Bravo! Tuzno je gledati kako se skoro svi srbijanski politicari, bivsi komunisti ili deca komunista, svesrdno krste i klanjaju pred svestenstvom. No sta uopste reci za zemlju gde je pre 20 godina bilo 90% nevernika a sada svega 70 hiljada ateista. Ako Hrvatska moze da ima predsednika ateistu (Mesic) ili agnostika (Josipovic), zasto se u Srbiji svaki politicar predstavlja kao vernik? I ko uopste veruje toj "iskrenosti" prema veri i bogu? No, ni to nije izolovan slucaj u svetu paradoksa. Coveku se zgadi kada vidi KGB-ovca Putina kako se krsti i klanja pred patrijarhom!!

Јасна, потпуно сте у праву! Господин Јакшић са својим анационалним, боље рећи антисрпским ставовима заслужује само најдубљи презир! Јер, зашто се председник Србије као православац (?) не би прекрстио на гробу незнаног јунака? Врло је занимљиво колико господи из матрице господина Јакшића смета и најмања повезујућа нит код српског народа. А ту је, наравно, СПЦ најважнији фактор који треба максимално маргинализовати. Е, за тај посао увек су спремни господин Јакшић, и господин Теофил, Чеда, Остојић и други ликови. Никада у историји ове несретне земље није било толико људи са тако мало правих вредности и тако много привилегованог простора за придике и пљување по сопственом народу! Али, тренутак истине долази!

Слажем се са Јасном да је текст очајно слаб, али претензија "аутора" и није да текст буде квалитетан, већ да се обави одређени задатак.

Шта представља СПЦ за српски народ и за Србију, то ваљда никоме здраве, трезвене памети не треба објашњавати. Човеку који је написао овај текст улога православља у формирању идентитета српског народа (чија је ово, још увек, чак и формално, држава), па тиме и у стварању српске државе, или није јасна, или се прави, да кажемо, невешт. Није му јасна зато што он не припада заједници којој би, судећи по имену и презимену, било логично да припада. Напротив, он, будући припадник заједнице интернационалног "братства", поступа логички и послушно, онако како логика "братства" налаже. Елем, на месту садашњег масонског Мештровићевог споменика, стајао је први и прави споменик Незнаном јунаку, у облику крста (за неупућене). Српска војска је и у 1. св. рату, као и увек, гинула за крст часни и слободу златну. Када су масони тај споменик и град Жрнов срушили, подигли су уметнички опскурно, а идејно немушто, безидентитетно обележје, које је свачије, само не српско. Па зато, ваљда, председник ту и не треба да се крсти. То је Јакшић лепо објаснио председнику, а овај га послушао.

Са друге стране, реалан проблем српског народа је то што разни "јакшићи" оваквим делањем утврђују неутврђеност у идентитету значајног дела нашег народа. Све је добро и подношљиво, само да је анационално и безверно - и комунизам, и либерализам, и геј парада, и председник кад се не крсти. Ништа их не саблажњава, осим, гле чуда, крста.

Утешно је, ипак, што "јакшићи" колико год да се труде, као и њихови црвени интернационални претходници, никада неће успети да затру Светосавско и Светолазаревско опредељење нашег народа и наше, "јакшићи", наше Отаџбине. Претећи ћемо, не због наше снаге и врлине, јер смо слаби и грешни, већ због тога што нас на Небесима, пред престолом Господњим, заступају наши Свети преци, који су живели, умирали и васкрснуће под Часним крстом.

Ех, да се предедник којим случајем није прекрстио, остали бисмо овог викенда сиромашнији за једно јутарње елаборирање друга Јакшића. Овако, крсни знак, учињен од старне Бориса Тадића је до те мере узбуркао мирно недељно преподне друга Јакшића, да се морало реаговати на непримерено понашање председника. Напокон је неко скупио храбрости и председнику (додуше преко саветника)сасуо у фацу, што му је на души. Не није му сасуо ништа поводом ужасног сиромаштва, фалсификовања воље народа исказаној на изборима, а изиграној закључно са последњом резолуцијом ГСУН, чиме је парола ``И Европа и Косово`` маликце промењена у ``Ни Европа ни Косово``, нити поводом привреедног колапса, нити поводом медијског мрака, нити поводом маргинализације ћирилице, нити поводом тајкунократије... Не, друга Јакшића је заболело што се председник Србије крсти!? Не смета другу Јакшићу када председник активно учествује у прогону владике Артемија, када се држава не одваја од цркве када се треба нешто урадити у интересу нама непријатељских сила, , али се итекако одваја када црква треба нешто да уради у интересу нашег народа, када, када... Али му смета када се председник крсти.

Њему не смета председник, њему смета крст!

И запамтићемо шта је рекао владика банатски. А ко не може да запамти нека запише у блокче. Испаде Јакшић као Цицерон, чије мисли треба да се баштине. Ово само показује да се Борис Тадић крсти безвезе и да не зна када и где треба то да уради. Чудан смисао за шалу овога Јакшића.

У ранијим Политикиним временима редакцијска политика варилала између два дијаметрално различита свијета; национално либеларно оријентисаног премијера Коштунице и њему супротстављеном неолибеларно глобалистичког предсједника Тадића.

Бошко Јакшић већ тада уживао великодушне маневарске просторе унутар редакцијске политике Политике. Њега нису ни тада интересовала осјећања оног далеко већег дијела становништва Србије када Бошко Јакшић разбио неписани табу и на страницама Политике енергично захтјевао да Србија буде прва држава која ће да призна независност отетог Косова.

Али, то су још увијек била и времена у којима протести Политикиних читалаца бивали колико толико и објављивани и Бошку Јакшићу указиване границе у атаковању на националне вредности. Одговорни "resorski" уредник г. Татјана Петровић тада потврдила у одговору на питање једног београдског читаоца, да Бошко Јакшић инсистира да се критичне реакције на његова виђења не објављују. Онда Косово, данас атак на вјерска осјећања. Овај пут Модератори Политике „смиловали се“ и пропустили макар један читалачки текст у којем се Политикин конзумент жали да му се његови текстови углавном не побјављују.

Иначе, када се прати неких свеукупно 12-ак објављених комензарчића на један Јакшићев крајње арогантан и самољубљив текст, питам се колико читалачких коментара погашено прстима посебног специуса еснафа модератора. Не само режимске Политике, иначе не би били један еснаф за себе.

По Јакшићу изгледа да Незнани јунак који је погинуо за слободу Србије све је могао да буде осим православац. А господин Јакшић с обзиром да се представља за неког интелектуалца, требао би да зна да је споменик Незнаном јунаку на Авали подигнут након Првог светског рата, тј. 1922.године, а данашњи изглед добија 1938.године.

Заиста би било интересантно проучити колико је погинуло неправославаца за Србију у Првом светском рату па да се г.Јакшићу отворе очи. А званични подаци су да је током Првог светског рата за Србију изгубило живот готово 50% мобилисаних српских војника (при чему ниједна друга држава учесница Првог светског рата, у односу на број становника, није имала тако велике губитке). (www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/latinica/135.html)

И сада г.Јакшић очекује да се ИГНОРИШЕ та огромна жртва (несумњиво и непорециво) српских ПРАВОСЛАВНИХ војника, ради некаквих апстрактних теоретисања.

А шта онда рећи о председнику Србије који је ПОСЛУШАО такав савет да ИГНОРИШЕ српске јунаке из Првог светског рата?

Каква предивна комбинација баба и жаба :)
Г-дин Јакшић објашњава како национализам потпирује мржњу према другим верама и нацијама.
Ја бих баш рекао да је обрнуто. Мржња према другим верама наилази када се одређеном народу на перфидан начин укида писмо, вера, историја, митологија, све оно што краси ту нацију. На томе управо структуре које ову земљу разваљују највише и раде. Узеће нам сав искон, а онда нас оптужити да смо нацисти.
Највећи национализам у Србији владао је у прве две деценије прошлог века, а управо је тада Србија била најширокогрудија према народима који су у њој живели. Тада је Србији и протурена идеја о братству са Хрватском и Словенијом, коју је тако наивно прогутала. Јесу ли, г-дине Јакшићу, Срби у Мачви током 1914. и 1915. масакрирали хрватске жене и децу или је можда било обрнуто?
Мустафа Голубић је био најбољи комита Војводе Вука, поносио се својим српским пореклом, и далеко од тога да је био једини муслиман који је тако размишљао.
Када је то у Србији постојао антисемитизам? Како сте ту тек промашили адресу, то је питање које требате поставити свим католичким земљама и Енглеској.
Јевреји су уз Србе били у свим биткама од 1912 - 1918, и били су поносни због тога. Имате неколико јеврејских сајтова на српском, прочитајте с коликим поносом њихови официри у српској војсци пишу о свом учешћу у рату.
Стварно ми је досадило да читам прозивке о антисемитизму, додворавате се Јеврејима у Србији тако што сатанизујете свој народ. Јел' Вам пало некад на памет да управо тиме изазивате гађење код тих истих људи?

Kud se dedoh u Skupštini grada pre par godina da bezuspešno Tadiću lično saopštim da je predsednik Privredne komore Srbije "slab igrač" kad se u Franšu uspešno postižu tako brzometni savetodavni rezultati!?...

Mora da je teško osmatrati da li se, kada, gde i kako neko prekrstio... Mora da je teško ne znati da vera postoji u svakom čoveku, pa tako i u državi i u politici...(nemoguće je na cesti država-crkva povući punu liniju beskonačnosti!)...

Mislim da je primitivno kalkulisati sa ispoljavanjem nečije religioznosti u tom smislu da treba da bude ostavljeno ispred vrata kao cipele da se ne uprlja pod...Dobro je što je autor izneo ovu "globalno zapuštenu" temu...
Možda baš od toga treba krenuti da ne bi čovečanstvo više trpelo bolesne velikane koji igraju dvoje i multiple ličnosti i uvode u ratove umesto u mir...
Jer!? U krajnjem slučaju svi smo mi neznani, ali ne treba da budemo bez znanja...

Извор: Википедија


Пошто је тај човек био ХРИШЋАНИН (православац), јер је другачија ситуација равна НУЛИ, ред је и да се неко ПРЕКРСТИ када тамо оде. Тадић то МОРА да уради, ма како га Јакшић саветовао да тиме "вређа" оних 5-10% националних мањина по Србији. И Незнани Јунак и мањине су се бориле за модерну, грађанску Србију, како нам Јакшић тумачи.


Са друге стране, краљ Александар Карађорђевић је својом нескривеном масонеријом опоганио већину историјских локација и споменика по Србији (Чегар, нпр.), па и овај. Зато је и ангажовао Мештровића да додатно замаскира поенту, посађујући накарадну југословенштину као гроб Србину, а и одређујући је као историјски циљ целокупног српства.


Као последње, овакво Јакшићево писаније није вредно труда коментарисања. Човек се повремено препоручи Власти, похвали да је присутан, намашта нешто што мора да подели са другима... подсећа ме на одраслог, тј. васпитаног Марка Караџића, ђаво да ме носи.

Историја учи да се крсташки ратови нису водили због крста већ су походи имали неке сасвим профане интересе...иако знам да ће овај коментар неко зауставити ја ћу Вам одговорити као што и одговарам на сву вашу писанију са којом се не слажем а која се негдје изгуби, у проценту 90%, на путу до читаоца!видите, колико ја познајем историју, крсташке ратове никада нису преузимале земље које се у Европи означавају као Православне. Та посластица је традиционална земљама највеће демократије и прогреса на које се иначе Ви стално позивате и било би сасвим нормално да будете себи доследни и да кажете да је и то дио те Ваше фамозне "реалности".Имам утисак да ту "НОВУ РЕАЛНОСТ" браните само на оном подручју онда када је она уперена против Србског Народа.Данас је ситуација, г-дине ЈАКШИЋ,иста само је форма другачија а и Ви знате јако добро ко су Империја и И њени ГЛОБАЛИСТИ!!!

,,Јадна мајко јаднијех сватова", рекла бих на помен имена дотичног назови колумнисте који, колико знам важи за перјаницу ,,грађанистичке" Србије.Ако је овај човек једно од њихових ,,убојитих пера", морам рећи да је управо срамотно његово елементарно и рекла бих безобразно ( а можда и намерно), непознавање тематике које се латио.Да занемаримо то јадно ,,ја па ја" уображавање величине, једини циљ ове папазјаније је напросто напад на ,,часни крст" и ништа дуго. Волела бих да ми дотични господин објасни зашто ја, као православка, не могу да се помолим за душу некога ко није моје вере и при томе се прекрстим, јер ТО је симбол мог веровања као што су петокраке на плавом чаршафу симбол његовог. Значи ли то да ја као верник, да бих некоме одала почаст морам практиковати искључиво или обичаје вере оног коме одајем почаст или да покуњено и кричом кријем сопствено веровање. Да било шта зна о ономе чега се ,,храбро" примио да критикује, знао би да је ,,прекрстити се". интиман чин сопствене вере а не покучај да и тог неког ,,незнаног" на силу покрстите. При томе, тај страх од ,,покрштавања" је толики и такав да прелази сваку границу не само доброг укуса већ и права верника да буду то што јесу. А насилно ,,евроунијаћење" које се годинама дрско и агресивно спроводи у овој земљи за госп. Јакшића је изгледа једини пут ка спасењу наших ,,заблуделих" душа.Само још да тај ,,старомодни" реликт у виду ,,крста" уклоне са пута и Света ЕУ инквизиција ће испунити свој свети посао и у овој земљи и у овом народу, све за бога Мамона.

Od kada se cinom krstenja nad necijim grobom odaje posta samo onima koji su iste religije kao i onaj koji se prekrsti? Ako se hriscanski vernik prekrsti nad necijim grobom, on odaje postu onome za koga se prekstio bez obzira na religioznu pripadnost pokojnika. Ako se predsednik Tadic prekstio nad grobom Neznanog Junaka, on je odao postu, na najintimniji nacin na koji on kao pravoslavni vernik moze, svima koji su u toj masovnoj grobnici sahranjeni: i muslimanima i Jevrejima i ateistima i agnsoticima i zaista ne vidim zasto je ateisticko odavanje poste jedino legitimno a svako drugo uvredljivo i neprilicno.Kako Bosko Jaksic objasnjava dolazak oko dve hiljade ljudi svakog februara na Molitveni dorucak sa americkim predsednikom? Da li su pozvani ateisti, muslimani, budisti ili Jevreji uvredjeni pa ne dodju ili citaju lekcije Predsedniku o tome kako ne treba mesati religiju i politiku? A sto se tice prisecanja na to sta je Srbiji doneo nacionalizam, hajde da se prisetimo sta je Siptarima i Hrvatima doneo otvoreni sovinizam i nasilje nad nepozeljnom etnickom zajednicom a ni u kom slucaju ljudi u njihovim redovima poput Boska Jaksica kojih u tim nacijama prakticno i nema. Podrska jakih i mocnih odredjuje koji sovinizam je moguc i pozeljan a koji zao i opasan, to je i Bosku Jaksicu a verujem i svima nama, sasvim jasno.

Nikako mi ne ide komunikacija sa g.Jaksicem preko sajta Politike. Vec su mi vise puta bacali u kos komentare koje sam slao jer ,zaboga, nece valjda dozvoliti da neki tamo, anonimus, negativno komentarise mudrosti bivseg urednika.
On je oduvek umeo da pise ono sto je na ceni,sta misli - boga pitaj. U komunizmu je isto ovako aktivno pljuvao po Srbiji, Srbima a narocito po Srpskoj crkvi. Dolaskom ove, kvazi, demokratije prestrojio se u hodu, ma da to i nije bilo tesko - ista meta, isto odstojanje.
Dirljivo je njegovo edukovanje naseg predsednika, da se ne krsti pred spomenikom neznanom junaku, jer neznani moze biti .... E, prvo to nije u redu jer se g.Tadic moli Bogu za duse neznanih - nece valjda da klanja, moli se "preko" svoje vere.
Drugo , vrlo je tanko(ako je istina) da je predsenik naseo na tu nebulozu.

Onda kaze da bi SPC trebalo svesti na "versku oganizaciju", valjda misli nevladinu.
Pa se jos cudi, kako to vladika Banatski dozvoljava sebi da kaze, da je :" Vrhovni sud Srbije slabiji a i mladji od SPC". Ja bih dodao jos: "vrlo mladji". Komunizam, Novi svetski poredak i slicne faze "u razvoju drustva" su prolazni fenomeni - vera je nastala sa prvim ljudima na planeti i postojace dok je ljudi, zato sto je to covekova potreba da sebi,kako tako, objasni neobjasnjive misterije zivota i smrti.
U toj konkurenciji Vrhovni sud, Ustav i slicne forme organizacije drustva, nemaju sta da traze.
To ste Vi, g. Jaksicu, trebali da znate i da se u vezi izjave preosvecenog ne skandalizujete.
Uporedjivanje casnog krsta sa bistama Josipa Broza je neukusno. Bajdvaj, pomenucu da sam siguran da se niste ovako potresali dok su Titove biste bile gde treba i gde ne treba.
Ne dozvoljavate negativan komentar Vaseg napisa u Politici.
Zaboravili ste da postoje i drugi koji se ne busaju svojom demokraticnoscu, vec na delu pokazuju da je svacije misljenje dovoljno dobro, makar bilo suprotno od urednikovog.