Potpuno ispravno. Kratko, sazeto i jasno, bez teskih poredjenja, zakljucaka, tradicije, filozofije, a i tako dalje.

Не рече овај „теоретичар“ о ономе у чему се Европа „фолира“ према Србима, а у чему се не „фолира“ , што је убедљиво доказала, и сваким даном доказује. Види се то, чак из Космоса, а „теоретичар“ је пропустио прилику да нам то објасни (претпостављам да мисли да смо у заблуди, па, тим више, постоји потреба да нам објасни).

Басара басари, а басарећи стално басара – само шта тиме жели да пазари?

Лично нисам за европу нити за европске вредности. Не фолирам се да сам за европу. Не маштам о загрљају са словенском браћом док многи данас у Србији уместо о загрљају словенске браће маштају о оном европском загрљају топле браће. Други су много једноставнији. Они не маштају. Ако је о Европи судити по онима који исту и њене вредности представљају у Србији, далеко вам свима у пакету лепа кућа.

Да Србија постане земља која ће се уљудити, како? Басариним и другосрбијанким псовкама и увредама неистомишљеника?

Clanak g.Basare je pun preterivanja, kao i obicno. Ako nisi "za Evropu" onda si za slovenski zagrljaj, nesvrstane ili ne znam ni ja sta. Da li gradjanin Srbije moze da bude za Srbiju, celu u njenim UN priznatim granicama, da bude za tehnoloski i svaki drugi razvoj, da je protiv korupcije u drustvu, protiv sunda u kulturi i svakodnevnom zivotu, da je protiv primitivizma, Bolonjskog sistema obrazovanja , za cistocu ulica i zgrada, za kulturno ophodjenje i opstenje sa svojim sugradjanima a da ne bude "EU nema alternativu Entuzijasta"? Zar se autoru ne cini apsurdnim do mazohizma da sadasnja srpska vlast kao pioritetan cilj, cilj vazniji od ocuvanja teritorijalnog integriteta, ima uclanjenje u organizaciju drzava u kojoj 22 od 27 clanica svim sredstvima, ukljucujuci i otvorene pretnje, zeli da prekroji jos uvek u Ujedinjenim nacijama vazece granice Srbije? Autor zaboravlja i kineski most preko Dunava i milijardu dolara zajma koje je Srbija dobila od Rusije pod uslovima povoljijim od najpovoljnijih trzisnih uslova u momentu realizacije kredita?Od velike vecine zemalja EU Srbija dobija samo pretnje i ucene, osim glasnih zagovornika "priznavanja realnosti" koji nesumnjivo dobijaju konkretnu materijalnu pomoc od istih kao nagradu za poslusnost.

Bezvredno.
Sto se doticnog tice - doslo u glavu.
Inace, Srbija ce se uljuditi kada se pocne postovati Srbija koja voli Srbiju.
Ako postujes sebe postovacete i drugi.

Basara govori o uljudjivanju? Pa on ne moze da sastavi dve recenice o Djordju Vukadinovicu a da se ne pretvori u P. Lukovica.

Узећу за пример Томислава Николића, лидера најјаче опозиционе странке у Србији мада се са њиме могу поистоветити и остали политички лидери било да су на власти или у опозицији. Поменути Томислав Николић је у једном тренутку изјавио да би био срећан да Србија постане руска губернија (парафразирам) те да је пласман свих вишкова пољопривредних производа у Русију обезбеђен. Кад' га чујеш, милина једна. Потом је почео да очијука са несврстанима. Нама, старијима, се распламсала машта сећајући се наших ранијих (у она стара времена којих се одричемо са гађењем) пословних аранжмана по том основу, грађевинарства пре свега. Кад'га чујеш милина једна. Сада је Тома Николић европејац, само тако. Ма, нема никакве алтернативе, и Косово и Европа. Кад'га чујеш, милина једна. Него ништа конкретно не вели како да ову земљу уљудимо. И не само он. Ништа не говоре а о конкретном раду да не говоримо. Е, па ти сад' буди паметан.

Упркос свему, Басара има смисла за хумор. Иначе не би упорно мисли и идеје Бошка Јакшића потписивао својим именом. У питању су, значи, вредности.

Пример за нешто слично не постоји ни у једној земљи, изузев можда у Северној Кореји, где се уметничка и комесарска истина још увек преклапају, али то ’великог европског писца’ не спречава да нам говори о уљуђености.

Српски постмодернисти нису само старомодни и досадни, већ се, без икаквог осећаја за (само)рефлексију и без самоувида, немилосрдно, бескомпромисно - понављају. Горчина људи који верују да је њихова мисија кључна за судбину нације? Или паланачки нарцизам коме је заиста тешко парирати само у острашћености, јер смо ето одбили да нас литерарни геније просвет(л)и. Или што рече Дејвид Мемет у драми Glengarry Glen Ross: 'Gimme some chewing gum, I'll show you how to chew it...'

Волео бих да у следећем броју Данаса прочитам и једну пародију овог ’великог европског писца’, на сопствени рачун. Али много тражим.

Пала је Србија, баш прилично. И падаће. Као она девојка у краткој причи једног (нешто) бољег европског писца.