Knjiga koja je katastrofalno uticala na moral srpskog naroda u odbrani svoje države SFRJ 1990.
Nakon čitanja te knjige, mnogi su istakli belu zastavu, bilo je veoma mučno tada. Potomci heroja iz 1914-1918, bacili su sve pod svoje noge i izgazili, što su ovi stvorili, i na kraju ostali bez toga, sloboda i prosperitet.

Pravo značenje ove knjige bilo bi 1903. kada su ubijeni autentični i verodostojni vladari Srbije. Tada su došli ljudi koji su uvukli Srbiju u rat i odbili 2 separatna mira 1914. što ih je Austrija nudila, nakon poraza na Ceru i Kolubari.
Danas i juče, oni pišu knjige i govore o Srbiji kao najvernijem savezniku Engleske, i zarađuju pare i dobijaju akademske titule, od naših para.

Читао сам ову књигу, па се питам да ли су Срби и тада пцовали Бога и Мајку Божију?
Приметио сам то у овој књизи, а и у филму "Марш на Дрину".
До сада сам био убеђен да је то почело са комунистичком окупацијом.
А можда су сценариста и писац незнањем то убацили.

Ti sto su "bacili sve pod noge i izgazili" nikada nisu procitali ovu knjigu. (I ne samo da je nisu procitali, vec je ne drze u svojim bibliotekama da slucajno neko ne bi pomislio da su je mozda ipak procitali.)

Тадашњи српски сељак-војник се херојски и мученички жртвовао.

Његовом жртвом је био омогућен коначан вековни циљ Срба још од ослобађања од Турака - уједињење Срба у једну озбиљну српску државу. Да је то учињено, страшне жртве наших предака би ипак имале смисла.

Али тај циљ су проћердали некомпетентни владари тадашње Србије, превеликог Ега, а премале памети и мудрости - Александар Карађорђевић, Пашић, вероватно има још одговорних... обесмислисивши тиме и сво мученичко страдање српског народа.

Уместо да створе праву државу Србију, проалавили се преко граница својих способности и увалили нас у низ катастрофа, чије последице још трају и од којих се Срби још нису опоравили. Од те њихове грешке 1918 ми још нисмо себи дошли. Њихова погрешна одлука да праве Југославију је корен и главни разлог свих наших несрећа од тада.

Svaka cast na clanku. Valjda ce Srbi jednog dana da se opamete and nasa mila "danas nezavisna" braca da cuvaju sami svoja ognjista kao i mi nasa. Dosta je bilo krvi i zivota Srba za svu drugu bracu a oni posle okrenu ledja i dobiju svoju nezavisnost. Kaliko smo zivota i krvi dali za srecu i "nezavisnost" drugih. Valjda je dosta bilo.

Сјајна књига! Да се српски сељак питао она накарада од Југославије никада не би била створена. Знали су "Милутини" по Србији шта им "браћа" Хрвати мисле. Осетили су то на својој кожи. Нажалост, нису се питали, а ми смо имали ту несрећу да у следећем дељењу извучемо Броза и његову црвену братију, па онда Милошевића и јуловце и оде 20 век у пропаст!

Bolje velika ironija,nego necista savest!
Ali Djura ce nam oprostiti sto nas je tukao,u to ne sumnjam!!!

@Karl Marks-naš duhovni vođa
Ја тебе уопште не разумем! Шта је спорно у "Књизи о Милутину"?Који део није истинит?Ако си ти закључио да ми као народ нисмо били довољно храбри 1990 због утицаја споменуте књиге (или сличних књига,мада их је врло мало) сумњам да си је уопште и прочитао или је тотално ниси разумео.Па све оно што нам се дешавало деведесетих,а што нам се и даље дешава описано је у књизи: И бесмислени ратови (рат у Словенији где су српска деца гинула за очување Титове комунистиче СФРЈ и то послата тамо без обуке и НЕНАОРУЖАНА) и букачи (дежурне патриоте,политичари и њихова деца који су се јуначили по Београду а истовремено се богатили са криминалцима и ратним профитерима) и неспособни генерали..
Да не набрајам даље,ко је читао зна да су у овој непоновљивој књизи на свега стотинак страна пророчки описана сва наша лутања,муке и страдање,она што су била и она што нам предстоје.Још ми нешто није јасно,да ли ти то браниш комунизам или га нападаш јер су ти реченице контрадикторне.

Мој трагачу, можда је држава Срба, Хрвата и Словенаца Александру Крађорђевићу и Николи Пашићу наметнута диктатом великих сила, а не њиховом вољом.
Али мртва уста не говоре...

2.
Можете наћи и извештаје са ратишта који казују да је 1914. у два наврата србијанска војска продирала у Босну (и Срем), али је доживљавла тешке поразе и страховите губитке због непријатељског става локалног становништва, што је доводило до деморализације војника. А можете, у вези Дринске битке, па после и Колубарске битке, размислити о именима и презименима погинулих са обе стране. Можете наћи и сведочење да су најтврђи противници били Личани, који су се предавали тек кад испале и последњи метак.
Па даље: Окупирана Србија је 1941. примила близу 600.000 избеглица из прекодринских крајева (добро, и 15.000 Словенаца). А шта су направили рођаци тих истих избеглица, када су провалили у Србију иза руских тенкова? "Пасја гробља". А како разумети оно што се догађало на Сремском фронту са Србијанском децом? И о томе "прича" Милутин.
Ратови "деведесетих" су природни наставак. Не можете победити, заправо опстати, ако вам пола "првог позива" `ваља девизе` по Београду и Новом Саду.

TRAGAC veli:
"Уместо да створе праву државу Србију, проалавили се преко граница својих способности и увалили нас у..."
Tada , bas kao i danas mi nismo odlucivali niocemu. Britanska Imperija nas je uterala u drzavu Srba Hrvata i Slovenaca protiv nase volje.

A ono o Ferdinandu je bila cista laz koju smo mi neoprezno, kako ti kazes, alavo prihvatili, Austrijski agenti su pronasli te naivne srpske mladice i trenirala ih da za njihov racun ubiju prestolonaslednika, tako su jednim udarcem ubili dve muve, ratociljali se ambicioznog a nekompetentnog
( retardiranog ) Franca i poceli osvajacki rat protiv Srbije!

I tako dodjosmo do dana današnjeg. Nejasni su mi ovde neki komentari što se tiče današnjeg vremena. Po nekima to znači da Republiku Srpsku treba ostaviti sa druge strane. U redu....ali da li je Srbija sigurna sa njene strane u to da će ostati u komadu gledajući Kosovo, gledajući Rašku oblast kao dva stožera Srpstva, gledajući Srpsku Vojvodinu i težnje nekih velmoža tamo, nažalost velmoža čiji je identitet Srpski. U Republici Srpskoj svaki Srbin želi da ona bude sastavni dio Srbije. Treba li se toga odreći zarad pašaluka...ne znam, ne mogu biti pametan. Zar sada odustajati od nečega što ima svoje okvire a treba malo vremena da se to verifikuje. Kada se pogleda ima tu i naroda poprilično u odnosu šta nas je ukupno ostalo, a ima i nekih resursa, mislim da to vrijedi. Ali ako velmože Beogradske tako odluče na dušu im jer će u tom slučaju ostati dvije slabe Srpske kneževine...jedna je Republika Srpska a druga je Beogradski pašaluk.

Teska je ovo tema. Mozda i bolje da je ne potezemo. Da se ne izlane istina, slucajno.
A k'o i obicno, slazem se sa Nimbusom. Nema sta, dva i dva su cetri.

Г. ДИНАРОИД,
Захваљујем на књизи, прочитаћу је.
Да ћете сумњати да "имам добре намјере" нисам сумњао.
Да знам читаву истину, нисам ни тврдио, али мислити да нисам чуо за Војводу Ђијића, или за "Дражевину" у Босни (људи кажњени са хиљаду година робије јер су чували Ђенерала Дражу), глупо је, или...

Хоћете да се "гађамо" књигама?
Па ето, већ на почетку оне Ваше понуђене, помиње се Черчил. Ја ћу бити дрзак и изнети тезу/веровање/тврдњу да би први светски рат био завршен 1915 или 1916 да Черчил није мрзео Србију. У тој тврдњи позивам се на Черчилове мемоаре из Првог св. рата.

У сваком случају, промашили сте тему.
Ево: Нађите и прочитаје књигу Светозара Прибићевића, вође Срба из Хрватске, "Диктатра краља Александра".
Да Вас не мучим - за Прибићевића је Павелић био "умерни политичар, жртва великосрбијанске диктатуре".
Његовом интервенцијом, Павелић је пуштен из затвора. Онда је Павелић побио скоро све Прибићевиће, али оно што је остало, приклонило се Титу!
О томе ја пишем.

@Karl Marks-naš duhovni vođa:

Ne znam čoveče, nije mi jasno nikako, kakva su tvoja očekivanja da sa ovakvim nadimkom bilo koji tvoj komentar bude shvaćen ozbiljno?