Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

"Koka-Kola socijalizam" i amerikanizacija Srbije

Komentari (62) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 utorak, 17 jul 2012 22:16
Tomislav Milanović
Mene trenutno najviše opterećuje činjenica da se niko ne bavi suštinom. Valjda iz straha da se nekom ne zamere, radije pribegavaju marginalnim metodama. Međutim, dobro znamo da se marginalizacijom ne rešava apsolutno ništa. Niko nema petlje da kaže da su glavni play makeri jedna mala, ali, prilično moćna šačica ljudi koja pod kontrolom drži gotovo čitav svet. Zašto svi izbegavaju da pričaju o tome, a to je, očigledno glavna stvar. Zar treba da budemo vanserijski idioti i da verujemo u to da je sve to što nam se dešava slučajno. Ne, dragi moji, ništa nije slučajno. Da li se plašite da će Vas neko likvidirati ako govorite o tome? U čemu je problem? Posle ćemo optuživati Dačića, Vučića, Nikolića... A oni ljudi nisu ništa krivi, stavljeni su pred svršen čin i ništa značajno, što bi nam iz osnova rešilo probleme, ne mogu uraditi, zato što to, jednostavno nije u njihovoj moći. Zašto o tome ne pričamo?
Preporuke:
51
7
2 utorak, 17 jul 2012 22:58
Mile
Odličan i važan tekst gospodina Vučinića. Nama se pod "anti-sovjetskim" komunizmom decenijama proturala suptilna amerikanizacija.
Preporuke:
39
3
3 utorak, 17 jul 2012 23:04
AMERIKANIZACIJA 1
Nisam čitao tekst gospođe Vučetić i stoga ne mogu da dam sud o tome. No poverovaću piscu ovih redova da narečena gospođa odviše glorifikuje Ameriku radi širenja svojih uverenja.Međutim, gospodin Vučinić ide u drugi ekstrem i pokušava da smanji uticaj američke popularne kulture u doba SFRJ i pri tome tom uticaju "suprostavlja" uticaju velikana evropske kulture, između ostalog i Solženjicina. Meni se čini da gospodin Vučinić nije u pravu. Po mom doživljaju američki filmovi i muzika su tada imali ogroman uticaj sve od pedesetih i "Bala na vodi" zaključno sa osamdesetim i početkom devedesetih kada su nas, pohodili Konan, Rambo, Roki... Teško da su se dela visoke umetničke vrednosti evropskih autora mogli sa tim porediti, bar kada je u pitanju popularnost u širokim narodnim masama. Tada ugled Amerike u nas je bio ogroman između ostalog i zbog invazije američke popularne kulture.
Preporuke:
31
3
4 utorak, 17 jul 2012 23:24
AMERIKANIZACIJA 2
Početkom devedestih situacija se iz korena menja. Tada, postajemo ponovo objekat istorije i Amerika iz ,ovih ili onih razloga, postaje presudan faktor u osujećivanju srpskih interesa. Kod svakog normalnog čoveka činjenica da Amerika pomaže sve neprijatelje Srba više od 20 godina je ono što je bitno kada se formira mišljenje o uticaju te supersile na nas a ne to što se 50-tih, 60-tih... moglo uživati u gledanju američkih filmova i pijenju koka kole. Naravno, ima nebaždarenih i/ili plaćenih ljudi koji šire priču o blagotvornom američkom uticaju ali sa time ne mogu puno ljudi prevariti.
Preporuke:
39
2
5 utorak, 17 jul 2012 23:29
fristajlo
„Možda je problem u tome što mi, bez obzira na amerikanizaciju i zagledanost u Zapad, nikada nismo prihvatili fundamentalne vrednosti Zapada. Načela zapadne demokratije, višepartijski sistem, suštinsko značenje reči sloboda ostale su daleko od jugoslovenske realnosti tokom hladnoratovskog perioda, ali i danas.“
Nismo ih prihvatili iz vrlo jednostavnog razloga; te vrednosti ne postoje ni tamo.
Jer, kakva je to američka demokratija, u dvopartijskom sistemu- u kome obe "partije" vladaju na isti način, terorišući veliki deo sveta po nalogu jedne te iste, vrlo male grupe vrlo bogatih? To odavno nema nikakve veze sa demokratijom, a postoje vrlo velike sumnje u regularnost čak i samih predsedničkih izbora (Bušov drugi mandat i sumnjivo brojanje na Floridi); kakve to slobode imaju obični Amerikanci, a da ih mi nemamo?
Da idu u Afganistan ili Irak, da zarađuju svoje nadnice za strah pljačkom i terorom?
Dobar tekst, Vučiniću...
Preporuke:
65
0
6 utorak, 17 jul 2012 23:43
au mile
Pripadam generaciji s kraja šezdesetih. Najveći deo moje genracije, rekao bih preko 90%, bio je pod apsolutnim uticajem američke popularne kulture. Holivud i rokenrol su bili osnova te meke američke moći. Prosečnom mladom čoveku, svakako su bili prijemčiviji jednostavni, zabavni sadržaji od sive, odbijajuće socijalističke ideologije u čijem su centru bili umazani radnici u čeličani i partijski drugovi u kongesnim salama.
Percepcija neobrazovane većine se uglavnom i završavala na spoljnim obeležjima, kao što su koka-kola, marlboro cigare, levis farmerke, i čitave generacije su rasle sa predstavom o zapadu kao raju na zemlji koji nasuprot sebe ima socijalizam , koji je nedemokratski, neefikasan, siromašan, dosadan, bez velikih mogućnosti za pojedinca. Pri tom su Vijetnam, Čile, Izrael, Južna Amerika, bile dovoljno daleko da bi kritički spoznali imperijalnu prirodu Amerike.
Samo izuzetno mala manjina je imala dovoljno strpljenja i obrazovanja da kritički posmatra zapad, sa svim svojim manama.
Preporuke:
66
1
7 utorak, 17 jul 2012 23:56
au mile
-nastavak-
Nažalost, ni sve ono što nas je snašlo devedesetih, ni razne humanitarne intervencije koje je sprovela Amerika sa svojim satelitima, koje su rezultirale uništenjem nekoliko zemalja i smrću nekoliko miliona ljudi, nije bilo dovoljno da, od mladosti Amerikom indoktrinirane ljude, uveri o imperijalističkoj, čak bih rekao i fašističko-genocidnoj prirodi, ne samo skorašnjih američkih administracija, već i svih onih prethodnih.
Upravo su ti ljudi najsnažnije američko oružje koje amerkanci koriste za kontrolu naše zemlje.
Ti ljudi sede u raznim nevladinim organizacijama, zauzimaju najvažnije funkcije u vlasti (Dinkić), ispunjavaju medijski prostor.
Prepoznaćemo ih po vokabularu: slobodno tržište, liberalizam, konkurencija, privatizacija,ljudska prava, demokratija. Puno forme bez ikakve suštine.
Što je najžalosnije, velika većina njih ZAISTA smatra da je Amerika najdemokratskija i zemlja sa najviše sloboda, a NATO je sredstvo za širenje demokratije i uklanjanje diktatora.
Preporuke:
61
2
8 sreda, 18 jul 2012 03:01
Srboljub Savic
Posto autor kritikuje ili ocenjuje stav istoricarke(?) ciji tekst nije siroko dostupan,
imam utisak da je on nije ni razumeo.
Americka "kultura" se siri svetom mnogo pre II sv.rata. Ta nazovi kultura a propaganda, imala je
za cilj, da privuce (iluzijom) sto vise imigranata
(ne-Kineza)-neo-robove ali i druge.
Americka propaganda je imala vise vidova - film,
radio, reklame, proizvodi, ...Usmerena je na zemlje
"komunizma", pa je osim "istoka", Jugoslavije, ...
bila usmerena i na Francusku, Spaniju i Italiju-
zemlje gde su komunisticke partije bile znacajne.
[Johny Holidey, francuski primer.]
Vec 1949, posle raskida sa SSSR-om, kulturni uticaj
Rusije (i ostalih zemalja "soc.lagera") je bio
drasticno potisnut.
"Western"-"kaubojski" filmovi, potom i ostale
Holivudske "limunade", bilo da su glorifikovale
americki "zivot" ili herojizam americkih vojnika
(kao bitke po Pacifiku), plavile su bioskope.
"Glas Amerike"-radio, sto vise zabranjivan, bio je vise slusan. D.1
S. Savic
Preporuke:
17
3
9 sreda, 18 jul 2012 03:35
Srboljub Savic
D.2 Iako je "gvozdena zavesa" bila brana direktnoj poplavi "kulture", "Coca Cole", i ostalih americkih proizvoda, narod (posebno omladina) je verovao, da je "tamo,iza" raj, "san snova". Koliko god se rukovostvo trudilo da, koliko-toliko realno, prikaze "zapad", nije se verovalo.
Pored osatlog, nama-Jugoslovenima su se divili i
zavideli, jer smo bili "kao na zapadu" pa su trazili od nas price o "raju".
Posle 90-tih i izlazaka u "raj", mnogi su priznali da su price rukovodstva, bile blage.
"Amerikanizacija" se prosirila na ceo svet i ima najvise uspeha u zemljama sa "diktatorskim rezimima", medju slojevima naroda nizeg obrazovanja.
Propaganda svakako nije sama-sebi cilj.
Ni filmovi, muzika, "Coca cola", "Malborough" ni ostalo se ne dele "dzabe", niti proizvodjaci, distributeri i trgovci rade za "eksere". Od ove-"naive" do aviona, naoruzanja, ..., mali je korak.
Medjutim, u periodu, od 49-e do 80-tih, bili smo i pod uticajem stvarnih vrednosti kulture Evrope.
S. Savic
Preporuke:
15
2
10 sreda, 18 jul 2012 07:44
gavrilo
Taj humanistički militarizam gdje vam bacaju prvo pakete hrane a zatim pakete bombi, jel te, da ne umremo od gladi, je više nego tragičan!Žena u svakom slučaju nije naivna odradila je svoj dio posla onako kako je dobila naredbu.Vjerovatno je taj učinak i vrednovan po evropsko-atlantskim mjerilima i nagrađen?
Preporuke:
21
2
11 sreda, 18 jul 2012 07:47
Tomislav Milanović
I kada vam neko nameće svoju kulturu, zašto to čini? Da bi vam promenio svest, naravno, u svoju korist. Zagovornici feminizma, na primer, daju velika prava ženama, pa ih sada vidimo i u vojsci i policiji mnogih zemalja i u Srbiji, takođe. Ranije toga nije bilo. Odakle je to došlo? Iz Amerike. Zašto? Žene u Americi su veliki i uglavnom nekontrolisani potrošači novca. Takvim svojim aktivnostima rasturaju brakove, Sѕako rasturanje braka debelo košta, jer, da biste rešili brakorazvodni slučaj u Americi, morate uzeti advokata.
Preporuke:
18
2
12 sreda, 18 jul 2012 09:58
ivan3012
Mislim da se pridaje isuvise vaznosti americkoj "kulturi" kad ona zapravo i ne postoji,jer se ne oslanja ni na istoriju ni na tradiciju/koje nema/kao fundamente identiteta nekog naroda tj.Njegove kulture....Postoje trendovi,iskoraci,modni elementi,leksicke perturbacije/Biti in ili out/..No kultura NE POSTOJI.Ako zanemarimo mali broj umetnika cenjenih van amerike,cija pojava sama po sebi ne cini kulturu,vec je izolovani doprinos svetskoj kulturnoj bastini.Umesto nje postoji svesna intencija politicko ekonomske prirode uvijena u pitku sladunjavu oblandu/american dream/ciji je cilj zatupljivanje masa da bi se ove odvojile od spoznaje pravih,utemeljenih kultupnih vrednosti..Pri tome koka kola ili marlboro nemaju ama bas nikakve veze sa bilo kakvom odrednicom bilo cije kulture,pa ni americke..Ljudi ih vole zbog njihove arome ili ukusa-nevezano za bilo kakvu i bilo ciju kulturnu matricu..Isto vazi i za ostale zabavne sadrzaje.Kao i sve sto nema vrednosti i utemeljenja - i ova zabluda odumire
Preporuke:
9
2
13 sreda, 18 jul 2012 10:42
Srbin
Mnogo toga u vezi sa Amerikom sam ispisao. Da izrazim, kratko, suštinu:
SMRT AMERIČKOM NATO FAŠIZMU - SLOBODA SRPSKOM NARODU!
Preporuke:
33
0
14 sreda, 18 jul 2012 11:02
Bob
amerikanizacija = pseudocivilizacija
Preporuke:
18
1
15 sreda, 18 jul 2012 11:19
Vladan Nenadić
Evo još jednog američkog doprinosa našoj svakodnevici.

Amerikanci imaju poslovicu koja kaže da u nejasnim situacijama samo treba pratiti trag novca. Prevedeno na naš slučaj, samo treba pratiti gde je jedan takav tekst objavljen.

U Novom magazinu, koji je svojevrstan pandan NIN-u i Vremenu, a pretpostavlja se da je njegov vlasnik Miroslav Bogićević, finansijer DS-a, koji se spominje u ovoj najnovijoj aferi oko prodaje dela vlasništva Politike.

U Novom magazinu pišu "perjanice" srpskog novinarstva kao što su Nadežda Gaće, Mijat Lakićević, Miša Brkić, Jelka Jovanović i drugi zagovornici evroatlantskih integracija i bezalternativnih puteva.

Tako da čitav taj tekst samo predstavlja obično prepariranje javnog mnenja i autorkin žal za vremenom kada se "živelo lepo, putovalo bez viza itd". Takvih stvari smo se se naslušali preko svake mere.
Preporuke:
27
1
16 sreda, 18 jul 2012 11:45
Robespijer
Bojim se da što iz objektivnih (američki imperijalizam), što zbog subjektivnih (visok stepen tradicionalnog) razloga, mi sve ''negativno'' što dolazi sa strane, pripisujemo Americi ili Zapadu. Namerno sam stavio negativno pod znake navoda, jer sve zavisi kako na stvari gledamo. Normalno je da se sa razvojem svesti i unapređenjem tehnološkog života, usvajaju i drugačiji standardi. Stvari su same po sebi vrednosno neutralne, ljudi su ti koji im daju značenje. Kada povežemo te dve stvari, dolazimo do toga da ako te stvari doprinose lakšem i ugodnijem životu, pa zašto ih onda ne usvojiti, bilo odakle da dolaze. Zašto situaciju ne preokrenuti u svoju korist? Ja lično pijem koka-kolu, ali to piće nikako ne može mene ubediti u ispravnost američke politike. Američke cigarete, bez obzira koliko su dobre, neće me ubediti da su SAD nama prijatelji. Ja sam koka-koli dao samo značenje pića koje mi je prijatno piti, naročito nakon obroka. Čini mi prijatnijim trenutak, to je sve.
Preporuke:
11
9
17 sreda, 18 jul 2012 11:52
s.p.Lajković
Ta gospoja Radina izgleda da je svašta doživela i pročitala - ali ništa nije ukapirala (shvatila) ...tužno ali tipično !
Preporuke:
9
1
18 sreda, 18 jul 2012 13:05
Andro Lutak
Da li ima veće otelotvorenje "američkog sna" od aktuelnog predsednika Republike?

Mislim da nema. Ni u SAD se ne pamti da se sin radnika, rođen u radničkoj baraci, kasnije građevinski tehničar po gradilištima bivše Juge, i šef groblja, raskinuvši vezu sa svojim političkim tutorom koji je zatvoren u Hagu, uz pomoć amerikanaca preko noći napravio svoju ad hok partiju bez kadrova, i postao predsednik Republike.

Takva vrtoglava karijera i ostvaranje "američkog sna" moguća je bila jedino u amerikanizovanoj Srbiji, a ne u SFRJ gde se amerikanizam svodio na čitanje američkih pisaca ("Lovac u žitu"), stripova, gledanje filmova, slušanje rokenrola, ukratko konzumiranje svega onog vrednog što je Amerika dala svetu. Međutim, ne zaboravimo i jake studentske demonstracije protiv američkog angažovanja u Vijetnamu, i slična događanja uperena protiv onih američkih "proizvoda" koji ne spadaju u gore nabrojene (pozitivne primere američke kulture).
Preporuke:
21
1
19 sreda, 18 jul 2012 13:27
Muzika i filmovi
Setite se samo primera muzike: Sve što je bilo naše, s harmonikom, frulom itd lepljena mu je "šund-etiketa".
A američkoj "muzici" nije.
Pa danas 90% Srbalja ne zna ko je bio Dragiša Nedović, a zna kada Madona, Šer, Britni Spirs odu do zahoda, jer su to događaji važni za kulturu.

U gimnaziji, po programu iz fizičkog smo jedan dan imali narodna kola.
Ni jedno gradsko dete nije znalo da razlikuje Moravac od Užičkog.
*
Nego, budmo realni, došlo je iz USA i pamentih i opominjućih stvari. Recimo, Formanov "let izna dkukavilijeg genzda", samo ga mnogi nisu shvatili. najbolji prikaz savremenog društva.
Mada, isti Forman je snimio i "Kosu", gde slavi drogu,promiskuitteni seks itd. Neki pristojni ljudi spremali ćerki svadbu, a onda upadne razularena i dorgirana horda da im se po..i na sve. I publika pada u trans...

Moram da priznam da sma "Kosu" gledao čak 3 puta. Dok se nisam opametio i danas mi je ogavna.
Preporuke:
20
2
20 sreda, 18 jul 2012 13:34
Kad smo kod USA filmova, čemu su nas naučili
-Detektiv može rešiti slučaj samo ako je suspendovan sa dužnosti.
-Muškarac neće pokazati znake bola dok prima najokrutnije udarce, ali drhti dok žena pokušava da mu očisti rane.
-Jedna šibica dovoljna je da osvetli sobu bilo koje veličine.
-Čovek koji puca u dvadeset ljudi ima više šanse da ih pobije, nego dvadeset ljudi koji pucaju u jednog čoveka.
-Nije važno ako ste višestruko brojniji u borbi koja uključuje borilačke veštine - vaši neprijatelji strpljivo će sašekati da vas napadnu jedan po jedan, igrajući okolo u pretećoj mantri, sve dok ne srušite njihove prethodnike.
-Pošteni i vredni policajci po pravilu bivaju ranjeni ili ubijeni tri dana pred penziju.
-Ako poželite da se predstavite kao nemacki oficir, nije neophodno da znate nemački - dovoljan je nemački naglasak.
-Šef policije uvek suspenduje svoga glavnog detektiva ili mu daje nemogući rok da završi posao.
-Kada se suočite sa zlim međunarodnim teroristom, sarkazam i duhovitost su vaše najbolje oružje.
Preporuke:
36
1
21 sreda, 18 jul 2012 13:37
Kad smo kod USA filmova, čemu su nas naučili
nastavak:
Kada plaćate taksi,ne morate pogledati u novčanik dok vadite novac-samo zgrabite jednu novčanicu nasumce i dajte je vozaču.Biće to uvek tačan iznos cene vožnje.
-Kada je osoba onesvešćena udarcem u glavu, nikada neće pretrpeti potres ili oštećenje mozga.
-Kada se vozi automobil, normalno je ne gledati put, već u osobu koja sedi pored ili iza, za vreme čitavog putovanja.
-Preživećete bilo koju bitku u bilo kom ratu osim ako ne napravite grešku i ne pokažete nekom fotografiju vaše voljene kod kuće.
-Televizijske dnevne vesti obično sadrže priču koja vas se naročito tiče u tom trenutku.
-Tokom svih policijskih istraga neophodno je bar jednom posetiti striptiz-klub.
-U USA svaki „dejt” završi „fakingom”.
-U USA je do 40.godine sasvim O.K. živeti s cimerom/cimerkom.Ni jedna žena ne planira udaju pre 40-te.Ni jedna žena ne planira decu pre 45-te.
-Niko ne radi fizički posao,svi rade u kancelarijama ili su glumci
-99% nećeš izgubiti parnicu ako te zastupa glavni lik.
Preporuke:
35
1
22 sreda, 18 jul 2012 14:52
Andro Lutak @ muzika i filmovi
Vi ste veliki optimista ako mislite da 10 % 'Srbalja' zna ko je Daragiša Nedović.

Pominjete Madonu, američke zvezde... Izgleda da živite daleko od Srbije, da pišete iz dijaspore.

Danas 'Srbalji' luduju za svakom starletom - splavarkom neuporedivo više nego za svim "Madonama" severne amerike.

U SFRJ je jasno bilo određeno šta je šund pa je taj šund, na kome su se obrtale OZBILjNE pare čak i tada, dodatno oporezivan, a danas meni nije poznato da pevači i pevačivce "turbo-dizel" verzije istog tog šunda plaćaju bilo kakav porez, a kamoli dodatni.

Nisam obožavatelj SAD, naprotiv, ali ako me pitate da li je srbijanska novokomponovana narodna muzika iz 70tih (ili ova danas) šund u odnosu na recimo ovde mnogo slušanog DŽimija Hendriksa, reću vam ISTINU: da, jeste.


p.s. da ne bude zabune: nisu sve ploče narodnih pevača iz SFRJ bile dodatno oporezivane kao šund.
Preporuke:
12
11
23 sreda, 18 jul 2012 16:13
Muzika i filmovi @Anbdro Lutak
Ne pišem iz dijaspore, nego iz pinkovane Srbije. A sva ta amerikanizacija ej samo utrla put pinovanju. Nekada se divil glamuru Karingtonvih, danas...
da ne bude zabune: nisu sve ploče narodnih pevača iz SFRJ bile dodatno oporezivane kao šund.


Jeste, počektom 70-ih. Šund nalepnicu je dobila čak pesma Dobrce Erića kkoju je komponvao čika Obren, „Devojka iz grada“.
Mislim da još negde imam singlicu na kojoj su „Moravac“ i „Užičko“ sa famoznom nalepnicom. Jednostavno, gde na ploči vide harmoniku ili po izgeldu pevača zaključe da je anrodnjak, udaraju pečat.

Jeste tada krenula hiperprodukcija, ali je tih godina komponovano i dosta pesama koje su prežeivele, slušaju se i dan-danas, i nazivaju „izvornim“ umsteo „novokomponovanim“, da ih ne nabrajam...

A pporediti spsku muzičku baštinu sa Hendirksom, zbilja je cinizam.
Preporuke:
22
2
24 sreda, 18 jul 2012 16:28
Muzika i filmovi
Pokušavam da se setim koliko sam gledao filmova sa temom istorije mog naroda.
Ne računam partizanske. Naravno, ne računam ni sprdačinu Srđana Dragojevića „Sveti Georgije“
Ovako: „Nevesinjska puška“,
„Marš na Drinu“.

Nije da nisam hteo da ih gledam, nego nisu snimani.
Ali zato, snimljeno je bar 6-7 filmova,visokobudžetnih, o jednom „slavnom događaju“, i obračunu kod neke štale.
Na jednoj strani negativci.
Na drugoj takođe negativci: Jedan okoreli kockar i ubica, u društvu švercera srebrom, koji je kasnije prikačio zvezdu i nazvao se Maršalom.
Nije reč o Brozu.
Nego o Vajatu Erpu.
*
Istini za volju, kada bejah dečak, behu u Zabavniku stripovi o Dikanu, Akantu i Ogataju...
Ali ih onda prevladaše Komandant Mark, Zagor, Teks Viler, a takođe i pomenuti Vajat, posebno serija o njemu, psoebno o D. Holideju.

Posle dođoše Rokiji, Ramboi, Terminatori...
Kao i Stargate gde se Kurt Rasel i još neki vratili u egipatsko vreme i sredili faraone jedući kit-kat.
Preporuke:
21
3
25 sreda, 18 jul 2012 16:33
MR
Srbija i jugoslovenski narodi imaju jedan veliki, možda nepremostivi problem: opterećeni su istorijom. Tu su bile invazije i okupacije velikih sila i međusobna borba. Pod tim uslovima uvođenje demokratskih sistema bilo je na poslednjem mestu. Želja je postojala, ali je uvek odlagana poslednjim ratom. Da demokratija nije bila moguća u Jugoslaviji, dokaz su 80e i 90e godine. Čim je diktatura oslabila, Jugoslavija se raspade. Poređenje sa Amerikom i Zapadnom Evropom je neumesno. Te zemlje su okončale svoje stvaranje u 19om veku u doba nacionalizma. Od tada one postoje kao celine i niko ne dovodi u pitanje njihov opstanak. Njihova prošlost i istorija su fundamentalno drukčije. One su davno rešile svoja verska i politička pitanja. Jugoslovenski narodi još uvek žive u devetnaestom vek. 60e godine su bile pokušaj da se napravi skok u moderno doba. Nažalost, on je samo delimično uspeo. Današnjim svetskim silama je stalo do toga da zemlje ostanu male, jer je tako lakše držati ih pod kontrolom.
Preporuke:
10
7
26 sreda, 18 jul 2012 16:38
Slobodan
Nisam (još uvek) našao članak - povod za ovaj izvanredan tekst i zato neću komentarisati sam članak, ali se pridružujem onima čiji je stav da je uticaj Amerike bio više negativan nego pozitivan. U nabrajanju "dostignuća" uz pomoć kojih je Amerika osvajala svet ne smeju se zaboraviti farmerke, sada neizbežan deo, čak "svečane", odeće - nije retkost videti ih u pozorištu!
Preporuke:
5
1
27 sreda, 18 jul 2012 16:46
Andro Lutak @ muzika i filmovi
Na početku 70 tih zaista se vrednovala samo izvorna narodna muzika, sve ostalo je imalo "nalepnicu". Ali to je 70 /72 godina.

Sabor u Guči počeo je šezdesetih kkao kulturna manifestacija, a danas je to World music festival! Ne zaboravite da je u SFRJ ama baš sve od naše srbijanske kulture ( i nekulture, odnosno šund novokompovanog folklora sa Ibarske magistrale) dobilo punu mogućnost izražavanja. Poznajem osobu koja je sa folklornim društvom obišla čitav svet.

Ajde da ostavimo Hendriksa na stranu, ali ne možete poreći su jugoslovenski rokeri stvorili poseban "podžanr" rok muzike - tipični jugoslovenski rokenrol od Smaka do Riblje Čorbe! Žalim, ali vama draga "Devojka iz grada" jeste šund I TO VELIKI u odnosu na stvari poput "Šumadijskog bluza" i-ili "Lutke sa naslovne strane".
Preporuke:
11
13
28 sreda, 18 jul 2012 17:03
MP
Te zemlje su okončale svoje stvaranje u 19om veku u doba nacionalizma. Od tada one postoje kao celine i niko ne dovodi u pitanje njihov opstanak. One su davno rešile svoja verska i politička pitanja.


O, zablude!
Preporuke:
17
4
29 sreda, 18 jul 2012 17:14
Robespijer
Sjajno zapažanje komentatora MR. Ja bih samo rekao da je nas istorija pregazila. Nažalost, izgubili smo nekoliko ključnih vekova, u kojima su se kreirale moderne vrednosti i sada samo kaskamo, sopstvenom krivicom. Period druge Jugoslavije je bio sjajna prilika da konačno sustignemo razvijene zemlje, ali se pokazalo da su retrogradne snage bile jače. Takva šansa, bojim se, teško da će se opet ukazati. Ovde i dalje preovladava tradicionalno-versko-poljoprivredni-mitski način razmišljanja, koji će nas uvek stavljati u inferiorni položaj u odnosu na svet. Zato je i lako držati takve zemlje u pokornosti i pod kontrolom.
Preporuke:
13
13
30 sreda, 18 jul 2012 18:19
Muzika i filmovi
Žalim, ali vama draga "Devojka iz grada" jeste šund I TO VELIKI u odnosu na stvari poput "Šumadijskog bluza" i-ili "Lutke sa naslovne strane".


Ne bih više s Vama polemisao. Posle ovoga nema pta da se kaže.
Nisam muzički stručnjak, ali se smatram komptentnim za poeziju. Slučajno poznajem vrlo dobro i Dobricu Erića i Boru Đorđevića.
I mislim da nije Dobrica jedini koji bi negodovao na ove trvdnje, nego i Bora.

Predajem se.
Pobedili ste.
Skidam kapu.

Progiglajte malo ime Obren Pjevvić. Uporedite sa vašim Hendirksom.
Žalim Vas.
Preporuke:
13
3
31 sreda, 18 jul 2012 18:36
Kad smo kod Bore Čorbe
Bora je napisao pesmu Nek me ne zabrave“. Ali se plašio da se ne sprdaju sa njim, pa se potpisao kao M. janković.
Posle je napisao još dosta narodnjaka, ali se ohrabrio pa ih potpisao svojim imenom.

Pesmu Goce Stojićević „Pusti me da nađem srcu lek“ je napisao Asim Sarvan, bivši član „S vremena na vreme“.

Zna se koji je bum napravio Milić Vukašinović sa Hankom. To je šund.
A kada peva "Sad ga lomi", misleći na onu mušku stvar, to je umetnost.
*
Gledajte dvojne aršine: kada je, (na žalost rano preminuli) Laza Ristovski svirao na pločama mnogih anrodnjaka, govorilo se da je nisko pao i tezgari.
A kada je odsivrao onih nekoliko tonova uvodnih za Olivera Mandića „Pomagajte drugoviiii“, govorilo se da je oplemenio pesmu.

Hajde da obrnemo stvari: Oplemenio je svojom svirkom narodnjake, a nisko je pao prateći Olivera.
To može samo onaj kome mikimaus kultura nije popunila glavu.
Preporuke:
10
4
32 sreda, 18 jul 2012 18:44
Korejčad i srpčad.
Kada gledamo onu severnokorejsku ili mnogolsku decu kako pevaju „naše revolucionarne“ pesme, kažemo kako je to groteska, mučenje dece itd.

Tačno.

Ali, jednom Englezi ili Ameru iz Harlema jednako glupo izgleda kada Srpče u Beogradu hipuje, repuje, ne pere kosu nego lepi one pletenice kao crnci.

Njemu je to isto. Ona deca bar imaju neki sjaj u čima, makar ot bio sjaj indoktriniranih osoba. A Srpčad koja hipuju, kakav sjaj imaju?

Jedina razlika je ova: Ta korejanska deca uče te pesme po diktatu tamošnjeg Vođe.
A Srpčad ne po diktatu nego zato što im je na finjaka ispran mozak i ne shvataju šta se dešava sa njima i njihovim kriterijumima.

Mi mikimaus kulturu prihvatamo i još smo srećni. NIsmo ni svesni da nam je mozak ispran.
Preporuke:
14
2
33 sreda, 18 jul 2012 19:01
Aleksandar
Amerikanizacija = samo je profit bog.

samo je profit bog = anticivilizacija
--------------------------------------
Amerikanizacija = anticivilizacija
Preporuke:
13
1
34 sreda, 18 jul 2012 19:06
Andro Lutak @ muzika i filmovi
Žalim i ja Vas.

Ime Dobrica Erić mi ništa ne znači, jer on je napisao samo reči, A znam pesnike, svašta im pada na pamet, i sa snimanjem ploče on nema veze. Ne interesuje me, zamislite, ča ni "čika Obren"-cenjeni kompozitor. Pesma je šund onako kako je "upakovana", ili što bi indijanci rekli "aranžirana" kao prvi(?) seljačko-urbani mega hit, po uzoru na velike američkih country zvezda sa "dijamantskim" tiražima, i upravo od te pesmice (ili od serije "Muzikanti", nisam baš siguran) kreće geneza svepštog šunda novokomponovane narodne muzike, jer je svako "devojku iz grada" zamišljao kao DEVOJKU IZ BEOGRAD.

p.s pozdravite bivšeg zaposlenog u ministarstvu Kulture Boru Čorbu koji DANAS sve voli i svemu se divi ..

"Svirali su Dejvid Bouvi i Pauci s Marsa
Tad smo bili kao novi a danas smo farsa"
Preporuke:
5
13
35 sreda, 18 jul 2012 19:58
MR
Kad god sam dolazio u posetu iz Amerike, nudili su mi Koka-Kolu, misleći da će me tako počastiti naročito dobro. Govorio sam im da ne pijem američko đubre, jer je Koka-Kola obično đubre, uz to jako nezdravo. Ja to nekažem iz mržnje, to ovde svako zna (ali je ipak piju, drogirani su). Brza hrana (Mekdonalda) je takođe nezdrava. Zato ima mnogo srčanih oboljenja i operacija - i debelih. A o onim čips od krompira da i ne govorim. Izvanredna hrana za proizvodnju raka. Svestan sam da svaka generacija ima drugačiji ukus, ali rokenrol, čini mi se, stvara bezosećajne ljude. Tvrde da je on muzika, ali muzika bez melodije. I ja umem da lupam u šerpu. Ipak moram priznati, bilo je pre nekoliko decenija i lepih američkih pesama. Isto tako bilo je i dobrih filmova, u njih ne ubrajam one kaubojske. Današnji filmovi su uglavnom puni nasilja i razaranja. Što više eksplozija, to bolje. Negde sam čitao da su nam Amerikanci davali pomoć posle velikog rata pod uslovom da uvozimo njihove filmove. Kulturna peta kolona.
Preporuke:
11
3
36 sreda, 18 jul 2012 20:00
Andro Lutak @ muzika i filmovi
Ne znam zašto je pokojni Laza (legenda, neka mu slava!) nisko pao prateći Olivera, Oliver je komponovao neke od najlepših Yu-pesama?

Da li po Vama Oliverova muzika nije Art?
Preporuke:
5
11
37 sreda, 18 jul 2012 21:56
Ovaj svijet je tiran tiraninu,a nekmoli duši blagorodnoj.
Bombardovanjem informacija.Podmetanjem stupidnih i apsolutno bespotrebnih tema.Urušavanjem svega,uproštavanjem i banalizacijom poentira se na mnogim poljima a tiču se pre svega potpunog zaglupljivanja nacija iako je sve lepo upakovano u oblandu 'elitističkih"novointelektualaca koji elem na ovaj način razvijaju polemike,rasprave na nivou i ne sluteći da zapravo potpuno degradiraju na taj način bilo kakve priču od životne važnosti sa kojima se čitav svet suočava a tiče se potpune degradacije svega moralnog i duhovnog i potpuno uspostavljanje svih sfera društvenog života pod jednu kontrolu,kontrolu "Reality show live"....
Na čemu zapravo ovaj svet leži u ovom trenutku? Na kakvim postulatima?Kodeksima?
Kakve kokakolizacije i ostale banalizacije!?
Kakve debate? Koliko stanovnika naseljava planetu?Koliko u ovom trenutku umire od gladi? Koliko je njih žrtvovano radi balansa?
Od čega se pravi profit?Ko kontroliše geopolitičku mapu sveta? Kakva budućnost nas sve zajedno iščekuje?..
Preporuke:
9
1
38 sreda, 18 jul 2012 23:31
seljak bezemljaš ISTORIJSKI ŠKRIPAC
Dragutin Gostuški jeu eseju istorijski škripac srpske muzike objasni razloge za naše nevolje. .pokušaću da to ukratko prenesem nužnim skraćenima.
Po obiilju i po raznovrsnosti,naša narodna muzika ne ustupa ni pred mađarskom,ni pred poljskom,ni pred rumunskom,ni pred bilo kojomdrugom,međutum za razliku od njih ,naša narodna muzika nije postala popularna u inostranstvu...
slučaj kola,jedne od bezbbrojnih,privlačnih,dinamičnih,melodioznih,ritmički neodoljivih malih muzičkih formi koje su tu oko nas,od rođenja do smrti u hiljadama vrsta i varijanti.
Mi u našoj elitnoj,visokoj umetnosti nikada nismo imali jedno obično kolo,pristojno uređeno,harmonizovano i orkestrirano tako da može da se izvodi kao samostalna tačka ...kako je to moguće.
Moguće je jer vreme za to nismo dočekali za klavirom već sa kuburom u ruci.....
Čak ni jedan Stevan Mokranjac nije napisao ništa za orkestar...možda zato..što nije imalo smisla pisati simfonijska dela u zemlji bez orkestra.nastavak
Preporuke:
6
1
39 sreda, 18 jul 2012 23:54
seljak bezemljaš
nastavak..a onda je počela trka trebalo je solidno i duboko odživeti romantizam.u pragu i lajpcigu beču gde su išli da nešto nauče naše mlade muzičare sačekali su modernisti čiji se program sastojao u totalnoj likvidaciji romantičarske ideologije.tada je debisi zastarevao,stravinski prešao preko svog prvog ekspresionizma...uostalom kompozitori nisu bili u nekoj specijalnoj situaciji.
isto se desilo slikarima i pesnicima koji su izmirivali dugove romantizmu posle instalacije nadrealizma i kubizma...
srpski kompozitori krenuli su u vratolomnu vožnju preko krivudave magistrale istorije,izletali na krivinama,sudarali se odbačene partiture..ali u suštini trka je dobijena ali skupo plaćena.arhiva reprezentativne narodne muzike počiva na dva slova.skoro nikog između čobana i simfoničara.
nasilno skraćivanje normalnih etapa evolucije nije ostalo bez posledica.
ostalo je dosta pobrkanih pojmova,smetenih ideja..
a naročito mnogo suviše mnogo osećanja niže vrednosti,neopravdanog i štetnog.
Preporuke:
8
1
40 četvrtak, 19 jul 2012 00:31
seljak bezemljaš
Ono što nazivamo amarikanizacijom je prodor masovne kulture koja prosto prati tržište.Pamtim prazne ulice kada se gledala serija DUGO VRELO LETO Ali to nije Fokner.Serija koja bi pratila Foknera ne bi imala gledalaca.Volt Vitmen je na netu ali posetilaca nema.Da skratim pričom o dve zablude.
Prva je da je rok muzika kvalitetna,KAKO MUZIKOM,TAKO I TEKSTOVIMA.Obožavaoci i slušaoci kao jedan u glas daju sebi sertifikat:obrazovanog čoveka,prefinjenog estete,sklonog progresu svake vrste.Samozadovoljstvo jeste prvi znak gluposti ali to im ne smeta da se sebi dive i drugima čude.
Druga zabluda je da su holivudske glumice i glumice ,odreda lepe pa i one koje su u godinama kada je prisutan,išijas,celulit,vene...
Preporuke:
7
0
41 četvrtak, 19 jul 2012 08:51
Andro Lutak @ seljak bezemljaš
Za Vaša zadnja 3 komentara dao sam vam 3 "plusa", ali nikad se neću složiti da sam u zabludi jer mislim da je (domaća) rok muzika dobra.

Nije svaka ploča domaće rok muzike dobra, možda tek svaka deseta, ali u tom žanru muzike imate vrhunska ostvarenja sazdanih od blagih tonova akustične gitare nekog kantautora, ili od gitarskih rifova jednog Točka, ili od sakralnih orguljaških deonica Laze Ristovskog.


Pored toga što je nesporno dao vrhunska umetnička ostvarenja, sjajne velike i male ploče, jugoslovenski rokenrol bio je muzički autentično naš, nije predstavljao kopiju ni američkog ni britanskog roka, a snimalo se isključivo na (tada) srpsko-hrvatskom.

Mislim da je domaći rokenrol popunio prazninu između čobana i simfonijskog orkestra. Možda je baš u tome skrivena najveća vrednost domaćeg rok izraza.

Naravno, onaj ko je NACIONALNO OPTEREĆEN reći će da Yu-rok nikada ne može biti autentičan, jer su koreni roka kao žanra na plantažama pamuka na jugu SAD.
Preporuke:
4
7
42 četvrtak, 19 jul 2012 12:46
Dušan Kovačev
Ipak, vredi se setiti da je Volter Laker u svojoj Istoriji Evrope 1945-1992. naveo da su malo koga u njoj zanimali Bergmanovi filmovi. Vredi se setiti da je pop kultura derivat američkog načela pragmatizma koji nije uspeo da razreši problem "poželjnosti dobra". Američka pop kultura je samo jedan vid simplifikacije pragmatizma bitno svedenog na hedonizam. U društvima koja drže do tradicije, u publici koja poznaje tradicionalne vrednosti, značaj askeze, stalno se razotkriva vulgarnost simplifikovanog pragmatizma američke pop-kulture. Pravo pitanje je, međutim, svrha pop-kulture. Činjenica je da je ona značajno (ne i bitno) uticala na obaranje komunističke forme totalitarizma. Da li je potom pomogla izgradnju novog totalitarizma? Brojni današnji komunistički autori se slažu da jeste.
Preporuke:
3
1
43 četvrtak, 19 jul 2012 14:29
GM
Kad je reč o filmovima,jedan primer:

Nekoliko puta sam gledao „Sounds of muѕic“ koji smo preveli na romantičan način,„moje pesme moji snovi“. Lepa priča, istinita, poučna, kako treba sa decom.
Plus što obožavam Alpe.
I onda, guglajući fon Trapove, saznam da je deceniju pre holivudskog spektakla, u Austriji snimljena njihova „Priča o porodici Fon Trap“, a da ovu USA verziju ne vole, jer je „suviše holivudiš“.

A glavni glumac K. Plamer, taj film nazivao „sounds of mucus“.

Bio sam razočaran i pomislio „Šta zakereaju ovi Austrijanci?!“

Danas ne znam šta da mislim, možda su malkic u pravu...
Preporuke:
5
1
44 četvrtak, 19 jul 2012 15:22
Srboljub Savic
Da li je neko gledao film "Kameni cvet"?
Sta on predstavlja u kinematografiji (i kulturi)?
S. Savic
Preporuke:
2
1
45 četvrtak, 19 jul 2012 16:39
@Srboljub Savic
Teško. Kad se progugla, vidie se da je to ruska bajka.
Šta smo od ruskih filmova mogli geldati sem "Moskva suzama " i "Cigani lete u nebo".
Ne samo ruskih...

Za divno čudo, žuti Studio B prikazuje talijanske serije, ponešto francusko i špansko. Ivan Karl nam servira sve Rokije i sve Ramboe na RTS.

I sve druge USA bajke...

Ženski svet po 5 puta gleda "Duh" sa Demi Mur i Patrikom Svejzijem, koji je velika prelset sa stanovišta svake religije.

O uskoj vezi Kokakole i dedamraza je sve već poznato...

Svake Nove godine nam serviraju po nekoliko filmova o stvarnom deda Mrazu.

U vreme lošeg komunizma, bar smo imali da čitamo "Pretprzničko veče". Da ogrejemo dušu...
Danas u vreme demokratije, deca ne znaju ni ko je bio Aleksa.
Preporuke:
7
1
46 četvrtak, 19 jul 2012 18:20
Muzika i filmovi
@Seljak bezemljaš
S Vama se može diskutovati,ne namećete mi O.Mandića.
u našoj elitnoj,visokoj umetnosti nikada nismo imali jedno obično kolo,pristojno ređeno,harmonizovano i orkestrirano

Vi to gledate sa muzičkih visina.
Međutim,tema nije baš ta.Nego uticaj mikimaus kulture.
U ovoj priči nije važno da li je to kolo harmonizovano.Ono je deo naše tradicije,folkora, kavo je–takvo je.
Poenta je:Znam ljude koji su rasli uz neku čobansku muziku na fruli i dvojnicama,koju su čuli od svog dede,a ovaj od svog dede,
A njihova deca repuju, hipuju.Kakav nagli prelaz!
Ne znam kako se muzičkih visina izgledaju gajde,diple itd, ali su vezani za nečiju tradiciju, i prirodniji su tamošnjem narodu nego neki harlem-instrumenti.

Inače,zvanično je Milija Spasojević autor «Užičkog», Bguari kažu da je to zapravo «Graovsko oro» Borisa Karlova.U svakom slučaju bešto svojstvenije nama nego brejkdens itd.

Glamočko gluvo nema muziku.Ali ono je deo nasleđa a ne "Moonwalking"
Preporuke:
4
2
47 četvrtak, 19 jul 2012 19:20
seljak bezemljaš
&Andro lutak
Niste me razumeli. Moguće mojom krivicom.Vreme kada je Brams(a i drugi)inspirisan mađarskim folklorom stvarao Mađarske igre(poslušajte broj pet)je nepovratno prošlo.Mi smo to vreme dočekali sa kuburom a ne notnom sveskom u ruci.Dve su štete.
Nismo bili u prilici da najbolje fantazije seljačke muzike ubacimo u svet više civilizacije.
Morali smo da trčimo u čizmama od sedam milja.Kako u muzici tako i inače.Stigli smo na cilj ali je sve nekako kuso.
Napisao sam da rok muzika,koju inače i sam o malo slušam, nema neke naročite kvalitete.Jednostavno to je muzika masovne kulture.Kao Sinan Sakić ili Lepa Brena.A dobar je koliko je dobar pisac Paolo Kueljo.
Preporuke:
5
2
48 četvrtak, 19 jul 2012 22:11
seljak bezemljaš
&MUZIKA I FILMOVI
Potpuno vas razumem i delim vaše mišljenje.Ali nije to od juče. Zmaj je 1856.g. napisao pesmu
BILDING
Dušanova dva potomka
devetnesti slave vek
sede mladi kraj klavira
ona nobl a on kek

cum entcikn al još samo
jedan valcer že vu pri
o slušajte kako je getlih
ovaj novi potpuri

još cum abšid on je jedan
odmauko pastorel
vi ste kinstel her fon
ljubim ruke madmazel

Dušanova dva potomka
devetnesti slave vek
shvatili su duh vremena
ona j nobl a on kek

smejo sam se da ne plačem
gledajući onaj jad
gledajući**sokak
gledajući NOVI SAD
Bilding je nemačka reč,teško prevodiva i znači,obrazovanje,oblikovanje.
Ono što se zove masovnom kulturom uvek postoji.Otpadne to kao sneg sa grana kada sunce ugreje.
Preporuke:
6
2
49 petak, 20 jul 2012 10:04
Andro Lutak @ seljak bezemljaš
Razumeo sam ja Vas odlično, i slažem se.

Dok smo mi davali junake za nacionalne revolucije, drugi su davali kompozitore koji su od svog tracionalnog, narodnog stvaralaštva napravili dela koja će večno sijati poput zvezda na nebu evropske klasične muzike.

Ali, Vi ste ipak samo delimično u pravu. Izgleda da niste čuli za "čika Obrena", genijalnog kompozitora Devojke iz grada.
Preporuke:
2
2
50 petak, 20 jul 2012 13:24
Muzika i filmovi -Seljaku bezemljašu
Iskreno hvala na ovoj pesmi,meni nepoznatoj,a mislio sam da poznajem satiru.Jača od „jutatahe“.
Hvala i za tvrdnju sa kojom se slažem i koju sam mnogo puta sam morao da dokazujem:
rok muzika...nema neke naročite kvalitete. Jednostavno to je muzika masovne kulture.Kao Sinan Sakić ili Lepa Brena.A dobar je koliko je dobar pisac Paolo Kueljo.

Isto,razlika samo u aranžmanu, kod Sinana orijent, kod rokera gitare.I Sinan je autentičniji, to bar malo "vuče" na cigansko.

A panker mandićoljub ne shvata poentu teme: amerikanizacija.Čika Obren,za koga nisam napisao da je genije,predstavlja nešto autentičnio naše, a drogosi poput DŽenis,Elvisa,Hendirksa nemaju veze sa ovom narodom,pa makar bili najveći geniji.
J
edna od strofa tandema Obren-Dobrica:
Svakog dna sam lutam po lugu
i tražim je u krunama cevća
svaki slavuj već zna mju tugu
urezanu u koru drveća.

Nekada su momci urezivali u kore drveća neke inicijale, imena itd.
A dana sto rade pisci grafita.
Preporuke:
3
2
51 petak, 20 jul 2012 17:00
Andro Lutak @ muzika i filmovi
Slažemo da se ne slažemo!

Iz razloga što ste veliki obožavaoc VRHUNSKE umetnosti, naročito poezije, ali samo sa nacionalnim predznakom, predlažem Vam knjige pesama moga prijatelja Andreja Jelića Mariokova, pesnika rodom iz Valjeva (naravno u slučaju da ga niste čitali premda bi me to začudilo jer ste nasporno veliki poznavalac poezije); i da uz sjajnu Jelićevu poeziju, ponekad sebi pustite (to bi bila neka moja muzička preporuka, a nećete se pokajati) na Vašem vrhunskom stereo uređaju - malo glasnije - ovu divnu obradu Marša na Drinu.
Verujte mi, mnogo je dobra - kao Vaša devojka iz grada!
Preporuke:
2
1
52 petak, 20 jul 2012 17:12
Andro Lutak @ muzika i filmovi
p.s. Evo Vam i linka - Marš na Drinu, Tekla reka Lepenica, Oj Moravo...

http://www.youtube.com/watch?v=c-OStOjCe0k
Preporuke:
1
1
53 petak, 20 jul 2012 23:37
Muzika i filmovi @andro lutak
Em baše me prosvetli!

Prvo mi predoči da je Oliver umetnik.
A onda mi kaza da je izcesni mariokov neki pesnik.
Baš nisam znao.
Ko beše taj Mariokov?
Preporuke:
1
1
54 petak, 20 jul 2012 23:42
Muzika i filmovi @andro lutak
Hahde da te ne držim u neizvesnosti.

Nabiću mu (Mariokovu)na nos da ima prijatelje zatrovame mikimaus kulturom.
Ako kaže da je to njegova stvar, reći ču da nije, nego je naša stvar.

A leba ti, da li su na svadbi u Gujićima pustali Hendriksa ili Mandića?

A šta je Molebni venac spram "pomagajte drugovi..."
Preporuke:
1
2
55 subota, 21 jul 2012 00:32
fristajlo
@Srboljub Savic

Šta smo od ruskih filmova mogli geldati sem "Moskva suzama " i "Cigani lete u nebo".
Ne samo ruskih...

Nije ruska kinematografija samo to; Tarkovski, sa svvojim remek delima, spada u sam vrh svetske umetnosti, a od Ejzenštajna su učili svi veliki svetski autori. Ruska pozorišta su po metničkom dometu daleko ispred komercijalizovanog Brodveja, a savremeni ruski film beleži sve bonje rezultate, od kad se rešio ideoloških diktata...
Da i ne pominjem naš "crni talas", češku školu, Vajdu i Holandovu, i da ne nabrajam dalje...
Preporuke:
6
0
56 subota, 21 jul 2012 01:57
Jovan
Ako ste i sami razmišljali na ovu temu, morali ste primetiti da su do nas i te kako došli uticaji iz celog sveta (pa i Evrope), ali "prežvakani" amerićkim zubima, vrlo retko u svom izvornom obliku. Čak je i kada je dolazilo iz najbližih zemalja komšija, sve se obraćalo američkoj kulturi (politici, filozofiji, ekonomiji) kao referentnoj.
Preporuke:
2
1
57 subota, 21 jul 2012 09:47
Muzika i filmovi
Eto, kad sam se pohvalio da sam čuo za Marokova, čak i nešto malo pročitao, da se vratimo temi: amerikanizaciji.
Kad je reč o piscima, USA je dala mnogo velikana. A ko je kod nas poznat? Erika, Bukovski i jedno vreme Harodl Robins.
Nisu ovde tema ni Obren ni AJ.M. Međutim, taj Obren je još opevao i moravsko predvečerje, pa pisao pesme poput „Celo selo došlo mi na prelo“, čak i onu glupavu o Miletu koji vozi traktorče.Ali to je nešto autentično.

A onda je zavladala Mairna T. koja je napisala i onaj hit:

Kokakola, Malobro, Suzuki,
diskoteke, gitare, buzuki
to je život, to nije reklama
nikom nije lepše nego nama.

Prosto himna novog hedonizma. Samo, milsim da je ovde buzuki uljez, da je ubačen samo zbog rime.
Inače, nije ni on naš autentično, svjevremeno ga je Lari Nanos ubacivao u naš melos, preko Silvane i Lepe.
*
A jedan od kreatora novog sv.poretka je pohvalio Elvisa da je učinio za NSP nego svi oni zajedno.
Preporuke:
2
1
58 subota, 21 jul 2012 09:52
Muzika i filmovi još oov pa kraj
Nekada je u svakoj srpskoj kući iza šporeta bila „kuvarica“, belo platno izvezeno, neki likovi i obično stihovi poput
Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori,
ili
ruka ruku mije, obraz obadvije

A onda su, krajem 60-ih, prvo u gradovima, počele da nestaju. I, dobro se sećam ko ih je prvi tamo zamenio odatle: posteri Roja Tinisa. Pa su braća Bajić pevali:
Moja Mara lepša nego Klara a ja dika lepši od BenKvika.

Inače, pre naše raje, „sređena“ je američka populacija. Evo danas, vidim kruži Netom poster na kome je,s jedne strane grupa naučnika,pisaca itd a sa desne strane pornostarleta Kim Kardašian. I piše: „Ako ne znate ko su ovi levo, a znate ko je dama desno, onda čestitamo! Vi ste ono što je pogrešno u vom svetu!“

Znači, nije problem što nam je iz USA došla neka kulturna matrica, nego što je došla ona najniža.

Recimo, što nam, posle Rokija i Ramba, TS evo opet servira S. Sigala i njegve makljaže...
Preporuke:
2
1
59 subota, 21 jul 2012 12:14
Đorđe
Nisam čitao Radinin tekst tako da ne bih komentarisao sve ovo što je Vučinić napisao. Samo sam se hteo osvrnuti na jednu bitnu stvar koju možda nije svojim tekstom definisala Radina, a na koju se ni u svojoj kritici nije osvrnuo Marinko. Govorim o jednom osećanju za koje verujem da mnogo ljudi nosi u svom srcu. Sebe sam uvek smatrao amerikanofilom i rado sam se prepuštao svim dobrim stvarima koje su dolazile odande. Naravno ta moja amerikanofilija ne podrazumeva njihovu spoljnu politiku, njihove brendove, koka kolu, Mc Donalds i ostalo smeće. Moja amerikanofilija podrazumeva rokenrol, džez, najbolje filmove na svetu (Holivud do osamdesetih),romane Skota Ficdžeralda, Džona Stajnbeka, Džeka Keruaka, Bukovskog, Selindžera, Hemingveja, Henrija Milera, Normana Majlera, sve tekstove Bogdana Tirnanića!!!! Moj ćale je Tirketova generacija i on me je navukao na sve stvari koje sam naveo. Keva je frankofil. Preko nje sam zavoleo francuski novi talas, šansone, egzistencijaliste.Ima nas raznih!
Preporuke:
4
1
60 subota, 21 jul 2012 13:12
seljak bezemljaš
&Đorđe
Da li i vi mislite da je VELIKI GETSBI najbolji američki roman.Tačnije da li mislite da je to"dobar"roman.Ako je uopšte roman.
Preporuke:
4
1
61 nedelja, 22 jul 2012 19:11
Andro Lutak @ Đorđe
Samo bih na ove velike američke pisce koje ste nabrojali, dodao i (kod nas relativno malo čitanog) Grišama, a od filmića: sjajnu B-produkciju holivudskih trilera devedesetih!

I da dodam, uz pokojnog Tirketa koga pomenuste (hvala vam!), i pokojnog Momu, i pokojnog Preleta... neka im je svima večna slava i hvala!
Preporuke:
2
0
62 četvrtak, 26 jul 2012 13:57
Kaca
Odlican tekst. Ono sto je dalazilo i dolazi iz SAD nije kultura to je subkultura ili undreground , koja se lako izvozila i izvozi. Prava kultura u SAD je , sto vec, neko rece oskudna ali snazna , zatvorena u odredjene socijalne krugove i nije namenjena za izvoz, jer takva kultura oplemenjuje ljude.Subkultura je bila i bice opijum koji smo i mi konzumirali i konzumiramo (na srecu sve veci broj ljudi uvidja pogubnost tog konzumerstva).Zahvaljujuci upravo preteranoj zloupotrebi u izvozu subkulture i neskladu izmedju reci i dela SAD danas se suceljevaju sa antiamerikanizmom.Iz komentara se uocava da nasa istoricarka sa setom pokusava da taj (opravdani) antiamerikanizam ublazi nasom navodnom nezahvlanoscu.Pitam se za sta smo mi to zahvalni toj subkulturi, jedino mozda sto nam je stvorila percepciju laznog slobodnog/demokratskog sveta koji tamo nije ni postojao ili je postojao i postoji samo za odabrane . Sve ostale ta subkultura posmatra kao stado za manipulaciju .
Preporuke:
1
0

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner