Milko, mislim da si se sa ovim stihovima preporucio za buducu nacionalnu penziju. Mnogi su te sajtovi knjizevnosti odbijali,racunajuci i moj, ocekuj poziv od Zikine sarenice,jer sam te preporucio od srca.
Препоруке:
40
1
2
четвртак, 10 јануар 2013 18:46
Ђурађ Љ.
Семантичке позајмљенице, неприродно калковање, речи скалупљене према споредном знањењу појма (пјенушац је шампањац), проста идеја да све што је словенског корена има предност над другим речима ма како извештачено или архаично било, смешна синтакса у многим језичким ситуацијама, начело да у књижевном језику остају и речи из културне баштине које је савремени језик превазишао - из чега проистиче немогућност да се архаизмима наслика дух и колорит неког минулог времена у књижевним делима - то су суштинска одличја хрватског језичког стандарда. Аутор текста је ово малчице лаички и сасвим простосрдачно срочио, али је толико далеко од истине, а толико близу заводљивој лингвистичкој демагогији да ја морам да апелујем, служећи се БГ жаргоном: не примајте се, људи.
Препоруке:
36
28
3
четвртак, 10 јануар 2013 18:53
Duduk
Oj duduce,duduce,sto to Milko jauce?
Ko ce znati,ko ce znati,treba ga pitati.
Препоруке:
18
6
4
четвртак, 10 јануар 2013 19:30
Зоран Ђорђевић
Оа Хрвата треба преузети ону лојалност држави (не само у језичким питањима), оно што ми немамо. Кад се тамо званично каже да се има користити тај и тај израз, они то поштују, па макар оно било смешно и наопако. У Србији важи правило "Ти ће ми забраниш".
Препоруке:
61
3
5
четвртак, 10 јануар 2013 19:33
Knjizevni kriticar (poznat redakciji)
Citao sam ,mnogo,mnogo vise uspelih tuzbalica.. Ovo je ni uz gusle ni uz gajde....Kao sto je Tijanic rekao za Karleusu da ce biti kandidat Evrovizije kad nauci da peva, gde je problem da se ovom "junosi" kaze da nas ne umara sa tekstovima dokle ne nauci da pise. Ako se ni to ne moze reci,treba izbegavati objavljivanje istih koji iritiraju,nepovezanoscu,neumecem i netalentom za pisanje.
Препоруке:
16
30
6
четвртак, 10 јануар 2013 19:49
DŠ
Autoru kapa do poda i srdačni pozdrav iz Hrvatske.Inače, htio bih samo reći da se piše Djed BožiĆnjak.Usto da čuvam RTS-ov prilog u kojemu pravoslavni svećenik kaže «stupanj», kao i da je baš NSPM objavio naslovnicu crnogorskog udžbenika zemljopisa iz 19. stoljeća.P. S.Eto, mi u Vukovaru uvodimo i dvojezičnost, a u Širokomu Brijegu dižemo spomenik ćirilici.Prava prilika da se za školarce iz Srbije organiziraju izleti koji će pokazati da imanaroda koji cijene ćirilično pismo.
Препоруке:
20
24
7
четвртак, 10 јануар 2013 19:50
Srbin
Сифон сода = тјеснопиш
је боме = тачно
трудна сам = уморна сам
Препоруке:
20
2
8
четвртак, 10 јануар 2013 19:55
Milojko s Krivu reku
MIlko,moja Svetlana zapela da te pituvam kad ces stampati sabrana dela?
Препоруке:
13
2
9
четвртак, 10 јануар 2013 20:19
Смиљански
Ко разуме схватиће!Неки се "Срби" овоме подсмевају, док пишу хрватском латиницом.Прорадила српска сујета!Ово је само последња опомена, пред тотално гашење нашег бића!Примера има много,и могли би до сутра да их набрајмо!
Препоруке:
31
3
10
четвртак, 10 јануар 2013 20:35
ese
Pa znate kako Hrvati su u stvari pokatoliceni Srbi nastali usljed djelovanja Austro-ugarske. Kako god obrni okreni, te se povijesno-istorijske cinjenice nece promijeniti.
Tako da, ja da sam 'rvatina cutao bih jer...njihova istorija jeste njihova sramota.
Pozdrav.
Препоруке:
19
10
11
четвртак, 10 јануар 2013 20:45
Anka Krajina
Retko se mogu čuti nazivi meseci lipanj, ožujak itd. jer ih je u govoru potisnula upotreba drugi, treći ili peti mjesec.
Ovo me podseti na jedan smešan događaj.
Dolazi mlada Ličanka u visokoj trudnoći i medicinska sestra je pita u kojem je mesecu trudnoće.
Žena se zamisli pa poče:
- Pa u trećem mjesecu sam ...
- Štaaa?! - prekinu je sestra.
- Piši sedam meseci! Kakav treći mesec!
U trećem mjesecu je zatrudnela, znači u martu ili ožujku.
Препоруке:
10
1
12
четвртак, 10 јануар 2013 21:27
M
Откуд Милку да су стање, изгред и толике друге речи хрватске? Па и хрватизми потичу углавном из старосрпског, ка нпр. нијекати...
Препоруке:
24
3
13
четвртак, 10 јануар 2013 21:46
Milojko s Krivu reku@
Штампаће сабрана дела када се сабере.Шалим се. Добро је ово.Подсећа на Огдена Неша.
Препоруке:
7
1
14
четвртак, 10 јануар 2013 21:56
Milko autor @M
Откуд Милку да су стање, изгред и толике друге речи хрватске? Па и хрватизми потичу углавном из старосрпског, ка нпр. нијекати.
Нисам рекао да су хрватске или нису.Само сам рекао да Хрвати више поштују то језичко анслеђе, ма чије год било.
*
Нисмо ми издали себе и језик ових дана,са транспарентношћу,девастирањем итд.
Почело је то раније,када нам ништа више није било занимљиво,него је постало интересантно.
Када смо изгубили живце а добили нерве.
Када смо изгубили осећања и постали емотивни.
Разумем за неке туђице које су нас затекле неспремне, па немамо своје изразе.Али,за ове имамо.
Нађем случајно једну збирку приповедака Иве Андрића штампану 1948-е године.Био сам забезекнут,илити фрапиран,када сам погледао на крају књиге речник непознатих речи и израза. У реду,има доста турцизама, што је и логично. Међутим,преовладавају као „непознете“ неке речи које су данас сасвим одомаћене.
Рецимо, „конкретан“...
Препоруке:
26
2
15
четвртак, 10 јануар 2013 21:58
Милко аутор
Одувек сам се чудио како то да браћа Хорвати, толико упућени на Римљане,Млетке, не узеше њихове називе месеци,него користе своје.
Хм, „своје“? Није него наше... Или барем – заједничке...Небитно у овој прилици...
Запрепастио сам се када сам од једног чиче у свом селу чуо израз да се мачке вељаче. Значи, то није неки нови хрватизам него стари народни израз.
Онда, зашто би се стидели природних израза као српањ, коловоз, липањ, травањ...
Зашто би ми називима месеци славили римске императоре, Цезара Јулија и Августа?
Све постаје тешка гротеска када се сазна зашто 2 суседна месеца имају по 31 дан. Прохтело се Августу да се надгорњава са Јулијем, па је штрпнуо један дан од фебруара.
Па сам и тај случај опевао, у наредном коментару...
Препоруке:
17
1
16
четвртак, 10 јануар 2013 22:00
Милко аутор
КО ФЕБРУАР ДАН ЗАКИНУ
Ако схватам ту ме сеци,
- Децембар се плахо жести
када ми име почне с „деци“
што сам онда дванаести!
Па октобру књигу пише
овај ладни месец зимаш:
"нема смисла, докле више
да ми место заузимаш?!
Што окрећеш наглавачке
календарски саобраћај,
с полазне ми бежи тачке
на осму се хитно враћај!"
"Реакцију стишај бурну"
-октобар му лопту спуста
"са мог места мене гурну
хир глупана, тог Августа
мора да је био пијан
ил’ лабилног нервног стања
дотични се Октавијан
са Цезаром још прегања
иште месец пошто-пото
да је уз бок том Јулију
осму ми је коту ото
дао ову дрангулију
и направи тај преседан
самовоље и греоте
да би имо три’ес један
фебруару дан преоте..."
Препоруке:
11
0
17
четвртак, 10 јануар 2013 22:18
Milko autor @milojko s krivu reku
Не знам да ли се под именом "Милојко" крије неко ко ме познаје,или је случајно погодио али свечано признајем:
Јесам некада ишчитавао и Огдена Неша и друге ауторе тог типа.
Не знам да ли због њих самих, или због врцавих препева Драгослава Андрића.
Наравно, покушавам да не копирам никога. Па ни њих. А ако негде малкиц привири нечији утицај...
Уосталом, за ово овде постављено, није требала нека верси-вештина, само мало сложити ове изразе и њихове стране парњаке. Или се каже пандане?
*
А недавно сам на свом блогу поставио свој скромни покушај да сам препевам нешто од О. Неша:
http://www.grmilko.blogspot.com/
Препоруке:
8
1
18
четвртак, 10 јануар 2013 22:38
Milko autor @Rankic Bec
Milko, mislim da si se sa ovim stihovima preporucio za buducu nacionalnu penziju. Mnogi su te sajtovi knjizevnosti odbijali,racunajuci i moj, ocekuj poziv od Zikine sarenice,jer sam te preporucio od srca.
Не знам какве безе имам са н. пензијом, управо данас објавише које ће све величине и "величине" да је добију.
*
Не знам који су ме сајтови одбијали. Посебно не знам ко си ти и који ти је сајт и не знам где сам те то молио па си ме одбио.
Иначе, дешавало ми се доста пута да неки мој текст или песму, преузме неки други сајт, а не да ме одбија.
*
Такође, не знам где си ме препоручио код Жике. У "Шареници" сам био 2 пута и бићу опет,надам се. Шта год ко мислио о ЖН, ипак је Шареница једна од ретких наших емисија,за раулику од купљених страних,почев од "Талента"итд.
Први пут сам био да најавим промоцију свје књиге.
Други пут сам отишао са једним вајарем и Пером Краљем,причали о вечери посвећеној Виту Николићу, на коју сам (вече) врло поносан.
Препоруке:
10
0
19
четвртак, 10 јануар 2013 22:42
DŠ
Svašta ovaj Đurađ napisa!
Velika je razlika između pjenušca i šampanjca, ali kako to objasniti našemu kolegi forumašu koji bi trebao navesti nekoliko pravih primjera što bi pokazali da u hrvatskomu caruju "semantičke pozajmljenice i neprirodno kalkovanje".
I nije istina da riječi slovenskoga podrijetla uvijek imaju prednost.
Engleski, na žalost, često odnosi pobjedu, a on je patuljak prema slavenskim jezičnim gorostasima.
Препоруке:
5
2
20
четвртак, 10 јануар 2013 22:46
Турас
"познатом књижевном критичару"Господине,каква је Карлеуша певачица,такав је Тијанић уредник а ви критичар.
Препоруке:
12
2
21
четвртак, 10 јануар 2013 23:03
Sremica
Djuradj je pod zastitom moje malenkosti.U ime naroda ODBIJ!
Препоруке:
6
1
22
четвртак, 10 јануар 2013 23:08
Zemljak
Milko, guraj dalje i ne osvrći se na kojekakve komentare. Uputi ih na tvoju zbirku pesama "Vetar puše s Gotovuše" pa će se posramiti. Ja izuzetno pišem komentare. Pišem tekstove, a komentatorima ostavljam na volju - šta god hoće neka kažu, samo bez vređanja.
Препоруке:
9
1
23
четвртак, 10 јануар 2013 23:16
Рио Лобо
Није ми угодно кад видим куд одосмо, удаљили смо се од нашег језика а сваким даном одосмо још даље. Браво млади човече!
Препоруке:
14
0
24
четвртак, 10 јануар 2013 23:25
Ђурађ Љ.
За господина Д. Ш.
Да ли је твртка хрватска реч или преведеница с латинског и последично енглеског (firmo, firmare - латински: тврдити; the firm, енглески - фирма, предузеће)?
Да ли је колодвор хрватска реч или калк према страном, у овом случају немачком извору? Исто питање за свјетоназор, гласноговорник, врхупромиџбеник и толике друге калкове.
Мислите ли да кад с другог језика преведете реч служећи се морфемама свог језика стварате изворну лексему или семантичку туђицу?
Јесте ли се кад досетили да туђицама изражавамо и поштовање према цивилизацији из које реч са својим означеним (појмом или ствари) потиче, уместо да се правимо да смо одвајкада имали и ту реч, и тај појам и ту ствар ?
Јесте ли упућени у етимологију као дисциплину која се бави пореклом речи? Ако јесте, требало би да знате да ни једна једина преведеница нема историју у дотичном језику, што значи и да не припада том језику као део домаћег лексичког фонда.
Препоруке:
13
7
25
четвртак, 10 јануар 2013 23:38
@Ђурађ
проста идеја да све што је словенског корена има предност над другим речима ма како извештачено или архаично било
Колико видим аутор не гура ту идеју. Он је навео сам примере где неки наш заједнички језик има своје изразе умето туђица.
И шта има лоше у изразима „српањ“, липањ“, уместо „јун“, „август“ итд...
*
Аутор текста је ово малчице лаички и сасвим простосрдачно срочио,али је толико далеко од истине,
Шта у овом счучају значи истина или неистина? Колико судим, аутор не поставља никакве истине, само наводи наше замене за туђице
*
а толико близу заводљивој лингвистичкој демагогији да ја морам да апелујем, служећи се БГ жаргоном: не примајте се, људи.
Не видим демагогију. Шта је демагошки ако неко каже сукоб а не конфликт?
Препоруке:
13
0
26
четвртак, 10 јануар 2013 23:53
@Ђурађ
Исто питање за свјетоназор,гласноговорник, врхупромиџбеник и толике друге калкове.
Аутор овде није пропагирао такве изразе.
Нити оне бисере попут "околотрубушни панталодржац" и сличне језичке пируете.
Него је навео доста примера где постоје сасвим пристојне наше речи. *
Збиља, шта ће помислити Енглез који зна српски, када чује да ми једемо рај(парадајз),зар није нормалније јести рајску биљаку уместo јести рај?
*
Колико смо непажљиви код употребе туђица,ево примера:Енглези се грозе када чују реч "инвалид". Како можете некога "disabled"(онеспособљен) да назовете инвалидом, када то значи безвредан? Довољно му је његова мука, него га још зову безвредан.
*
Како можемо да кажемо "одбојка" уместо "волејбол" а не можемо "ногомет" него "фудбал"?
У фудбалу, Енглези никада не користе реч "центрирати" него "deliver",не кажу да је играч "стартовао", јер то значи почети, покренути...
Препоруке:
9
1
27
петак, 11 јануар 2013 00:01
Иоанн Дубињин
Срби, Срби, спустите мало лопту, стишајте страсти! Ја, заиста, волим ваш језик – а посебно онда када се пише онако како треба, тј ћирилицом. Али – морам вам признати, код Хрвата веома ценим то да имају стално присутну тежњу да стране речи/појмове на неки начин “преведу“ на речи са словенским кореном. Зато имам и утисак да у њиховом језику има процентуално мање туђица од оних у српском језику. Истина је, често знају и да претерају, па је резултат гротескан – али та њихове тежња је у основи здрава, и не би вам било ни мало лоше да се угледате на њих, а - зашто да не, и да преузмете нека од њихових решења која се не косе са духом српског језика. Зато и мислим да нисте у праву што сте осули толику паљбу на аутора овог текста. Уосталом - то је ваш језик - а ваша је и пословица: "Твоја кућа - твоје мердевине". Радите како знате...
Препоруке:
18
0
28
петак, 11 јануар 2013 00:20
Ђурађ
@Ђурађ
Рекао сам да је аутор далеко од истине, што значи да није истина оно што тврди у наслову - да треба да се угледамо на Хрвате.
Демагогија није у лажном избору између речи сукоб и конфликт, него у културолошком родољубљу које се приписује Хрватима, па се и Србима препоручује да ударе истим путем на језичком плану.
Што се назива месеци тиче, проблем је у томе што су соларни календар на ове просторе донели Римљани, те је употреба латинизама израз цивилизованог односа према култури из смо преузели поделу године на месеце.
Немам ништа против аутора. Ипак, сматрам да треба знати нешто више о језику, укључујући и лингвистичку науку и терминологију, да би се о томе писало.
Препоруке:
4
7
29
петак, 11 јануар 2013 00:33
Милко аутор
Đurađ:
Што се назива месеци тиче, проблем је у томе што су соларни календар на ове просторе донели Римљани, те је употреба латинизама израз цивилизованог односа према култури из смо преузели поделу године на месеце.
Зашто онда користимо наше називе за дане?
Донели су нам и римске бројеве., па ми за I, II кажемо "први" "други" а не primus, secundus... итд.
А користимо арапске бројеве, па каžемо "један, два" а не
واحد أو اثنين
Препоруке:
15
0
30
петак, 11 јануар 2013 00:37
Milko
Не ради се само о енглеским изразима.Част Грцима и Латинима,њиховом наслеђу у науци,медицини. Али, ако имамо ручни рад, шта ће нам мануелни.Ко је потиштен,зар мора да буде и депресиван? А ко је за нешто надлежан, ваљда има и ингеренције.
Када сам мало упознао немачки, изненадио сам се колико има «непознатих» речи, као :виц,дека, фарба..
Давно смо примили израз «инцидент» за који немамо баш адекватно значење, јер «случај»,«сукоб» нису баш права замена.
Али зато,чуди ме новотарија са «аксидентом» када за њега имамо израз.
Нисам никакав бланко језички чистунац. Користим вероватно више туђица него што би требало,рецимо германизама у техници,али никада не кажем куплунг кад већ имам квачило,а и не верујем да бремза боље кочи од кочнице.
У рачунарском речнику,користим енглеске речи тамо где ми се наша верзија чини незгрпаном. Кажем «таскбар» јер ми «трака са задацима» није добар превод. Такође, отварам нешто у новом «табу" јер ми "језичак" није згодан израз...
Препоруке:
16
0
31
петак, 11 јануар 2013 01:26
Ђурађ Љ.
Милко:
"Зашто онда користимо наше називе за дане?
Донели су нам и римске бројеве., па ми за I, II кажемо "први" "други" а не primus, secundus... итд.
А користимо арапске бројеве, па каžемо "један, два"
Поштовани Милко, мени је симпатична Ваша намера и верујем да нисте језички чистунац у мери која би одражавала неукус.
Што се тиче дана, користимо своје називе зато што је подела на седмице и дане настала у прасловенској епохи, пре почетка употребе соларног календара.
Кажете да користимо арапске бројеве. Видите, ми користимо математичке симболе за арапске бројеве, а не речи, које су постојале пре конвенције о међународној употреби арапских симбола. За римске бројеве важи исто. Изван латинског, римске цифре означавају редне бројеве. И то је међународна ковенција, баш као и, рецимо, метрички систем.
У сваком случају, било је користи од Вашег текста. Срдачан поздрав!
Препоруке:
6
0
32
петак, 11 јануар 2013 01:43
дулебг
Немамо ми шта да се угледамо на Хрвате. Ништа они нису учинили, осим што слушају стране газде. А ови су све смислили и спровели: почев од покатоличења, преко Копитареве ревизије српског језика и писма, ватиканско-германских историја које доказују да су Срби животиње, а они небеска бића..
Чак међу знаменитим "хрватима" и нема много Хрвата, многи од тих заслужних за "хрватску ствар" нису се ни потрудили да се изјасне као Хрвати. Хрвати могу да буду супериорни у сукобима са Србима - јер је то жеља Немаца, Мађара, Талијана, Ватикана, Енглеза.. а нека покушају нешто против побројаних - па ће видети ко пише правила и ко их спроводи.
Препоруке:
4
7
33
петак, 11 јануар 2013 02:07
Пуризам или чистунство
Немају Хрвати мере у томе.Хрватски новоговор је језичка катастрофа са накарадним морфолошким конструкцијама.
Препоруке:
12
6
34
петак, 11 јануар 2013 03:50
Bob
Nećemo se dobro provesti ako imitiramo hrvate u ovim stvarima. Velika većina hrvata danas ne zna da sastavi rečenicu, osim ako ne koristi svoj lokalni dijalekat. A što se tiče pravopisa - jad i beda.
Препоруке:
5
5
35
петак, 11 јануар 2013 04:05
Рин о-о то
Несумњам у добре намере аутора али је ово пример саморестрикције, произведене актуелним поражавајућим билансом Срба. Аутор је просто, на прву лопту одушевљен успехом Хрвата (чији успех, уствари карикира песничком формом). Аутор није у материји или јесте али је дневном прагмом преплављен.
Препоруке:
2
5
36
петак, 11 јануар 2013 04:14
plitko oranje
A ,ja poznajem jednog Marka Veljacu.I mogu vam reci Ja jesam sve to-jaje sam sveto.Sta bi sa varenikom?Prelijepi su nazivi za mesece u cro .jezicku.
Препоруке:
2
1
37
петак, 11 јануар 2013 08:58
Ђура
Свака част Милко!
Слатко сам се насмејао.
Свакаквих коментара овде има али нису многи разумели.
За, рецимо, 90% парова речи које су поменуте у песми ја дајем предност изворним српским речима, а не овим увеженим. И свака од тих "хрватских" речи постоји у речнику српкога језика који је приредио Вук Караџић, а велика већина и данас постоји у речнику Матице Српске.
Препоруке:
10
1
38
петак, 11 јануар 2013 09:57
Имиџ
Ко се не сећа, израз „имиџ“ је први наметнуо Бреговић. Како смо живели пре имиџа?
*
@Пуризам или чистунство:
Немају Хрвати мере у томе.Хрватски новоговор је језичка катастрофа са накарадним морфолошким конструкцијама.
Колико видим, аутор овде не пропагира хрватски новоговор, него супротно -староговор, то јест – чување неких изворних израза.
*
@Bob
Nećemo se dobro provesti ako imitiramo hrvate u ovim stvarima.Velika većina hrvata danas ne zna da sastavi rečenicu
Можда. Али, за то стање је криво нешто друго, а не чување старих израза. Не знам да ли би им у састављању реченице помогао масовни увоз туђица.
Уосталом, погледајте наше ТВ „фаце“,ни неписменијих персона ни више страних речи. Познато је,још из соц-реалиситчких времена,да, онај ко не уме нешто да каже,натрпа стране речи да би његове празне речи добиле на тежини.
Postovani citaoci su svi ocigledno pohadjali nastavu u skolama na androidnom komunistickom SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU !
Kako, ko! Razumem oba jezika ako uopste postoji razlika!
Jednog leta, na pprvom i poslednjem letovanju u Hrvatskoj republici, u prepunoj pekari, zamolim ljubazno gospodju za kilogram hleba a ona rece: ---Nemamo mi hleba, mi imamo kruha!
Izasao sam iz pekare, kao i iz Hrvatske ali ZAUVEK!
Vojvoda Misic je vecno u pravu, Cuvajmo se kuge i Hrvata !
Prvo da se o zrtvama Ustaskih logora i etnickog ciscenja raspravi gde je MILION SRBA netalo iz Hrvatske, pa onda kojim cemo se jezikom raspoznavati i sporazumevati.
Mozda ce neko reci da ovo nije tema, ali nije ni prioritet!
Препоруке:
13
4
41
петак, 11 јануар 2013 10:44
Други земљак
Рин о-о то каже:
Аутор је просто, на прву лопту одушевљен успехом Хрвата (чији успех,уствари карикира песничком формом).
Не знам да ли је баш хтео да карикира, али човек није пристрасан,једнако примећује нешто у свом дворишту,као и у туђем. У ранијем тексту на овом сајту
http://www.nspm.rs/samo-smeh-srbina-spasava/samo-sinisa-seriju-spasava.html
помиње Виолету,коју је у „Бољем животу“ играла Лидија Вукићевић:
А и Вики је у међувремену начинила велики заокрет.Тако рећи–радикалан.Скућила се близу партијског шефа у приземунском насељу Басекретарица.Шта,не знате?Е,неће вала преко њених радикалних уста прећи хрватизам тајница, макар ви никад не погодили где се одржавају аеромитинзи.
А од раније је била шала како су Срби хтели да прекрсте Просинечког у Децембарски.
Да ли су Батајница и Просинечки баш туђе речи, и да ли би Басекретарица и Децембарски били баш српски изрази?
*
Тако га ја тумачим...
Препоруке:
3
0
42
петак, 11 јануар 2013 10:48
б.с.
Са хрватима је проста ствар: Онај ко је решио да зезне Србе, отвара старе српске црквене књиге, а од новијих Охридски Пролог Светог владике Николаја Велимировића. Ако узмете Пролог у руке, обавезно прочитајте текстове који се зову "созерцање" и "беседа", они следе после светачких житија. Видећете да је Свети владика говорио дивним језиком, одлично се изражавајући, користећи старе речи да би језику додао песнички квалитет. Међутим, читајући Пролог, биће вам јасно одакле код крвата толико старих српских речи? У питању је лукава, али немилосрдна крађа, орање по старим књигама и изоравање златних драгоцености за које смо ми престали да маримо. А затим државна директива преко Хрт-а да се има користити та и та реч. Опрезно браћо Срби! Наши језички стручњаци су упропашћени србохрваштином, удављени су и ту спаса нема! Али је веома важно препознати рђаве намере некога ко жели да нам узме земљу, језик, људе, народ, баштину и да све преименује у крватско!
Препоруке:
8
2
43
петак, 11 јануар 2013 11:20
брм
као и све истине и ова је сасвим банална: они су баштиници освајачких племена придошлих после распшада Западног римског царства - будућег племства, вазали државе носиоца новог феуидалног поретка - Франачке, а ми смо баштиници континуитета са античком традицијом ..Хрватин у средњовековним документима не значи ништа друго него племић, феудалац а Срблин значи човек са слободом кретања, најчешће трговац..
њихови су Бранимир и Звонимир, наши су Александар, Диоклецијан, Константин...ИНАЧЕ СМО ПОТПУНО ИСТОГ ПОРЕКЛА И ГЕНЕТСКОГ "САСТАа"
зато није чудно што увек бирамо латинске уместо словенских речи.... па латински смо говорили бар 1000 година а регије одакле потиче већина Србијанаца (Далмација заједно са Горњом Далмацијом познатом по окушаторском имену Црна Гора и Цинцари)као и Власи источне Србије су га говориле до пре пола века .. где је граница кад Далматинац престанбе да говори италијански и почиње "срски", користећи исте латинске речи?
Препоруке:
0
5
44
петак, 11 јануар 2013 11:26
брм
Милко
"Одувек сам се чудио како то да браћа Хорвати, толико упућени на Римљане,Млетке,.."
Хрвати, освајачи Далмације нападно НЕ баштине историју Млетачког и Дубровачког периода, јер им се не уклапа у идеолошку етногенезу германског феудалног типа.. . иначе поредити Даламтинску и Хрватску (у иворном смислиу) културу је смешно (на шштету хрватске наравно)... зашто је и ми прећуткујемо иако смо домнатно пореклом одатле? .. па питајте следбенике новоговора владике Николаја.
Препоруке:
3
5
45
петак, 11 јануар 2013 11:32
брм
да вас до краја изнервирам по свом обичају, из мог горњег коментара потиче и симпатија Срба према латиници, коју никаква државна интервенција не може да сузбије ...а прво помен ћирилице у историји и јесте као арватско писмо.
Препоруке:
1
10
46
петак, 11 јануар 2013 11:46
Агент@Лазарев потомак - 1
Поштовани, мислим да нисте управу. Ви пишете званичним хрватским писмом а наводите дело свог патриотизма и истичете да није битно како се шта пише већ где је милион Срба. Мислим да је све битно јер ако не поштујемо своје писмо и језик врло је вероватно да нећемо поштовати ни своју културу и историјско наслеђе. Из овога даље наставиће се наше посртање и у привреди, одбрани, спорту, међународним односима, праву и сл. Свакодневих примера који показују да смо на речима велики Срби а на делима нас нема нигде је много. Хрватске фирме/предузећа раде у Србији и преузимају своју имовину из времена сфрј нас тамо нема нигде. На нашим новчаницама налази се званично хрватско писмо. Бригаде у војсци нам се зову прва, друга итд. Сви називи који буде борбени морал и достојанство су укинути. Наши спортисти носе спортску опрему/дресови и тренерке на којима је име државе исписано званичним хрватским писмом.
Препоруке:
4
1
47
петак, 11 јануар 2013 11:47
Агент@Лазарев потомак - 2
Уставу у првом ставу стоји да је званично писмо ћирилица а око нас је латиница. Други став Устава говори о другим језицима и писмима па се накарадно тумачи да може и латиница. Дакле званични језик јасно истакнут у првом ставу се гура у други став да би могло да се оправда коришћење латинице. И коначно питање које сте и ви поставили, где је милион Срба највероватније никада неће добити одговор јер је министар ино. послова Србије најавио међусобно повлачење тужби за геноцид. Дакле све је битно. Поздрав аутору на сјајном тексту, такође се слажем да не треба тврдоглаво да се држимо језичког чистунства али да је потребно да пазимо и да употребљавамо што више домаћих речи уместо туђица поготово тамо где их имамо. Инцидент- несрећа, незгода, несрећан/немио случај/догађај.
Препоруке:
8
1
48
петак, 11 јануар 2013 15:03
Djuradjov pomocnik za borbu protiv knjiz. moljaca
Djuradj je "ocitao molitvu" Milku I tu je kraj.
мад није ништа ни то
специјално особито
па будимо благо мени
социјални и друштвени
јер је било и раније
насиља и тираније.....
Truc,mbrc,trt...
Milko,ovo ti nije ni za pola pi*de (kisele)vode.
Препоруке:
2
7
49
петак, 11 јануар 2013 15:27
Piter(strase)
Milko,odakle ti ta potreba da cim nesto napises to I na sva usta objavis? Sacekaj malo da to odstoji,pa ces i sam posle nekoliko dana uvediti eventualne slabosti.
Mozda Milko ima i dobrih stvari,a meni su ostale nepoznate.
Kad Milko nesto dobro napise,bicu od prvih koji ce to pohvaliti.
Za sada i onoliko koliko mi je poznat njegov opus, dugo ce cekati na pohvalu.
Препоруке:
2
9
50
петак, 11 јануар 2013 18:01
Авгеринос Мизијотис
Аферим!
Може овако, море и онако, вала... мере свакојако...
Португалски језик је чудо сасвим супротно чуду српског језика. Њихови неки дијалекти и говори скоро да су међусобно неразумљиви, АЛИ...они кажу да ниједан није ружан нити неправилан и да се свако треба да поноси својим начином говора... и тако јесте! И Свуда и на сваком мест тај се језик зове португалски!!!
Исто је тако и са грчким језиком, ниједном грку који говори пондијски дијалекат (који ниједан грк осим пондијаца не разуме) не пада на памет да каже да то није грчки.
Највеће је ипак чудо енглеског језика коме не сметају туђице, чак их називају својим речима овог или оног порекла. Ето, и српска реч вампир се прославила и васељеном проширила тек уз помоћ холивудских шара - лажа.
Препоруке:
2
2
51
петак, 11 јануар 2013 19:32
DŠ
Da, da, «kolosijek» Vam ne smeta, a prigovarate «kolodvoru». I tko kaže da je to po uzoru na njemački? Danci kažu «banegård», a Poljaci «dworzec kolejowy». Možda su ti jezici bili uzor hrvatskomu?
Inače, imamo sasvim dovoljno tuđica za izražavanje poštovanja tuđim civilizacijama koje su prema nama Slavenima uvijek bile neprijateljski raspoložene.
---------
Đurađ: Da li je tvrtka hrvatska reč ili prevedenica s latinskog i posledično engleskog (firmo, firmare - latinski: tvrditi; the firm, engleski - firma, preduzeće)?
Da li je kolodvor hrvatska reč ili kalk prema stranom, u ovom slučaju nemačkom izvoru? Isto pitanje za svjetonazor, glasnogovornik, vrhupromidžbenik i tolike druge kalkove.
Mislite li da kad s drugog jezika prevedete reč služeći se morfemama svog jezika stvarate izvornu leksemu ili semantičku tuđicu?
Jeste li se kad dosetili da tuđicama izražavamo i poštovanje prema civilizaciji iz koje reč sa svojim označenim (pojmom ili stvari) potiče?
Препоруке:
2
2
52
субота, 12 јануар 2013 00:08
еротека за аре
Није проблем у томе што је "апотека", него у томе што пише "аротека"!
Препоруке:
2
1
53
субота, 12 јануар 2013 00:14
истина је очигледна
Не само да су многе од тих речи старе српске речи, данас архаичне, већ се и тзв. шаховница, црвено бело поље, може видети на нашим старим манастирима, а и на неким старим зградама у Београду. Као да ништа у Хрватској није изворно а да није српско, сем, наравно, онога што је дошло с италијанским утицајем и с католицизмом.
Препоруке:
4
2
54
субота, 12 јануар 2013 19:46
@Piter
Све си у праву.
Него,администратор стално моли да се држимо теме.Овај пут тема није безвредност моје поезије,него разлика између нас и Hрвата у чувању језика.
Ниси први противник мог стваралаштва.Давно, године 1982,друг Муја К. испред „структура“ ме је узео на зуб као неподобног,због сатире на рачун Куће цвећа.
А када је,1994-е Милошевић поставио границу на Дрини,објавио сам песму „Вишњићу“,где кажем, између осталог:
Кол'ко браће треба да изгине,
кол'ко српских глава преко пања
да свег нама попусти дизгине
и потапше,као знак признања?!
Трећег дана је преузело „Време“,у рубрику „Ламентатори над српством“ право уз Брану Ц. Мому Капора,и Патријарха.(Нехотице ми уделили велику част).
Онда сам, 2001-е,у „Арт боемији“ говорио „Чарновање“,и песму Радовану Бећировићу па сам чуо да су се на Б92 спрдали и са мном и са Требјешким.
После сам мало чачнут на блогу Б92.
Али сам дуже време био запостављен,и већ ми недостајала њина критика,када ме Питер обрадова.
Препоруке:
4
2
55
субота, 12 јануар 2013 20:51
Piter
"Трећег дана је преузело „Време“,у рубрику „Ламентатори над српством“ право уз Брану Ц. Мому Капора,и Патријарха.(Нехотице ми уделили велику част). Онда сам, 2001-е,у „Арт боемији“ говорио „Чарновање“,и песму Радовану Бећировићу..."Milko, ti I Crncevic,ti i Kapor...Gde nestade Beckovic? Mozda se uplasio tvog nasrupa pa je na vreme odstupio....Koga si zelio da obmanes;nas ili sebe samo? Nas nisi. Shvati,covece, ova tvoja pisanija ti je losa. Niko te ne mrzi niti ima protiv tebe,ali ima protiv tvoje umisljenosti da si ravan onima kojima se divimo. Braneci njih,ni na kraju pameti da anapadamo tebe,jer ti si daleko od njih.Jedino ti mislis da jesi,ali to nije nas problem.
Препоруке:
1
6
56
субота, 12 јануар 2013 21:09
Pesnik
Milko,mnogo si se zaleteo I 100 tvojih odgovora nece promeniti nas zaklhucak;lose pises.
Препоруке:
1
7
57
субота, 12 јануар 2013 22:00
@Piter и @Pesnik
Gde nestade Beckovic?У том броју "Времена" га нису цитирали, а јесу мене и поменуте ламентаторе.И не знам зашто се ико овде расправља са самим собом:Није реч о квалитету моје поезије,него о томе како чувамо наш језик.Хајде да се вратимо на тему.Иначе,ко погледа десно рубрику "Од истог аутора",може наћи 4 моја римована "поста" и 10 прозних.Колико се сећам, на овом сајту,поезија није баш била уобичајен вид изражавања.И,колико се такође сећам, био сам први коме је учињен тај изузетак. После сам им препоручио те су објавили једну одличну сатиричну песму М.Берића.
Препоруке:
2
0
58
субота, 12 јануар 2013 22:11
@Pesnik
Milko,mnogo si se zaleteo I 100 tvojih odgovora nece promeniti nas zaklhucak;lose pises.
Ваш закључак? Па ви то онако, удружили рад на обавештавању јавности о мојој поезији.
А где сам ја то покушавао да променим ваш закључак?
Нешто сам сазнао од других дискутаната на тему порекла неких речи, мада ми је и даље највећа непознанинца која је наша морална и цивилизацијска обавеза да прихватамо стране речи.
Колико видим цео цвет користи Теслине изуме. И нико, у знак поштовања према њему, не узе неку нашу реч. Замислите сваки од његових неколико хиљада патената, да су усвајали само по једну спрску реч.
Ако се на свим медицнским и правним факултетима изучава латински, онда би требало да се на електротехничким изучава сербски.
Тада било "Говори српски да те бар цео инжињерски свет разуме".
Препоруке:
2
0
59
субота, 12 јануар 2013 22:17
Pesnik
Milko,budi ono sto mislis da jesi. Ja sam ti rekao ono sto mislim o tvojoj pisaniji. Izvini,ali ti si nedokazan I iskljuciv covek. Primedbe treba da shvatis na najbolji nacin I popravis pisanje.SLABO TI JE TO,COVECE!!!!Prestajem da sa tobom nastavljam prepucavanje.
Препоруке:
1
3
60
субота, 12 јануар 2013 22:47
@pesnik
Prestajem da sa tobom nastavljam prepucavanje.
Па зашто си га и почињао?
Кад год овде коментаришем нечију колумну, држим се теме, а не свог мишљења о аутору. Било би корсиније свима нама да си нешто написао на тему језика, неки нама непознат детаљ.
Рачунам да сваког читаоца занима језичка тематика а не мој песнички опус, нити твоје мишљење о истом.
А и ако их занима, ваљало би да се се потписао, па да знају које рефрернетно име од угледа стоји иза ниподаштавања моје поезије.
Овако, за сада, твој идентитет знају само 2 особе: ти и ја.
*
Нигде нисам ни тврдио да је ово неко велико песничко достигнуће, само сам повезао тих стотинак израза наших и туђих.
Препоруке:
2
4
61
недеља, 13 јануар 2013 10:13
Прозаиста инж.
Недавно је овде текст М.Калика о накнадној памети В. Коштунице имао рекордан број коментара.Од тога их је доста било не о ВК него о самом аутору..Никада раније нисам чуо за г.Калика. Међутим,нисам ни размишљао о томе,него о ономе што је написао,колико је тачна његова тврдња да је ВК једно радио док је био на власти,а сада прича друго.
Тако и овде:МГ је овим римовањем израза тврдио да Хрвати боље чувају језичко наслеђе него ми.Да ли је у праву или није, не зависиод тога какве су његове остале песме.
„Песник“ има нешто лично против МГ а не против његовог текста о језичким туђицама. Колико нервозе,узвичника, великих слова, која значе вику.
Кога овде занима да ли ће се и када смиловати и похвалити песнички опус МГ дискутант који се на теми о заштити језика од туђица, поптисује као "Strase" што је баш "наша" реч. Њихов проблем. Господо песници, препуцавајте се негде другде, држите се теме.
Препоруке:
3
4
62
четвртак, 17 јануар 2013 21:33
Турас
Све би било госн Грбовићу у реду што се тиче рвата да не беху,ајд да не ситничарим ових задњих ратова и преко милион србских прекланих вратова.Мало морбидне поезије али ви сте тако хтели,па били ви и ваши рвати весели.
.jpg)
Ko ce znati,ko ce znati,treba ga pitati.
је боме = тачно
трудна сам = уморна сам
Tako da, ja da sam 'rvatina cutao bih jer...njihova istorija jeste njihova sramota.
Pozdrav.
Ovo me podseti na jedan smešan događaj.
Dolazi mlada Ličanka u visokoj trudnoći i medicinska sestra je pita u kojem je mesecu trudnoće.
Žena se zamisli pa poče:
- Pa u trećem mjesecu sam ...
- Štaaa?! - prekinu je sestra.
- Piši sedam meseci! Kakav treći mesec!
U trećem mjesecu je zatrudnela, znači u martu ili ožujku.
Нисам рекао да су хрватске или нису.Само сам рекао да Хрвати више поштују то језичко анслеђе, ма чије год било.
*
Нисмо ми издали себе и језик ових дана,са транспарентношћу,девастирањем итд.
Почело је то раније,када нам ништа више није било занимљиво,него је постало интересантно.
Када смо изгубили живце а добили нерве.
Када смо изгубили осећања и постали емотивни.
Разумем за неке туђице које су нас затекле неспремне, па немамо своје изразе.Али,за ове имамо.
Нађем случајно једну збирку приповедака Иве Андрића штампану 1948-е године.Био сам забезекнут,илити фрапиран,када сам погледао на крају књиге речник непознатих речи и израза. У реду,има доста турцизама, што је и логично. Међутим,преовладавају као „непознете“ неке речи које су данас сасвим одомаћене.
Рецимо, „конкретан“...
Хм, „своје“? Није него наше... Или барем – заједничке...Небитно у овој прилици...
Запрепастио сам се када сам од једног чиче у свом селу чуо израз да се мачке вељаче. Значи, то није неки нови хрватизам него стари народни израз.
Онда, зашто би се стидели природних израза као српањ, коловоз, липањ, травањ...
Зашто би ми називима месеци славили римске императоре, Цезара Јулија и Августа?
Све постаје тешка гротеска када се сазна зашто 2 суседна месеца имају по 31 дан. Прохтело се Августу да се надгорњава са Јулијем, па је штрпнуо један дан од фебруара.
Па сам и тај случај опевао, у наредном коментару...
Ако схватам ту ме сеци,
- Децембар се плахо жести
када ми име почне с „деци“
што сам онда дванаести!
Па октобру књигу пише
овај ладни месец зимаш:
"нема смисла, докле више
да ми место заузимаш?!
Што окрећеш наглавачке
календарски саобраћај,
с полазне ми бежи тачке
на осму се хитно враћај!"
"Реакцију стишај бурну"
-октобар му лопту спуста
"са мог места мене гурну
хир глупана, тог Августа
мора да је био пијан
ил’ лабилног нервног стања
дотични се Октавијан
са Цезаром још прегања
иште месец пошто-пото
да је уз бок том Јулију
осму ми је коту ото
дао ову дрангулију
и направи тај преседан
самовоље и греоте
да би имо три’ес један
фебруару дан преоте..."
Јесам некада ишчитавао и Огдена Неша и друге ауторе тог типа.
Не знам да ли због њих самих, или због врцавих препева Драгослава Андрића.
Наравно, покушавам да не копирам никога. Па ни њих. А ако негде малкиц привири нечији утицај...
Уосталом, за ово овде постављено, није требала нека верси-вештина, само мало сложити ове изразе и њихове стране парњаке. Или се каже пандане?
*
А недавно сам на свом блогу поставио свој скромни покушај да сам препевам нешто од О. Неша:
http://www.grmilko.blogspot.com/
Не знам какве безе имам са н. пензијом, управо данас објавише које ће све величине и "величине" да је добију.
*
Не знам који су ме сајтови одбијали. Посебно не знам ко си ти и који ти је сајт и не знам где сам те то молио па си ме одбио.
Иначе, дешавало ми се доста пута да неки мој текст или песму, преузме неки други сајт, а не да ме одбија.
*
Такође, не знам где си ме препоручио код Жике. У "Шареници" сам био 2 пута и бићу опет,надам се. Шта год ко мислио о ЖН, ипак је Шареница једна од ретких наших емисија,за раулику од купљених страних,почев од "Талента"итд.
Први пут сам био да најавим промоцију свје књиге.
Други пут сам отишао са једним вајарем и Пером Краљем,причали о вечери посвећеној Виту Николићу, на коју сам (вече) врло поносан.
Velika je razlika između pjenušca i šampanjca, ali kako to objasniti našemu kolegi forumašu koji bi trebao navesti nekoliko pravih primjera što bi pokazali da u hrvatskomu caruju "semantičke pozajmljenice i neprirodno kalkovanje".
I nije istina da riječi slovenskoga podrijetla uvijek imaju prednost.
Engleski, na žalost, često odnosi pobjedu, a on je patuljak prema slavenskim jezičnim gorostasima.
Да ли је твртка хрватска реч или преведеница с латинског и последично енглеског (firmo, firmare - латински: тврдити; the firm, енглески - фирма, предузеће)?
Да ли је колодвор хрватска реч или калк према страном, у овом случају немачком извору? Исто питање за свјетоназор, гласноговорник, врхупромиџбеник и толике друге калкове.
Мислите ли да кад с другог језика преведете реч служећи се морфемама свог језика стварате изворну лексему или семантичку туђицу?
Јесте ли се кад досетили да туђицама изражавамо и поштовање према цивилизацији из које реч са својим означеним (појмом или ствари) потиче, уместо да се правимо да смо одвајкада имали и ту реч, и тај појам и ту ствар ?
Јесте ли упућени у етимологију као дисциплину која се бави пореклом речи? Ако јесте, требало би да знате да ни једна једина преведеница нема историју у дотичном језику, што значи и да не припада том језику као део домаћег лексичког фонда.
Колико видим аутор не гура ту идеју. Он је навео сам примере где неки наш заједнички језик има своје изразе умето туђица.
И шта има лоше у изразима „српањ“, липањ“, уместо „јун“, „август“ итд...
*
Шта у овом счучају значи истина или неистина? Колико судим, аутор не поставља никакве истине, само наводи наше замене за туђице
*
Не видим демагогију. Шта је демагошки ако неко каже сукоб а не конфликт?
Аутор овде није пропагирао такве изразе.
Нити оне бисере попут "околотрубушни панталодржац" и сличне језичке пируете.
Него је навео доста примера где постоје сасвим пристојне наше речи.
*
Збиља, шта ће помислити Енглез који зна српски, када чује да ми једемо рај(парадајз),зар није нормалније јести рајску биљаку уместo јести рај?
*
Колико смо непажљиви код употребе туђица,ево примера:Енглези се грозе када чују реч "инвалид". Како можете некога "disabled"(онеспособљен) да назовете инвалидом, када то значи безвредан?
Довољно му је његова мука, него га још зову безвредан.
*
Како можемо да кажемо "одбојка" уместо "волејбол" а не можемо "ногомет" него "фудбал"?
У фудбалу, Енглези никада не користе реч "центрирати" него "deliver",не кажу да је играч "стартовао", јер то значи почети, покренути...
Рекао сам да је аутор далеко од истине, што значи да није истина оно што тврди у наслову - да треба да се угледамо на Хрвате.
Демагогија није у лажном избору између речи сукоб и конфликт, него у културолошком родољубљу које се приписује Хрватима, па се и Србима препоручује да ударе истим путем на језичком плану.
Што се назива месеци тиче, проблем је у томе што су соларни календар на ове просторе донели Римљани, те је употреба латинизама израз цивилизованог односа према култури из смо преузели поделу године на месеце.
Немам ништа против аутора. Ипак, сматрам да треба знати нешто више о језику, укључујући и лингвистичку науку и терминологију, да би се о томе писало.
Зашто онда користимо наше називе за дане?
Донели су нам и римске бројеве., па ми за I, II кажемо "први" "други" а не primus, secundus... итд.
А користимо арапске бројеве, па каžемо "један, два" а не
واحد أو اثنين
Када сам мало упознао немачки, изненадио сам се колико има «непознатих» речи, као :виц,дека, фарба..
Давно смо примили израз «инцидент» за који немамо баш адекватно значење, јер «случај»,«сукоб» нису баш права замена.
Али зато,чуди ме новотарија са «аксидентом» када за њега имамо израз.
Нисам никакав бланко језички чистунац. Користим вероватно више туђица него што би требало,рецимо германизама у техници,али никада не кажем куплунг кад већ имам квачило,а и не верујем да бремза боље кочи од кочнице.
У рачунарском речнику,користим енглеске речи тамо где ми се наша верзија чини незгрпаном. Кажем «таскбар» јер ми «трака са задацима» није добар превод. Такође, отварам нешто у новом «табу" јер ми "језичак" није згодан израз...
"Зашто онда користимо наше називе за дане?
Донели су нам и римске бројеве., па ми за I, II кажемо "први" "други" а не primus, secundus... итд.
А користимо арапске бројеве, па каžемо "један, два"
Поштовани Милко, мени је симпатична Ваша намера и верујем да нисте језички чистунац у мери која би одражавала неукус.
Што се тиче дана, користимо своје називе зато што је подела на седмице и дане настала у прасловенској епохи, пре почетка употребе соларног календара.
Кажете да користимо арапске бројеве. Видите, ми користимо математичке симболе за арапске бројеве, а не речи, које су постојале пре конвенције о међународној употреби арапских симбола. За римске бројеве важи исто. Изван латинског, римске цифре означавају редне бројеве. И то је међународна ковенција, баш као и, рецимо, метрички систем.
У сваком случају, било је користи од Вашег текста. Срдачан поздрав!
Чак међу знаменитим "хрватима" и нема много Хрвата, многи од тих заслужних за "хрватску ствар" нису се ни потрудили да се изјасне као Хрвати. Хрвати могу да буду супериорни у сукобима са Србима - јер је то жеља Немаца, Мађара, Талијана, Ватикана, Енглеза.. а нека покушају нешто против побројаних - па ће видети ко пише правила и ко их спроводи.
Слатко сам се насмејао.
Свакаквих коментара овде има али нису многи разумели.
За, рецимо, 90% парова речи које су поменуте у песми ја дајем предност изворним српским речима, а не овим увеженим. И свака од тих "хрватских" речи постоји у речнику српкога језика који је приредио Вук Караџић, а велика већина и данас постоји у речнику Матице Српске.
*
@Пуризам или чистунство:
Колико видим, аутор овде не пропагира хрватски новоговор, него супротно -староговор, то јест – чување неких изворних израза.
*
@Bob
Можда. Али, за то стање је криво нешто друго, а не чување старих израза. Не знам да ли би им у састављању реченице помогао масовни увоз туђица.
Уосталом, погледајте наше ТВ „фаце“,ни неписменијих персона ни више страних речи. Познато је,још из соц-реалиситчких времена,да, онај ко не уме нешто да каже,натрпа стране речи да би његове празне речи добиле на тежини.
http://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Hrvatska/Sudenje-za-zlocine-u-Oluji-test-za-hrvatsko-pravosude-127325
Kako, ko! Razumem oba jezika ako uopste postoji razlika!
Jednog leta, na pprvom i poslednjem letovanju u Hrvatskoj republici, u prepunoj pekari, zamolim ljubazno gospodju za kilogram hleba a ona rece: ---Nemamo mi hleba, mi imamo kruha!
Izasao sam iz pekare, kao i iz Hrvatske ali ZAUVEK!
Vojvoda Misic je vecno u pravu, Cuvajmo se kuge i Hrvata !
Prvo da se o zrtvama Ustaskih logora i etnickog ciscenja raspravi gde je MILION SRBA netalo iz Hrvatske, pa onda kojim cemo se jezikom raspoznavati i sporazumevati.
Mozda ce neko reci da ovo nije tema, ali nije ni prioritet!
Не знам да ли је баш хтео да карикира, али човек није пристрасан,једнако примећује нешто у свом дворишту,као и у туђем.
У ранијем тексту на овом сајту
http://www.nspm.rs/samo-smeh-srbina-spasava/samo-sinisa-seriju-spasava.html
помиње Виолету,коју је у „Бољем животу“ играла Лидија Вукићевић:
А од раније је била шала како су Срби хтели да прекрсте Просинечког у Децембарски.
Да ли су Батајница и Просинечки баш туђе речи, и да ли би Басекретарица и Децембарски били баш српски изрази?
*
Тако га ја тумачим...
њихови су Бранимир и Звонимир, наши су Александар, Диоклецијан, Константин...ИНАЧЕ СМО ПОТПУНО ИСТОГ ПОРЕКЛА И ГЕНЕТСКОГ "САСТАа"
зато није чудно што увек бирамо латинске уместо словенских речи.... па латински смо говорили бар 1000 година а регије одакле потиче већина Србијанаца (Далмација заједно са Горњом Далмацијом познатом по окушаторском имену Црна Гора и Цинцари)као и Власи источне Србије су га говориле до пре пола века .. где је граница кад Далматинац престанбе да говори италијански и почиње "срски", користећи исте латинске речи?
"Одувек сам се чудио како то да браћа Хорвати, толико упућени на Римљане,Млетке,.."
Хрвати, освајачи Далмације нападно НЕ баштине историју Млетачког и Дубровачког периода, јер им се не уклапа у идеолошку етногенезу германског феудалног типа.. . иначе поредити Даламтинску и Хрватску (у иворном смислиу) културу је смешно (на шштету хрватске наравно)... зашто је и ми прећуткујемо иако смо домнатно пореклом одатле? .. па питајте следбенике новоговора владике Николаја.
мад није ништа ни то
специјално особито
па будимо благо мени
социјални и друштвени
јер је било и раније
насиља и тираније.....
Truc,mbrc,trt...
Milko,ovo ti nije ni za pola pi*de (kisele)vode.
Mozda Milko ima i dobrih stvari,a meni su ostale nepoznate.
Kad Milko nesto dobro napise,bicu od prvih koji ce to pohvaliti.
Za sada i onoliko koliko mi je poznat njegov opus, dugo ce cekati na pohvalu.
Може овако, море и онако, вала... мере свакојако...
Португалски језик је чудо сасвим супротно чуду српског језика. Њихови неки дијалекти и говори скоро да су међусобно неразумљиви, АЛИ...они кажу да ниједан није ружан нити неправилан и да се свако треба да поноси својим начином говора... и тако јесте! И Свуда и на сваком мест тај се језик зове португалски!!!
Исто је тако и са грчким језиком, ниједном грку који говори пондијски дијалекат (који ниједан грк осим пондијаца не разуме) не пада на памет да каже да то није грчки.
Највеће је ипак чудо енглеског језика коме не сметају туђице, чак их називају својим речима овог или оног порекла. Ето, и српска реч вампир се прославила и васељеном проширила тек уз помоћ холивудских шара - лажа.
Inače, imamo sasvim dovoljno tuđica za izražavanje poštovanja tuđim civilizacijama koje su prema nama Slavenima uvijek bile neprijateljski raspoložene.
---------
Đurađ: Da li je tvrtka hrvatska reč ili prevedenica s latinskog i posledično engleskog (firmo, firmare - latinski: tvrditi; the firm, engleski - firma, preduzeće)?
Da li je kolodvor hrvatska reč ili kalk prema stranom, u ovom slučaju nemačkom izvoru? Isto pitanje za svjetonazor, glasnogovornik, vrhupromidžbenik i tolike druge kalkove.
Mislite li da kad s drugog jezika prevedete reč služeći se morfemama svog jezika stvarate izvornu leksemu ili semantičku tuđicu?
Jeste li se kad dosetili da tuđicama izražavamo i poštovanje prema civilizaciji iz koje reč sa svojim označenim (pojmom ili stvari) potiče?
Него,администратор стално моли да се држимо теме.Овај пут тема није безвредност моје поезије,него разлика између нас и Hрвата у чувању језика.
Ниси први противник мог стваралаштва.Давно, године 1982,друг Муја К. испред „структура“ ме је узео на зуб као неподобног,због сатире на рачун Куће цвећа.
А када је,1994-е Милошевић поставио границу на Дрини,објавио сам песму „Вишњићу“,где кажем, између осталог:
кол'ко српских глава преко пања
да свег нама попусти дизгине
и потапше,као знак признања?!
Трећег дана је преузело „Време“,у рубрику „Ламентатори над српством“ право уз Брану Ц. Мому Капора,и Патријарха.(Нехотице ми уделили велику част).
Онда сам, 2001-е,у „Арт боемији“ говорио „Чарновање“,и песму Радовану Бећировићу па сам чуо да су се на Б92 спрдали и са мном и са Требјешким.
После сам мало чачнут на блогу Б92.
Али сам дуже време био запостављен,и већ ми недостајала њина критика,када ме Питер обрадова.
Ваш закључак? Па ви то онако, удружили рад на обавештавању јавности о мојој поезији.
А где сам ја то покушавао да променим ваш закључак?
Нешто сам сазнао од других дискутаната на тему порекла неких речи, мада ми је и даље највећа непознанинца која је наша морална и цивилизацијска обавеза да прихватамо стране речи.
Колико видим цео цвет користи Теслине изуме. И нико, у знак поштовања према њему, не узе неку нашу реч. Замислите сваки од његових неколико хиљада патената, да су усвајали само по једну спрску реч.
Ако се на свим медицнским и правним факултетима изучава латински, онда би требало да се на електротехничким изучава сербски.
Тада било "Говори српски да те бар цео инжињерски свет разуме".
Па зашто си га и почињао?
Кад год овде коментаришем нечију колумну, држим се теме, а не свог мишљења о аутору.
Било би корсиније свима нама да си нешто написао на тему језика, неки нама непознат детаљ.
Рачунам да сваког читаоца занима језичка тематика а не мој песнички опус, нити твоје мишљење о истом.
А и ако их занима, ваљало би да се се потписао, па да знају које рефрернетно име од угледа стоји иза ниподаштавања моје поезије.
Овако, за сада, твој идентитет знају само 2 особе: ти и ја.
*
Нигде нисам ни тврдио да је ово неко велико песничко достигнуће, само сам повезао тих стотинак израза наших и туђих.
Тако и овде:МГ је овим римовањем израза тврдио да Хрвати боље чувају језичко наслеђе него ми.Да ли је у праву или није, не зависи од тога какве су његове остале песме.
„Песник“ има нешто лично против МГ а не против његовог текста о језичким туђицама. Колико нервозе,узвичника, великих слова, која значе вику.
Кога овде занима да ли ће се и када смиловати и похвалити песнички опус МГ дискутант који се на теми о заштити језика од туђица, поптисује као "Strase" што је баш "наша" реч. Њихов проблем.
Господо песници, препуцавајте се негде другде, држите се теме.