Država "svom narodu" mora da garantuje nekoliko osnovnih ali nemerljivo važnih faktora za opstanak pojedinca,sistema i same države, inače se gubi smisao postojanja države kao organizacije.
Srbija posle 10 godina svom stanovništvu nudi samo relativizovane društvene i državne vrednosti (sigurnost, demokratiju, ekonmoski i fizički opstanak itd.), zbog čega u ovom trenutku malo ko državu Srbiju doživljava kao garant bilo čega,pa čak ni lične fizičke bezbednosti.
Za takvo stanje u Srbiji apsolutno nije kriv ni Marks niti njegova filozofsko-političko-ekonomska analiza kapitalističkog načina proizvodnje i odnosa u društvu.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 22 avgust 2010 17:30
brm
iznervirah se ccitajucci joss jednu germansku propagandu na ovom sajtu
ali mi karl ssmit usstede trud
Karle zaboravio si da pomeness joss jednog velikog sledbenika tebe / SSMita...koji je dugoroccno mnogo visse sstete napravio
Slobodana Samardzica kreatora aktuelnog ustava..
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 22 avgust 2010 21:36
Turas
Da li je to postala,izgleda jeste,praksa kod nasih intelektualaca da srbsko nista nije valjano kao na"demokratskom"zapadu.Vec i u NSPM gde svi mi mozemo da pisemo sta je kome drago,postaje otuzno pametovanje o Srbima koji vekovima nikako da dodju pameti.Voleo bih ali djaba da se takvi rukopisi,makar i marksisticki koji idanas izazivaju polemike,budu sankcionisani.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 23 avgust 2010 00:31
Kum Ruzvelt
Srbi imaju jednu finu izreku: Ko o čemu,baba o uštipcima.
Ispustila je Srbija istorijske i ekonomske prilike za napredak i prosperitet.U 2 rata nam je desetkovano muško stanovništvo.Svi "naši saveznici" nisu propustali prilike da nas bar malo u ključnim momentima iznevere ili zanemare a danas rade i direktno protiv nas.(Nismo ni mi baš uvek bili korektni partneri).
Uspeli smo da za 200g. (od prvog ustanka do danas) malokoji naš nasledni ili izabrani vladar završi svoju vladavinu prirodno kako je već po ustavu i zakonu propisano,a priličan broj njih smo ubili u raznim prevratima i nazovi revolucijama. I kakve smo pouke iz toga izvukli?Da li je naša sadšnjost rezultat naše istorije i odnosa prema istorijskom iskustvu?Naravno da jeste.
Politika se ne vodi parolama i povicima od danas do sutra već planski sračunato s prethodno detaljno sračunatim i isplaniranim ostvarivim ciljevima za periode od 5,10,20,50 čak i više godina.
A Srbija? (da se vratimo na izreku iz prve rečenice)Večno peva o kosovskom boju i herojskim ratnim pogibijama sa mazohističkim ličnim žrtvovanjem u besplodnom danas za nedefinisano i neizvesno opšte blagostanje sutra i samoživo tone u tamu neznanja, ranodušnosti prema svom opstanku i očekivanja političke kosmičke pravde.
Surovi i beskrupulozni "zapad" se vodi isključivo interesima i izvlačenjem ekonomske koristi i političke moći čak i iz trenutnih poraza (Nemačka i Japan su svoj krah u drugom sv ratu uspeli da pretvore u svoju ekonomsku pobedu,dok mi ni pobede nismo uspeli da eksploatišemo kao pobednici).
Danas, kada smo u jednom od političko-ekonomski najtežih perioda u (osim ratova) nude nam se himne,ode,krune,stare i najnovije zastave u zamenu za sređenu državu,jasnih ekonomsko-tehnološki i političkih ciljeva,socijalno pravednu koliko je moguće.
Kada se osvestimo posle himničkih uspavanki moramo da se snalazimo da bi svojoj deci i sebi obezbedili hranu,odeću,smeštaj.
Teško je poštovati državu koja svom narodu ne osigurva dostojanstven život.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 23 avgust 2010 19:58
Bidža
Pažljivo sam pročitao tekst, i mislim da većina komentara ``ne stoji``. Autor fino kaže
Ne vučem „vodu“ na svoju, pomalo levičarsku priču – „vodenicu“, i ne zagovaram marksističke stavove, već samo upozoravam i sugerišem da opredeljenja jedne nacije ili „naroda“ ne bi trebalo da budu opterećena ideologijom.
Razlika između nas i Nemaca je u shvatnju same reči a i suštine kapitalizma, ali i građanskog društva. Na kraju krajeva, kako to da se marksizam baš ukorenio tako surovo i čvrsto upravo kod Srba i Rusa? Zašto smo se baš mi i Rusi ``primili``, a zapadni narodi, pa i Nemci - ne?
Preporuke:
0
0
15
utorak, 24 avgust 2010 01:57
Tures
@Bidza Ne"prima"se narod.Vec njegova podanicka vlast.Istorija je pokazala da je"revolucija"u Rusiji izazvana,kada je Rusija u vreme Romanova bila najstabilnija zemlja u Evropi.Mi smo u Titovim skolama ucili kako je Lenjin"digao izgladneli proleterijat",da oslobodi Rusiju od carskoga jarma.Inplatacija zapadne interesne,spekulativne politike de fakto prema pravoslavlju,bila je i bice. Hteli mi to da akceptiramo ili ne.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 24 avgust 2010 10:40
Bidža
@Tures
Ne radi se o tome da li mi to hoćemo da ``akceptiramo`` (prihvatimo), ili ne. Mi to moramo.
Počnimo akceptiranje od sledećeg: Moj pseudonim na ovom forumu nije bidza nego Bidža. To što su srpski marksisti nama nametnuli da je latinica=ćirilica je nešto što smo mi akceptnuli bez razmišljanja. Ponavljam srpski a ne nemački marksisti. Koja je podanička vlast, Vas konkretno, naterala da moj cenjeni pseudonim Bidža prevedete u nešto što nisam, - Bidza? Ni jedna, to ste Vi sami uradili bez razmišljanja. To što smo mi u Titovim školama učili nije opasno, jer su ta učenja bila nametnuta. Opasno je to što mi danas sami učimo, i teramo našu decu da uče, između ostalog: ćirilica = latinica. To je naš pogrešan izbor. A naše greške neće ispraljati ni Kinezi ni Nemci, ni Marks, ni Lenjin!
Ostajem pri stavu da je ovaj tekst visoko iznad površnog čitanja i komentarisanja.
Preporuke:
0
0
17
utorak, 24 avgust 2010 15:17
Kum Ruzvelt
U današnje vreme u Srbiji i na prostorima SFRJ se olako prelazi preko nacifašističkih zločina i ideologije koja je do njih dovela, sve za rad ocrnjivanja socijalizma unutar same SFRJ.
Mnogi problemi koji su postojali Jugoslaviji postojali su i u drugim državama zapada sličnog stepena ekonomskog razvitka.Problemi jedne državne administracije se ne mogu tek tako podvoditi pod probeleme socijalističkog društvenog uređenja, a slično ni problemi federativnog uređenja, niti pojava nacional-šovinizama.
Utisak je da bi nacifašistička vlast u Srbiji bila mnogo poželjnija za neke diskutante nego socijalizam jugoslovenskog tipa.
S druge strane ne može se ideja socijalne pravde i pravednije raspodele društvenog dobra napadati zbog propasti birokratizovanih "socijalističkih" država kod kojih je umesto "dikature proletarijata" oraganizovana "diktatura u ime proletarijata".
O mešanju činjenica, iskrivljavanju istine i navođenje poluistina kao apsolutnih činjenica ne vredi ni raspravljati, a kao vrhunac se pojavljuje relativizovanje zločina!(opravdavanje prethodnih zločina jednih, kasnijim zločima drugih)
Neuspeh tzv.socijalizma ne postavlja automatski kpitalističko uređenje ni kao pravednije ni kao demokrtaskije a posebno ne kao vrhunac organizacije ljudske zajednice, što se stalno Srbiji i srpskom narodu sipa u glavu.
Preporuke:
0
0
18
subota, 28 avgust 2010 19:35
Tures
Pored neozbiljnih komentara ima ionih prepametnih.Smatram da ovakve osobe kada vec nekome nesto osporavaju,da tako to nazovemo,to bude u vezi teksta. Ako neko smatra da ja gresim voleo bih da mi to argumentima pojasni a ne"gruvanjem".
Preporuke:
0
0
19
utorak, 31 avgust 2010 01:10
Bidža
Ako neko smatra da ja gresim voleo bih da mi to argumentima pojasni
Pa eto za početak argumentovano pojasnite Vi šta je to
.jpg)
Medjutim ono sto je jako simpomaticno u ovom clanku, kao i u mnogim clancima koji se cesto daju procitati na nasem prostoru je da se Srbija i Srbi uporno nazivaju "malim narodom"! Sta je to sto nas cini malim narodom, a recimo Holandjane velikim narodom? Zar nije SFRJ bila jedna od najuticajnijih zemalja u svetu, cetvrta vojna sila u Evropi, zemlja koja je imala uticaj na dva kontinenta, Afrika i Juzna Amerika, i delomicno na trecem, Azija, i gde se njeno misljenje jako postovalo? Pogledajte samo Pokret Nesvrstanih, pa Beograd je grad gde je to sve pocelo, i sledece godine ce to da se i potvrdi.
Nije li trebao citav NATO, dakle 19 najrazvijenijih zemalja plus njihovi okolni poltroni, da napadne jednu Srbiju koja je uspela bez saveznika da odoli tri meseca, i bez kapitulacije da potpise Kumanovski sporazum koji je bio daleko povoljniji po Srbiju od onoga u Rambujeu? (to sto ova vlast nije uspela da koristi povoljnosti tog sporazuma i rezolucije 1244 to samo pokazuje njihovu nesposobnost).
Zemlja ciji se sportisti u svetu i te kako postuju, bez obzira na pad u kvalitetu u poslednje vreme, ali na vrhu smo: Kosarka, Vaterpolo, Tenis, Odbojka, Rukomet, (manite se fudbala).
Pa "krivi" smo i za I Svetski Rat, hej ne lokalni, Svetski.
Meni to nimalo ne zvuci kao mali narod i mala nacija. To je kompleks koji su nam nametnuli i koji smo prihvatili, vreme je da ga zbacimo i nadjemo svoj put. Dal' ce to biti uz Rusija i Kinu u sledecoj deceniji dok se ne oporavimo, ili uz nekog drugog nema veze, ali treba da bude nas put, jer u istoriji Srbi nisu bili poltroni kao nas komsiluk, ne treba da budu ni u buducnosti, ali ova vlast se uporno trudi da nas napravi takvima. Dakle, da li ce to da bude Komunizam, Titov Socializam, ili Kapitalizam nema veze.
Sa autorom se u većini njegovog teksta teško mogu složiti, ali ovaj gornji isečak je za mene užasna duhovna papazjanija. Zar je moguće da autor ne zna kako su boljševički vandali decenijama sistematski uništavali sve što je podsećalo na rusku istoriju i sadistički mrcvarili i desetkovali narod Rusije – sve dok im tokom Drugog svetskog rata nije jako zagustilo, pa se onda «setili» tradicije, spomenika, istorije, ali i to u falsifikovanom izdanju? Lenjinov mauzolej, po njemu : «veliča ... stav jednog naroda prema slobodi i pomenutom prosperitetu ». Lenjin – taj prototip zlikovca i - sloboda sa sve prosperitetom? Pobogu!? I tako... Lenjinov mauzolej « tik do svih monumentalnih zdanja carske Rusije», a na oskrnavljenim vrhovima kula Kremlja i dalje «iz mraka sija zvezda petokraka» umesto prvobitnih simbola Rusije?
Nažalost, sve dok preovlađuju takva shvatanja, nema nikakve nade ni za duhovni ni za materijalni oporavak kako postsovjetske Rusije, tako ni ove post-titovsko/miloševićevske Srbije.
Jako teško, g.Nedeljkoviću. Na stranu sve pozitivne strane nekadašnjeg života u SFRJ, postoji jedna, tj. dve velike razlike između Nemačke i nje.
Nemačka je homogena nacionalno (bila tada, i poprilično ostala i sada), oslobođena strane okupacije 1989. a mnogo presudnije, samu sebe oduvek može da izdržava od svog rada.
SFRJ je bila okrpljena spolja, smrtno bolesna iznutra, puki skup nasilu uguranih naroda unutar jednog poluvojnog logora. Takođe, za razliku od Nemačke, SFRJ je živela od pozajmica i donacija, nikada samostalna.
Kada je nešto iznutra trulo (Belgija danas) i ne može da se samo izdržava (Grčka), malo ga gurnite, samo će da padne.
Stoga, lepo je biti pomalo levičar, ali ne valja kada se pretera sa internacionalizmom.
Pozdrav!
Vide Nemci, koji su puno toga kroz svoju istoriju preturili preko glave da "država izobilja" nije za "široke narodne mase" da iako će jedan deo naroda da živi dobro, da postoji i drugi deo (mnogo manji) koji će da živi ekstremno dobro i kojem ni tzv. "svetska ekonomska kriza" ne može ništa, čak naprotiv, uvećava njihov kapital i ionako enormno bogatstvo.
Nemačka je bila i jeste velesila, samo jedenostavno više njena politika nije u rukama nacionalnog već transnacionalnog kapitala.Osećaj ličnog nezadovoljstva nije tipičan samo za nemački vć i za druge narode EU.
Srbija kao mala dražava i Srbi kao jedan mali narod, ako pogledaju u svoju istoriju videće da su uvek bili "moneta za podkusurivanje" i da nikako ne uspevaju da sebe i svoje interese uklope u makar kakvu paralelu sa interesima velikih osim možda u jednom kratkom "obrenovićevskom" periodu krajem 19. veka do kraha pomenute dinastije.Ne znamo koliko puta smo u istorijskim čitankama pročitali čuvenu rečenicu "Pod pritiskom velikih sila Srbija je morala..." i to nam se evidentno do današnjih dana ponavalja.
Jugoslovenstvo jeste bio pokušaj "ukrupnjavanja" nacije u interesu nacionalnih kapitala oslobođenih južnih slovena i nikako nije proizvod "socijalističke epizode" istorije ovih prostora i opstalo je samo dok je to odgovaralo interesima velikih.
Marksova misao opstaje kao pokazatelj glavnih tendencija kapitala u njegovom izvornom smislu, ali nikako ne može biti jedini parametar niti kao apsolutno merilo.
Opaska o "malim narodima" je uobičajena marksistička retorika, čiji je jedini cilj da suprotstavi narode među sobom. Kao i u svemu ostalom, marksizam pravi dva suprotstavljena tabora. Buržuje i radnike, male i velike narode, kapitaliste i komuniste... U "Kapitalu" je dominantna doktrina klasne borbe uostalom, a iz svega toga se može izvući zaključak je da poslednje što nama treba je da menjamo sistem moderne liberalne plutokratije drugim zlom (koje smo već isprobali i koje nas je u nacionalnom smislu osakatilo možda i više od turske vladavine) poput marksizma.
Paja Patak i DŽon Šepard - da ne ponavljam ono što ste već napisali, bravo na komentarima, potpuno se slažem sa obojicom.
On se kao i svi kapitalisti vodi iskljucivo profitom, sto je i normalno, a ne nacijom i drzavom.Mene vise cude oni koji se bore protiv tudje sirotinje umesto da pogledaju ko od toga ima koristi.
Ovde nema srednjeg puta ili imamo privatnu svojinu na sredstvima za proizvodnju, a to su stalne ekonomske krize, ili drzavnu a to je socijalizam.
Rusi i Nemci su ozbiljni narodi koji postuju svoju istoriju, samo kod nas istorija pocinje od kad moji dodju na vlast, a sve prethodno trewba srusiti.
Titova recenica: Nijedna nasa republika ne bi bila niko i nista da nismo svi zajedno.
U humanističko - moralnom smislu za brojčano mali narod nećemo reći da je narod "mali" pošto bi trebalo da je jednaka vrednost žive ljudske jedinke gde god na svetu živela.(da ne ulazimo u razmatranje o vrednostima jednog čoveka kao pojedinca i njegovog opšteg doprinosa civilizacijskom napretku).
Ne suprotstavlja Marksova filozofija radnika-proletera poslodavcu-kapitalisti, već ih to njihov međusobni odnos u proizvodnom procesu u i raspodeli proizvedenih dobra u kapitalističkom društvenom sistemu suprotstavlja.
Možemo se praviti da to nije tako i da objašnjavamo drugim teorijama ali je suprotstavnjenost ovih dveju klasa činjenična kao što Zemlja rotira oko Sunca, iako se nama čini da je obratno.
"Libralno plutokratski" političko ekonmski model u Srbiji posle 10g. nije proizveo ništa do bedu ogromnoj većini stanovnika.Država "svom narodu" mora da garantuje nekoliko osnovnih ali nemerljivo važnih faktora za opstanak pojedinca,sistema i same države, inače se gubi smisao postojanja države kao organizacije.
Srbija posle 10 godina svom stanovništvu nudi samo relativizovane društvene i državne vrednosti (sigurnost, demokratiju, ekonmoski i fizički opstanak itd.), zbog čega u ovom trenutku malo ko državu Srbiju doživljava kao garant bilo čega,pa čak ni lične fizičke bezbednosti.
Za takvo stanje u Srbiji apsolutno nije kriv ni Marks niti njegova filozofsko-političko-ekonomska analiza kapitalističkog načina proizvodnje i odnosa u društvu.
ali mi karl ssmit usstede trud
Karle zaboravio si da pomeness joss jednog velikog sledbenika tebe / SSMita...koji je dugoroccno mnogo visse sstete napravio
Slobodana Samardzica kreatora aktuelnog ustava..
Ispustila je Srbija istorijske i ekonomske prilike za napredak i prosperitet.U 2 rata nam je desetkovano muško stanovništvo.Svi "naši saveznici" nisu propustali prilike da nas bar malo u ključnim momentima iznevere ili zanemare a danas rade i direktno protiv nas.(Nismo ni mi baš uvek bili korektni partneri).
Uspeli smo da za 200g. (od prvog ustanka do danas) malokoji naš nasledni ili izabrani vladar završi svoju vladavinu prirodno kako je već po ustavu i zakonu propisano,a priličan broj njih smo ubili u raznim prevratima i nazovi revolucijama. I kakve smo pouke iz toga izvukli?Da li je naša sadšnjost rezultat naše istorije i odnosa prema istorijskom iskustvu?Naravno da jeste.
Politika se ne vodi parolama i povicima od danas do sutra već planski sračunato s prethodno detaljno sračunatim i isplaniranim ostvarivim ciljevima za periode od 5,10,20,50 čak i više godina.
A Srbija? (da se vratimo na izreku iz prve rečenice)Večno peva o kosovskom boju i herojskim ratnim pogibijama sa mazohističkim ličnim žrtvovanjem u besplodnom danas za nedefinisano i neizvesno opšte blagostanje sutra i samoživo tone u tamu neznanja, ranodušnosti prema svom opstanku i očekivanja političke kosmičke pravde.
Surovi i beskrupulozni "zapad" se vodi isključivo interesima i izvlačenjem ekonomske koristi i političke moći čak i iz trenutnih poraza (Nemačka i Japan su svoj krah u drugom sv ratu uspeli da pretvore u svoju ekonomsku pobedu,dok mi ni pobede nismo uspeli da eksploatišemo kao pobednici).
Danas, kada smo u jednom od političko-ekonomski najtežih perioda u (osim ratova) nude nam se himne,ode,krune,stare i najnovije zastave u zamenu za sređenu državu,jasnih ekonomsko-tehnološki i političkih ciljeva,socijalno pravednu koliko je moguće.
Kada se osvestimo posle himničkih uspavanki moramo da se snalazimo da bi svojoj deci i sebi obezbedili hranu,odeću,smeštaj.
Teško je poštovati državu koja svom narodu ne osigurva dostojanstven život.
Ne radi se o tome da li mi to hoćemo da ``akceptiramo`` (prihvatimo), ili ne. Mi to moramo.
Počnimo akceptiranje od sledećeg: Moj pseudonim na ovom forumu nije bidza nego Bidža. To što su srpski marksisti nama nametnuli da je latinica=ćirilica je nešto što smo mi akceptnuli bez razmišljanja. Ponavljam srpski a ne nemački marksisti. Koja je podanička vlast, Vas konkretno, naterala da moj cenjeni pseudonim Bidža prevedete u nešto što nisam, - Bidza? Ni jedna, to ste Vi sami uradili bez razmišljanja. To što smo mi u Titovim školama učili nije opasno, jer su ta učenja bila nametnuta. Opasno je to što mi danas sami učimo, i teramo našu decu da uče, između ostalog: ćirilica = latinica. To je naš pogrešan izbor. A naše greške neće ispraljati ni Kinezi ni Nemci, ni Marks, ni Lenjin!
Ostajem pri stavu da je ovaj tekst visoko iznad površnog čitanja i komentarisanja.
Mnogi problemi koji su postojali Jugoslaviji postojali su i u drugim državama zapada sličnog stepena ekonomskog razvitka.Problemi jedne državne administracije se ne mogu tek tako podvoditi pod probeleme socijalističkog društvenog uređenja, a slično ni problemi federativnog uređenja, niti pojava nacional-šovinizama.
Utisak je da bi nacifašistička vlast u Srbiji bila mnogo poželjnija za neke diskutante nego socijalizam jugoslovenskog tipa.
S druge strane ne može se ideja socijalne pravde i pravednije raspodele društvenog dobra napadati zbog propasti birokratizovanih "socijalističkih" država kod kojih je umesto "dikature proletarijata" oraganizovana "diktatura u ime proletarijata".
O mešanju činjenica, iskrivljavanju istine i navođenje poluistina kao apsolutnih činjenica ne vredi ni raspravljati, a kao vrhunac se pojavljuje relativizovanje zločina!(opravdavanje prethodnih zločina jednih, kasnijim zločima drugih)
Neuspeh tzv.socijalizma ne postavlja automatski kpitalističko uređenje ni kao pravednije ni kao demokrtaskije a posebno ne kao vrhunac organizacije ljudske zajednice, što se stalno Srbiji i srpskom narodu sipa u glavu.