Odlično. Potpuno realna slika našeg školstva... Uradjenom reformom školstva, tj. uvodjenjem "Bolonje" i ekspanzijom privatnih, pre svega ekonomskih, kvazifakulteta jos vise su nam pogoršali stanje u obrazovanju. Za državu je očigledno bitno da se "podigne nivo obrazovanja" ali ne i kvalitet... Danas fakulteti i vise poslovne imaju svoja predstavništva na svakom ćosku i u svakom gradu, to je jedini biznis koji cveta...
Препоруке:
36
1
2
уторак, 08 новембар 2011 02:05
aca
јер је бунтовност у самој природи младих људи што треба искористити. Осим тога студенти се у свим земљама посматрају као авангардни део друштва
Од БСиндиката сам чуо да је авангарда и бунтовност бити нормалан и волити себе и своју земљу , има тај систем изврнутих вриједности својих мана односно предности ,надам се .
Препоруке:
3
0
3
уторак, 08 новембар 2011 02:07
Boki
Dobro je sto ima gomile privatnih fakulteta. Kvantitet ce dati kvalitet. Problem koji Srbija ima je pogresna percepcija obrazovanja. Sustina obrazovanja nije forma nego sadrzaj, pa je tako u 21 veku neophodno da se covek obrazuje citav zivot a mobilnost radne snage vec generise radnike koji su promenili izmedju 5 i 7 potpuno razlicitih profesija za svog radnog veka. Prema tome obrazovni sistem mora se potpuno transformisati i postati mnogo elasticniji, a dobro bi bilo i da postoji mnogo veci broj visokoskolskih ustanova svih struka a ne samo pravne i ekonomske sto je sada slucaj. Kada Beogradski Univerzitet izgubi monopol, priliku za skolovanje dobice i ljudi u cetrdesetim, pedesetim godinama zivota ali i mladi koji iz ekonomskih razloga nemaju ni priliku da se usavrsavaju. Sa druge strane meritornost i kvalitet garantuju strukovna udruzenja (polazu se strucni ispiti a dozvole i clanstva se oduzimaju onima koji izbrukaju profesiju
Препоруке:
9
27
4
уторак, 08 новембар 2011 02:21
Boki II deo
Takva strukovna udruzenja definisu i programske ciljeve za odredjeni stepen obrazovanja i mnogo dinamicnije komuniciraju sa privredom, anticipirajuci tako traznju za realno trazenim strucnjacima. Srbija u kojoj se gotovo sva industrijska aktivnost odvija u Javnim Preduzecima naravno da ima izopaceno skolstvo ali i lose strucnjake. Promena ekonomskog ambijenta pokrenuce i neophodne promene u obrazovnom sistemu a posao drzave je samo da to "isprati" odgovarajucim zakonima. Danasnji obrazovni sistem Srbije zapravo proizvodi 99% skart strucnjaka i 1% vrhunskih strucnjaka svetskog renomea koji odmah i napuste zemlju. Suprotno, treba profilisati obrazovni sistem koji proizvodi "prakticna znanja" a ne "naucnike". Glavni oslonac u ovom poslu bio bi sto veci broj privatnih skola te strukovna udruzenja oslonjena na realne potrebe privrede, a rezultat 90% solidnih strucnjaka sa ODMAH PRIMENJIVIM ZNANJIMA, te 10% skarta uz realno manji broj "naucnika" koji i onako odmah napustaju Srbiju.
Препоруке:
9
15
5
уторак, 08 новембар 2011 06:16
Криза у високо образовању је очигледна
Чланак је одличан. И добро је што је поткрепљен резултатима анкете. Претпостављам да је узорак испитиваних био репреѕентативан. Све је више дириговане површности на свим пољима. Довољно је погледати колико је не само празнословно, него и неписмено, написан чак и сам Закон о високом образовању. Међу омладином се, сигурно не без разлога, чује коментар да уопште није важно шта знаш него кога знаш, да када ти потраже тзв. "CV" знај да неће да те приме. Конкурси се на државним високошколским установама више углавном и не расписују (сем кад треба да се прими способан човек да ради уместо бар пет несписобних).
Препоруке:
22
0
6
уторак, 08 новембар 2011 06:21
Geronimo
Primetio sam da se mnogo hvali Matematicka Gimnazija u Beogradu jer osvaja nekakve "internacionalne medalje". Medjutim, ja nisam cuo da u svetu neko prica o nasim matematicarima. Drugo, kako ce neko nauciti dobro hemiju ili fiziku ako nema savremenu opremu i instrumente. Trece, kako je moguce da neko ko ima diplomu sa boljeg univerziteta od beogradskog mora da nostrifikuje tu diplomu na nasem univerzitetu koji nije ni medju prvih 2500 u svetu. Uz to, treba da se plati nostrifikacija, takse itd. Ja bih se pre ubio nego da dozvolim da mi Beogradski Univerzitet priznaje diplomu. Cetvrto, kakva nam je univerzitet takva nam je ekonomija. Nasi strucnjaci su sposobni samo nesto da uproropaste i obicno rade kao drzavni sluzbenic (najodvratnija parazitska srednju klasa) a nikako elitu koja ce stvarati bogatstvo, nova radna mesta, nove tehnologije i lepsi zivot za sve njene gradjane.
Препоруке:
9
17
7
уторак, 08 новембар 2011 06:49
Зоран
Наше школство је стигло тамо и дотле где и наша економија. Па ако зна неко где је и докле стигла наша економија, зна где је стигло и школство.
Не може бити добро када се посао уради половично, па звао се он комунизам или капитализам.
Шта то тако патетично причате о људском мозгу?Избацујете пароле о његовим достигнућима и напретку.Научно јесте кретање ка сазнању и моћи.Али куда?Ако је наука доведена у позицију да направи атомске бомбе кадре да десет пута уиниште живи свет на планети а политичари наређују уништење број једанаст, дванаест, зар не мислите да је наука слушкиња политичара.Оних који владају некваклификовани за владавину, којима не пада на памет да научно установе шта то свет води ратовању, убијању, уништавању.Они желе лидерску позицију засновану на бази научних достигнућа.Све што наука пронађе може да нам служи али и да нас уништи.Ту патетици нема места.Кад се наука устоличи да организује свет по неким егзактним правилима и да укине толике издатке за рат и уништења, онда би смо одахнули.Али и тада за наш разум и науку , овакву каква је,(изненадићете се) светлосне године су несавладива препрека да некуд стигнемо.Ми живимо на васионској цркотини, где је ватра моћ.Ми смо бића на васионској трулежи.
Препоруке:
11
1
9
уторак, 08 новембар 2011 08:03
Луди Ванко наставак
И само још једна бубица лудог човека.Микроби и бактерије су савршенији од нашег разума.Непогрешиво улазе у наш организам, сви као један насрћу тачно тамо где треба да опстану, знају да се прилагођавају не само нашим медикаментима заснованим на разуму, него и нашим много савршенијим прироним моћима да се бранимо и опстајемо, које с разумом немају никакаве везе и које су изнад онога што ми сада о одбрани знамо.Хоћу да кажем да постоје моћи изнад разума , које су за нас још увек недокучиве.Тајне света и васионе разумом нећемо никад одгонетнути.Можда нам је разум и дат да нас учини свесним колико смо немоћни.Или нам је он дат да искусимо моћ само уништења.Кажу да ће атомску катастрофу овог лудог света, преживети само неке бактерије.Човек није најмоћнији на планети, свједно што је најразумнији.Разум је можда грешка.То се данас може са доста сигурности наслутити.Разум и лудило су браћа рођена.Ја то имам право да кажем.А наука је слушкиња лудака.Опсена и варка пред вечношћу и бескрајем.
Препоруке:
12
2
10
уторак, 08 новембар 2011 08:55
Доктор
Проблем школства је Проблем привреде. Ако школство прави људе који неће бити ваљано запослени и привреда и школа неће правити напредак. Ваљано запослени значи прихватање свих школа и државних и приватних. То није правило и ту је велики проблем. У привреди је још много или већина људи који не признају Болоњу нити приватне факултете, а нису им довољни ни људи који долазе са државних факултета са опет својим неким знањем. Дакле проблем је прво у привреди и схватању људи који запошљавају нове људе. Мистификација да је пре било боље је само то - мит. Из личног искуства, а ваљда се сви добро сећају оних времена када да су млади нови стручњаци факултетлије увек кретали у каријеру из пекаре где су куповали бурек својим искусним стручњацима са завршеном највише средњом школом. Тога више нема, заувек је прошло и добро је да је тако. Посао се увек учио на послу, а не у школи. Школа је место где се учи како се уче нова знања. Учење и тренинг уз посао је кључ свега. Зато људи - запошљавајте!
Препоруке:
13
3
11
уторак, 08 новембар 2011 09:04
thinking maize@ аутору
Г-дине Пурићу, све је тачно што кажете, али за ту друштвену "болест" постоји само један "рецепт"! НА ЉУТУ РАНУ ЉУТА ТРАВА! Да појасним. Пре неког времена један г-дин дао је списак ПАЛИЈАТИВНИХ мера "гледе" наших универзи. Под 1. Укидање приватних факултета и припајање најквалитетнијих кадрова државним универзитетима. Под 2. Уклањање са универзитета кадрова који немају продукцију у часописима са SCI листе. Било је још ДОБРИХ савета, а сви се своде на горњи рецепт! Но, то су само ПАЛИЈАТИВНЕ мере! Основна је стратегија. Нисам вичан педагошкој и високошколској проблематици, иако сам и сам научни радник. Што отвара питање ВЕШТАЧКЕ РАЗДВОЈЕНОСТИ СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ИНСТИТУТА од СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ФАКУЛТЕТА, тј. ВЕШТАЧКЕ ПОДЕЉЕНОСТИ НАУКЕ у Србији на ајд да кажем ПЕДАГОШКИ ДЕО и ајд да кажем ИСТРАЖИВАЧКИ ДЕО! Је ли то природно? НИЈЕ! Зато, ИЗДВАЈАЊЕ ВИСОКОГ ШКОЛСТВА из ЕЛЕМЕНТАРНЕ ПЕДАГОГИЈЕ и ПРИКЉУЧЕЊЕ ИСТОГ Министарству НАУКЕ и СИСТЕМУ ИНСТИТУТА! НВО у педагогији? ТОГА НЕ СМЕ ДА БУДЕ!
Препоруке:
21
1
12
уторак, 08 новембар 2011 09:28
Гвозден
Главна српска професорка и определилац правца свих Академија је НВО Наташе Кандић и РЕКОМ.
Циљ је да нас нестане, да врхунац знања покупе и одведу одавде.
Предњачи САНУ и Министарство просвете, који воде умртвљени људи, мртве душе, од којих се неки баве и професуром.
Шта се од мртвих може научити?
Која знања осим зомбирања имају руководиоци НВО, обучени у окупаторским центирма Охаја и Брисела, шта науче њихови семинарци у Панчеву и Бачкој Паланци, осим да мрзе све што је српско.
Просветари нуде антисрпство, Драшковићени ПРЕПОРОДаши комадање Србије.
Тадић ћути, ништа не говори, на шатора не окрећу главе.
Докле?
Препоруке:
22
0
13
уторак, 08 новембар 2011 09:31
Danko
Odličan(5-)minus zato što nije pisano latinicom da može da čita cela Evropa
Препоруке:
6
12
14
уторак, 08 новембар 2011 10:56
Veliki brat
Smatram da se profesori na fakultetima ponašaju kao selektori u odredjenim reprezentacijama.Smatraju da imaju dobre igrače tj.studente,kreću u utakmicu sa ubedjenjem da će utakmicu dobiti i daju odredjene smernice,principe možda po neku ideju i kreće se u utakmicu.Kada se utakmica izgubi onda se tek postavlja pitanje da li su ti igrači kvalitetni koliko znaju,spoj teorije i prakse koliko prate nove tokove dešavanja.Postavlja se pitanje a gde su treneri(učitelji,nastavnici)?Da li su oni kvalitetni,da li se dodatno obrazuju,da li prate nova dešavanja,da li vrše kvalitetnu selekciju ili to rade preko veza tatin i mamin sin ,rodjak,prijatelj,kum...Tek onda dolazomo do igrača-da li stvarno to što radi voli, da li ima interesovanja, da li će njegovanja znanja iz odredjene oblasti doprineti da se utakmica dobije,odnosno da li je taj čovek potreban i u kom segmentu društva će dati svoj najveći doprinos.Možda nije loše primeniti Kineski model školstva.
Препоруке:
14
0
15
уторак, 08 новембар 2011 11:00
Dani
Odlična tema.Kako bi moglo da bude školovanje koje odgovara potrebama sadašnjeg vremena ne samo u Srbiji.Posebno mi se svideo prilig sa Jutjuba za koji mislim da bi trebali da ga vide svi u Srbiji.
Препоруке:
7
0
16
уторак, 08 новембар 2011 11:26
Živadinka iz Kosjerića
Dok obavljam radove na njivi i hranim stoku, često razmišljam o ovom problemu.Iako u poslednje vreme smatram da više nema smisla iznositi svoje mišljenje zbog određenih razloga, ono je o ovom problemu sledeće:
1. Na globalnom nivou, poslednjih nekoliko decenija počele su da se odvijaju ekonomske promene u koje uključujemo i promene na tržištu rada u pogledu ponude i potražnje, koje se upravo sada manifestuju u obliku potpune ekonomske katastrofe evropskih zemalja i SAD; pre svega. Dok su nekadašnja društva 19 veka imala problem sa radničkom klasom i njenim socijalnim položajem, danas postoji problem sa visokoobrazovanim kadrom. U Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji, GRčkoj, itd postoje na hiljade visoko obrazovanih ljudi, s fascinantnim intelektualnim kapacitetom,čak naučnici s objavljenim značajnim naučnim delima i radovima koji ne mogu da pronađu svoje mesto u sistemu rada. Ovaj fenomen je jako značajan jer govori u vladajućoj tenednciji savremenog društva.
Препоруке:
18
0
17
уторак, 08 новембар 2011 11:34
Živadinka iz Kosjerića II deo
Ta tendencija nam govori o maksimalnoj poricanju značaja znanja , a u opštijem smislu o intenzivnom nihilizmu koji poriče ono najvrednije u ljudskom biću- stvaralačku i kreativnu energiju.
2 Ovaj fenomen će dugoročno proizvesti ili postepenu promenu ekonomskog sistema ili ''globalnu revoluciju'', koja će se pojaviti ili u obliku mikro revolucija unutar svake zemlje, ili u obliku, ne daj bože ratova, čak svetskog rata.
3.Koliko je mirna promena sistema moguća? Angela Merkel je izjavila da bi kriza mogla biti gotovoa tek za deset godina. To se delimično poklapa i s mojim mišljenjem. Imajući u vidu da se u osnovi ovakvog ekonomskog sistema nalazi ideologija, kojoj teško možemo dati adekvatno ime, koja je maksimalno institucionalizovana u svom najrigidnijem obliku,i imajući u vidu činjenicu da će teško doći do promena unutar državnih i oficijelnih institucija, možemo očekivati upravo ili A) duži rok promena, mini 10 godina a možda i više, ili b) nasilne promene..
Препоруке:
16
0
18
уторак, 08 новембар 2011 11:42
Živadinka iz Kosjerića III deo
4. Što se tiče Srbije, kod nas je sistem obrazovanja i sveukupan ekonomski sistem u vezi s političkim sistemom. ''Kulturna matrica'' koju je spominjao B Tadić i Basara je svakako determinanta, ali je daleko od primarne determinante, Primarna deterinanta je institucionalni sistem, i ''funkcija'' koja se nalazi u osnovi njegove reprodukcije. Moj eventualni zaključak je ''ključna funkcija institucionalnog sistema kroz veći broj decenija bila je sprečavanje artikulacije interesa''. Artikulacija ovih interesa ne bi ugrozila region, niti Evropu niti svet. Ona bi ugrozila samo oligarhijske grupe u Srbiji.Konstitucija demokratskog političkog sistema, funkcionalne ekonomije, adekvatnog obrazovnog sistema itd je u direktnoj suprotnosti s interesom opstanka oligarhije u Srbiji.
Препоруке:
18
0
19
уторак, 08 новембар 2011 11:43
thinking maize@ аутору
Г-дине Пурићу, све је тачно што кажете, али за ту друштвену "болест" постоји само један "рецепт"! НА ЉУТУ РАНУ ЉУТА ТРАВА! Да појасним. Пре неког времена један г-дин дао је списак ПАЛИЈАТИВНИХ мера "гледе" наших универзи. Под 1. Укидање приватних факултета и припајање најквалитетнијих кадрова државним универзитетима. Под 2. Уклањање са универзитета кадрова који немају продукцију у часописима са SCI листе. Било је још ДОБРИХ савета, а сви се своде на горњи рецепт! Но, то су само ПАЛИЈАТИВНЕ мере! Основна је стратегија. Нисам вичан педагошкој и високошколској проблематици, иако сам и сам научни радник. Што отвара питање ВЕШТАЧКЕ РАЗДВОЈЕНОСТИ СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ИНСТИТУТА од СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ФАКУЛТЕТА, тј. ВЕШТАЧКЕ ПОДЕЉЕНОСТИ НАУКЕ у Србији на ајд да кажем ПЕДАГОШКИ ДЕО и ајд да кажем ИСТРАЖИВАЧКИ ДЕО! Је ли то природно? НИЈЕ! Зато, ИЗДВАЈАЊЕ ВИСОКОГ ШКОЛСТВА из ЕЛЕМЕНТАРНЕ ПЕДАГОГИЈЕ и ПРИКЉУЧЕЊЕ ИСТОГ Министарству НАУКЕ и СИСТЕМУ ИНСТИТУТА! НВО у педагогији? ТОГА НЕ СМЕ ДА БУДЕ!
Препоруке:
3
1
20
уторак, 08 новембар 2011 11:56
Nemac
Jednostavno. Kako se sada zaposljavati u privredi u Srbiji? Po pravilu, situacija je sledeca: minimalac i losi uslovi za zaposlene kod privatnika i, za sitne poslodavce, nekonkuretni odnos sa drzavom. Prvi trenutno mogu biti samo robovi, jer nemaju dalje perspektive da predju u poslodavce, a drugi su uglavnom kockari, koji na duze ili krace staze gube u odnosu na drzavu, polticare, krupne kapitaliste i svet. Svetska kriza, ma sta bio njezin uzrok, je jedan od novih otezavajucih uslova. Rad u drzavnoj administraciji je u principu bolji za vecini ljudi, ali, tu se postavlja pitanje produktivnosti, veza, korupcije i rezova kadrova. Narocito je, u svakom slucaju, interesantno postovanje zakona i njihova upotrebljivost ili, kako kazu, adekvatnost i legitimnost. Mozda taj koncept zakonitosti vise i nije korektan ili primenljiv.
Препоруке:
10
0
21
уторак, 08 новембар 2011 11:57
Nemac2
Narocito je, u svakom slucaju, interesantno postovanje zakona i njihova upotrebljivost ili, kako kazu, adekvatnost i legitimnost. Mozda taj koncept zakonitosti vise i nije korektan ili primenljiv. Naravno, i prethodni nacini proizvodnje, organizacija, shvatanja i nacina zivota drustava i pojedinaca, koje su dovele do sadasnjih uslova takodje imaju svoju tezinu. To je background za obrazovanje. A i za kritiku navedenog clanka. Moguca prica oko navedene teme moze u principu biti sasvim drugacija, jer treba objasniti i produbiti prethodno ovde nabacane cinjenice, postaviti problem na jedan opsti, pozitivno misaono i emocionalno itd obojen, prakticno ostvariv, kvantitativni nivo, verovatno upotrebljiv za vecinu ljudi. Ili mozda nije tako?
Препоруке:
6
1
22
уторак, 08 новембар 2011 12:05
Микаило
Школство је онакво каква му је држава. Одличан чланак.
Препоруке:
14
1
23
уторак, 08 новембар 2011 12:29
Бојан
Живадинка је дала(о) лијеп и концизан коментар.
Осврнуо бих се на мишљење аутора. Све је то лијепо што се говори (констатација стања итд), међутим, стичем утисак да аутор жали за старим временима "када је све било боље". Е па није тако!
Систем који је постојао прије толико проклињане болоњске реформе био је бар једнако лош као и овај сада.
Ја мислим да се код Болоње требају раздвојити идеје, методе, и људи који их тумаче и спроводе. Иако је чињеница да је једна од сврха те идеје да се од људи направе више фак-стручњаци, а мање универзалисти, који би били више прилагођени тржишту рада, то не мора да буде нужно лоше. Нису сви људи рођени да буду мислиоци, да у потпуности разумију функционисање система, управљају друштвом итд.
Тзв стари систем образовања, који неки сматрају за бољим, одузео ми је неколико година живота. Срећом, факултет сам завршио у иностранству, на универзитету који има 200 год традиције... и шта ми овдје траже? Траже ми 300еур за нострификацију дипломе!
Препоруке:
4
5
24
уторак, 08 новембар 2011 12:59
Лаповац
Чланак је сасвим у реду, и то што и Ви и многи други (и ја интимно) заговарамо повратак наше школоване деце из иностранства, али ту има једно велико али. Шта, и где и за коју егзистенцију да раде ти људи у овој држави, каквом су је направили. И сами знате да је њихово знање за праве институте и универзитете а не за ове приватне фирме (то није озбиљна привреда),какве су у већини. А који то институти (и колико их има) се данас баве озбиљним истраживачким радом (и ко да их финансира) и на крају крајева коме су у овој држави данас потребни. Сигурно памтите да је некада свака велика фирма (а било их је подоста) имала свој развојни институт, а тада је било много мање доктора наука на располагању привреди, све су гутали факултети. И на факултетима је данас ограничен број места за нове кадрове и споро се указују упражњена места (осим кад је у питању непотизам). Све у свему перспективе из садашњег угла гледања су углавном безперспективне.
Препоруке:
10
1
25
уторак, 08 новембар 2011 13:46
Лаповац
За Доктора и Бокија До када ће те ви неолиберали теоретичари да се бавите само теоријама, без гледања како се те ваше теорије претачу у праксу. Зар вам нико није рекао (и нисте сами могли да видите) да се и тржиштем може лако манипулисати, као и уосталом свим људским делатностима. Те наводне слободе тржишта,говора,мишљења, информисања итд. заговарају највише они који са њима желе да манипулишу, по систему држте лопова. Зар вам ова држава није очигледан пример како то функционише. Боље би било, ако сте искрени, да почнете да се бавите изналажењем друштвених механизама за сузбијање масовног манипулисања људима.
Препоруке:
14
3
26
уторак, 08 новембар 2011 14:37
Лаповац
За Џеронима Доста си у праву, али си дирнуо у Математичку гимназију која је надам се остала један светао пример успешности концепта позитивне селекције и који поред покушаја после 2001 нису успели да упропасте неолибералним приступом. (Наиме натерали су их да уписују по једно или два одељења неталентоване деце за паре. Не знам да ли се то до данас одржало). Ја нажалост нисам завршио ту средњу школу, али моја деца јесу па зато нешто знам о њој. И као и многи њихови другови и моја деца су наставила школовање у иностранству, али не мојим новцем него њиховим знањем. Да се разумемо није то никаква специјална школа у којој велико знање могу да стекну и просечно талентована деца, већ школа која селекционише најталентованију децу и ствара им амбијент да у условима јаке конкуренције изграђују сами себе. И најмањи број њих настави да студира математику. Уписују све факултете од права до медицине и на свим факултетима су углавном међу најбољим студентима и код нас и у иностранству.
Препоруке:
16
3
27
уторак, 08 новембар 2011 15:29
Vasa
Purić uvek otvara nove teme koje nas teraju na razmišljanje i to ne na ono parcijalno već već sistemsko rešenje.Svaki put je dobar ako znamo kuda i zašto idemo, a ja se bojim da mi to ne znamo jer nemamo viziju i jasne ciljeve nacionalne i planove za ostvarenje istih.Jedina tačka u kosmosu koju možemo promeniti smo mi, rekao je neko pametniji.A da je to moguće Purić to lepo pokazuje u tekstu o Kini koja je postavila jasne ciljeve i plan koji sistemski ostvaruje.Treba biti realan, naše školstvo je bilo solidno,ali to ne znači da nije trebalo ništa menjati.Skloni krajnostima mi smo počeli otvarati fakultete u svakom gradu pa i selu.Samo N.Pazar ima dva univerziteta,ostale da ne pominjemo.Kakva setva takva i žetva.Sačekaće nas to,ali će nam tada trebati mnogo više snage i pameti.
Samo nemojmo očekivati da će naše probleme neko drugi rešiti i nesmemo se predati misleći da mi ne možemo ništa više promeniti.Pogledajte film Težina lanca i videćete šta može da uradi samo jedan mlad čovek.
Препоруке:
9
0
28
уторак, 08 новембар 2011 16:02
Светозар Максимовић
"Бравар није волео лепе и способне мушкарце око себе"
Цео твој један текст у једној реченици.
Препоруке:
11
1
29
уторак, 08 новембар 2011 16:57
M.A
СА болоњом или без болоње,наш образовани систем је изузетно лош,јел доминира теорија, практичног дела скоро да и нема ! Не каже се за џаба једно је теорија друго је пракса.
По завршетку факултета ниво осбособљености за обављање различитих задатака је врло низак ! Курсеви постају незаобилазна ставка свих студената пошто су свесни да не испуњавају бројне захтеве при запошљавању.
Генерално слажем се да формално образовање треба употпунити неформалним пошто постојећа знања све брже застаревају...али не у овој мери !!!!
Препоруке:
1
1
30
уторак, 08 новембар 2011 18:32
Geronimo
Za Lapovac
Siguran sam da za ova matematicka takmicenja postoje vec razradjene metode u vezi pitanja i odgovora. Ja mislim da takvim aktivnostima talentovana deca gube vreme i bolje bi bilo da se razvijaju neke sposobnosti. Verujem da takvi ljudi postizu rezultate i na zapadu jer su to dosta inteligentna deca.. Medjutim, talentovana osoba u Srbiji ne uci da proceni originalnost, kreativnost, inovativnost, kako da realizuje projekte, da razume koncept, probleme, kako resiti probleme i optimizovati sve to, koji su rizici nekog projekta, kako biti efikasan u realizaciji projekta, razumeti kad treba napustiti neki projekat itd. Znanje je takodje bitno ali ljudi treba da se uce kako da resavaju neke prakticne, naucne, ekonomske, socijalne itd. probleme. Hipoteticki, mnogi od profesora koji bi izgubili (zasticen drzavni) posao bi “crkli”od gladi a oni navodno treba da uce necije dete da bude profesionalna osoba.
Препоруке:
4
3
31
уторак, 08 новембар 2011 18:33
Geronimo
Za Lapovac
Kao vrhunac gluposti imamo srpske intelektualce koji ce dokazivati kako mi nismo normalan narod i da imamo nekakve probleme (Utisak nedelje na b92). Problemi nastaju kad u drustvu vise ne postoje ni individualni ni kolektivni projekti, kad niko nije u stanju da resi najjednostavnije projekte (kao sto je izgradnja autoputa) i kad ne postoje strategije sta da se radi. Drugo, deca treba da se uce kako da pripadaju eliti burzoazije, menadzera, lidera, vodja projekta itd. a ne kako da pripadaju parazitskoj srednjoj klasi… Sramota je da talentovana i inteligentna osoba zivi na racun poreskih obaveznika...
Препоруке:
2
6
32
уторак, 08 новембар 2011 19:04
Jutjubac
HVALA GOSPODINE PURIĆU ZA LINK http://www.youtube.com/watch?v=t4qV0j5l1qo KOLIKO LI JE OVO VIDELO ONIH KOJI ODLUČUJU O OBRAZOVANJU U SRBIJI.
Препоруке:
5
0
33
уторак, 08 новембар 2011 20:13
Лаповац
Одговор Џерониму Е сад си се открио. Ти вероватно студираш или си завршио неку високу школу типа менаџмент. Не потцењујем ни једну науку, али постоје науке које су се развијале вековима са вековном праксом и неке нове са праксом од тек неколико деценија. А познато је што је наука тања, то је наступ њених посленика агресивнији у доказивању вредности те науке. То о чему ти причаш је више ствар талента да се научено користи у пракси. Један инжењер ће да научи то што му треба из менаџмента за месец дана, односно то је за њега литература, док му за фундаметална знања треба много више. Многи би данас да прескоче фундаментална знања, нпр. зашто терати децу да напамет уче таблицу множења кад сваки мобилни телефон има дигитрон. Можда ниси знао да нпр. у Америци на свим студијама, од права до медицине, уче и полажу математику, не ради запошљавања математичара, него због развијања можданих вијуга и логичког размишљања. Ко не може да савлада основна математичка знања није ни за на
Препоруке:
9
1
34
уторак, 08 новембар 2011 20:55
Лаповац
Одговор Џерониму, наставак није ни за какву природну науку. Што не значи да не може да буде и врхунски у некој уметности.
И наљутио си ме што тако мислиш о математичким такмичењима. Кад би ти само знао колико рада и прорађене литературе, поред природног талента они за то улажу. Наравно да су они предодређени за бављење чистом науком, док нама просечнима остаје да се нпр. бавимо организацијом асфалтирања неке улице.
Колико су добри ти нови трендови ефикасног студирања за наводно практичне примене, имам пример у мом Лапову, где такође постоји нека висока пословна школа. Па кад питате људе шта им је најтеже у тој школи, мислећи на испите, они са смешком одговарају - да се пењу на други спрат, где им се организују настава и испити.
Препоруке:
7
1
35
уторак, 08 новембар 2011 21:16
Simče
Vidim da niko ne komentariše rezultate u anketi koji se tiču korupcije.Izgleda da svi opet zabijaju glavu u pesak kad i oni koji rade kao profesori na fakultetu kažu da je posebno na medicinskim fakultetima stepen korupcije po njima neverovatnih 50%.Pa gde je tu nova indeks afera?
Препоруке:
5
0
36
уторак, 08 новембар 2011 22:16
Geronimo
Za Lapovca
Kad si se vec uhvatio za nauku i matematiku onda da to malo produbimo. Ja znam bar stotinu naucnika i inzinjera koji zaista dobro poznaju svoju struku i za koje nema sta da se kaze. Medjutim, kad pisu projekte za grantove primecujem da u tome nemaju bas neki veliki uspeh. Na kraju mi deluju jadno i bedno sa svim tim ogromnim znanjem. Ono sto je realnost, i koja me licno nervira, da neki, “prosecni” naucnici dobijaju ogromne pare (npr USA, Kanada, Francuska…). Ti kazes da takve prakticne sposobnosti mogu da se savladaju za mesec dana. Neka bude tako kako ti kazes. Ja primecujem da neki nisu u stanju da rese takve probleme ni posle 20 godina karijere. Drugo, lepo je dobijati nagrade na takmicenjima i dobro je sto mediji to objavljuju. Da ti postavim jedno pitanje – da li si ti cuo da je neki neki Srbin resio neke velike matematicke probleme ili predlozio neku novu teoriju iz fizike?
Препоруке:
4
5
37
уторак, 08 новембар 2011 22:23
srbin
Kakav narod, takva mu država,kakva država takvo mu školstvo.
Препоруке:
3
2
38
уторак, 08 новембар 2011 23:49
професура
Где нађе проф. Љубишу Рајића да цитира? Тог сваштара који се у све разуме, преко права кучића и гејева, до филма, асфалтирања улица и цене банана на пијаци! Мени тај човек делује плитко и испразно, и кад неки полуобразовани новинар не зна како да попуни рубрику, он позове увек дежурног проф. Рајића и нема проблема, тај има одговор за све, и радо га даје!
Препоруке:
8
0
39
уторак, 08 новембар 2011 23:59
Pera
Purićeva dilema da li su intelektualci školovani da bi Srbija bila najgore mesto za život u Evropi ili da bi dobili dobre intelektualce, zapravo ne postoji.Namerno su nam nametnuli obrazovni sistem koji nas je doveo do obrazovnog dna, a samim tim i do svih drugih ponora.
Препоруке:
7
0
40
среда, 09 новембар 2011 00:14
Sceptical Bystander
@ Geronimo
Nasi strucnjaci su sposobni samo nesto da uproropaste i obicno rade kao drzavni sluzbenic (najodvratnija parazitska srednju klasa) a nikako elitu koja ce stvarati bogatstvo, nova radna mesta, nove tehnologije i lepsi zivot za sve njene gradjane.
Џеронимо, Ваши коментари откривају много нетачности које су плод дубоког неразумевања, али ја ћу се ограничити само на Ваш горњи пасус.
Генерализација којом дисквалификујете "наше стручњаке" је малициозна и нетачна, а не разумете ни шта је средња класа - никако неки паразитски слој како је Ви замишљате, већ најпродуктивнија и најобразованија класа у сваком друштву, па и српском.
Управо је карактеристика образоване средње класе да је она стуб друштва, класа која ради и плаћа порезе и из које се регрутују они који откривају нове технологије и омогућавају њихову примену на добробит целог друштва.
Препоруке:
9
1
41
среда, 09 новембар 2011 01:01
Фристајло
Створи се медијски цунами и од медиокритета направе се професори који понављају неолибералне мантре, које се промовишу у општа светска аксиомска знања. Сви понављају исто, и како су организовано присутни у 99 посто српских медија, њихово хорско „певање“ онемогућава да било какво критичко мишљење дође до грађана. Ово је тачно, и важи и за многе друге сфере друштва; лично сам се уверио, пратећи кадрирања у неким "угледним" страним компанијама, а "домаћим" медијима.
Свесни свог незнања, такви без поговора извршавају сваки налог из централе, и врло брзо уклањају сваког са професионалним ауторитетом или етичким нормама.
Ту је корен нашег пропадања, и то је прво што се мора санирати...
Препоруке:
9
0
42
среда, 09 новембар 2011 02:14
Geronimo
@Sceptical Bystander
Da li bi mogao da predstavis statistiku o produktivnosti srednje klase u Srbiji i da uporedis te rezultate sa srednjom klasom koja parazitira ostale. Ja cu ti pomoci: 90% srednje klase zivi na racun ostalih a samo 10% ima ucesce u drustvenom razvoju i produktivnosti.
Препоруке:
4
5
43
среда, 09 новембар 2011 08:40
nedten
Članak pospešuje razmisljanje gde nam je obrazovanje i školstvo. U jednom periodu neke neposatojeće zemlje stvarano je sve po ključu, pa i obrazovanje. Koliko koje nacije i narodnosti ima tako i ključ za doktorske studije. Danas u ovoj manjoj(proizašle iz te nepostojeće) postoji drugi ključ. U zavisnosti koliko ko ima para ili veza ( novije i partijskih) tako mu se pruža mogućost da završi stidije a i da napreduje. Pare se uvek nađu, ali znanje? gde nam je razvoj, moral...
Kada bi neko izvršio trajnu kontrolu za lažne diplome i lažno znanje shvatili bi koliko smo toga izgubili. To je jedan problem, drugi onaj današnji i sveopšti je da je malo intelektualaca koji imaju svoj lični integritet, da bez bojazni mogu da iznesu svoj stručni stav, da brane svoja stečena znanja, već ih, politički marketing zloupotrebljava do te mere, da ponekad pomislim u kojoj to zemlji mi živimo.
Препоруке:
1
0
44
среда, 09 новембар 2011 08:57
Sceptical Bystander
@ Geronimo
Статистика о продуктивности српске средње класе? То тражите од мене, али Вама наравно нису потребна икаква истраживања да бисте дошли до (очигледно погрешног) закључка да 90% средње класе паразитира.
Средња класа су сви они учитељи, инжињери, лекари, метеоролози, психотерапеути и сви остали који вредно раде своје послове и плаћају порезе, који образују своју децу и уче их вредностима и који имају аспирације. То је класа која живи од свог, а не туђег рада, и то што је један њен део поткупљен, не може умањити значај средње класе која је темељ сваког друштва, па и српског.
Препоруке:
5
2
45
среда, 09 новембар 2011 09:51
Sara
Mislim da ovde pre svega treba da se razgovara o pravoj eliti koja može da vodi društvo.Da li se ta elita stvara po belom svet uz svu njihovu "podršku", da po povratku u Srbiju stvore uslove za najteži oblik intelektualne okupacije,naravo saobrazno stranim potrebama.Ima li Srbija još uvek intelektualne kapacitete da se samoreprodukuje? Koliko zaista pravi intelektualci imaju dostup medijima? Da li je medijski prostor prezagađen kvazi intelektualcima?
Препоруке:
6
0
46
среда, 09 новембар 2011 17:42
Lazar
TO JE SRBIJA.SVE NAM JE FALŠ POGOTOVO POLITIČARI.
Препоруке:
4
0
47
четвртак, 10 новембар 2011 00:08
Kristina
Strašno je šta se u ovoj zemlji događa pod okriljem vladajućih struktura. Sve je obesmišljeno i uništeno, pa tako i obrazovni sistem i kvalitet školovanja i studija. Sve je na prodaju i sve je devalviralo. Uspevaju samo partiski članovi i poslušnici, bez obzira na znanje i sposobnosti, a po pravilu su vrlo skromnih mogućnosti i potencijala. Zato mnogi polupismeni hrle u partije na vlasti i tako se zapošljavaju, a zemlju uništavaju neznanjem i pljačkom. To je posebno izraženo u G17.
Препоруке:
1
0
48
четвртак, 10 новембар 2011 00:50
MS
Poražavajuća istina. Bar ima nekog da nas povremeno uzdrma i trgne iz beznađa i da nas navede na razmišljanje šta nam sve rade i koliko ćemo to trpeti.
Препоруке:
1
0
49
четвртак, 10 новембар 2011 04:04
Stana
Vi poštovani profesore malo kasnite sa informacijama. Medijska proizvodnja neoliberalnih analitičara je prošla jer u tu mantru ne veruje više ni američka administracija. Nova moda je marksizam.Neke NVO vrbuju studente što nije ni moralno ni zakonski kažnjivo. Treba pitati šta OVA DRŽAVA radi da ih zadrži? Da li neko pita kad će ovi prestati da kradu, izbegavaju poreze i sl. Zbog čega mislite da neko treba da upropasti sebi život zbog malformacije kakva je današnja Srbija?Ja sam u četrdesetim očajna što nisam shvatila na vreme da se patriotizam ne jede. Neka idu, i treba da idu.
Препоруке:
0
1
50
четвртак, 10 новембар 2011 08:18
TomaS
Sve što je g. Purić napisao - podržavam. Podvukao bih dva aspekta našeg današnjeg školstva.
(1) Bio sam više puta svedok kada su deca iz Srbije, zbog upućivanja svojih roditelja na četvorogodišnji poslovni boravak u druge zemlje, morala da menjaju ne samo školu, već i jezik i celo okruženje. Bilo je to uglavnom osamdesetih godina prošlog veka, deca su bila starosti oko 10-15 godina, a njihove nove škole su bile, naprimer, u V. Britaniji, SAD i sl. Ta deca, i pored svih podrazumevanih okolnosti, postajala su dosta brzo najbolji učenici, posebno u oblasti prirodnih nauka. Ne branim ništa iz tog perioda, ponajmanje društveni sistem, ali izneti podatak nešto govori.
(2) Sve srpske vlade, počev od onih Milševićevih, a posebno ove kasnije, snose odgovornost za svojevrsni "genocid" prema svom narodu ne uspevši da najkvalitetniji deo stanovništva, sa stanovišta radnog potencijala i biološke reprodukcije zadrže, čime je naša "demografska sveća" zapaljena na oba kraja.
Препоруке:
4
0
51
субота, 12 новембар 2011 22:14
Tурас
Господа коментатори осврћу се махом на узроке школства ала Србија,други са таквом деструкцијом школства немају проблема.Дакле циљ је Србију елиминисати на научном не само економсом и привредном плану.Тада господо,ваше мудровање на НСПМ неће имати одјека.
.jpg)
Од БСиндиката сам чуо да је авангарда и бунтовност бити нормалан и волити себе и своју земљу , има тај систем изврнутих вриједности својих мана односно предности ,надам се .
Не може бити добро када се посао уради половично, па звао се он комунизам или капитализам.
Циљ је да нас нестане, да врхунац знања покупе и одведу одавде.
Предњачи САНУ и Министарство просвете, који воде умртвљени људи, мртве душе, од којих се неки баве и професуром.
Шта се од мртвих може научити?
Која знања осим зомбирања имају руководиоци НВО, обучени у окупаторским центирма Охаја и Брисела, шта науче њихови семинарци у Панчеву и Бачкој Паланци, осим да мрзе све што је српско.
Просветари нуде антисрпство, Драшковићени ПРЕПОРОДаши комадање Србије.
Тадић ћути, ништа не говори, на шатора не окрећу главе.
Докле?
1. Na globalnom nivou, poslednjih nekoliko decenija počele su da se odvijaju ekonomske promene u koje uključujemo i promene na tržištu rada u pogledu ponude i potražnje, koje se upravo sada manifestuju u obliku potpune ekonomske katastrofe evropskih zemalja i SAD; pre svega. Dok su nekadašnja društva 19 veka imala problem sa radničkom klasom i njenim socijalnim položajem, danas postoji problem sa visokoobrazovanim kadrom. U Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji, GRčkoj, itd postoje na hiljade visoko obrazovanih ljudi, s fascinantnim intelektualnim kapacitetom,čak naučnici s objavljenim značajnim naučnim delima i radovima koji ne mogu da pronađu svoje mesto u sistemu rada. Ovaj fenomen je jako značajan jer govori u vladajućoj tenednciji savremenog društva.
2 Ovaj fenomen će dugoročno proizvesti ili postepenu promenu ekonomskog sistema ili ''globalnu revoluciju'', koja će se pojaviti ili u obliku mikro revolucija unutar svake zemlje, ili u obliku, ne daj bože ratova, čak svetskog rata.
3.Koliko je mirna promena sistema moguća? Angela Merkel je izjavila da bi kriza mogla biti gotovoa tek za deset godina. To se delimično poklapa i s mojim mišljenjem. Imajući u vidu da se u osnovi ovakvog ekonomskog sistema nalazi ideologija, kojoj teško možemo dati adekvatno ime, koja je maksimalno institucionalizovana u svom najrigidnijem obliku,i imajući u vidu činjenicu da će teško doći do promena unutar državnih i oficijelnih institucija, možemo očekivati upravo ili A) duži rok promena, mini 10 godina a možda i više, ili b) nasilne promene..
Осврнуо бих се на мишљење аутора. Све је то лијепо што се говори (констатација стања итд), међутим, стичем утисак да аутор жали за старим временима "када је све било боље". Е па није тако!
Систем који је постојао прије толико проклињане болоњске реформе био је бар једнако лош као и овај сада.
Ја мислим да се код Болоње требају раздвојити идеје, методе, и људи који их тумаче и спроводе. Иако је чињеница да је једна од сврха те идеје да се од људи направе више фак-стручњаци, а мање универзалисти, који би били више прилагођени тржишту рада, то не мора да буде нужно лоше. Нису сви људи рођени да буду мислиоци, да у потпуности разумију функционисање система, управљају друштвом итд.
Тзв стари систем образовања, који неки сматрају за бољим, одузео ми је неколико година живота. Срећом, факултет сам завршио у иностранству, на универзитету који има 200 год традиције... и шта ми овдје траже? Траже ми 300еур за нострификацију дипломе!
До када ће те ви неолиберали теоретичари да се бавите само теоријама, без гледања како се те ваше теорије претачу у праксу. Зар вам нико није рекао (и нисте сами могли да видите) да се и тржиштем може лако манипулисати, као и уосталом свим људским делатностима. Те наводне слободе тржишта,говора,мишљења, информисања итд. заговарају највише они који са њима желе да манипулишу, по систему држте лопова. Зар вам ова држава није очигледан пример како то функционише. Боље би било, ако сте искрени, да почнете да се бавите изналажењем друштвених механизама за сузбијање масовног манипулисања људима.
Доста си у праву, али си дирнуо у Математичку гимназију која је надам се остала један светао пример успешности концепта позитивне селекције и који поред покушаја после 2001 нису успели да упропасте неолибералним приступом. (Наиме натерали су их да уписују по једно или два одељења неталентоване деце за паре. Не знам да ли се то до данас одржало). Ја нажалост нисам завршио ту средњу школу, али моја деца јесу па зато нешто знам о њој. И као и многи њихови другови и моја деца су наставила школовање у иностранству, али не мојим новцем него њиховим знањем. Да се разумемо није то никаква специјална школа у којој велико знање могу да стекну и просечно талентована деца, већ школа која селекционише најталентованију децу и ствара им амбијент да у условима јаке конкуренције изграђују сами себе. И најмањи број њих настави да студира математику. Уписују све факултете од права до медицине и на свим факултетима су углавном међу најбољим студентима и код нас и у иностранству.
Samo nemojmo očekivati da će naše probleme neko drugi rešiti i nesmemo se predati misleći da mi ne možemo ništa više promeniti.Pogledajte film Težina lanca i videćete šta može da uradi samo jedan mlad čovek.
Цео твој један текст у једној реченици.
По завршетку факултета ниво осбособљености за обављање различитих задатака је врло низак ! Курсеви постају незаобилазна ставка свих студената пошто су свесни да не испуњавају бројне захтеве при запошљавању.
Генерално слажем се да формално образовање треба употпунити неформалним пошто постојећа знања све брже застаревају...али не у овој мери !!!!
Siguran sam da za ova matematicka takmicenja postoje vec razradjene metode u vezi pitanja i odgovora. Ja mislim da takvim aktivnostima talentovana deca gube vreme i bolje bi bilo da se razvijaju neke sposobnosti. Verujem da takvi ljudi postizu rezultate i na zapadu jer su to dosta inteligentna deca.. Medjutim, talentovana osoba u Srbiji ne uci da proceni originalnost, kreativnost, inovativnost, kako da realizuje projekte, da razume koncept, probleme, kako resiti probleme i optimizovati sve to, koji su rizici nekog projekta, kako biti efikasan u realizaciji projekta, razumeti kad treba napustiti neki projekat itd. Znanje je takodje bitno ali ljudi treba da se uce kako da resavaju neke prakticne, naucne, ekonomske, socijalne itd. probleme. Hipoteticki, mnogi od profesora koji bi izgubili (zasticen drzavni) posao bi “crkli”od gladi a oni navodno treba da uce necije dete da bude profesionalna osoba.
Kao vrhunac gluposti imamo srpske intelektualce koji ce dokazivati kako mi nismo normalan narod i da imamo nekakve probleme (Utisak nedelje na b92). Problemi nastaju kad u drustvu vise ne postoje ni individualni ni kolektivni projekti, kad niko nije u stanju da resi najjednostavnije projekte (kao sto je izgradnja autoputa) i kad ne postoje strategije sta da se radi. Drugo, deca treba da se uce kako da pripadaju eliti burzoazije, menadzera, lidera, vodja projekta itd. a ne kako da pripadaju parazitskoj srednjoj klasi… Sramota je da talentovana i inteligentna osoba zivi na racun poreskih obaveznika...
Е сад си се открио. Ти вероватно студираш или си завршио неку високу школу типа менаџмент. Не потцењујем ни једну науку, али постоје науке које су се развијале вековима са вековном праксом и неке нове са праксом од тек неколико деценија. А познато је што је наука тања, то је наступ њених посленика агресивнији у доказивању вредности те науке. То о чему ти причаш је више ствар талента да се научено користи у пракси. Један инжењер ће да научи то што му треба из менаџмента за месец дана, односно то је за њега литература, док му за фундаметална знања треба много више. Многи би данас да прескоче фундаментална знања, нпр. зашто терати децу да напамет уче таблицу множења кад сваки мобилни телефон има дигитрон. Можда ниси знао да нпр. у Америци на свим студијама, од права до медицине, уче и полажу математику, не ради запошљавања математичара, него због развијања можданих вијуга и логичког размишљања. Ко не може да савлада основна математичка знања није ни за на
није ни за какву природну науку. Што не значи да не може да буде и врхунски у некој уметности.
И наљутио си ме што тако мислиш о математичким такмичењима. Кад би ти само знао колико рада и прорађене литературе, поред природног талента они за то улажу. Наравно да су они предодређени за бављење чистом науком, док нама просечнима остаје да се нпр. бавимо организацијом асфалтирања неке улице.
Колико су добри ти нови трендови ефикасног студирања за наводно практичне примене, имам пример у мом Лапову, где такође постоји нека висока пословна школа. Па кад питате људе шта им је најтеже у тој школи, мислећи на испите, они са смешком одговарају - да се пењу на други спрат, где им се организују настава и испити.
Kad si se vec uhvatio za nauku i matematiku onda da to malo produbimo. Ja znam bar stotinu naucnika i inzinjera koji zaista dobro poznaju svoju struku i za koje nema sta da se kaze. Medjutim, kad pisu projekte za grantove primecujem da u tome nemaju bas neki veliki uspeh. Na kraju mi deluju jadno i bedno sa svim tim ogromnim znanjem. Ono sto je realnost, i koja me licno nervira, da neki, “prosecni” naucnici dobijaju ogromne pare (npr USA, Kanada, Francuska…). Ti kazes da takve prakticne sposobnosti mogu da se savladaju za mesec dana. Neka bude tako kako ti kazes. Ja primecujem da neki nisu u stanju da rese takve probleme ni posle 20 godina karijere. Drugo, lepo je dobijati nagrade na takmicenjima i dobro je sto mediji to objavljuju. Da ti postavim jedno pitanje – da li si ti cuo da je neki neki Srbin resio neke velike matematicke probleme ili predlozio neku novu teoriju iz fizike?
Џеронимо, Ваши коментари откривају много нетачности које су плод дубоког неразумевања, али ја ћу се ограничити само на Ваш горњи пасус.
Генерализација којом дисквалификујете "наше стручњаке" је малициозна и нетачна, а не разумете ни шта је средња класа - никако неки паразитски слој како је Ви замишљате, већ најпродуктивнија и најобразованија класа у сваком друштву, па и српском.
Управо је карактеристика образоване средње класе да је она стуб друштва, класа која ради и плаћа порезе и из које се регрутују они који откривају нове технологије и омогућавају њихову примену на добробит целог друштва.
Ово је тачно, и важи и за многе друге сфере друштва; лично сам се уверио, пратећи кадрирања у неким "угледним" страним компанијама, а "домаћим" медијима.
Свесни свог незнања, такви без поговора извршавају сваки налог из централе, и врло брзо уклањају сваког са професионалним ауторитетом или етичким нормама.
Ту је корен нашег пропадања, и то је прво што се мора санирати...
Da li bi mogao da predstavis statistiku o produktivnosti srednje klase u Srbiji i da uporedis te rezultate sa srednjom klasom koja parazitira ostale. Ja cu ti pomoci: 90% srednje klase zivi na racun ostalih a samo 10% ima ucesce u drustvenom razvoju i produktivnosti.
Kada bi neko izvršio trajnu kontrolu za lažne diplome i lažno znanje shvatili bi koliko smo toga izgubili. To je jedan problem, drugi onaj današnji i sveopšti je da je malo intelektualaca koji imaju svoj lični integritet, da bez bojazni mogu da iznesu svoj stručni stav, da brane svoja stečena znanja, već ih, politički marketing zloupotrebljava do te mere, da ponekad pomislim u kojoj to zemlji mi živimo.
Статистика о продуктивности српске средње класе? То тражите од мене, али Вама наравно нису потребна икаква истраживања да бисте дошли до (очигледно погрешног) закључка да 90% средње класе паразитира.
Средња класа су сви они учитељи, инжињери, лекари, метеоролози, психотерапеути и сви остали који вредно раде своје послове и плаћају порезе, који образују своју децу и уче их вредностима и који имају аспирације. То је класа која живи од свог, а не туђег рада, и то што је један њен део поткупљен, не може умањити значај средње класе која је темељ сваког друштва, па и српског.
(1) Bio sam više puta svedok kada su deca iz Srbije, zbog upućivanja svojih roditelja na četvorogodišnji poslovni boravak u druge zemlje, morala da menjaju ne samo školu, već i jezik i celo okruženje. Bilo je to uglavnom osamdesetih godina prošlog veka, deca su bila starosti oko 10-15 godina, a njihove nove škole su bile, naprimer, u V. Britaniji, SAD i sl. Ta deca, i pored svih podrazumevanih okolnosti, postajala su dosta brzo najbolji učenici, posebno u oblasti prirodnih nauka. Ne branim ništa iz tog perioda, ponajmanje društveni sistem, ali izneti podatak nešto govori.
(2) Sve srpske vlade, počev od onih Milševićevih, a posebno ove kasnije, snose odgovornost za svojevrsni "genocid" prema svom narodu ne uspevši da najkvalitetniji deo stanovništva, sa stanovišta radnog potencijala i biološke reprodukcije zadrže, čime je naša "demografska sveća" zapaljena na oba kraja.