Pa poslusali su preporuke. Dragojlo i savetnici se odmicu. Polako ali sigurno. Oni odlucno gledaju prema Kosovu, ali hodaju unazad, da manje boli!
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 13 децембар 2010 00:27
Драгослав Пакић
Успех је у Србији најопаснија ствар.
Пример први: Квалификација наше фудбалске репрезентације за Светско првенство у фудбалу и судбина тренера Антића.
Пример други: Освајање Девис купа и судбина председника Тениског савеза Србије Бобе Живојиновића.
Пример трећи: Шта мислите због чега Борис Тадић тако дуго опстаје на власти?
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 13 децембар 2010 06:09
pastrovic
G-dine Dragoslave, čime je to Boba zaslužan za toliki uspjeh tenisera i teniserki iz Srbije, odnosno, iz Beograda (pošto ostatak Srbije nije više nikome ni potreban)?
Da nijesam čuo uživo ispovijest Noletovog oca, sa kakvim su se mukama, i materijalnim i psiho-fizičkim borili i izborili on i njegova supruga, sami samcati, pa da kažemo da je taj Boba nešto i zadužio TSS.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 13 децембар 2010 08:43
Гиљам Даде Тудуресте
Коме ли је само пало на памет да објављује ове депеше и блати углед и лик власти у Србији (и шире)?
Шалу на страну, све је отишло до ђавола, ако то већ нисте приметили.
Шта треба урадити да се ствари поставе на своје место?
1. Изаћи на изборе у великом броју и гласати за... Некога.
2. Косово је изгубљено, хајде да сачувамо што се сачувати може.
3. Наћи поново савезнике, и остати им верни, јер велики не подносе превтрљивце. ЕЗ нам НИЈЕ и НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ни пријатељ, ни савезник, а Америка можда може, ако се добро одиграју праве карте, а то је сада тешко јер смо већ повукли 20, а следећа карта је, чини се, двојка. А и народ их баш не готиви. Кина? Више ного икоме, Кинезима требају стратешки партнери у регионима, па иако смо мали, и немамо баш много да понудимо, добро смо лоцирани. Nota Bene: савезништво са Кином не значи да треба да се отвори још пар хиљада кинеских радњи.
4. Напишимо НАЈЗАД националн програм, јер како да народ зна куда иде ако му се то не каже? Народ, сваки а посебно Српски, треба директиву и пут, јасно одређен план. Непријатељи Србије то добро знају, и зато се тако својски труде да се тај план не направи, од 1918 до данас.
5. Свако јутро, пре почетка наставе, деца да ставе три прста на срце и отпевају химну, а о празницима да се пева Бостани Сербие. Ми смо постали анационалан, одрођен народ, и зато нам се све ово и дешава. Да би се борили за своју земљу на политичком плану, унутрашњем и према другима, и у томе успели, нама треба неколико милиона Ђоковића.
6. Радити на уједињењу Српских Земаља. Оживети план Велике Србије. И ма колико ово радикално звучало, нема у томе нништа лоше: учи нас искуство да су они који су радили на проширењу својих граница успели да барем сачувају своје.
.jpg)
Пример први: Квалификација наше фудбалске репрезентације за Светско првенство у фудбалу и судбина тренера Антића.
Пример други: Освајање Девис купа и судбина председника Тениског савеза Србије Бобе Живојиновића.
Пример трећи: Шта мислите због чега Борис Тадић тако дуго опстаје на власти?
Da nijesam čuo uživo ispovijest Noletovog oca, sa kakvim su se mukama, i materijalnim i psiho-fizičkim borili i izborili on i njegova supruga, sami samcati, pa da kažemo da je taj Boba nešto i zadužio TSS.
Шалу на страну, све је отишло до ђавола, ако то већ нисте приметили.
Шта треба урадити да се ствари поставе на своје место?
1. Изаћи на изборе у великом броју и гласати за... Некога.
2. Косово је изгубљено, хајде да сачувамо што се сачувати може.
3. Наћи поново савезнике, и остати им верни, јер велики не подносе превтрљивце. ЕЗ нам НИЈЕ и НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ни пријатељ, ни савезник, а Америка можда може, ако се добро одиграју праве карте, а то је сада тешко јер смо већ повукли 20, а следећа карта је, чини се, двојка. А и народ их баш не готиви. Кина? Више ного икоме, Кинезима требају стратешки партнери у регионима, па иако смо мали, и немамо баш много да понудимо, добро смо лоцирани. Nota Bene: савезништво са Кином не значи да треба да се отвори још пар хиљада кинеских радњи.
4. Напишимо НАЈЗАД националн програм, јер како да народ зна куда иде ако му се то не каже? Народ, сваки а посебно Српски, треба директиву и пут, јасно одређен план. Непријатељи Србије то добро знају, и зато се тако својски труде да се тај план не направи, од 1918 до данас.
5. Свако јутро, пре почетка наставе, деца да ставе три прста на срце и отпевају химну, а о празницима да се пева Бостани Сербие. Ми смо постали анационалан, одрођен народ, и зато нам се све ово и дешава. Да би се борили за своју земљу на политичком плану, унутрашњем и према другима, и у томе успели, нама треба неколико милиона Ђоковића.
6. Радити на уједињењу Српских Земаља. Оживети план Велике Србије. И ма колико ово радикално звучало, нема у томе нништа лоше: учи нас искуство да су они који су радили на проширењу својих граница успели да барем сачувају своје.
Ето, то је почетак. Још само да наши победе...