Ne ulazeći u motivacioju autora za pisanje ovog teksta, moram priznati da je isti niskim udarcima ružno "izudarao", Voju bez petlje.
Činjenica je da ovaj ima slab pleksus (za razliku od junačkih grudi) i da ga svako "mlati" kako mu se prohte.
Medjutim autor je ružno uvredio ovce, kada je Srblje proglasio stokom sitnog zuba.
Ne čekaju ovi kao ovca noža, već mudro kalkulišu kako se zavući u mišje rupe, iz kojih potiho pište na hijene koje trgaju srpsku lešinu. Inače podržavaju svoje junake svih provijencija, u kapitulanskom odnosu prema Imperiji.
Historija i sadašnjost nas uči da svi lešinari podviju rep kada naidju na primeren otpor žrtve.
Imperija napr. "cvili" kako je neće "pustiti iz zagrljaja" talibani i pokušava ih svim silama (bezuspešno) potkupiti.
Ne mislim da bi i Srblji trebali biti bombe, ali je ružno što napune gaće svaki put kada samo čuju reč Imperija.

Већ неколико година у сваком друштву у коме се нађем а и пар пута у досадашњим коментарима на овом сајту спомињем СОФА споразум о коме сам сасвим случајну начуо чим је потписан 2006.Мислим да су га једини тада поближе објаснили Лазански и Дрецун али ми немојте веровати 100%.Елем једва чекам да нам мечка дефинитивно закуца па да видимо онда хоћемо ли и тада колективно ћутати и правити се тоше и хоће ли се наш врли први г-дин чуперак и даље кочоперити и нудити позицију на којој је.

Drugim rečima - ovo gmizanje ka NATO paktu je u stvari delo V. Koštunice tako da se sadašnja vlast bavi samo kontrolom štete i nema Bog zna kakve manevarske mogućnosti.Autor nam poručuje da vlasti možemo ponešto i da verujemo, ali opoziciji ni slučajno jer su to trojanski konji "stranih centara moći". Kao što reče Ilija Čvorović - "sve je suprotno od onog što izgleda da jeste".

Nije opet "Koštunica najviše kriv", ali bogami nije ni "najviše prav" i nevin kao što ga pokušavaju prikazati njegovi verni i slepi fanovi. Ovo nije nikakava amnestija aktuelne vlasti i ne znam zašto pojedinci ovde stalno pokušavaju da imputiraju tu tezu čim im se takne u "ikonu" zvanu VK. Ovo je dobra, ali sumorna analiza naše stvarnosti i dubine naše propasti koja je mnogo radikalnija od podele na tzv. "vlast" i tzv. "opoziciju".

Odmah se Srbi podele na pro i anti-Kostunice, pro i anti Radikala itd. itd. A dok se Srbi svadjaju ko je najveci izdajnik, neo-fasisticki NATO zalazi sve dublje u "nezavisnu Srbiju".

Jasno je da su logika sile i siledzije da sto zrtva vise puzi, vise je siledzija sutira. Al' tesko je to srpskim politickim genijalcima da shvate.

Врло просто- нема невиних! То чланак веома лепо елаборише. Тек онда кад се изађе из лажи, могу наступити неке суштинске промене. Овај народ кокошјег памћења треба сваки дан подсећати на споразум СОФА с НАТО-ом за који је одговоран велики 'националиста' необавештени. Свака част за фусноту 5, која ставља радикалну странку тамо где им је и место, између тешке реторике за показивање и кулоарских договора у скупштини, кад нема камера.

Hajde da se ogranicimo na cinjenice. Sve navedene cinjenice su tacne. E sad, zakljucci na osnovu tih cinjenica mogu biti problematicni.
1. Srbija radi svoje bezbednosti treba da udje u NATO. Ko je inace ugrozava? Zapravo samo NATO tj Zapad podrzavajuci i podbadajuci nacionalne manjine ili susede Srbije.
2. Trgovina - udjemo u NATO date nam Srpsku i Kosovo, Srbi se vrate u Hrvatsku. Da je to bilo moguce mi bi vec bili u NATO. NATO je morao nesto da obeca i drugima - za tu trgovinu skoro da nema mesta pa ostaje opet "udjimo u NATO da nam ostave jug Srbije, Sandzak i Vojvodinu". Jedina korist je izbeci stetu.
3. Jasnu politiku prema NATO nema jos ni Rusija i sama pokusavajuci da trguje. Svet se ubrzano menja. Imperija SAD (i Zapada) dugorocno (cak i srednjerocno) gubi moc. Pitanje je da li ce EU u ovom obliku uopste opstati, gde ce biti nove "linije podele" u svetu i kakva ce i u kojoj meri ta podela biti. Srbija u tom smislu i ne moze da ima definisanu politiku. Cak ni Zapad je nema.

Анализирајмо мало пажљивије реченицу: 'Невоља са овим проблемом... је што заговарачи и опнонети не знају како спровести ову идеју' . Мисли се на улазак у Нато пакт. Са једне стране је разумљиво шта аутор мисли када каже да заговарачи не знају како да учлане Србију у Нато (подразумева се отпор народа). Са друге стране, није разумљиво шта то 'не знају да учине' они који се противе учлањену? Заиста, шта?! Не треба да учине – ништа. Нисмо у Натоу и тиме смо задовољни. Не чинимо ништа. Аутор на овај начин потпуно вештачки и изједначава ова два става, и тиме заправо релативизује већинско анти-нато расположеље у земљи. Као да нас, тобоже, и једних и других има у истом борју али смо, ето, и једни и други неспособни да се артикулишемо наше ставове. Не не, драги господине, није то ниуком случају исто. Србија не воли, не жели и неће Нато. То је цела истина. Као што је и истина заправо право питање: како да угурате земљу у тај злосрећни савез ПРОТИВ воље огромне већине њених становника?

Ако све странке у скупштини имају тројанске коње, нови састав скупштине мора садржати само неке друге, нове странке. То је математичко, теоретско решење проблема.

Инжињерско, практично решење захтева мало рада.

Прво, нађите неку странку која није затрована. Сами тражите, питајте, захтевајте. Не чекајте да вам неко покуца на врата. Направите листу важних питања, три до седам, не више. Сами направите своју листу својих питања, не чекајте да вам листу објави Курир. А затим тражите некога ко има праве одговоре на ваша питања.

Ако нађете, када нађете, онда морате радити још више и теже да ти људи који имају добре одговоре на ваша питања, дођу на власт и раде на спровођењу тих решењима. Немојте изборну кампању провести испред телевизора, псујући, губећи живце. Идите и куцајте на врата људима, убеђујте, објашњавајте своје ставове. Ако вам не верују, стресите прашину с табана, али ако некога успете да убедите, тај ће вам почети помагати.

Миц по миц, али први миц неће сам.

Кокошињац се, корак по корак, окружује са свих страна лисицама.

И, онда понека паментија кока, то јест-петао, каже: "Хајде да видимо, да нема тамо у шуми која зверка јача од лисице,, да направимо дил са њом, да би лисцице зазиралеод ње."
Међутим, остале кокошке, смакну је, заправо пошљау лијама да јој пресуде.
И кажу: Најбоље ћемо бити заштићени ако отворимо врата кокошињца, па и ми ушетамо међу лије и претварамо се да смо оне.

Алал вам вера на заштити, каже понека кока која баш и нема кокошије памћење...

Ово није басна.

Него српска стварност.

Сви комплименти аутору!

Све политичке наводне опције у овој земљи су било формиране, било накнадно скрозиране и обрађене од стране "служби". А службе раде за газду, по дефиницији, најјачег и најплатежнијег. Зато се гро назови опција разликује само из далека, по изгледу, манирима, реторици. Зато нема тога ко (до-душе под различитим околностима и притисцима) неће издати и/или продати народ и његове виталне интересе.

А оних 75% противника уласка у НАТО још нико није обавестио да су практично већ унутра и остаће док не буду докувани као она жаба.

Naslov bi mogao da glasi i bez "Trojanski" !

Ovo je jedan vrlo dobar tekst koji odlično pokazuje činjenice, dokaze, dokumente koji analiziraju odnose srpske vlasti iz različitih perioda i NATO pakta. Svaki put se iznenadim kao da mi je prvi put kad vidim da pojedini komentatori, da li zbog nemogućnosti da razumeju pročitano, da li zbog svojih stranačkih obaveza okreću debatu u besmislenom smeru, pokušavajući valjda da skinu odgovornost sa svojih lidera. Đorđević, Perfidni kao da ne znaju da se radi o odnosu vladajućih partija kroz vreme prema NATO a ne naroda. Narod je jedno, a vlast je drugo, i ko uopšte osporava da je narod protiv NATO. SNS i SRS su opozicija to je tačno, a mi sad treba da glumimo naivne sobarice da ne znamo šta će oni kao vlast da urade i kako će da trguju. Pa SNS nije dao ni saopštenje u vezi NATO-parade u Hajatu. A radikali bi kao i sa Milanom Milutinovićem prećutali pobedu za nešto materijalnije... Aferim, stranački cyber agitatori i čuvari lika svojih "LIDERA".