недеља, 07. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Лажна фортификација или улога аналитичара у српској пропасти

Kоментари (25) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 недеља, 12 септембар 2010 12:01
саша р.
Изузетно поштујем г-дина Вукадиновића и г-дина Антонића, исто тако и г-дина Ђурковића. Убеђен сам да је овог пута преоштар и да греши.
Ово говорим из свог угла. Иако сам био противник Слобине политике, увек сам се потајно надао да ће "коначно да пресече". Прво сам се надао да се неће поновити Шпегељ, затим Книн и санкције на Дрини, на крају сам опет желео да верујем да ће по питању Космета ићи до краја.
Исто сам тако и поред изручења генерала Хагу, као и почетка разбијања војске желео да верујем Коштуници, али је ту илузију разбило потписивање споразума с НАТО пактом за његове владавине. Такође, иако сам од самог почетка против политике Бориса Тадића, желео сам да верујем да му се смучило, као и да ће "пресећи" у корист Србије. Сада се види да је Тадић спреман да се обрачуна једино са сопственим народом.
Г-дине Ђурковићу, ако господа Вукадиновић и Антонић по неким Вашим критеријумима раде за Тадића, по тим истим критеријумима Ви радите за МИ6, а ја радим за ЦИА, МИ6, БНД, шиптарску, хрватску и геј обавештајну службу.
Хајде мало да спустимо лопту и смиримо страсти, не смемо дозволити да нас посвађају, јер Енглези, Амери, Швабе, Шиптари и Хрвати заједно, са све домаћим издајницима, ипак нису интелигентнији од Срба.
Препоруке:
0
0
2 недеља, 12 септембар 2010 15:47
XY
Већина просечних грађана ове државе схватила је већ почетком 90-их да на интелектуалној и свакој другој сцени постоје две државе, једна Слобина и друга Соросева. Схвативши то, већина се опредељивала за Слобину државу, о чему недвосмислено говоре резултати избора и порази опозиције. Да ли то значи да су Слобина држава и политика коју је водио били идеални? Не, далеко од тога. То само значи да су грађани у тим драматичним данима показали завидну зрелост и определили се за мање зло. А свако домаће зло је мање од страног зла, а и најлошија домаћа влада је боља од марионетске владе. И пошто „демократе“ нису могле да добију власт на демократским изборима, Слобина држава је коначно срушена, не у Скупштини већ на улици. Огромну улогу у томе су одиграли интелектуалци укључујући ту и оне из Института за филозофију и друштвену теорију које аутор помиње.

Е сад, питање свих питања је следеће: ЗАШТО АНАЛИТИЧАРИ КОЈИ САДА КОРИСТЕ АРГУМЕНТ МАЊЕГ ЗЛА НИСУ КОРИСТИЛИ ТАЈ АРГУМЕНТ ОКТОБРА 2000? Зар је могуће да нису разазнавали шта је у тој ситуацији мање зло? Зар је могуће да су веровали како је циљ невиђеног ангажмана страног фактора – финансијски, медијски, логистички, војни, персонални – био да донесе демократију и бољи живот српском народу? Зар је могуће да политичари којима су стране земље пружале подршку нису схватали о каквој подршци је реч и где такве подршке неминовно воде? Или је жеља за социјалном промоцијом (не нужно и материјалним предностима), код других идеја о сопственој величини, код трећих авантуризам без етичких кочница – деловао тако заслепљујуће да нису желели да виде оно што је многим просечним грађанима било савршено јасно?

Коначно, поређење постпетооктобарских политичара са Слобом није примерено. Једно је користити механизам лажне фортификације да би се прикрила неуспешна политика а сасвим друго да би се прикрила издаја.
Препоруке:
0
0
3 недеља, 12 септембар 2010 16:21
нд
"Слоба", "ићи на ганглије". . . Да ли то речник некога ко пише за било какве новине? Вратите се у основну школу!
Препоруке:
0
0
4 недеља, 12 септембар 2010 16:31
Jasna
"...iako svi oni na kraju sa malim zakasnjenjem sprovode sve ono sto Ceda i drugovi javno ispovedaju..."
Autor je poprilicno u pravu,razlika je samo u entuzijazmu.
Препоруке:
0
0
5 недеља, 12 септембар 2010 17:17
Aleksandar
Pocinje lepom distinkcijom: Дакле, на интелектуалној и свакој другој сцени имали смо заправо две државе, једну Слобину, другу Соросеву. За оне који нису припадали ни једној ни другој, попут потписника ових редова, није било „шаше“, али је било слободе да се цео систем разуме и захвати.

A onda pojmovni mrak. Govoreci o "структурација нове политике идентитета, која осваја све поре под фирмом „модернизације“" kaze: "ту сам дефинисао позицију ове структуре као радикалну левицу." A nda precizira: "највећи проблем Србије није шачица извиканих неотроцкиста, већ онај ко њима омогућује да несметано делују преко медија, државних институција, државних фондова итд." Ovo vidjenje trockista kao radikalne levice promovisu na najperfidniji nacin upravo trockisti koji su najgrozniji, retrogradni, reakcionarni, imperialisti (zagovornici agresivnih interesa americke iperije).

Dakle, trockisti posleratnog zapada zavrsavaju na krajnjoj korporatno-fasistickoj desnici, a cesto sa klerofasistickim crtama. Nigde se ovo poslednje jasnije ne vidi nego u grupi koja stoji iza pojave "Molitvenog dorucka" u Beloj kuci, ciji je vodja zaljubljenik u Hitlera i evangelisticki propovednik Dag Ko (Doug Coe). (O ovoj pojavi vidi knjigu: Jeff Sharlet, THE FAMILY: The secret Fundamentalism at the Heart of American Power.) A ove kripto-nacisticke zamlate su stigle i u Beograd 2008 da organizuju konferenciju koja promovise krajnju reakcionarnu desnicu, klerofasistickog tipa, naravno uvek i u potpunosti u skladu sa americkim imperijalistickim interesima. I gle cuda, na toj konferenciji je i nas autor, Djurkovic, vidi ovde:

http://www.ecpm.info/l/en/library/download/290016?format=save_to_disk

Dakle: Levicar ne moze biti neko ko je imperijalisticki nastojen; trockisti su boric za interese americkog imperijalizma (a la ceda Jovanovic, po autoru); dakle, trockisti nisu levica, vec najreakcionarnija levica, pogotovu kad se to pomesa sa klero-protestnaskim fasizmom novoredjenih americkih evangelista).
Препоруке:
0
0
6 недеља, 12 септембар 2010 17:19
Aleksandar
Isprvka zakljucnog dela:

Dakle: Levicar ne moze biti neko ko je imperijalisticki nastojen; trockisti su boric za interese americkog imperijalizma (a la ceda Jovanovic, po autoru); dakle, trockisti nisu levica, vec najreakcionarnija DESNICA, pogotovu kad se to pomesa sa klero-protestnaskim fasizmom novoredjenih americkih evangelista).
Препоруке:
0
0
7 недеља, 12 септембар 2010 17:52
Шицер
Мој утисак је да је овај текст погодио у срж, што би неки овде рекли у центар, проблематике. Он даје недоказиво, али веома плаузибилно објашњење зашто је у Србији на "политичкој" сцени тако како јесте - медиокритетско и јалово. Да постоје разне врсте "спин доктора" и "спиновања" и то је постало јасно. У америци би се то рекло "money talks, bullshit walks". Е сад, ако је народ недовољно паметан, или недовољно заинтересован, или оба, то онда може да прође некажњено. А казна не сме да буде мања од најстроже. Оне у време друга Тите.
Препоруке:
0
0
8 недеља, 12 септембар 2010 22:53
Ђурко Мишић
Миша Ђурковић је потпуно у праву. Човек зна шта и о чему пише.
Препоруке:
0
0
9 недеља, 12 септембар 2010 23:08
Dušan
Još jedan u nizu besmislenih napada na NSPM. Ljudi koji su posle petog oktobra ponovo rehabilitovali jedan pristojan, umereno nacionalni diskurs na javnoj sceni danas bivaju sumnjičeni od strane koristoljubivih kvazi-intelektualaca i pseudo desničara kao što je autor.
Препоруке:
0
0
10 недеља, 12 септембар 2010 23:41
FXHE
Mislim da je, kao naučnik, Miša Đurković ovim takstom zaista prevazišao samog sebe. Glavna teza ovog teksta uverljiva je koliko i priče e o našoj specijalnoj jedinici za parapsihološko ratovanje za vreme bombardovanja 99-te.
Препоруке:
0
0
11 недеља, 12 септембар 2010 23:52
NP
Insinuacije gospodina Đurkovića su zaista smešne i smatram da njih niko ne može uzeti za ozbiljno.
Препоруке:
0
0
12 недеља, 12 септембар 2010 23:57
Zoran
Interesantno je šta je navelo gopodina Durkovića da se uključi u kampanju protiv NSPM-a. Da li pored ličnog animoziteta, postoji neka veza sa određenim nalogodavcima.
Препоруке:
0
0
13 понедељак, 13 септембар 2010 00:16
roadrunner
Apsoltuno se slazem. I da - Koštunica je najgori!
Препоруке:
0
0
14 понедељак, 13 септембар 2010 02:52
Gibraltar
Naravno da ste u pravu, g.Djurkoviću.

Inače, posle "Voje sa lap-top-om", dolazi Voja bez lap-topa.

Kako nam već nije muka?!
Препоруке:
0
0
15 понедељак, 13 септембар 2010 11:02
@roadrunner
Apsoltuno se slazem. I da - Koštunica je najgori!

Кажу то и Ђурковић и Басара, Батић и Протић, Јовановић, Прокић и Остојић, Бисерко и Кандић ..., па како онда човек да посумња у то?!
Препоруке:
0
0
16 понедељак, 13 септембар 2010 11:43
Један пажљиви читалац
И поред привида, Антонић и Вукадиновић нису главне мете Ђурковићевог текста! Он се послужио Басарином редовно коришћеним методом. Тиме није постигао ни "оригиналност фалсификата" - у овом погледу, Басара је већ фалсификован од безброј пискарала! У суштини, сви су они, свесно или не, на задатку (праве) фортификације statusa quo! У утврђењу које око себе граде, моћи ће вечно писати ове или оне колумне, левицом или десницом, свеједно! Што бомбастије, што "сочније", што невероватније - то боље! Да никоме не пада на памет да нису "сви исти", да се све релативизује до бесвести! И сујета задовољена (нема бољих од њих), и пут којим се лакше иде! Дакле, за нас остале - шарена лажа о важним и "великим сукобима" који ће нешто променити - сукоби a la farma!
Препоруке:
0
0
17 понедељак, 13 септембар 2010 17:49
Angel
Slobo je imao srce ali ne i duboku državničku mudrost. Slično Šešelju. A dosmanlije nemaju ni srce ni mudrost.Imaju samo bakaliski sitnošičardžijski mentalitet, šuplju poropagandu i uobraženost, koji su grobar srpske države i srpskog naroda.
Препоруке:
0
0
18 понедељак, 13 септембар 2010 19:28
luk i voda
Bože, kakva pojmovna zbrka, politička konfuzija i lična malicioznost. Da li je moguće da je ovo novi idol i nada srpske desnice? Nisam desničar, ali zaista verujem da srpska desnica zaslužuje bolje.
Препоруке:
0
0
19 уторак, 14 септембар 2010 06:41
Марио Калик
Не може се рећи да Ђурковић није написао занимљив и проницљив текст. Бојим се да већина коментатора није схватила његову поенту, а из Антонићевог одговора се види да га, упркос његовим сазнајним капацитетима, ни он није схватио. Или јесте, али је заменом теза покушао да се ескивира основну и убојиту Ђурковићеву примедбу. Јер, нигде Ђурковић не каже нити сугерише да су Антонић или НСПМ издајнички фактори у смислу у којем су то Друга Србија, односно ЛДП. Он чак каже да греше сви они који ове прве нападају за (наводну) издају. Зато је и Антонићев одговор који хоће да читаву ствар премести на план (наводне) издаје, на коме се заиста свашта може исконструисати (али и на исти начин побијати), промашен. Ђурковић само тврди да је систематско подметање Друге Србије као наводног главног противника ОБЈЕКТИВНО имало за учинак прикривање и легитимисање истински главног противника, а то су биле актуелне власти које су У СУШТИНИ спроводиле политику Друге Србије, на овај или онај начин, пре или касније.

Дакле, није реч толико о нечијим субјективним намерама, било владајућих политичара, било аналитичара, колико о (штетним) политичким учинцима једних, односно идеолошким учинцима других. Морам признати да се и мени нападно оспоравање Друге Србије, у чему Антонић предњачи, последњих година почело увелико да чини као прећутно амнестирање објективно издајничке политике актуелних власти. Ако Антонић и није свестан овог идеолошког механизма у коме усредсређивање пажње на једног противника, има за последицу одвлачење пажње са другог (или "другог"), битнијег и опаснијег, то га не оправдава. Исправна анализа налаже да се сви елементи контекста узму у обзир и правилно распореди њихов утицај и тежина. У Антонићевим последњим текстовима видели смо, међутим, да има превише разумевања и изговора за накарадну Тадићеву политику, и да се непрестаним упирањем у Чеду као веће зло, веће јер је једнобојно, на проблематичан начин оправдава мање зло (Тадићево), мање само зато што је изнијансирано.
Препоруке:
0
0
20 уторак, 14 септембар 2010 06:44
Марио Калик
Али, можда је ово мање зло заправо веће, и то не (само) по себи, већ баш зато што је дволично, што се теже разоткрива, што нам једна његова козметичка нијанса прикрива основну тамну боју његовог лица. Прича о "већем" злу често има за учинак прихватање "мањег" зла, и превиђање да је оно ипак зло. Тиме се блокира она истински борбена, еманципаторска пракса садржана у пркосној изјави Карла Крауса: "Између два зла, нећу да бирам мање!". Ђурковић је стога у праву када разобличава овај перфидан идеолошки механизам. Нарочито када са тамног лица владајуће политике нестане и последњи траг патриотске шминке, што смо имали прилике да видимо пре неки дан. Подсетимо, ЛДП је срдачно поздравио "промену" курса "наше" спољне политике...

Наравно, ово не значи да у свему осталом, мање битном у овом тексту, Ђурковић није у криву. Јер, из истог разлога који смо горе навели не може се прихватити да Друга Србија није никакво зло (само зато што је мање), или да је пука измишљотина, како отприлике сугерише Ђурковић. Не, она је стварна, а и ако је мање значајна од њене посестриме на власти, не значи да се против ње ваља не борити. Антонићева грешка је што пренаглашава ову борбу као одлучујућу, а не што је уопште води. А нарочито се не може прихватити оцрњивање Друге Србије као "радикалне левице", што је само понављање отрцаних фалсификата из репертоара приземне националистичке деснице. Верујемо да је Ђурковићев интелектуални ниво, упркос овом паду, ипак виши. Додуше, у стаљинистичкој пропаганди постојало је дифамирање троцкизма као агентуре капитализма и империјализма. ЛДП би се заиста уклапао у овај профил. Али, знамо да Ђурковић није стаљиниста. А и Стаљин никада не би оценио троцкизам као радикалну левицу, него управо као (издајничку) десницу. На овом месту Ђурковић, на жалост, не надмашује Антонића. И Антонић зна да направи овакав превид, на пример када памфлетисте "Бетона" назива "Црвеном гардом". Дакле, у погледу анимозитета према (радикалној) левици, ова двојица сасвим слажу.
Препоруке:
0
0
21 уторак, 14 септембар 2010 07:08
Марио Калик
Зато се може рећи да је представљање Друге Србије као лажне левичарске "фортификације" начин да се прикрије десничарска блискост између ње и њених доминантних јавних критичара. Из перспективе истинске радикалне левице, сви спорови налик овом између Антонића и тврдих "патриота", или свих њих заједно против Друге Србије, јесу спорови унутар десничарске породице. И сви су они, од данашњих националиста до либерала, у једном периоду били мање-више у истом, заједничком фронту против левице, док је она била на власти, када је "ваљало" срушити је да би се друштвени плен поделио унутар ове десничарске фамилије.

Био је то период о коме Ђурковић говори на почетку текста. Видимо Ђурковића да га је занимало како променити Милошевићев "режим", и да се, временом разочаран у политичку опозицију и "невладин" сектор, субјективно позиционирао подједнако изван "Слобине" државе и Сорошеве парадржаве, у неком простору слободно лебдеће интелигенције који му је омогућавао да "цео систем разуме и захвати". Али, оно што Ђурковић очигледно још увек не схвата и не разуме, а што ипак постепено допире до све већег броја људи, јесте да је таква "слободна" позиција пука самообмана и да је он био заробљеник једне од сукобљених страна. Јер, ни тада, као ни сада, није могућ трећи пут о коме је Ђурковић сањао или сања; то је кардинална илузија свих националиста којима Милошевић није (био) по вољи. Укратко речено, бити ПРОТИВ "Слобине" државе (о том ангажману Ђурковић овде лично сведочи) значи бити објективно ЗА Сорошеву парадржаву, ма шта Ђурковић или било ко други о томе субјективно мислио. То је зато што они други нису нападали Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије. Као што су нападали касније и све оне, дојучерашње Милошевићеве противнике и њихове фаворите, на сваком месту и у сваком тренутку ако би почели да воде макар минималну патриотску политику. Зато је било какво довођење у везу самог Милошевића са нашим непријатељима смешна заблуда. Те две стране се напросто искључују...
Препоруке:
0
0
22 уторак, 14 септембар 2010 18:20
XY@Марио Калик
Тачно, они други нису нападали Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије. Остаје да схватимо зашто су нападали Србију.
Препоруке:
0
0
23 уторак, 14 септембар 2010 21:54
Aleksandar M.
Konacno da neko pomene da je ustav usvojen na falsifikovanom referendumu.
Umesto jalovih rasprava,nama je potrebna nacionalna ideologija na cijoj osnovi mozemo da izgradimo jaku, nacionalnu drzavu.
Препоруке:
0
0
24 среда, 15 септембар 2010 14:55
сава т.
@Марио Калик

ни тада, као ни сада, није могућ трећи пут о коме је Ђурковић сањао или сања; то је кардинална илузија свих националиста


Е па могућ је трећи пут, а то је пут метафизике и монаштва, које се манифестује у неприклањању ни једном царству а зарад спознаје истине и објективности, то је пут сиромаха, пут мудраца, а са јавне сцене тај пут је једини изабрао Миша Ђурковић. Ако грешим лако ћете ме демантовати списком зарада које је добио за живота.
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 16 септембар 2010 09:11
Душан Ариљевић
"Уосталом, њих двојица (В. Коштуница и Б. тадић) су производ истих структура, које ће овом земљом и даље да владају чак и кад Тома дође да одради следећу фазу. А шта са тим структурама да радимо? "Питајте Душана Михајловића, он зна!!!!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер