субота, 17. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Тарантинов „Џанго“: црно-бели моралитет и етика слободе

Kоментари (74) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 недеља, 27 јануар 2013 16:23
Boris
Sjajan film i kritika.
Препоруке:
51
6
2 недеља, 27 јануар 2013 17:00
Роксанда
Одлична критика, уз малу примедбу: колико је "Ђангова освета" неодговарајући превод, ни "Расковани Ђанго" није сјајан избор, већ би можда најбоље било "Ђанго без окова".
Ни превод "Неславна копилад" није добар: bastard, има заиста основно значење копиле (особа рођена ван брачног односа), али пре свега се данас односи на опис карактерног склопа искрварене и неморалне особе која заслужује најдубљи презир (можда би "гад" био најтачнији превод).
Препоруке:
64
1
3 недеља, 27 јануар 2013 18:04
Никола Танасић
@Роксанда

Захваљујем се на сугестијама! Моје опредељење за превод "Џанго раскован" углавном је везано за указивање на Есхилову драму "Оковани Прометеј", будући да филм има једну снажну и прометејску потку.

Није било простора за то у тексту, али сматрам превод "Ђанго" потпуно скандалозним, тим пре што није било тешко проверити како се пише име Џанга Рајнхарта и оригиналног "Џанга" са Франком Нером (Неро се чак појављује на кратко у Тарнтиновом филму). Сам Тарантино је истакао да је убацио свом лику узречицу "the D is silent" јер је био пренеражен колико људи не зна да прочита "Django". Наши полуписмени дистрибутери су очигледно помислили да се "dj" чита као "ђ" у свим језицима света. Толико о томе како нам "латиница помаже да научимо стране језике".

Што се тиче "Копилади", овај филм је такође изазов за превођење, јер у наслову стоји чак и намерна паравописна грешка "bastErds". Фраза је необична и на енглеском, па сам је задржао. Хвала на читању и поздрав!
Препоруке:
53
4
4 недеља, 27 јануар 2013 18:36
Милица
Слажем се да је "Џанго расковани", одн. "Џанго ослобођени" (по угледу на део трилогије "Προμηθεύς λυόμενος", што има значење одвезан, одрешен, прекинут) најбољи и најтачнији превод наслова, пошто носи у себи централну идеју филма.
Препоруке:
25
0
5 недеља, 27 јануар 2013 18:46
Φιλοσοφία
Браво, Никола! И опет, браво! Сјајно, зрело, елоквентно, до сржи! Ова анализа је показатељ да Србија има изузетне младе филозофе, храбре у својој мисли и јаке духом, који у многоме показују пут савременој европској мисли. Као што се и Тарантино залаже за борбу против лицемјерства једног дубоко трулог друштва, филозофи данас морају указати на начин како изаћи из духовне и економске кризе. Нажалост, то је јако тешко јер је опортунизам на европским катедрама надвладао истинољубље. Овај филм казује много више него што се то на прво гледање да замјетити. И један је начин да се шири друштвени слојеви освјесте и пробуде из моралног мртвила, у коме је добро и зло једно те исто.
Препоруке:
32
5
6 недеља, 27 јануар 2013 19:04
Anon
Ja sam video (ne znam da li opravdano) kontrast između Evrope i Amerike, tj. između Evropejca i Amerikanca, gde je Evropejac prikazan kao bolji čovek. Nije mi najjasnije otkud to kod Tarantina.

Možda je hteo da se oduži Nemcima likom Dr. Šulca u ovom filmu jer je Šulc jedini belac koji je pozitivan u filmu. On je doktor, priča francuski i engleski pored nemačkog, načitan je (ili je makar više načitan od Kendija), koristi nasilje kao sredstvo a ne kao cilj za razliku od Kendija, prepoznaje Betovena, poštuje crnce iako su robovi...

Ali kada je moral u pitanju, opet nije totalno crno-beo (i zbog toga mi se Tarantino još više dopao). To se pokazuje u sceni kada nagovara Džanga da ubije čoveka pred sinom.
Препоруке:
20
2
7 недеља, 27 јануар 2013 19:43
Milan
referenca na Okovanog Prometeja je promasaj, etimoloski gledano. "Raskovano" nije suprotno od "okovano", nego od "skovano". Dakle, da bi Django bio raskovan on bi prvo morao biti skovan, ali on nije skovan nego naprosto okovan... jednostavno "skovano", "okovano", i "zakovano" i pored istog korijena imaju razlicita znacenja. nije fer da osoba koja to ne zna druge proglasava polupisimenim...
Препоруке:
20
26
8 недеља, 27 јануар 2013 20:10
...
Izvrstan tekst! Django je borac protiv opresije, poput ljudi koji su junački dali svoje živote na Kosovu, u borbi sa Miloševićevom policijom. Hvala Bogu, Albanski narod je konačno raskovao lance "praznog legalizma" kojima je bio sputan i uvideo da je retributivno nasilje jedini način da se bude slobodan. Oni su odbacili, kako Tanasić ispravno primećuje, apstraktnu i besmislenu „slobodu manjinskih grupa“, zarat revolucionarnog nasilja i osvete nad svojim tlačiteljima! Drago mi je da mladi i talentovani filozof Nikola Tanasć to uviđa.
Препоруке:
11
59
9 недеља, 27 јануар 2013 20:16
Isidora
samo dve stvari. prva, da se nadovezem na ovo o raskovan, tacno je primeceno da je to promasaj. ali promasaj je i cela ova mistifikacija oko Dzango - Django. Najkrace: nije Dzango nego Django, tj. Đango. Zasto? Pa zato sto je u (italijanskom) originalu đ, odnosno ono što mi cujemo i zato i pisemo kao đ. jednostavno, italijani nemaju dz, kao sto u engleskom ne postoji đ. Dakle, autor teksta anglicizira/amerikanizira Đango u Džango, izgleda samo zato sto to tako izgovaraju amerikanci. I to nije jedini primer: on prezime glumca Kristofa Valca piše - Volc! Zasto? Pa izgleda zato jer se tako izgovara na engleskom, da ne kazem u SAD. Pa to je kolonizacija sopstvenog jezika, pa jos na jednom ovakvom mestu, na jednom ovakvom sajtu! sve je to dakle mnogo bizarnije od prevoda Djangova osveta koji nije doslovan, ali je sasvim u duhu zanra a i odgovara onome sto se desava u filmu.
moja druga zamerka je daleko ozbiljnija: N. Tanasic jednostavno nije filozofski u ravni jednog M. Kalika ili jedne
Препоруке:
15
24
10 недеља, 27 јануар 2013 20:20
Никола Танасић
@Milan

Искрено не бих волео да се овде отвара лингивстичка расправа (наши коментатори су понекад мајстори малициозних дигресија), али називање употребе придева "раскован" полуписменошћу сматрам крајње злонамерним.

У кујунџијски занат се не разумем, опростићете ми, али знам понешто о античкој трагедији. Поред познатог "Окованог Прометеја", Есхил је имао још две трагедије у "прометејској трилогији" које нису сачуване. Jедна од њих се звала Προμηθεὺς Λυόμενος, што се преводи као Прометеј "одрешени", "развезани", "ослобођени", или "расковани". И да, проверио сам то пре него што сам објавио текст, за разлику од дистрибутера филма који нису били у стању да питању транскрипције имена "Django" посвете минут свога времена.

Такође, неко ко упире прстом на друге због неписмености (као што, уосталом, и сам чиним) прво треба да провери своју властиту позицију. "Расковати окове" је потпуно уобичајена фраза у српском језику.
Препоруке:
32
5
11 недеља, 27 јануар 2013 20:26
Darko
Velicina Tarantina je u mogucnosti izbora omiljenog ubice bio on okovan,raskovan,crn,beo,musko,zensko,nvo...te posle analiza pokusaj pravdanja istog
Препоруке:
13
1
12 недеља, 27 јануар 2013 20:29
Isidora
(zao mi je sto evo okupiram dve poruke)... ili jedne Bogdane Koljevic htela sam reci.Da opet ne budem preopsirna: vidi se da je Tanasic cuo za neke filozofske pojmove ali ih izgleda bas i ne razume, na primer za njega su rasizam i nacizam - radikalno zlo!?! uverena sam da se to Kaliku ne bi desilo, o Bogdani da i ne pricam. razvoj nove i MLADE srpske filozofije je nesto najlepse sto nam se desava poslednjih godina, ali bas zato sto su standardi podignuti tako visoko, nije fer prema najboljima ako cemo bas svakog ko naidje odmah kovati (!) u zvezde. zato bih savetovala Тanasicu da bude oprezniji i da se ipak vise potrudi sledeci put oko filozofije, oko filozofskih termina, a ne da dokazuje svoju originalnost suvisnim prevodilackim egzibicijama. Zaista, volela bih i da se jedan Kalik oglasi ovim povodom - ne samo povodom Тanasiceve interpretacije, nego i samog filma, jer mislim da Django zasluzuje jednu pregnantniju analizu.
Препоруке:
11
35
13 недеља, 27 јануар 2013 20:52
Српски Цирих
Није браво, него куку црни Танасићу! Видим и ја да се овде исмева легализам, и да се подржава тероризам и "ретрибутивно насиље" попут оног које тзв. ОВК спроводи над српским живљем на Косову. У обланди филмске критике Танасић нам подмеће оправдање тероризма и спрдање са "празним легализмом", и то баш сада, када се води одсудна битка за одбрану међународног права на Косову и Метохији!
Препоруке:
12
29
14 недеља, 27 јануар 2013 20:56
Milan
Kolega Tanasiću,

Pisete:

Такође, неко ко упире прстом на друге због неписмености (као што, уосталом, и сам чиним) прво треба да провери своју властиту позицију. "Расковати окове" је потпуно уобичајена фраза у српском језику.

Pa jasno da je uobicajena, to proizlazi i iz onoga sto sam vam i prigovorio. Okovi su skovani, zato i mogu biti raskovani, dok Django nije skovan nego okovan - i zato ne moze biti raskovan, nego recimo otkovan. Ne znam kako da vam objasnim tu jednostavnu i sasvim ociglednu razliku.

Nazalost, ne iznenadjuje me to gubljenje osjecaja za srpski jezik, posebno u Srbiji (po mojoj ijekavici mozete zakljuciti da nisam Srbijanac). Ako je suditi po srbijanski medijima, na primjer, potpuno se izgubila razlika izmedju "(u)raditi" i "odraditi", sada svi nesto odradjuju, niko da nesto uradi. To je samo uzgredan primjer kako se gube nijanse, kao i u vasoj upotrebi rijeci raskovan.
Препоруке:
23
17
15 недеља, 27 јануар 2013 21:25
Φιλοσοφία
Драга Исидора, па није српска филозофска школа, двор Сулејмана Величанственог да у њу уносимо интриге и злураде коментаре. Заиста ружно. Осим тога, нисте понудили ниједан сувисао проту-аргумент на Танасићеву анализу.
Ухватили сте се прикованог и раскованог, а испред вас стоји једна изузетна анализа друштва које нам је својевремено послало Милосрдног анђела и на његовим крилима осиромашени уранијум. У том смислу бисмо се могли поистовјетити са ликом и дјелом Џанга Раскованог(како његово име звули у Америци). Нама очигледно наши окови пријају, волимо их и не пада нам на памет да се истих ослободимо.
Препоруке:
26
5
16 недеља, 27 јануар 2013 21:25
фристајло
Као и увек, са великим задовољством читам Танасићеве текстове, јер нема много аутора способност да овако дубоко и прецизно изанализира неку тему; све честитке...
Јер, Тарантино је, у ствари, у оба филма своје сопствено друштво ударио тамо где га боли – у њему инхерентно лицемерје и политику двојних стандарда.

Да, то јесте Тарантинов манир; његов манир је да своје уметничке домете сакрије иза намерног кича и тривијалности, и само ретки могу да то примете. Он је нека врста америчког "Кустурице"; постигао је величину, која му се не може порећи, али- нерадо му се даје простора за рад...
Јер, ако ћемо поштено- он од почетка свог рада раскринкава суноврат америчке културе сликајући суб-културне феномене- "симпатичне" криминалце, "шармантне" убице, "моралне" лопове; његови филмови потпуно огољују морално посрнуће људи у систему који је све релативизовао, јер им је то наметнуто као услов опстанка.
Још једном- бриљантна анализа и приказ филма...
Препоруке:
27
3
17 недеља, 27 јануар 2013 21:32
Давид Новаковић@Isidora
Далеко од тога да хоћу да будем апологета господну Танасићу, али не видим у чему је проблем што је ствари назвао правим именом? И Хана Арнет се служила појмом радикалног зла...
Препоруке:
16
3
18 недеља, 27 јануар 2013 21:47
Српски Цирих
Само да додам да је подсмевање "празном легализму" очигледно уперено против једине српске парламентарне странке која се истрајно бори за српско Косово и Метохију! Похвала ретрибутивном насиљу, с друге стране, представља подршку не само тзв. ОВК, већ и онима који су петог октобра палили скупштину сопствене државе, да не помињем оне који су у октобру 1944. пострељали цвет српског грађанства!
Препоруке:
19
16
19 недеља, 27 јануар 2013 21:48
Давид Новаковић@Српски Цирих
Свашта, деснт опскурантизма. Могли би сте да дођете из тог Цириха на Косово, уместо што пишете бесмислице. Филм гледали нисте. Чуј, Танасић експонент ОВК...
Препоруке:
21
9
20 недеља, 27 јануар 2013 21:53
@Milan
Otkovan je neko ko je prethodno bio zakovan a ne okovan. Raskovan je sasvim prigladan izraz, jer aludira na Prometeja i na prevod koji je dat za naziv ove Eshilove tragedije.
Препоруке:
13
3
21 недеља, 27 јануар 2013 21:59
Одбрана и последњи дани
Да би испоштовали Тарантина треба кренути од средине.

Оно о слободи и америчкој перцепцији слободе погодак у среду. Кероуак и његови сапутници на цести су бесмислица, погрешна представа. Више је о слободи рекао Селинџер, а тај се није померио из њујоршког парка. Као што је најбоље песме о рату написала Емили Дикинсон, а да рата никада видела није (Ловац у житу).

Тарантино се бори са сличним демонима са којима се борио и Сем Пекинпо. С тим да је Тарантинов Немац образованији и хуманији од онога Немца из „Дивље хорде“, који продаје оружје мексичким бандидосима који тероришу локално становништво. За ову причу је ипак важнији шпагети-вестерн. Тарантино је на Венецијанском филмском фестивалу 2007.г. представио свој избор најзанимљивијих шпагети-вестерна за које је рекао да су један од најважнијих жанрова у историји филма. Његов најновији филм на неки је начин омаж Серђу Корбучиу и његовом филму „Ђанго“ из 1966.г. у којем главни лик игра Франко Неро..наставак
Препоруке:
6
4
22 недеља, 27 јануар 2013 22:05
Одбрана и последњи дани
Али ово није први пут да су Тарантину инспирација жанрови.Филмови „Џеки Браун“ и „Кил Бил“ мајсторски су испричане нискобуџетне акционе криминалне и кунг-фу приче.Наравно да ово не значи да је Тарантино компилатор,жанрови су само инспирација,а редитељ је њихове мотиве заплео у властите,оригиналне приче.Слично је радио и Шекспир о чему је Толстој написао есеј.Тарантину увек нешто приговарају.Спајк Ли му је приговорио да у овом филму тривијализује проблем ропства. Негде сам прочитао да је филм прихваћен и од публике и од критике и да је један од три најбоље оцењена филма ове сезоне и да је номинован за пет Златних глобуса.Што се тиче превода чини ми се да су наши направили мању материјалну грешку од хрватских преводилаца.„Одбегли Ђанго“ је њихов превод што ваљда има везе са њиховим наслеђем и перцепцијом слободе.Одличан текст.Али остаје оно да су се постулати једног жанра оваплотили на овим нашим просторима и да трпимо његове последице. Злоупотреба старе добре црно-беле технике.
Препоруке:
13
1
23 недеља, 27 јануар 2013 22:07
@Srpski Cirih
Ne vidim zašto vam smeta to što se Tanasić, na tragu najznačajnijeg filozofa današnjice, Slavoja Žižeka, zalaže za novu politizaciju nasilja u borbi za emancipaciju. Tanasić zapravo samo primenjuje shemu iz Žižekovog teksta "NATO, leva ruka Boga", u kojem Žižek kritikuje NATO zato što ovaj ne želi da dopuzsti OVK-u da budu kopnena podrška bombardovanju. Ukratko, NATO je tretirao OVK kao Šulc Đanga, ne dopuštajući mu da postane autonomni politički subjekt. Srećom, OVK se izborila za svoje pravo na subjektivitet, uz, kako Tanasić ispravno primećuje, odbacivanje "praznog legalizma" i stavljanje sve na koscku. Borba za emancipaciju se ne vodi pištoljima na vodu i u okvirima tzv. "međunarodnog prava", u njoj se i svoj i tuđi životi moraju staviti na kocku!
Препоруке:
5
20
24 недеља, 27 јануар 2013 22:12
Isidora
Tanasic je rekao da ovdje zna biti malicioznosti, ali nisam ocekivala da ce najmaliciozniji biti njegovi branioci, odnosno, Φιλοσοφία. Kakav Sulejmanov dvor, o cemu govorite? Nisam ja ta koja je posegnula za jezickim egzibicijama nego Tanasic. A ovo o Nemilosrdnom andjelu: pa to i sama tvrdim - kako je moguce da jedan mladi srpski filozof poput Tanasica koji kritizira americku politiku i ideologiju i sam pristaje na amerikanizaciju sopstvenog jezika!? On bi vec na nivou svog diskursa morao biti antiimperijalista, a ne samo na nivou objekta svoje kritike (jer taj se objekt podrazumeva). draga moja Φιλοσοφία, takva vrsta jezicke i kulturne autokolonizacije opasnija je osiromaseg uranijuma, dugorocno i po srz nase nacionalne kulture i misli! i ne, nisam sasvim uverena da je Tarantino toliko antiamericki nastrojen koliko Tanasic tvrdi - Amerika je i pored svih njenih greha za njega najbolji od svih svetova, nemojmo se zanositi i u njega projektovati nase ideje. (opet kratka poruka :)
Препоруке:
18
22
25 недеља, 27 јануар 2013 22:20
Isidora @ David N.
Hvala vam na jednostavnom i nimalo malicioznom pitanju. Pa problem je sto je radikalno zlo koncept koji dugujemo Kantu i on pod njim podrazumeva nesto potpuno drugo od nekog cudovisnog politickog sistema ili recimo nekog cudovisnog pojedinca. Radikalno zlo nije monstruoznost, kako bismo to zdravorazumski pretpostavili, to nije zlo koje se meri brojem leseva koje ostavi iza sebe, da se tako izrazim. Kalik je o tome pisao, ako nisam pogresila, moguce i Dusan Maljkovic. Hana Arent govori o banalnom zlu, mozda je tu neki nesporazum. Ali banalno zlo, tj. banalnost zla i radikalno zlo su dva razlicita pojma, u strogo filosofskom kljucu. zato mi se cini da Tanasic ne poseduje onu vrstu konceptualne preciznosti kakvu prepoznajem kod Bogdane ili Kalika.
Препоруке:
7
16
26 недеља, 27 јануар 2013 22:33
Никола Танасић
@Milan @Isidora

Обично немам намеру да улазим у расправе са коментаторима на свој текст, али сам сам себи закувао чорбу, па сада морам и да је кусам. Дакле, да затворимо лингвистичку расправу једном за свагда.

Што се тиче "раскованог", наравно да је Џанго "раскован" јер су расковани његови ланци. То би било исто као када бисте рекли да Џанго не може бити развезан или одрешен, јер развезани/одрешени могу бити само конопци и сл. Мислим да смо се сасвим лепо разумели по том питању, тим пре што никоме не намећем обавезу да користи мој превод.

Што се тиче "Џанга": (1) Правопис инсистира да се и из италијанског речи преносе тврдо, дакле правилно је "Пучини" и "Џузепе"; (2) Џанго је и у италијанском и у тарантиновом филму Американац, стога је језик његовог имена енглески; (3) Тарантино инсистира да је у питању исто име као и име Џанга Рајнхарта. Толико.

Што се тиче К. Валца, апсолутно сте у праву. Сметнуо сам с ума да је у питању немачки глумац. Исправићемо.
Препоруке:
22
2
27 недеља, 27 јануар 2013 22:35
Српски Цирих
Е, мој Давиде, нисам ја у тај Цирих отиша што га волим, него зато што у Србији није било места за мене и за мени сличне који су морали да оставе своје куће и земљу на којој су вековима живели! Стиди се! А Танасић можда није експонент ОВК, али је пречитао! Слаба је то филозофија која хвали насиље, а подсмева се владавини права. То је оправдање тзв. ОВК и свих њој сличних!
Препоруке:
14
13
28 недеља, 27 јануар 2013 22:54
Никола Танасић
Даље, бесмислено је да одговарам на лингвистичке примедбе, а да прећутим ове садржинске. Не бих коментарисао ad hominem критику - ако (колегиница?) Исидора има конкретне замерке, биће ми више него драго да их чујем.

Што се тиче термина "радикално зло", ако се он не може приписати идеологијама нацизма и расизма, онда заиста не знам чему се може приписати. Ја сам у свом тексту о "Окупацији Волстрита" користио тај термин (додуше преко цитата) за капитализам и нико ме тада није опомињао.

Што се тиче легализма (једине српске парламентарне странке итд.), упутио бих читаоце на текст мог колеге Марија Калика, који је тај и такав "легализам" убедљиво раскринкао у недавном тексту о В. Коштуници. Мој став је јасан, "легалитет" институција које дозвољавају робовласништво је необавезујући. "Легалитет" немачких окупационих закона је необавезујући и сл. Ако ви у данашњој Србији видите сличности са јужним САД XIX века, а ако вас Џанго асоцира на ОВК и ДОС, то је, ипак, ваш проблем.
Препоруке:
22
4
29 недеља, 27 јануар 2013 23:14
@непознати албански провокатор
Лепо размишљате, али Вам је аналогија лоша.

ОВК је у ствари исто што је, две године након дешавања "Џанга", постала војска Конфедерације америчких држава, која је исто тако одбацила законске норме и окренула оружје против своје властите државе. У том периоду репресија и нечовечни злочини на њиховој територији су се устостручили (баш као што је дивљање ОВК довело до незапамћеног злочина каква је "Жута кућа"), што је и покренуло процес еманципације америчких црнаца.

Конфедерација се, баш као и ОВК, бацала камењем на закон и поредак. И исто тако је прогласила своја законска акта која, баш као акта Косовске псеудо-државе, немају апсолутно никакву вредност.

Такође, мислим да ћете у полуписменој хорди KKK примитиваца који се обрушавају на Џанга и Волца при почетку филма лако препознати неке од догађаја на КиМ, попут, рецимо, 17. марта 2004.

Дакле, треба ли да Вас коментатори овде подсећају како је Конфедерација завршила?
Препоруке:
28
3
30 недеља, 27 јануар 2013 23:19
cuban_linx
Django ima elemenata Banovica Strahinje. A cak se i Nero pojavljuje u epizodnoj ulozi.
Препоруке:
17
2
31 недеља, 27 јануар 2013 23:36
Φιλοσοφία
Драга Исидора, у дискурсу који сте започели, Ви суверено и сигурно настављате. Да подсјетим како је Џанго ипак амерички филм, а критичару спочитавати американизацију би било сасвим логично, да је критика написана на неки од филмова Жике Николића. А о аргументу како Тарантино лајбницовски обожава амерички свијет и види га као најбољи од свих наших свијетова, говори и његова потреба да буде критичан, да се дотакне најдивнијих тековина тог дивног свијета, као што су робовласништво, друштвене разлике, неправда итд. Куд ћете већи доказ слијепе љубави. Закључак је како није лако сваком достојанственом филозофу међу оваквим, оштрим и "несамољубивим" сународницима.
Препоруке:
13
2
32 недеља, 27 јануар 2013 23:46
Небојша Малић
Очигледно је да многи од коментатора у тумачење Тарантина учитавају своје ставове. Учинило ми се на почетку текста да то ради и колега Танасић, али сам наставио да читам и признајем да ме на крају убедио да је његова интерпретација сасвим легитимна. Чак мислим да боље објашњава филм од критике овде у Америци.

О Џ и Ђ се може расправљати (предлажем да питате Роме, на чијем језику "django" значи "будим се"). У српском су иначе енглеске речи "тврђе" него у оригиналу, зато што је српски фонетски језик без енглеских полугласова. "Раскован" је граматички сасвим логичан пандан "окованом", а и контекстуално има више смисла од било којег другог превода.

А ако је некока заболело поређење аутошовиниста и "кућних чамуга"... није му за то крив Тарантино, а ни Танасић, већ да парафразирам Шекспира "он сам, што је поданик."
Препоруке:
19
2
33 недеља, 27 јануар 2013 23:47
Φιλοσοφία
@Bravo za Tanasica, Isidora, @Srpski cirih, ово је врло занимљив трол. Један човјек у 3 лика. Свашта стварно!
Препоруке:
16
3
34 недеља, 27 јануар 2013 23:48
Бранислав Г. Ромчевић
Наравно, и тачнији и бољи превод био би "...одланчан", јер су у питању, на енглеском, ланци а не окови, а и двострукост имплицираног значења (очита и из збивања у филму) била би очувана ("ослобођен ланаца" и "пуштен с ланца"). Такође, нема двоумице (упркос америчком незнању) како Американац треба да изговара име - са "Џ", без сумње. Међутим, чини би се да би Роми DJANGO ("будим" се на ромском) то име изговарали са "ђ" како га ја чујем у "Ђелем, ђелем". То, јасно, Американцима није могуће, али Србима јесте, тако да би мој превод био: "Ђанго одланчан". Поздрав свима.
Препоруке:
9
5
35 недеља, 27 јануар 2013 23:57
Милош
Мислим да се овде отишло у поља која немају нимало везе са самим текстом - о филму и његовој перцепцији има можда 10% од укупног броја коментара док је огромна већина посвећена језиким маленкостима и тобожњим Танасићевим слабим филозофским квлаификацијама.

Критика коришћења термина ''радикално зло'' мислим да није на месту - наиме посетила ме је на једну критику књиге Моралистички фрагменти Мила Ломпара где аутор целу критику заснива на малициозном тумачењу термина моралиста који Ломпар прецизно формулише и у складу са том формулацијом користи. Овде Танасић није прецизно формулисао употребу тог термина, јер ово није текст те врсте, али се може јасно видети да у његовом вокабулару термин значи 'облик зла са којима нема преговора'(мислим да је нека слична формулација употребљена у тексту. И та употреба проистиче из критике релативизовања моралних начела карактеристичног за западни јавни дискурс.
Препоруке:
15
2
36 понедељак, 28 јануар 2013 00:46
Isidora
Dragi moj Tanasicu,
Mislim da ste se malo zaleteli sa svojim prevodilackim "resenjima" (isto vazi i za vas prevod Inglourious basterds, koji mi takodje nije jasan, jer su obe reci u originalnu zapravo "pogresno" spelovane), i ako je neka uteha to sto ste se okliznuli bas na Tarantinu nije slucajno. Da se ne lazemo, naslovi njegovih filmova su po pravilu neprevodivi - uvek je tu neka igra recima ili prevod naprosto ubije original cak i kad je doslovan (Ubij Bila naprosto nije efektno kao Kill Bill, zar ne?). ali to nas ne bi smelo iznenaditi jer je Tarantino izvanredan jezicki stilista, on naprosto bolje koristi engleski nego sto vi koristite srpski. ali vi ste mlad covek i tek bi trebalo da razvijete osecaj za svoj jezik. Zbrka koju ste izazvali oko tako jednostavne razlike izmedju skovati i okovati – pa ne bi valjda isto tako bilo i sa “spevati” (pjesmu) i “opevati” (nekoga)? – to jasno pokazuje. Nesto u vama kao da ne uvidja tu razliku. I verujte...
Препоруке:
10
17
37 понедељак, 28 јануар 2013 00:49
Isidora
morate na tome raditi, jer to nisu “samo” jezicke stvari, pa vi ste filosof, jezik je vas glavni instrument! Bas zato morate razviti osecaj za te detalje, jer filosofski termini ne trpe takve omaske i nejasnoce. Eto na primer u vasem naslovu je “moralitet”. Zasto? Zar moral ili moralnost nisu dovoljno dobri, adekvatni pojmovi? Sta nam to govori “moralitet” a da nam ne govore “moral” ili “moralnost”? Izgleda kao neologizam koji ne samo da nakaradno zvuci nego ne znaci nista novo u odnosu na postojece termine. To je jako dobar primer toga kako vas jezik utice na vas filosofski diskurs.
S druge strane, ako je istina ovo sto kazete o pravopisu i transkripciji s italijanskog, moram priznati da se osecam porazeno – ne zato jer to vama daje za pravo, nego
Препоруке:
12
20
38 понедељак, 28 јануар 2013 00:54
Де Сосир
Куку, мајко!
Препоруке:
20
0
39 понедељак, 28 јануар 2013 00:55
Isidora
nego sto je takva varvarska pravopisna odredba usvojena. Pobogu, zar Romeo i Dzulija!? Dzokonda!? Dzordano Bruno? Srecom pa pravopisi dolaze i prolaze, dok jezik prezivljava bez obzira na hirove pojedinih autora takvih normi. Zato verujem da će i Djulija i Djokonda preziveti i taj nakaradni ukaz.

Nisam citala vas tekst o Volstritu - mea maxima culpa! - pa nisam znala da ste i tamo upotrebili pojam radikalnog zla. cujte, ljudi koriste filosofske i teorijske pojmove svaki dan onako kako im odgovoara - pogledajte samo kako cesto posezemo za "dekonstrukcijom" da bismo oznacili bilo koju vrstu analize, ali takva komocija sasvim sigurno ne ide u prilog statusu filosofa. Tako moze da pise svaki drustveni komentator opste prakse, takvih kolumnista danas na sve strane, ali filosof ipak mora znati za razliku izmedju reci i pojmova.
Препоруке:
13
21
40 понедељак, 28 јануар 2013 01:22
Ђурађ Љ.
Греота је овај бисер од текста спопадати лаичким линвистичким опсервацијама. Тим пре што је Танасић, и што се самог језичког аспекта придева раскован тиче - у доброј мери у праву. Све поменуте речи изводе се из основе ковати и једна према другој нису ни у антонимном ни у опозитивном односу. Раскован настаје од раз плус ковати и значи развргнути оно што је било (за)ковано. Друга је ствар да ли се за човека који је био окован може рећи да је раскован. Словени кроз историју нису имали толико посла са закивањем људи као Германи и Романи, па је и једнозначан, прецизан и сасвим адекватан превод у овом случају немогућ.
Препоруке:
10
3
41 понедељак, 28 јануар 2013 01:28
Django skida lance
Ponajpre, filmski distributeri cesto prevode naslove filmova "slobodno", u zelji da privuku gledaoce - dakle, nikakvu iznimku tu ne predstavlja ni srpski prevod naziva Tarantinovog filma. Drugo - mogao se Tanasic mozda setiti i cuvene pesme "Unchained Melody", iz 50-ih, kao i pesme "Unchain My Heart", u dramaticnoj izvedbi Joe-a Cockera. Poslednji naslov je lako prevesti" "Skini lance sa mog srca". U naslovu one prve pesme, jednako kao u naslovu ovog filma, glagol "unchain" pojavljuje se u obliku "glagolskog prideva" (unchained), koji je tesko prevesti. Medjutim, stvar postaje jednostavna ako umesto pridevske, koristimo glagolsku formu ove reci - dakle, nikakav "razlancani", ili "raskovani" Django, nego prosto: Django skida lance! Ili, ako se zeli "pratiti" engleski naslov (Django Unchained), primeren bi bio i naslov "Django bez lanaca", gde je ovo skidanje lanaca naznaceno predlogom "bez".
Препоруке:
11
1
42 понедељак, 28 јануар 2013 01:46
Ђурађ Љ.
Исидора, што се трипујете?
Препоруке:
13
8
43 понедељак, 28 јануар 2013 02:02
фристајло
Isidora
nego sto je takva varvarska pravopisna odredba usvojena. Pobogu, zar Romeo i Dzulija!? Dzokonda!? Dzordano Bruno? Srecom pa pravopisi dolaze i prolaze, dok jezik prezivljava bez obzira na hirove pojedinih autora takvih normi. Zato verujem da će i Djulija i Djokonda preziveti i taj nakaradni ukaz.

Исидора, једном речју- смористе...
Док се бавите језичким недоумицама и мрвицама форме, промаче Вам планина суштине. За правописна или лексичка дотеривања заиста има простора, то ни Танасић не спори; но, Вама као да је циљ да се са основних идеја текста пажња скрене на -ипак- споредне. Непотребно чистунство, које истерујете, види се и у Вашим уписима, јер примењујете писмо које нема (чак ни у латиници! Ђ, Ћ, погледајте и сами, у цитату) и важније одреднице "писмености".
Суштина Вама смета, па нас замајавате правописом, преводом и "недоученошћу" Танасића; по оценама Ваших коментара процените- колико сте у томе успели...
Препоруке:
18
3
44 понедељак, 28 јануар 2013 02:11
Роксанда
@ Никола Танасић

Нисам сигурна да разумем зашто сматрате да је "Ђанго" скадалозно.

Уобичајено је да се англо-саксонска имена која почињу на "J" или "G" транскрибују са почетним Џ, као Џон или Џорџ. Django није такво име, већ "етничко" т.ј. различито (ромско) и почетно "Dj" на енглеском га издваја од већине осталих имена ("silent D"). Зато мислим да је "Ђ" на српском упутније јер га аутоматски разликује од "обичних имена".

Ако се позивате на Есхила и српске преводе, "оковани Прометеј" није "раскован", већ једноставно "ослобођен".

Иначе, ако погледате овај недавни интервју арогантног и не баш артикулисаног Тарантина, питаћете се да ли је и чуо за Прометеја (о Есхилу и да не говоримо):
http://www.channel4.com/news/tarantino-uncut-when-quentin-met-krishnan-transcript
Препоруке:
15
5
45 понедељак, 28 јануар 2013 02:34
Давид Новаковић@Isidora
Уважавам Ваш одговор, тачно је да је Кант први искористио тај појам, али га је користила и Хана Арент (банално и радикално зло), управо на исти начин као и аутор текста (Hannah Arendt je zlo totalitarizma nazvala »radikalnim zlom«...). Мислим да Ваша критика упућена Танасићу није на месту, али свакако имате право на исту.
Препоруке:
8
1
46 понедељак, 28 јануар 2013 03:14
Србислав
Сјајна анализа, Никола. Ја бих додао да је почетак филма и мали омаж Серђу Леонеy. А разлог је коришћење кратких зумова коју су редитељи избјегавали јер је вјештачки покрет, покрет нестваран у животу. А управо га је можда Леоне од свих редитеља највише користио. Мoжда и гријешим! Други филм за који бих волио да прочитам твоју критику је Линколн. Филм од, по мени још већег мајстора од Тарантина, Стивена Спилберга.Филм приказује последње дане грађанског рата у Америци, и Линколнову борбу да прогура амандман о укидању ропства. Филме не приказује тежак начин црначког живота, већ начин на који је Линколн политички вјешто, и не баш часно успио да прогура. А то је,куповином гласова. Звучи познато, зар не!
Препоруке:
7
1
47 понедељак, 28 јануар 2013 04:05
Мићко
@ ИсидораВала, убијате у појам. Баш онако, филоСофски. Да се човеку згади и текст, и коментари, и мишљење, и говорење.И што је лошији Танасић од Калика и Богдане? Калик као да није чуо за пад Берлинског зида (скрљавање социјалистичких друштвених система), не налази за потребно да ту "ситницу" филозофски обради.... Мада, све што кажем не значи да и Калик и Богдана нису супер и кул на неке друге начине и да немају 100 добрих запажања и паметних ствари да саопште. Само није Танасића поливати позивајући се на њих. Бар на оно што овде објављују.Могли сте се задовољити критиком везаном за радикално зло. Лепо би било (и корисније би било) да нам нешто више о томе кажете, делује занимљиво.
Препоруке:
13
4
48 понедељак, 28 јануар 2013 09:06
Бранислав Г. Ромчевић
ЗА ИСИДОРУ. Аутор је, ваљда нехотице, џарнуо лингвистичко осиње гнездо. Отуд му се мање коментарише текст (добар), него овај минорни детаљ. Но, ни он није неважан - увек је добро разбистравати. Елем, док сте у праву за "Ђ" у Ђулији итд., нисте гледе "моралитета", који се од "морала" и "моралности" разликује на исти начин на који се "легалитет" разликује од "легалности" - речник то лепо дефинише. Иначе, што се тиче начелности, мој став је да у преводима имена треба транскрибовати, "пребацивати" на српски, па сам зато за "Ђанго" (ваљда стога што нас зову "циганима", а и стога што имамо, хвала Богу, подоста Рома међу собом). Дигресивно: Ђулијета је деминутив, и да су првотни преводиоци поштено и бескомпромисно радили, данас би у нас Шекспиров наслов био - "Ромео и Јулишка". Поздрав.
Препоруке:
10
1
49 понедељак, 28 јануар 2013 09:21
Kant's Concept of Radical Evil
недеља, 27 јануар 2013 21:54
Никола Танасић

Што се тиче термина "радикално зло", ако се он не може приписати идеологијама нацизма и расизма, онда заиста не знам чему се може приписати.


Што се тиче "радикалног зла", занимљиво да је већ Имануел Кант озачио људску расу за РАДИКАЛНО ЗЛОБНУ ! Наравно то долази до пуног изражаја када држава (суптилно) подстиће ту нрав,или кад држава не постоји, малтене.

Треба још више обратити пажњу на то јер је то рекао Кант који се сматра за представника Гетеовске, Шилерове Немачке; за разлику од Хегела кога сматрају за представника Хитл. Немачке.
Препоруке:
4
4
50 понедељак, 28 јануар 2013 10:14
М. Т.
Ако овај филм има те квалитете за које аутор текста тврди да их има да ли би их имао и кад би у филму било хектолитар крви мање? Па вероватно би. И у томе је проблем. Зашто је филму са тако сјајном концепцијом било неопходно да има и "све што воле млади"? То је Тарантино рећи ће неки. Имате ли какво друго, смисленије тумачење?
Препоруке:
9
5
51 понедељак, 28 јануар 2013 11:16
Jana
Nije lepo što toliko Isidoru napadoste, gospodo, baš đ(dž)entlmenski. Ako autor tvrdi da je ime koje je u upotrebi i koje je uobičajeno pogrešno treba da ima i argumente za to. Nije suština, ali očigledno i sam autor smatra to jako bitnim čim je deo teksta posvetio razjašnjavanju te misterije. Inače lepa kritika filma, svaka čast.
Препоруке:
6
7
52 понедељак, 28 јануар 2013 11:20
The D is silent
Каква забавна и бесмислена расправа. Што је најгоре, иста ствар се догађа по читавом низу форума, где по правилу бранитељи "Ђ" скачу на врат свакоме ко истакне да се по правопису пише "Џ" (у супротном "Ђанга" игра "Ђејми" Фокс, а Сајмона Семјуел Л. "Ђексон").

Када Џанго у филму понавља своју чувену the D is silent, као да се обраћа коментаторима овог сајта, који масовно не знају да му напишу име. Стога апелујем на преводиоце, рецимо, DVD издања филма, да фразу "the D is silent" преведу као "Џанго, са Џ!". Каква црна ромска имена, ТО би било у духу српског језика!
Препоруке:
4
12
53 понедељак, 28 јануар 2013 12:06
Аутодидатка
Ја нигде у филму не чух да кажу Џанго, него Ђанго, па, према томе пиши као што говориш, а и Џанго рогобатно звучи.
Препоруке:
9
3
54 понедељак, 28 јануар 2013 12:20
Jana
Aman ljudi Džejmi se piše Jamie, npr. Jamie Oliver, sva ta imena su izvedena iz Džejms, James, klasičnog engleskog imena. Đango se piše Django i ime NIJE ENGLESKOG POREKLJA. Džejmi izgovaraju sa jasnim Dž a Đango, ne. To što je D tiho kao npr. u reči bridge (most) je opaska da se ne izgovara slovo D i nema apsolutno nikakve veze sa Đ ili Dž raspravom. Sami glumci u filmu ga izgovaraju najsličnije slovu Đ što oni umeju jerbo sam jezik im nije fonetski bogat. I ime u svom orginalnom značenju, romskog je porekla, je sa Đ. Da li sada mi zbog neumeća negog "engleza" da što tečnije izgovori Đ treba da govorimo Dž!
Uz svo dužno poštovanje autoru i zahvalnosti na ovoj lepoj i detaljnoj kritici filma, on je sam ovo sebi natovario. Krajnje dobronameran savet, držite se stvari u koje se razumete, a autoru konkretno takvih stvari ne fali, čovek krajnje svestran i obrazovan. I generalno,ajmo malo više pristojnosti i ljubaznosti. Ja sam dosta toga naučila čitajući komentare ovde, možete i vi.
Препоруке:
11
2
55 понедељак, 28 јануар 2013 13:15
Роксанда @ The D is silent
Извините, али ја ама баш никоме нисам скакала врат.
Jamie се уобичајено транскрибује као Џејми, Тарантиново средње име Jerome као Џероме, а исто важи и за George (Џорџ) или Gerald (Џералд), значи за имена на "J" и "G" каквих је мноштво у енглеском језику.
Django није такво име, већ "алтернативно" или "етничко" и друкчије писање, са Dj, истиче његову различитост. (Вероватно би Вам било тешко, ако не и немогуће да наведете још једно име са таквим почетком.)
На основу тога мислим да је на месту алтернативно транскрибовање на српском, значи Ђанго, уместо Џанго.
Препоруке:
11
2
56 понедељак, 28 јануар 2013 14:22
Лола
Сјајан текст и свеубухватно разматрање једног филма, иако чак и не намеравам да гледам филм. Ја не могу доћи до поруке, јер на првом месту не могу да поднесем такво и толико насиља, једноставно душевно. Баш ме интересује да ли би КТ могао испричати добру причу и да гађа у мету без шока, да му се ограничи количина крви, на једно пола литре на пример:)
Препоруке:
10
1
57 понедељак, 28 јануар 2013 14:40
Roksanda
Холивуд, некада славан по својој бесмислено упрошћеној и стриповској моралности „црних“ и „белих шешира“ изгубио је тај елементарни осећај за добро и зло...


Nazalost, komentari su se vise bavili jezickim pitanjima, a ne filmom ili kritikom filma (za sta prihvatam svoj deo odgovornosti), pa smo mozda i ubili razgovor o filmu.

Ipak bih htela da prokomentarisem gornju recenicu jer Tarantinov film upravo perpetuira spomenuto holivudsko uproscavanje. Da sve bude skoro sasvim pojednostavljeno, boja koze ima ulogu sesira za raspoznavanje sa po jednim izuzetkom na svakoj strani: svi belci su zli (osim jednog) i svi crnci dobri (osim jednog). Sta Vi Nikola mislite da Tarantino ovim hoce da kaze?
Препоруке:
9
1
58 понедељак, 28 јануар 2013 14:48
The D is silent
Не бих да дижем тензију ове расправе, али господо, једноставно нисте у праву. "Django" се транскрибује потпуно исто као Jamie, а то правило за "етничка имена" сте просто измислили. Џастин, Џејми, Џенан, Џелалудин (персијско име, и у персијском се изговара БАШ са нашим "ђ"), све се то транскрибује идентично, без обзира на "етничко порекло". Уосталом, шта уопште значи "етничко име"?! Ваљда је свако име етничко?

Што се тиче имена Џанго, рекао је Танасић већ да је то исто име као код Џанга Рајнхарта. Џанга (који је иначе белгијски Циганин) у овој земљи зову Џанго од памтивека и никада, али никада нисам чуо да овог музичара неко зове "Ђанго". И штавише, његово име се транскрибује на руски и бугарски као "Джанго" (а не Дьянго, односно Дянго).

Танасић је горе то поменуо, а Тарантино каже да је за њега "питање интелигенције" знати како се звао џез гитариста Рајнхарт. http://www.npr.org/2013/01/02/168200139/quentin-tarantino-unchained-and-unruly
Препоруке:
4
7
59 понедељак, 28 јануар 2013 14:56
Roksanda @ Lola
Баш ме интересује да ли би КТ могао испричати добру причу и да гађа у мету без шока, да му се ограничи количина крви, на једно пола литре на пример:)


Pitanje je mozda interesantno, ali je istovremeno potpuno irelevantno!

Filmsko nasilje, da ne kazem "estetizacija nasilja" (sto je po meni oksimoron) je Tarantinov potpis, a mislim da Vi i ja uopste nismo njegova ciljna grupa, vec su to BOYS (i.e. adolescentni muskarci u doslovnom ili psiholoskom smislu). To je Tarantinova glavna publika kojoj se obraca i od koje zivi.
Препоруке:
11
0
60 понедељак, 28 јануар 2013 15:07
Roksanda @ The D is silent
Nije potrebno da ovde mesate arapska (muslimanska) imena sa kojima Srbi nisu dosli u kontakt preko engleskog jezika koji uostalom nema tvrdi i meki glas, tamo gde mi imamo parove.

Ovde se govori o imenu Django koje je romsko/cigansko i vise mozemo znati samo na osnovu standardizacije romani/ciganskog jezika.

A za izgovor imena Djanga Reinhardta, poslusajte ovde:
http://www.forvo.com/word/django_reinhardt/, mozda ce nesto biti jasnije.
Препоруке:
7
0
61 понедељак, 28 јануар 2013 15:15
Roksanda @ The D is silent
Уосталом, шта уопште значи "етничко име"?! Ваљда је свако име етничко?


Videli ste verovatno da sam izraz "etnicko ime" dosledno stavljala pod navodnice jer sam ga koristila u onom smislu u kome ga koristi anglofonski mejnstrim gde je "etnicko" eufemizam za skoro sve ono sto nije anglosaksonsko.
Препоруке:
9
1
62 понедељак, 28 јануар 2013 15:27
ел нињо
ово нешто као Чомски. све се одиграва у оквирима закона који подржава робовласништво. црни ловац је продужена рука тог закона. ККК није постојао у време о којем се прича у овом филму.
Препоруке:
3
0
63 понедељак, 28 јануар 2013 15:30
The D is silent
Роксанда, ја мислим да сам довољно рекао шта о овом питању мислим, а рекао бих да се и Танасић недвосмислено изјаснио.

Мислим да сте у овој лингвистичкој расправи били један од најпристојнијих и најодмеренијих учесника, и стога ми је жао што сте се мојим коментарима по правилу баш Ви осетили прозвано.

Ја позивам све да овде ставимо тачку на причу од томе како се пише име Django и да пустимо људе да нешто кажу о самом филму, ако им нисмо потпуно убили вољу за тим.
Препоруке:
5
0
64 понедељак, 28 јануар 2013 15:41
Ненад
Ма браво,сјајно,феноменално,невероватно,какав филм,каква критика дај Боже још оваквих филмова и критика да испунимо наше животе неким смислом!
Препоруке:
9
5
65 понедељак, 28 јануар 2013 15:59
Jana
OK, kada amerikanci budu napravili film u kome se junakinja zove Ljiljana insistiiracemo na tome da se izgovara Lilijana, jer ce njima "lj" biti problem. Ako je jos neko u nedoumici http://www.youtube.com/watch?v=uD7HP5ewu68
Препоруке:
3
0
66 понедељак, 28 јануар 2013 18:02
Боб
На крају, ипак је Ђ, и то из истог разлога што Washington није Уошингтон, него Вашингтон, а Los Angeles изговарамо Лос Анђелес, не пратећи ни шпански ни енглески изговор. То би било према правопису нашег језика.
Препоруке:
9
6
67 понедељак, 28 јануар 2013 18:55
Лола@Roksanda
Јесте, у праву си, човек прави такве филмове и то је то. Мада иако је добар занатлија, стоји да је шоком лакше скренути пажњу.

А што се тиче изговора, можда је моје решење поприлично "приземно" aли ако је пракса код нас да се имена лепо пишу као што се изговарају, зашто једноставно непојачати мало јаче тон и утврдити које се слово у оригиналу користи и ту завршити причу. Исто саветујем спортским новинарима да не буде после Роже или Роџер, Мареј или Мари....
Препоруке:
3
0
68 уторак, 29 јануар 2013 10:51
@Isidora
Zar ne mislite da bi bilo pristojno i poucno ako biste se sa mladjim kolegom polemisali sa vise uvazavanja. To sto je neko mladji, misli drugacije od nas, verujemo da zna manje od nas ne daje nam pravo da mu se obracamo iz pozicije superiornog. Vas pokusaj da omalovazite mladjeg kolegu o njemu ne govori nista. O Vama mnogo.
Препоруке:
5
5
69 уторак, 29 јануар 2013 13:11
Кандела Ламела
уосталом, кажите ми неку нашу реч на слово Џ?

.

вероватно је уведено да би Вук могао да напише своје презиме.
а у основи ума који користи српски као матерњи је неприхватање избацивања доње вилице и одбијање прављења мајмунске фаце да би се неки глас изговорио

Зашто се реч Јордан која је некима због неразвијеног говорног апарата лакше да изговоре Џордан, зашто се не врати на Јордан него прихватамо рогобатно Џордан?
Препоруке:
0
5
70 уторак, 29 јануар 2013 23:29
Trident
Tarantino je dvorski reditelj novog svetskog poretka. Kroz sve njegove filmove provlači se teza da čovek ima pravo da učini sve, nesputan bilo kakvim lancima, što će doprineti njegovoj ličnoj koristi, ako ga ne uhvate. Da li će ga uhvatiti policija, gangsteri, psihopate ili neko peti nema veze. Kazna je ionako kod njega namenjena ne krivim nego nesposobnim. U tipičnom maniru modernog američkog filma, njegovi crnoputi junaci su uvek moralno, fizički i intelektualno superiorniji od belaca. Možete Vi sebe da da ubedjujete da se on na taj način podsmeva Americi, ali to jednostavno nije tako. Da je u njegovim filmovima obrnuto, nijedan od njegovih filmova ne bi ni bio snimljen. Pravi vesterni u Americi su umrli sa Džonom Vejnom, a Klint Istvud je prilično umoran i star. Upravo na Hepiju ide ciklus špageti vesterna i svaki od njih po meni je bolji od izvikanog Djanga. A za Tarantinov pokušaj da mi (nam) ogadi vesterne i Serdja Leonea važi No Pasaran...
Препоруке:
8
4
71 четвртак, 31 јануар 2013 00:59
Турас
Изванредни Танасић и "србски"псеудоинтелектуалци којих је на НСПМ све више. Да Џ,Ђ или Дјанго не може да их нити среди нити убеди.Жалосни дијалози са "исидором"само нам указује на каквом је Србија жалосном путу са "младим философима"који су довели земљу,видимо и сами где смо.Мука ми је,посебно и левих и десних,такође од овако нових интелектуалаца(и оних у сукњама)који УВЕК нађу длаку у јајету.Чија УВЕК мора бити задња.Трагично је што ти"јаки"умови нису свесни свога давитељског талента.Добро је што знајући њихов псеудоним можемо прескочити давитељски коментар.
Препоруке:
7
3
72 четвртак, 07 фебруар 2013 15:47
Minor Swing
Tekst, viđen kao nezavisan fenomen, zanimljiv je. Ali, kad ga posmatram u kontekstu onog što želi da bude, filmskog prikaza ili kritike, pitam se da li je autor gledao neki "director's cut", verziju filma drugačiju od one koju sam ja gledao.

Ovdje i nije bilo nekih pokušaja da se priča o filmu samom, u nedostatku vremena od silnih lingvističkih i terminoloških prepirki. Ono što se čini je, da je autor teksta projicirao gomilu ideja, implikacija i slojeva, koje Tarantino nije imao na umu ni u snovima ludim.

Iz mog ugla, stvari stoje drugačije - ovo je možda i najslabiji Tarantinov film do sada. Sve ono loše što je do sada manje ili više uspješno kompenzovao svim onim dobrim, izašlo je na vidjelo. Tanka priča je tanja nego ikada, što dovodi do toga da je film najmanje sat vremena predug. Tipični tarantinovski likovi, zanimljivi i cool, sjajno odglumljeni, ali bez dubine i supstancije (iako autor teksta tvrdi suprotno, to se naprosto nigdje ne vidi). Uz sve to, naslovni lik je...
Препоруке:
2
1
73 четвртак, 07 фебруар 2013 16:00
Minor Swing
...od najbezveznijih Tarantinovih likova ikad - mutav, nezanimljiv, čovjek koga malo ko do kraja filma zavoli i brine se za njegovu sudbinu. Ne znamo šta misli, šta ga pokreće.

Vispreni dijalozi su još tu, i kroz njih se vidi ono što je neko spomenuo u prethodnom komentaru, da je Tarantino zaista majstor jezika. Ali i oni ovdje često štrče, imamo osjećaj da su tu samo da bi bili tu i zvučali "moćno". Zatim, omaži i reference, uvijek prisutni kod Tarantina, gube karakter "začina" i postaju svrha sami sebi, a to nikad nije dobro.

Dosad je Tarantino uglavnom uspijevao da ono što ne zna da radi najbolje (a to je upravljanje dugačkom i kontinualnom pričom) kompenzuje, razbijanjem pripovjedačke strukture, vođenjem paralelnih priča, ili kraćim trajanjem, i to je dobro funkcionisalo. Prvenstveno zato što je cjelina bila dobra, iako su se slabosti pojedinih niti strukture mogle i tad uočiti. Ovaj put se odlučio za "donkihotovsku" epopeju, i pogriješio. "Đango razgoropađeni" je film...
Препоруке:
1
1
74 четвртак, 07 фебруар 2013 16:10
Minor Swing
...kojem očajnički nedostaje dinamike i osjećaja za mjeru. Pritom ne mislim na količinu nasilja ili šta slično. Tarantino je kao neko dijete, koje se dobro zabavlja snimajući filmove, i u iste trpa sve što mu je smiješno i zanimljivo, i to sve češće radi bezobzirno, što se osjeti. Zato "Đango" i izgleda kao kolaž, gdje imamo neke sjajne stvari, i neke potpuno bezvezne, ali nemamo dobru cjelinu. Cjelina je jedan dug, na momente blještav, ali u suštini dosadan i potpuno predvidljiv film, koji samo želi da bude cool, i daleko je od toga da postavlja filozofska pitanja, ili gledaoca poslije tjera da razmišlja o tome kako je ropstvo bilo "radikalno zlo" i slično. Koliko god to autor teksta iskreno želio, ovaj film, što bi rekli Ameri, "ne isporučuje".
Препоруке:
3
1

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер