Paralela "populistički" film i "nepolulistički" za mene ima dva određenja. Prvo opdređenje je u pogledu nacinalne pripadnosti autora, pa se može govoriti da su "populistički" filmovi u stvari filmovi autora koji pripadaju većinskom narodu u zemlji u kojoj su stvoreni. Za razliku tako shvaćenih populističkih filmova postoje i "nepopulističi" koji su uvek zabran i privilegija neke manjine, organizovane ekonomsko-nacionalno-verske grupe, često prikrivene pod lažnim imenima.
Kod nas se osnivačem i prvim filmskim radnikom smatra Milton Manaki. Veština zanata unutar njegove ekonomsko-nacionalne skupine se merila osim veštine snimanja i veštinom čuvanja "zabrana". Dugo se filmskim i uopšte fotografskim poslovima mogao baviti i onaj ko ne zna da slika i snima, ali ne i onaj koji bi uveo nekog izvan manjinske ekonomsko-nacionalne skupine u "filmski zabran".
Naravno ni film, kao ni bilo šta drugo ne može biti apsolutno zatvoreno, tako se uvek javi neki Mihalkov ili kod nas Kusturica koji uđu u tuđi zabran, zahvaljujući pre svega znanju i talentu.
Drugo određenje "populistički" i nepopulistički film je u odnosu film-umetnost. Što je tendencija da film bude više umetnost, što je on samo delimično, toliko je više "populistički" odnosno stvaran od pojedinaca izvan "filmskog zabrana", a koliko je film više nepopulistički, fokusiran na postizanje određenog cilja, najčešće političkog, a zatim finanskijskog i konačno finansijsko-političkog, dakle manipulativnog, to je legitimacija da je nastao unutar "filmskog zabrana".
Problem nastaje u sve većem broju ljudi koji znaju snimiti film, pojeftinjenju tehnike i mogućnosti montaže, a smanjenju tržišta.
Zbog toga se istiskuju "populistički autori" dakle autori izvan "filmskog zabrana", ali i obrnuto, autori populističkih filmova istiskuju likove iz "filmskog zabrana". Ne zna se ko će koga.
Mislim da nije puno ni važno.
Danas film može snimiti ko god hoće, ali ne može svak da zaradi na tome, i o tome je reč, uostalom kao i drugim oblastima.

Izuzetno interesantan tekst, g. Vojnov. Bilo bi lepo da NSPM cesce prenosi Vasa zapazanja. Nekoliko napomena. Likovi 'postenih Cecena' u ruskom patriotskom filmu su direktno izvedeni iz americkih mitova granice (The Myth of the Frontier). Posteni Indijanci, skauti, tragaci, koji pomazu zavojevacu postoje u americkoj literaturi vec vek i po (leatherstocking tales), a u filmu of ranog Raula Volsa, Forda i Hoksa. The Frontiersman, medijator izmedju bele vecine,opsednute korumpiranoscu i materijalizmom, i tamnoputih 'divljaka', im je obicno ideoloski predvodnik, savetnik, mentor. Jedna od poznijih varijacija postoji u partnerstvu dva glavna junaka u verovatno najvaznijem filmu dvadesetog veka, Fordovom, The Searchers.

Prvi odred (First Squad: The Moment of Truth) je zaista razocaravajuci animirani film. Anime estetika kombinuje staroslavjansku mitologiju sa likovima koji dizajnom podsecaju na Mijazakijeve, ali bez dovoljno poetske snage. Oni kojima je poznata fasisticka opsednutost mitovima nasesce na reklamu za film, ali ce izaci razocarani i na you tubeu brze bolje pronaci animaciju na staklu, Aleksandra Petrova, starog Norstajna. Ili, price radi, novog Akunjina.

Najinteresantniji ruski film u prosle dve godine? Germanov Paper Soldier. pogledajte koliko su Germanovi i Gitajevi direktori fotografije promenili vizuelnu strukturu filmovi koji evociraju istorijska secanja u poslednjih deset godina. Svako dobro.

Treba reci da mozda najznacajniji filmovi sa jasnom idejom o obnovi pravoslavnog duha nisu navedeni , poput filmova Pop, Gruz 200, Ostrov,
Takodje nisu pomenuti jos neki znacajni filmovi
poput ekronizacija roma B Akunjina Statski sovetni, Turecki gambit, Azazel...
Filmovi koji rekonstruisu noviju rusku istoriju poput Vozac za Veru, sjajne istorijske rekonstrukcije poput 1612, ili Car....
Ili filmovi ja jasnom ideoloskom porukom poput filma Vajna....
Mislim da tekst izborom naslova filmova, ne daje ni najmanje jasnu sliku o onom sto se desava u ruskoj kinematografiji...