Miroslav Krleža je i za Srbe značajan pisac. Njegov najznačajniji dopinos umetnosti je obračun sa trulim, nemoralnim, istrošenim i licemernim, građanskim društvom Austrougarske kao i njenim nasleđem.
Takav festival bi trebalo održati Zagrebu, a nikako u Beogradu.
Po toj logici, mogli bi održati festivale u čast svakog pisca koji se nekad iz nekog razloga zatekao u Beogradu. Ključna stvar je definisanje jasnog kriterijuma koji je očigledno izostao.

Svaka čast autoru na poređenju odnosa između Pekića i Krleže.

Pekić je velikan slobode, a Krleža mediokritet totalitarizma.

Nema potrebe za arbitražom (jugo)vrhuške da bi se Pekićeva veličina istakla, dok se Krležino prisustvo može samo silom nametnuti.

Toliko o slobodi, kako individualnoj, tako i nacionalnoj koja iz prethodne nastaje.

P.S. Jovanović je izvan kategorija :)

Godina 1980.Loznica.Srednja ekonomska škola.
Marurski rad iz srpskog tada srpskohrvatskog jezika.
Tema za pismeni rad GOSPODA GLEMBAJEVI.
Što je meni izgledalo čudno.
Iako mislim da je M.Krleža izuzetan pisac.I da ga treba čitati.Nije problem festival.Nevolja je kako je organizovan.teofil i Krleža.U Zagrebu M.Krleža i M.Budak.Prema Hrvatskoj književnoj enciklopediji M.Budak je drugi najznačajniji hrvatski pisac u dvadesetom veku.Stigao je u lektiru.
Radi ocene stvaralaštva ove lirske dušice stavljam na uvid jednu strofu.
S Velebita Ante kliče
zublje gore puške ore
Bježte psine preko Drine
Hrvati se za Dom bore.
Naša nesreća ogleda se u odnosu prema Zadužbini Miloša Crnjanskog.SRAMOTA ZA SVE MINISTRE KULTURE OD 1977.g.TO NAM JE ODNOS PREMA KNjIŽEVNOM NASLEĐU.

Najveći srpski pesnik Miloš Crnjanski umro je 30.novembra 1977.g.u 84.g.a sahranjen je 2. decemra u Aleji velikana na Novom groblju uz recitovanje
LAMENTA NAD BEOGRADOM

TI MEĐUTIM SJAŠ I SAD KROZ SAN MOJ TAVNI
KROZ BEZBROJ SUZA NAŠIH VEČAN.....

A KAD UMORNO SRCE MOJE UĆUTI,DA SPI,
UZGLAVLjE MEKO ĆEŠ MI,U SNU,BITI,TI..

Krleža je štovao slobodu i razobručenja licence poetike, ali se, po potrebi, do grla zakopčavao u srednjoevropsku građansku kulturu kad se za to ukaže potreba, na primer kad Srbe treba pogledati iz neke perspektive (iz ptičje, s visoka, ako smem reći). Među svojima modernista i žestoki šamarač malograđanskog društvenog ukusa, a među srpskim tuđinima gospon, ma šta gospon, barun habzburški.

Pravog su pisca izabrali u Beogradu, da ga predstave - kome? Pa, bice sebi samima! Jer, Srbe - kao ni Hrvate - Krleza ne zanima! Taj skriboman, u cijim tekstovima ima vise lupetanja nego smislenih recenica, nedouceni djak prepun kompleksa, zbog cega je tekstove punio "tudjicama", prepisanim iz recnika stranih reci, taj covek koji je uvek s visoka gledao na druge, i pritom uvek bio zasticen "odozgo", prvo od strane ustaskog duznosnika Vranesica, potom od strane austrijsko-sovjetskog marsala Broza, taj se covek posebno procuo po svojim demokratskim shvatanjima i ponasanjem, upravo u tom Beogradu, i upravo u odnosu na Srbe. Prvo nije trpeo da mu se zena (Srpkinja) zove Lepa, pa joj je promenio ime u Bela! A kad bi dosao u Klub knjizevnika - bilo je to kao da je Broz usao unutra! Jednom prilikom mu se nije dopalo kako jedan od gostiju zvace, i odmah je zatrazio da doticnog odstrane iz kluba! Kao onomad posluga restorana, tako sad "drugosrbijanci" sluze kultu nezivog pisca.

interesantno!
zanima me samo jedna stvar: da li je iko od organizatora ove "manifestacije" pokusao da procita neko krlezino "delo", evo, ja preporucujem "povratak filipa latinovica", ako ste procitali prvih desetak stranica i niste odustali, neka vam bude...
uzgred budi receno, rece taj: sacuvaj me boze srpskoga junastva i hrvatske kulture"
da li se tu negde krije "poanta"?

"sacuvaj me boze srpskoga junastva i hrvatske kulture"
a šta je pogrešno u ovoj bolnoj dijagnozi koju uzgred nije izrekao Krleža, ali svejedno jer vama su "svi Hrvati isti" Radić, Pavelić, Franjo Mihalić Bobek, Severina, Prosinečki sve je to vama isto?
šta je loše što su neki poštovaoci velikog srpskog pisca Krleže posvetili njemu festival a šta je dobro u tome što obožavatelji Pekića i Crnjanskog (lično ih mnogo više volim i cenim od Krleže) ništa ne rade, primaju budžestske pare i gunđaju na ove što nešto rade?
Krleža je srpski pisac jer je pisao na srpskom,., čak i po sopstvenom prioznanju, kad je kukao što su zaboravili lepi hrvatski jezik... svako ko piše na srpskom srpski je pisac od Albaharija, Kiša, Nuše, Sterije, Pope do Krleže...i treba da ga baštinimo...ako je Hrvatima Mile Budak veliki pisac, zašto se ugledate na njih i pljujete Krležu?
i ono o"smislu Markovića" i "smislu Jovanovića" je tačno... Marković je zagovornik jezičkog a Jovanović ideološkog principa

Tako je, MI treba da brinemo o Krleži. Evo jedno neposlato pismo dotičnom:http://svisrbisveta.org/politika/jedno-neobjavljeno-pismo-upuceno-krlezi/?lang=lat#axzz1vrmJTAjn

Intelektualci uvek idu tamo gde ima para. Matoš i njegovi boravci u Beogradu mnogo su više doprineli razvoju identiteta Beograda, njegovog književnog stila i kritičke misli. Matoš je mnogo više Beograđanin nego Krleža. Tin Ujević je u Beogradu objavio svoje dve najznačajnije knjige pesama, prevode, kritike. On, rođeni ijekavac, piše, peva ekavicom. Spisak hrvatskih pisaca koji su dopustili da ih Beograd definiše, dajući mu mnogo toga zauzvrat, povelik je. I svi, ili gotovo svi, bolji su izbor od Krleže. Ali, kao što rekoh na početku, iza ovakvih manifestacija stoje lobiji, a iza lobija pare. A intelektualci ...

@Simić Manojlo:

U hrvatskoj ne postoji Faust, samo Mefisto.

& Bob

Ma bila je to aluzija na poznatu pozorišnu predstavu "Hrvatski Faust", u kojoj, u tipično
socrealističkom maniru, hrvatski glumci koji su
igrali predstavu pred salom punom nemačkih oficira,
direktno sa pozorišnih dasaka, odlaze u partizane.
Bilo je odvratno smešno.
Kod nas se stalno zanemaruje fakat da je Pavelić
najozbiljnije razmatrao ideju da osnuje Komunističku
Partiju Neovisne Države Hrvatske, a da je od nje
odustao samo zato što Nemci nisu shvatili, da je
bio njegov "kec iz rukava".

Gospodine Krleža,
U četvrtom broju "Republike", časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampali ste Vaše zapise iz god. 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. godine. U zaglavlju "Godina 1919", pod naslovom "Smjena na jasenovačkoj stanici", na strani 277, kažete:
"Beč gladuje, Austrije nema, rulja zavladala svetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li sramota!"
Na istoj strani na dnu kažete:
"Der švarc Georg (Karađorđe, moja prim.) igra danas na međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso, Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".

4. Zašto Vi ove zapise niste štampali pre ovoga rata, nego tek posle 35 godina, a to ste mogli bar u vremenu pre šestojanuarskog režima.
5. Šta bi bilo g. Krleža, kad bi jedan srpski književnik seo i napisao jedan roman o zločinima počinjenim od hrvatskih ustaša nad Srbima u ovom ratu i generalisao to kao delo celog hrvatskog naroda?
6. Vama je poznato g. Krleža, da je maršal Tito, na putu za Grčku položio venac žrtvama iz srpskog naroda u tom ratu, na ostrvu Visu. Pitam Vas da li su i te žrtve "ušljivi cigani"?
7. Smatrate li Vi g. Krleža da ovakvim književnim radom ubijate ratnički duh kod dece i unučadi onih heroja iz Prvog svetskog rata, kada ih nazivate "ušljivim ciganima" i "bagrom za vješala"? Itd, itd

Inače, ovo je dio pisma Pavla M.Babca iz 1954. godine, a cijelo pismo se nalazi na ovom linku

http://www.pecat.co.rs/2012/02/antropoloska-i-druga-mudrovanja-feldvebela-krleze/

&brm
nastavak Vukov spis je nastao na opšte prihvaćenim evropskim principima nastanka nacija ali mu je vremenom navučena ludačka košulja.Označen je u negativnom kontekstu kao "velikosrpski"sa svim onim što su naši neprijatelji mogli da smisle.
Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa spisom SRBI SVI I SVUDA je da je na tom tragu Branko Radičević ispevao stihove kasnije predstavljene kao Brankovo kolo.Branko u pesmi spominje Srbe sve i svuda po geografskom poreklu(nema Slovenaca).Kako su ovi stihovi postali simbol jugoslovenstva nisam pametan.
I da završim.Ako vam je stalo da i vi lično spisku izmišljenih srpskih krivica dodajete jednu pišite kao i do sada.
A što se jezika tiče ja o tome mislim isto što i Snježana Kordić hrvatski lingvista.Ovo je jedan jezik ali kome to kazati.

Samo onaj ko je studirao kjiževnost u nesrećnim i međusobnom na krv i nož posvađanim balkanskim državicama, može misliti da je granica između nacionalnih književnosti čvrsta i nedvosmislena, i to posebno između onih koje dele isti jezik. (Pitam se gde biste, zbog "toposa, tema i jezika", svrstali Vladana Desnicu). Krleža je naš pisac, on realno pripada srpsko-hrvatskoj kulturnoj sferi, koja se može podeliti samo veštački, neveštim hirurško-kasapskim zahvatima ovdašnjih i tamošnjih nacionalista. Što kaže pesnik (šta mislite, koji?):



Pomoći ću vam, nije Krleža.

&kome smeta dobra književnost
Smeta vama i organizatorima festivala.Igrate na kvarno.
Kada ste već zavirivali u LIRIKU ITAKE niste morali da uzimate pesmu Jugoslaviji u kojoj Miloš Crnjanski 1918 u Zagrebu kaže"Zagorče crni,lukavi,zlosutni,tvrdoglavi...strašna braća". Mogli ste uzeti stihove iz pesme Prolog u kojoj Crnjanski kaže"Neću da preskočim Krležu ni Ćurčina"pa da se setimo Ćurčina.Crnjanski nikad nije rekao lošu reč o Krleži kao piscu ali jeste o Krleži kao čoveku i zastupniku sebičnih hrvatskih interesa.
Mogli ste u komentarima da nađete gde Crnjanski kaže
"Moja mržnja na Austriju bila je postala tolika,da bih mucao,pri razgovoru o alejama vešala,koja je Austrija bila u Srbiji podigla.
Amoje rodoljublje imalo je,katkad,oblik jednog nasleđenog porodičnog ludila"ili kada kaže
"..Ali zavičaj znate,koji volite,koji osećate,za mene je Srbija"nastavak

&kome smeta dobra književnost
U tekstu TRAGEDIJA SRPSTVA skovao je reč frankovluk.
Piše"Prvo se činilo sve da se omalovaži vojska,..pljuvalo se pri samom pomenu Kajmakčalana,..pevalo sramnu pesmu da je korupcija srpska,i samo srpska i srpska.Frankovluk je radio oprobanim metodama evropejca protiv srpstva.Na jednoj strani tobože kultura,na drugoj nekultura,na jednoj se strani tobože plaćaju ogromni porezi,na drugoj ništa,na jednoj strani su stoletne pravice,koje treba poštovati,na drugoj srpstvo sa svojim svetinjama koje treba zbrisati"...
Dodajmo ovome njegove svađe sa komunistima i imamo pravi razlog zašto je ovaj pesnik progonjen.I posle smrti.Marko Ristić ga je bar javno živog pokopao.
A vaš istomišljenik BRM kvarno tvrdi da su oni koji vode Zadužbinu Miloša Crnjanskog nesposobni.Samo troše pare iz budžeta .A da su organizatori festivala sposobni i da rade.Ma setite se nečeg uverljivijeg.

&kome smeta dobra književnost
"Mi smo bili protiv njih ne zato što im je mrska puška,nego zato što im je mrska slavom uvenčana srpska vojska,što pod svojom maskom oni nisu gađali avet rata,nego Srbiju,kao osnovu svega,značaj vojske u stvaranju sadašnjosti,značaj srpstva."
Ovo je objašnjenje Crnjanskog Sada sa ove distance šta nije ovde tačno.
Kao i mnogi pre vas vi ste uzeli jedan pasus i izvukli ga iz konteksta.Inadžija,prkosnik,razgnevljen prljavštinom mirnodopskog građanskog društva,unižavanjem srpskih žrtava pesnik je preterao i voda je otišla na tuđu vodenicu.
Sukob je bio oko onog što je navedeno na početku komentara a vešto je prebačen na "belicizam"Crnjanskog.
Otkrivajući fašizam kod Srba i Miloša Crnjanskog kao fašističkog pamfletistu vi samo ponavljate ocenu Koče Popovića i Marka Ristića.Ocena je data na zahtev KP.
Iskreno se nadam novim ocenama.1991 NEŠTO JE POKUŠAVAO Radivoj Cvetićanin ali je ispalo pola riba pola devojka. nastavak

&kome smeta dobra književnost
Zanimljivo je da vi ocenu KP prenosite rečima kojima je Krleža u kako se to govorilo svom beogradskom DELU napao Crnjanskog.Nešto se za vas lepe pamfleti.
I ocene KP.Kako vreme prolazi Marka Ristića će pamtiti samo po članku od 5. novembra 1944.g u POLITICI.Stigao Marko iz Vrnjačke Banje iz sanatorijuma svog tasta Živadinovića gde su se lečili bolesni Nemci i u napisa SMRT FAŠIZMU-SLOBODA NARODU gde traži nemilosrdnu kaznenu politiku"NEMILOSRDNO UNIŠTENjE REAKCIJE".Gadno ulizištvo se završava"..KAKO SU TO REKLI KOČA POPOVIĆ I PEKO DAPČEVIĆ OBUHVATA OSVETU UKLjUČUJE OSVETU..Gospodsko dete ponovo galamom i tuđim stradanjima nadoknadilo nedostatak talenta i vinulo se u vrh.Kao što znate sudovi sada rehabilituju"reakciju".Da znate čijoj ste oceni poverovali.Doduše možda ste vi to pročitali preneto iz treće ruke.Taj kao i drugi smradovi su se prenosili mehanički.Uzgred od onog drugog osta samo šala da je išao maršalu po led za viski.nastavak

& & kome smeta dobra književnost
Lepo je čitati vaše komentare.Iskreno se nadam da pripadate mlađoj generaciji.Da je bar mlađima ako ne sve jasno bar jasnije nego mojoj generaciji.

Naravno, nacionalistima, i našim i njihovim, do književnosti i kulture nije ni stalo. Stalo im je samo do ostavinske rasprave, do razgraničenja, do podele, do etničkog čišćenja (nekada i pravog, a danas samo etničkog čišćenja književnosti od "etnički nepodobnih" pisaca). Ovi sitni umovi i duše, nikako da razumeju da kultura ne zna za granice ove vrste, i da je takva razgraničavanja i čišćenja samo sakate.Ipak, više od svega stalo im je da izbrišu sećanje na zajedničku državu, na činjenicu da je ona funckionisala uprkos svemu, a ponajviše na polju kulture, i da je bila veća i važnija od bilo koje danas postojeće državice koja je nastala njenim raspadom. Jer kad bi to priznali, priznali bi da su ratovi bili besmisleni, a to priznati ne smeju. A o Srbima i Hrvatima, Krleža je rekao svakako najmudriju stvar ikada rečenu na tu temu: "Srbi i Hrvati su kao gomila balege koju je točak istorije podelio na dva dela". Nije ni čudo da ga mrze i ovdašnji i ondašnji "rodoljupci".

... a u tome je i čvor, o tome hoćemo li Beogradu kao svojevrsnom književnom središtu, u sferi vlastite književne i ljudske odgovornosti, dati status centra neke nove jugosfere ili pak status kulturnog težišta srpske književnosti (od despota Stefana Lazarevića do Crnjanskovog Lamenta i Pekićevog Zlatnog runa). Drugačije rečeno, hoćemo li opet konstruisati nekakvu "kulturnu razmenu" koja će ići isključivo preko leđa srpske kulture, ili čemo se okrenuti sebi samima. Jer, primetićemo, u Zagrebu se slični festivali srpskim piscima ne posvećuju, već se oni izbacuju iz javnih biblioteka i simbolično spaljuju na trgovima. Što bi rekao naš narod: "Šta je tvoje, to je i tvoje i moje, a šta je moje, to je samo moje." Toliko o srpskoj "balezi", koja ipak lepše vonja na ovoj strani tog kolskog traga. Na kraju krajeva, još uvek nismo toliki europejci da se moramo stideti vonja srpske balege. To je đubrivo, i to vrlo dobro đubrivo. So i zemlja.

kome smeta dobra književnost
Ala ste duhom lenji.Ponovili ste jednu opštu optužnicu koja cirkuliše Srbijom decenijama.Novo je dodavanje etničkog čišćenja.Srbima.Neka vam je na čast.
Ta optužba nekada je uterivala strah u kosti.A sada kao i nekada služi da onemogući raspravu.
Ja dakle "mrzim Krležu"zato što mislim da je branio hrvatske nacionalne interese.Računajući i one veoma sebiče,da ne kažem nešto drugo. Vešto koristeći vetrove koji duvaju i od strane katoličke crkve ,i od KP i...
A Crnjanski je fašista zato što je bio uvređen i razjaren frankovlukom.I zato treba i posle smrti kao i u životu da ostane u jednoj sobici.
Vama ne vredi govoriti da su Hrvati i Slovenci jasno stavili do znanja da će kada se steknu povoljni uslovi izaći iz Jugoslavije.
I da je sa KP 1945.g pobedio religiozni princip etničke pripadnosti.Što je suprotno evropskom principu.Suprotno racionalnom principu.Što nas je umesto u London odvelo u Londonderi predgrađe Belfasta.PA VI SADA VIDITE KO JE PROTIVNIK KULTURE.

I stvarno ne razumem te lažne dilema koje postavlja prvo Vučinić (zašto Krleža a ne Pekić?), a evo sad i vi (zašto Beograd kao centar jugosfere, a ne kao centar srpske kulture, ili štagod). A zašto ne i jedno i drugo? Beograd je čini mi se sve to i još mnogo pored toga - vliki gradovi su centri različitih stvari. Da li je Pariz manje Francuski time što je postao grad Hemingveja i Skota Ficdžeralda? Ni najmanje. Ne vidim zašto bi Beograd postao manje srpski time što je grad Krleže.

Elem, jasno je da vama u ovoj raspravi uopšte nije do kurluture koja nikada nije samo nacionalna - svaka kultura je po svojoj prirodi otvorena za druge uticaje i isprepletana sa njima. Vama je zapravo stalo do jednog političkog projekta - nacionalističkog, u kojem se kultura vidi tek kao nastavak rata drugim sredstvima. Otud ta stalna fascinacija zauzimanjem gradova, čišćenjem tuđih jedinica (pisaca) na našoj teritoriji. Zato se nedelja Krleže ne vidi kao običan kutlruni događaj, nego kao strana okupacija.

bolje Krleža nego Đogo, Budak, Rašković ili sačuvajbože Karadžić