Odlična kritika, uz malu primedbu: koliko je "Đangova osveta" neodgovarajući prevod, ni "Raskovani Đango" nije sjajan izbor, već bi možda najbolje bilo "Đango bez okova".
Ni prevod "Neslavna kopilad" nije dobar: bastard, ima zaista osnovno značenje kopile (osoba rođena van bračnog odnosa), ali pre svega se danas odnosi na opis karakternog sklopa iskrvarene i nemoralne osobe koja zaslužuje najdublji prezir (možda bi "gad" bio najtačniji prevod).

Slažem se da je "DŽango raskovani", odn. "DŽango oslobođeni" (po ugledu na deo trilogije "Προμηθεύς λυόμενος", što ima značenje odvezan, odrešen, prekinut) najbolji i najtačniji prevod naslova, pošto nosi u sebi centralnu ideju filma.

Ja sam video (ne znam da li opravdano) kontrast između Evrope i Amerike, tj. između Evropejca i Amerikanca, gde je Evropejac prikazan kao bolji čovek. Nije mi najjasnije otkud to kod Tarantina.

Možda je hteo da se oduži Nemcima likom Dr. Šulca u ovom filmu jer je Šulc jedini belac koji je pozitivan u filmu. On je doktor, priča francuski i engleski pored nemačkog, načitan je (ili je makar više načitan od Kendija), koristi nasilje kao sredstvo a ne kao cilj za razliku od Kendija, prepoznaje Betovena, poštuje crnce iako su robovi...

Ali kada je moral u pitanju, opet nije totalno crno-beo (i zbog toga mi se Tarantino još više dopao). To se pokazuje u sceni kada nagovara Džanga da ubije čoveka pred sinom.

Izvrstan tekst! Django je borac protiv opresije, poput ljudi koji su junački dali svoje živote na Kosovu, u borbi sa Miloševićevom policijom. Hvala Bogu, Albanski narod je konačno raskovao lance "praznog legalizma" kojima je bio sputan i uvideo da je retributivno nasilje jedini način da se bude slobodan. Oni su odbacili, kako Tanasić ispravno primećuje, apstraktnu i besmislenu „slobodu manjinskih grupa“, zarat revolucionarnog nasilja i osvete nad svojim tlačiteljima! Drago mi je da mladi i talentovani filozof Nikola Tanasć to uviđa.

@Milan

Iskreno ne bih voleo da se ovde otvara lingivstička rasprava (naši komentatori su ponekad majstori malicioznih digresija), ali nazivanje upotrebe prideva "raskovan" polupismenošću smatram krajnje zlonamernim.

U kujundžijski zanat se ne razumem, oprostićete mi, ali znam ponešto o antičkoj tragediji. Pored poznatog "Okovanog Prometeja", Eshil je imao još dve tragedije u "prometejskoj trilogiji" koje nisu sačuvane. Jedna od njih se zvala Προμηθεὺς Λυόμενος, što se prevodi kao Prometej "odrešeni", "razvezani", "oslobođeni", ili "raskovani". I da, proverio sam to pre nego što sam objavio tekst, za razliku od distributera filma koji nisu bili u stanju da pitanju transkripcije imena "Django" posvete minut svoga vremena.

Takođe, neko ko upire prstom na druge zbog nepismenosti (kao što, uostalom, i sam činim) prvo treba da proveri svoju vlastitu poziciju. "Raskovati okove" je potpuno uobičajena fraza u srpskom jeziku.

(zao mi je sto evo okupiram dve poruke)... ili jedne Bogdane Koljevic htela sam reci.Da opet ne budem preopsirna: vidi se da je Tanasic cuo za neke filozofske pojmove ali ih izgleda bas i ne razume, na primer za njega su rasizam i nacizam - radikalno zlo!?! uverena sam da se to Kaliku ne bi desilo, o Bogdani da i ne pricam. razvoj nove i MLADE srpske filozofije je nesto najlepse sto nam se desava poslednjih godina, ali bas zato sto su standardi podignuti tako visoko, nije fer prema najboljima ako cemo bas svakog ko naidje odmah kovati (!) u zvezde. zato bih savetovala Tanasicu da bude oprezniji i da se ipak vise potrudi sledeci put oko filozofije, oko filozofskih termina, a ne da dokazuje svoju originalnost suvisnim prevodilackim egzibicijama. Zaista, volela bih i da se jedan Kalik oglasi ovim povodom - ne samo povodom Tanasiceve interpretacije, nego i samog filma, jer mislim da Django zasluzuje jednu pregnantniju analizu.

Kolega Tanasiću,

Pisete:

Takođe, neko ko upire prstom na druge zbog nepismenosti (kao što, uostalom, i sam činim) prvo treba da proveri svoju vlastitu poziciju. "Raskovati okove" je potpuno uobičajena fraza u srpskom jeziku.

Pa jasno da je uobicajena, to proizlazi i iz onoga sto sam vam i prigovorio. Okovi su skovani, zato i mogu biti raskovani, dok Django nije skovan nego okovan - i zato ne moze biti raskovan, nego recimo otkovan. Ne znam kako da vam objasnim tu jednostavnu i sasvim ociglednu razliku.

Nazalost, ne iznenadjuje me to gubljenje osjecaja za srpski jezik, posebno u Srbiji (po mojoj ijekavici mozete zakljuciti da nisam Srbijanac). Ako je suditi po srbijanski medijima, na primjer, potpuno se izgubila razlika izmedju "(u)raditi" i "odraditi", sada svi nesto odradjuju, niko da nesto uradi. To je samo uzgredan primjer kako se gube nijanse, kao i u vasoj upotrebi rijeci raskovan.

Kao i uvek, sa velikim zadovoljstvom čitam Tanasićeve tekstove, jer nema mnogo autora sposobnost da ovako duboko i precizno izanalizira neku temu; sve čestitke...

Da, to jeste Tarantinov manir; njegov manir je da svoje umetničke domete sakrije iza namernog kiča i trivijalnosti, i samo retki mogu da to primete. On je neka vrsta američkog "Kusturice"; postigao je veličinu, koja mu se ne može poreći, ali- nerado mu se daje prostora za rad...
Jer, ako ćemo pošteno- on od početka svog rada raskrinkava sunovrat američke kulture slikajući sub-kulturne fenomene- "simpatične" kriminalce, "šarmantne" ubice, "moralne" lopove; njegovi filmovi potpuno ogoljuju moralno posrnuće ljudi u sistemu koji je sve relativizovao, jer im je to nametnuto kao uslov opstanka.
Još jednom- briljantna analiza i prikaz filma...

Samo da dodam da je podsmevanje "praznom legalizmu" očigledno upereno protiv jedine srpske parlamentarne stranke koja se istrajno bori za srpsko Kosovo i Metohiju! Pohvala retributivnom nasilju, s druge strane, predstavlja podršku ne samo tzv. OVK, već i onima koji su petog oktobra palili skupštinu sopstvene države, da ne pominjem one koji su u oktobru 1944. postreljali cvet srpskog građanstva!

Otkovan je neko ko je prethodno bio zakovan a ne okovan. Raskovan je sasvim prigladan izraz, jer aludira na Prometeja i na prevod koji je dat za naziv ove Eshilove tragedije.

Ali ovo nije prvi put da su Tarantinu inspiracija žanrovi.Filmovi „DŽeki Braun“ i „Kil Bil“ majstorski su ispričane niskobudžetne akcione kriminalne i kung-fu priče.Naravno da ovo ne znači da je Tarantino kompilator,žanrovi su samo inspiracija,a reditelj je njihove motive zapleo u vlastite,originalne priče.Slično je radio i Šekspir o čemu je Tolstoj napisao esej.Tarantinu uvek nešto prigovaraju.Spajk Li mu je prigovorio da u ovom filmu trivijalizuje problem ropstva. Negde sam pročitao da je film prihvaćen i od publike i od kritike i da je jedan od tri najbolje ocenjena filma ove sezone i da je nominovan za pet Zlatnih globusa.Što se tiče prevoda čini mi se da su naši napravili manju materijalnu grešku od hrvatskih prevodilaca.„Odbegli Đango“ je njihov prevod što valjda ima veze sa njihovim nasleđem i percepcijom slobode.Odličan tekst.Ali ostaje ono da su se postulati jednog žanra ovaplotili na ovim našim prostorima i da trpimo njegove posledice. Zloupotreba stare dobre crno-bele tehnike.

Tanasic je rekao da ovdje zna biti malicioznosti, ali nisam ocekivala da ce najmaliciozniji biti njegovi branioci, odnosno, Φιλοσοφία. Kakav Sulejmanov dvor, o cemu govorite? Nisam ja ta koja je posegnula za jezickim egzibicijama nego Tanasic. A ovo o Nemilosrdnom andjelu: pa to i sama tvrdim - kako je moguce da jedan mladi srpski filozof poput Tanasica koji kritizira americku politiku i ideologiju i sam pristaje na amerikanizaciju sopstvenog jezika!? On bi vec na nivou svog diskursa morao biti antiimperijalista, a ne samo na nivou objekta svoje kritike (jer taj se objekt podrazumeva). draga moja Φιλοσοφία, takva vrsta jezicke i kulturne autokolonizacije opasnija je osiromaseg uranijuma, dugorocno i po srz nase nacionalne kulture i misli! i ne, nisam sasvim uverena da je Tarantino toliko antiamericki nastrojen koliko Tanasic tvrdi - Amerika je i pored svih njenih greha za njega najbolji od svih svetova, nemojmo se zanositi i u njega projektovati nase ideje. (opet kratka poruka :)

@Milan @Isidora

Obično nemam nameru da ulazim u rasprave sa komentatorima na svoj tekst, ali sam sam sebi zakuvao čorbu, pa sada moram i da je kusam. Dakle, da zatvorimo lingvističku raspravu jednom za svagda.

Što se tiče "raskovanog", naravno da je DŽango "raskovan" jer su raskovani njegovi lanci. To bi bilo isto kao kada biste rekli da DŽango ne može biti razvezan ili odrešen, jer razvezani/odrešeni mogu biti samo konopci i sl. Mislim da smo se sasvim lepo razumeli po tom pitanju, tim pre što nikome ne namećem obavezu da koristi moj prevod.

Što se tiče "DŽanga": (1) Pravopis insistira da se i iz italijanskog reči prenose tvrdo, dakle pravilno je "Pučini" i "DŽuzepe"; (2) DŽango je i u italijanskom i u tarantinovom filmu Amerikanac, stoga je jezik njegovog imena engleski; (3) Tarantino insistira da je u pitanju isto ime kao i ime DŽanga Rajnharta. Toliko.

Što se tiče K. Valca, apsolutno ste u pravu. Smetnuo sam s uma da je u pitanju nemački glumac. Ispravićemo.

Dalje, besmisleno je da odgovaram na lingvističke primedbe, a da prećutim ove sadržinske. Ne bih komentarisao ad hominem kritiku - ako (koleginica?) Isidora ima konkretne zamerke, biće mi više nego drago da ih čujem.

Što se tiče termina "radikalno zlo", ako se on ne može pripisati ideologijama nacizma i rasizma, onda zaista ne znam čemu se može pripisati. Ja sam u svom tekstu o "Okupaciji Volstrita" koristio taj termin (doduše preko citata) za kapitalizam i niko me tada nije opominjao.

Što se tiče legalizma (jedine srpske parlamentarne stranke itd.), uputio bih čitaoce na tekst mog kolege Marija Kalika, koji je taj i takav "legalizam" ubedljivo raskrinkao u nedavnom tekstu o V. Koštunici. Moj stav je jasan, "legalitet" institucija koje dozvoljavaju robovlasništvo je neobavezujući. "Legalitet" nemačkih okupacionih zakona je neobavezujući i sl. Ako vi u današnjoj Srbiji vidite sličnosti sa južnim SAD XIX veka, a ako vas DŽango asocira na OVK i DOS, to je, ipak, vaš problem.

Django ima elemenata Banovica Strahinje. A cak se i Nero pojavljuje u epizodnoj ulozi.

Očigledno je da mnogi od komentatora u tumačenje Tarantina učitavaju svoje stavove. Učinilo mi se na početku teksta da to radi i kolega Tanasić, ali sam nastavio da čitam i priznajem da me na kraju ubedio da je njegova interpretacija sasvim legitimna. Čak mislim da bolje objašnjava film od kritike ovde u Americi.

O DŽ i Đ se može raspravljati (predlažem da pitate Rome, na čijem jeziku "django" znači "budim se"). U srpskom su inače engleske reči "tvrđe" nego u originalu, zato što je srpski fonetski jezik bez engleskih poluglasova. "Raskovan" je gramatički sasvim logičan pandan "okovanom", a i kontekstualno ima više smisla od bilo kojeg drugog prevoda.

A ako je nekoka zabolelo poređenje autošovinista i "kućnih čamuga"... nije mu za to kriv Tarantino, a ni Tanasić, već da parafraziram Šekspira "on sam, što je podanik."

Naravno, i tačniji i bolji prevod bio bi "...odlančan", jer su u pitanju, na engleskom, lanci a ne okovi, a i dvostrukost impliciranog značenja (očita i iz zbivanja u filmu) bila bi očuvana ("oslobođen lanaca" i "pušten s lanca"). Takođe, nema dvoumice (uprkos američkom neznanju) kako Amerikanac treba da izgovara ime - sa "DŽ", bez sumnje. Međutim, čini bi se da bi Romi DJANGO ("budim" se na romskom) to ime izgovarali sa "đ" kako ga ja čujem u "Đelem, đelem". To, jasno, Amerikancima nije moguće, ali Srbima jeste, tako da bi moj prevod bio: "Đango odlančan". Pozdrav svima.

Dragi moj Tanasicu,
Mislim da ste se malo zaleteli sa svojim prevodilackim "resenjima" (isto vazi i za vas prevod Inglourious basterds, koji mi takodje nije jasan, jer su obe reci u originalnu zapravo "pogresno" spelovane), i ako je neka uteha to sto ste se okliznuli bas na Tarantinu nije slucajno. Da se ne lazemo, naslovi njegovih filmova su po pravilu neprevodivi - uvek je tu neka igra recima ili prevod naprosto ubije original cak i kad je doslovan (Ubij Bila naprosto nije efektno kao Kill Bill, zar ne?). ali to nas ne bi smelo iznenaditi jer je Tarantino izvanredan jezicki stilista, on naprosto bolje koristi engleski nego sto vi koristite srpski. ali vi ste mlad covek i tek bi trebalo da razvijete osecaj za svoj jezik. Zbrka koju ste izazvali oko tako jednostavne razlike izmedju skovati i okovati – pa ne bi valjda isto tako bilo i sa “spevati” (pjesmu) i “opevati” (nekoga)? – to jasno pokazuje. Nesto u vama kao da ne uvidja tu razliku. I verujte...

Kuku, majko!

Greota je ovaj biser od teksta spopadati laičkim linvističkim opservacijama. Tim pre što je Tanasić, i što se samog jezičkog aspekta prideva raskovan tiče - u dobroj meri u pravu. Sve pomenute reči izvode se iz osnove kovati i jedna prema drugoj nisu ni u antonimnom ni u opozitivnom odnosu. Raskovan nastaje od raz plus kovati i znači razvrgnuti ono što je bilo (za)kovano. Druga je stvar da li se za čoveka koji je bio okovan može reći da je raskovan. Sloveni kroz istoriju nisu imali toliko posla sa zakivanjem ljudi kao Germani i Romani, pa je i jednoznačan, precizan i sasvim adekvatan prevod u ovom slučaju nemoguć.

Isidora, što se tripujete?

@ Nikola Tanasić

Nisam sigurna da razumem zašto smatrate da je "Đango" skadalozno.

Uobičajeno je da se anglo-saksonska imena koja počinju na "J" ili "G" transkribuju sa početnim DŽ, kao DŽon ili DŽordž. Django nije takvo ime, već "etničko" t.j. različito (romsko) i početno "Dj" na engleskom ga izdvaja od većine ostalih imena ("silent D"). Zato mislim da je "Đ" na srpskom uputnije jer ga automatski razlikuje od "običnih imena".

Ako se pozivate na Eshila i srpske prevode, "okovani Prometej" nije "raskovan", već jednostavno "oslobođen".

Inače, ako pogledate ovaj nedavni intervju arogantnog i ne baš artikulisanog Tarantina, pitaćete se da li je i čuo za Prometeja (o Eshilu i da ne govorimo):
http://www.channel4.com/news/tarantino-uncut-when-quentin-met-krishnan-transcript

Sjajna analiza, Nikola. Ja bih dodao da je početak filma i mali omaž Serđu Leoney. A razlog je korišćenje kratkih zumova koju su reditelji izbjegavali jer je vještački pokret, pokret nestvaran u životu. A upravo ga je možda Leone od svih reditelja najviše koristio. Možda i griješim! Drugi film za koji bih volio da pročitam tvoju kritiku je Linkoln. Film od, po meni još većeg majstora od Tarantina, Stivena Spilberga.Film prikazuje poslednje dane građanskog rata u Americi, i Linkolnovu borbu da progura amandman o ukidanju ropstva. Filme ne prikazuje težak način crnačkog života, već način na koji je Linkoln politički vješto, i ne baš časno uspio da progura. A to je,kupovinom glasova. Zvuči poznato, zar ne!

ZA ISIDORU. Autor je, valjda nehotice, džarnuo lingvističko osinje gnezdo. Otud mu se manje komentariše tekst (dobar), nego ovaj minorni detalj. No, ni on nije nevažan - uvek je dobro razbistravati. Elem, dok ste u pravu za "Đ" u Đuliji itd., niste glede "moraliteta", koji se od "morala" i "moralnosti" razlikuje na isti način na koji se "legalitet" razlikuje od "legalnosti" - rečnik to lepo definiše. Inače, što se tiče načelnosti, moj stav je da u prevodima imena treba transkribovati, "prebacivati" na srpski, pa sam zato za "Đango" (valjda stoga što nas zovu "ciganima", a i stoga što imamo, hvala Bogu, podosta Roma među sobom). Digresivno: Đulijeta je deminutiv, i da su prvotni prevodioci pošteno i beskompromisno radili, danas bi u nas Šekspirov naslov bio - "Romeo i Juliška". Pozdrav.

Ako ovaj film ima te kvalitete za koje autor teksta tvrdi da ih ima da li bi ih imao i kad bi u filmu bilo hektolitar krvi manje? Pa verovatno bi. I u tome je problem. Zašto je filmu sa tako sjajnom koncepcijom bilo neophodno da ima i "sve što vole mladi"? To je Tarantino reći će neki. Imate li kakvo drugo, smislenije tumačenje?

Kakva zabavna i besmislena rasprava. Što je najgore, ista stvar se događa po čitavom nizu foruma, gde po pravilu branitelji "Đ" skaču na vrat svakome ko istakne da se po pravopisu piše "DŽ" (u suprotnom "Đanga" igra "Đejmi" Foks, a Sajmona Semjuel L. "Đekson").

Kada DŽango u filmu ponavlja svoju čuvenu the D is silent, kao da se obraća komentatorima ovog sajta, koji masovno ne znaju da mu napišu ime. Stoga apelujem na prevodioce, recimo, DVD izdanja filma, da frazu "the D is silent" prevedu kao "DŽango, sa DŽ!". Kakva crna romska imena, TO bi bilo u duhu srpskog jezika!

Aman ljudi Džejmi se piše Jamie, npr. Jamie Oliver, sva ta imena su izvedena iz Džejms, James, klasičnog engleskog imena. Đango se piše Django i ime NIJE ENGLESKOG POREKLJA. Džejmi izgovaraju sa jasnim Dž a Đango, ne. To što je D tiho kao npr. u reči bridge (most) je opaska da se ne izgovara slovo D i nema apsolutno nikakve veze sa Đ ili Dž raspravom. Sami glumci u filmu ga izgovaraju najsličnije slovu Đ što oni umeju jerbo sam jezik im nije fonetski bogat. I ime u svom orginalnom značenju, romskog je porekla, je sa Đ. Da li sada mi zbog neumeća negog "engleza" da što tečnije izgovori Đ treba da govorimo Dž!
Uz svo dužno poštovanje autoru i zahvalnosti na ovoj lepoj i detaljnoj kritici filma, on je sam ovo sebi natovario. Krajnje dobronameran savet, držite se stvari u koje se razumete, a autoru konkretno takvih stvari ne fali, čovek krajnje svestran i obrazovan. I generalno,ajmo malo više pristojnosti i ljubaznosti. Ja sam dosta toga naučila čitajući komentare ovde, možete i vi.

Sjajan tekst i sveubuhvatno razmatranje jednog filma, iako čak i ne nameravam da gledam film. Ja ne mogu doći do poruke, jer na prvom mestu ne mogu da podnesem takvo i toliko nasilja, jednostavno duševno. Baš me interesuje da li bi KT mogao ispričati dobru priču i da gađa u metu bez šoka, da mu se ograniči količina krvi, na jedno pola litre na primer:)

Ne bih da dižem tenziju ove rasprave, ali gospodo, jednostavno niste u pravu. "Django" se transkribuje potpuno isto kao Jamie, a to pravilo za "etnička imena" ste prosto izmislili. DŽastin, DŽejmi, DŽenan, DŽelaludin (persijsko ime, i u persijskom se izgovara BAŠ sa našim "đ"), sve se to transkribuje identično, bez obzira na "etničko poreklo". Uostalom, šta uopšte znači "etničko ime"?! Valjda je svako ime etničko?

Što se tiče imena DŽango, rekao je Tanasić već da je to isto ime kao kod DŽanga Rajnharta. DŽanga (koji je inače belgijski Ciganin) u ovoj zemlji zovu DŽango od pamtiveka i nikada, ali nikada nisam čuo da ovog muzičara neko zove "Đango". I štaviše, njegovo ime se transkribuje na ruski i bugarski kao "Džango" (a ne Dьяngo, odnosno Dяngo).

Tanasić je gore to pomenuo, a Tarantino kaže da je za njega "pitanje inteligencije" znati kako se zvao džez gitarista Rajnhart. http://www.npr.org/2013/01/02/168200139/quentin-tarantino-unchained-and-unruly

Nije potrebno da ovde mesate arapska (muslimanska) imena sa kojima Srbi nisu dosli u kontakt preko engleskog jezika koji uostalom nema tvrdi i meki glas, tamo gde mi imamo parove.

Ovde se govori o imenu Django koje je romsko/cigansko i vise mozemo znati samo na osnovu standardizacije romani/ciganskog jezika.

A za izgovor imena Djanga Reinhardta, poslusajte ovde:
http://www.forvo.com/word/django_reinhardt/, mozda ce nesto biti jasnije.

ovo nešto kao Čomski. sve se odigrava u okvirima zakona koji podržava robovlasništvo. crni lovac je produžena ruka tog zakona. KKK nije postojao u vreme o kojem se priča u ovom filmu.

Ma bravo,sjajno,fenomenalno,neverovatno,kakav film,kakva kritika daj Bože još ovakvih filmova i kritika da ispunimo naše živote nekim smislom!

Na kraju, ipak je Đ, i to iz istog razloga što Washington nije Uošington, nego Vašington, a Los Angeles izgovaramo Los Anđeles, ne prateći ni španski ni engleski izgovor. To bi bilo prema pravopisu našeg jezika.

Zar ne mislite da bi bilo pristojno i poucno ako biste se sa mladjim kolegom polemisali sa vise uvazavanja. To sto je neko mladji, misli drugacije od nas, verujemo da zna manje od nas ne daje nam pravo da mu se obracamo iz pozicije superiornog. Vas pokusaj da omalovazite mladjeg kolegu o njemu ne govori nista. O Vama mnogo.

Tarantino je dvorski reditelj novog svetskog poretka. Kroz sve njegove filmove provlači se teza da čovek ima pravo da učini sve, nesputan bilo kakvim lancima, što će doprineti njegovoj ličnoj koristi, ako ga ne uhvate. Da li će ga uhvatiti policija, gangsteri, psihopate ili neko peti nema veze. Kazna je ionako kod njega namenjena ne krivim nego nesposobnim. U tipičnom maniru modernog američkog filma, njegovi crnoputi junaci su uvek moralno, fizički i intelektualno superiorniji od belaca. Možete Vi sebe da da ubedjujete da se on na taj način podsmeva Americi, ali to jednostavno nije tako. Da je u njegovim filmovima obrnuto, nijedan od njegovih filmova ne bi ni bio snimljen. Pravi vesterni u Americi su umrli sa Džonom Vejnom, a Klint Istvud je prilično umoran i star. Upravo na Hepiju ide ciklus špageti vesterna i svaki od njih po meni je bolji od izvikanog Djanga. A za Tarantinov pokušaj da mi (nam) ogadi vesterne i Serdja Leonea važi No Pasaran...

Tekst, viđen kao nezavisan fenomen, zanimljiv je. Ali, kad ga posmatram u kontekstu onog što želi da bude, filmskog prikaza ili kritike, pitam se da li je autor gledao neki "director's cut", verziju filma drugačiju od one koju sam ja gledao.

Ovdje i nije bilo nekih pokušaja da se priča o filmu samom, u nedostatku vremena od silnih lingvističkih i terminoloških prepirki. Ono što se čini je, da je autor teksta projicirao gomilu ideja, implikacija i slojeva, koje Tarantino nije imao na umu ni u snovima ludim.

Iz mog ugla, stvari stoje drugačije - ovo je možda i najslabiji Tarantinov film do sada. Sve ono loše što je do sada manje ili više uspješno kompenzovao svim onim dobrim, izašlo je na vidjelo. Tanka priča je tanja nego ikada, što dovodi do toga da je film najmanje sat vremena predug. Tipični tarantinovski likovi, zanimljivi i cool, sjajno odglumljeni, ali bez dubine i supstancije (iako autor teksta tvrdi suprotno, to se naprosto nigdje ne vidi). Uz sve to, naslovni lik je...

...kojem očajnički nedostaje dinamike i osjećaja za mjeru. Pritom ne mislim na količinu nasilja ili šta slično. Tarantino je kao neko dijete, koje se dobro zabavlja snimajući filmove, i u iste trpa sve što mu je smiješno i zanimljivo, i to sve češće radi bezobzirno, što se osjeti. Zato "Đango" i izgleda kao kolaž, gdje imamo neke sjajne stvari, i neke potpuno bezvezne, ali nemamo dobru cjelinu. Cjelina je jedan dug, na momente blještav, ali u suštini dosadan i potpuno predvidljiv film, koji samo želi da bude cool, i daleko je od toga da postavlja filozofska pitanja, ili gledaoca poslije tjera da razmišlja o tome kako je ropstvo bilo "radikalno zlo" i slično. Koliko god to autor teksta iskreno želio, ovaj film, što bi rekli Ameri, "ne isporučuje".