Gospodine Božidare, imam oko 2000 evra ušteđevine (u slamarici, ne u banci). Da li mi savetujete da taj novac što je pre moguće pretopim u zlato? I kako je to moguće učiniti, a da ne budem nasamaren (od strane ad hok zlatara iz inostranstva)? Hvala
Uzgred... ODLIČAN tekst
Preporuke:
35
2
2
utorak, 29 januar 2013 20:57
ja
Dobar tekst o važnoj temi. Mada mi na kraju nije baš najjasnije šta je sa našim zlatom i gde se nalazi.
Preporuke:
28
1
3
utorak, 29 januar 2013 21:19
Konacno
Prakticno. Neophodno je pripremati ljude na ono sto nailazi. A to sto nailazi, za pocetak, vazno je razmatrati kroz zlato. Ipak, isto tako je vazno da se ono, u sledecoj iteraciji posmatra preko energije, vode i hrane. Nije neophodno ni da bude nekih bombastih teorija zavere ili propasti sveta. Pozdrav!
Preporuke:
25
0
4
utorak, 29 januar 2013 21:22
mare
Dread, i ja bih zeleo odg na isto pitanje!
Preporuke:
22
0
5
utorak, 29 januar 2013 22:46
Bojan@Dread
To je jako mala suma da bi mogla nešto da znači. Ako bi ih prebacio u zlato, gubitak na toj sumi u kupoprodajnom procesu mogao bi da iznosi i 20%, pogotovo u Srbiji u kojoj se zlato može prometovati samo kao umjetnina.
Moje mišljenje je (nisam ekonomista itd) je da te pare zadržiš u tom obliku ili dio zamjeniš za AUD. Ako bi imao nešto više para, mogao bi da kupiš nešto srebrnih polugica, zlu ne trebalo. Ja sam prije 1,5 god kada je bila kriza u medijima dosta naduvana kupio AUD i stavio u sef. Iako kurs dosta varira i zadnjih dana je prilično pao, i dalje je nekih 10-12% veći nego u momentu kada sam kupio. Australija ima prednost u tome što je relativno stabilnija i značajno trguje ne samo sa EU i sad već i sa Azijskim zemljama. To je onako za prvu pomoć da se nađe, ali mislim da se neće evro srozati jako puno preko noći već će to biti dugotrajan proces.
Ponovo ću se (referiram na moje tekstove nekoliko godina unazad) ukratko osvrnuti na uzroke onoga što smatram krizom Zapada, a ne krizom kapitalizma, kako to mnogi neomarksisti smatraju.
Zapad i jeste sinonim za globalni pljačkaški kapitalizam. Velika je zabluda da na zapadu postoji "dobar" i "loš" kapitalizam, dovoljno je pogledati u evropske zemlje "socijaldemokratije" i videti da su i one porobljene od strane banaka i finansijske elite, i tu im "bolji" kapitalizam nije nimalo pomogao. Ukoliko se gleda neka pozitivna alternativa rđavom neoliberalizmu moraju se uzeti u obzir države koje uspevaju onda kada zapad propada, a to su države tržišno orijentisanog socijalizma, pre svega Venecuela (rast BDP 2012-e od 5.5%) i Belorusija (smanjila nezaposlenost sa 4% na 1% u toku SEK-e) i latinoameričke države koje su oterale MMF poput Brazila, Ekvadora i Argentine, proverile opravdanost duga, uložile novac u domaću potrošnju, investicije i programe socijalnih davanja i u zapošljavanje.
Preporuke:
22
0
7
utorak, 29 januar 2013 23:19
Posmatrač
Gospodo Mare i Dead novac možete pretvoriti u zlatne dukate ili srebrne...zlatni Franc Jozef težine od 3,47-3,51 gram 24 karata (999/1000)...njihova numizmatička vrednost je najveća ili zlatare majdampek...ali je njihova vrednost numizmatički manja ili kupite srebrnjake...nikako nakit...
Preporuke:
32
0
8
utorak, 29 januar 2013 23:31
seljak bezemljaš
Socijalna demagogija, delujući od 1945, pod maskom "socijalne pravde",potpuno nas je razorila.
Socijalna demagogija je na početku a često i na kraju,svakog našeg posrnuća.
Više smo klijenti,nego narod.
Preporuke:
30
3
9
sreda, 30 januar 2013 09:41
gavrilo
redukovano ali vrlo jasno i precizno dato štivo sa plastičnim primerima ne ulazeći u to kako je došlo do ukidanja ili ubijanja američkih federalnih rezervi čija je podloga bila zlato i ko je to uradio!no to je jedna druga priča...što se tiče ovih naših MIŠEVA čini mi se da su dovedeni da unište sve što je još ZDRAVO u Srbiji.Volio bih da griješim ali da imaju pameti odavno bi povukli zlato iz stranih banaka kada je to već uradila Velika Njemačka!Oni su najbolji lakmus papir što treba raditi u vremenu koje nam dolazi...a dolazi đavolje vrijeme
Preporuke:
13
0
10
sreda, 30 januar 2013 10:48
Anta
Pretvaranje pare u zlato za zlu ne trebalo u teskim vremenima je glupost... Danas ako imas 100 evra za te pare mozes da kupis dzak od 100 kg brasna ili jedan dukat od 3 grama... Ako dodje to strasno vremeza taj dukat mocices da dobijes ne vise od 10 kg brasna...
Preporuke:
14
6
11
sreda, 30 januar 2013 11:07
Milorad Stanojlović
Teorijski, zlato kao podloga teško može da opstane u odnosu na papire.
Filosofski i logički posmatrano, podloga je srpska reč, bukvalnog značenja, a semantički gledano, teško ga je promeniti i zameniti. Podloga podrazumeva osnov nečega i označava čvrst oslonac.
Ali, kod nas se postavlja pitanje - čega?
Nakon što su srpski republikanci 1948. godine promenili jato i ušli u drugi sistem, oni su stvorili svoj sistem, koji je na kraju kulminirao u - dogovornu ekonomiju. Može ono što se dogovorimo! Sistem se od početka razvijao na principima sindikalnog anarhizma, i trijumfovao u raspodeli društvenih stanova.
Drugim rečima, čak je i papirni novac nepotreban. Možemo se dogovariti o tome da li novca uopšte ima i koliko će i kad da vredi. Time su nadmašili i pojam elektronskog novca, koji je danas u modi.
Zanimljivo, da beogradski republikanci nerado govore o bilo kakvoj podlozi - napadajući zlatnu.
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
Preporuke:
5
2
12
sreda, 30 januar 2013 12:35
seljak bezemljaš
&Anta
Istorijsko iskustvo uči da je od džaka brašna,bolja koza.
Opstanak u ratovima,revolucijama,ustancima,vezan je i zavisi od sitne rogate stoke.
Ne potcenjujem naravnoni ni značaj brašna.
Preporuke:
19
0
13
sreda, 30 januar 2013 13:06
thinking maize@ seljak bezemljaš
Ima kod Ostrogorskog u "Istoriji Vizantije" razmatranje ZAŠTO je Vizantija PREŽIVELA arapsku najezdu 7-9-tog veka BAŠ u Anadoliji, a izgubila je BOGATIJE provincije Egipat i Siriju. Pored, ideoloških (pravoslavlje vs. monofizitizam i/ili nestorijanstvo) i etničkih (grčki element vs. koptskog i sirskog) razloga Ostrogorski ističe kao faktor i prirodu privrede Anadolije. Tamo se navodi da su zapadni, pretežno ravničarski delovi, bili mesta intenzivne (za ono doba) poljoprivrede i zbog blizine Carigrada ODBRANjIVA, dok su centralni i istočni delovi Anadolije bili mesta stočarstva, sa mogućnošću SAMOREPRODUKCIJE i VELIKE POKRETLjIVOSTI TE IMOVINE u slučaju rata. Taj element, po Ostrogorskom, pored uvođenja sistema TEMA, zasnovanim na sitnim imanjima seljaka-ratnika, bio je OSNOVA VIZANTIJSKE ELASTIČNE MOĆI, koja je izdržala nalet PREMOĆNOG ISLAMA i u suštini spasla ono što se zove hrišćanstvom. Ergo i anadolijske KOZE, OVCE i GOVEDA su doprineli SPASU Hristove nauke, a ne samo kapadokijski oci!
Preporuke:
10
1
14
sreda, 30 januar 2013 13:37
s
@Anta
Kupovina zlata ne treba da bude cilj sirotinji koja bira izmedju 100 kg brašna danas i 10 kg sutra, već državama i bogatim ljudima koji zavise od trgovine. Da ste lupili glupost pokazuje i podatak da su Rusija i Kina učetvorostručili zlatne rezerve, da Nemačka traži svoje zlato,a Amerika ga neda i to se sve dešava jer neznaju vrednost zlata u odnosu na brašno! Dakle, zlato treba onima koji razmišljaju o trgovini kad novac postane bezvredni papir.
Situacija u kojoj danas možete za 100e da kupite 100 kg brašna ili 3g dukata, a sutra za 100e ne budete mogli da kupite ni kiflu, a za ona 3g dukata možete da dobijete 10kg brašna ili lek je najpametnija investicija,a ne glupost.
Preporuke:
12
0
15
sreda, 30 januar 2013 15:09
seljak bezemljaš
&Thinking maize
Našao si odličan primer.
Uzgred nameće mi se misao koliko su gradska deca nespremna za bilo kakvu promenu,koja podrazumeva izmenu gradske sredine kao potpuno veštačke.
Trebalo bi obnoviti rad,sokola,gorana,skauta,kako god se zvalo,da se deca nauče na uslove u prirodi.
Preporuke:
11
0
16
sreda, 30 januar 2013 15:36
@Dread i @mare
Kao jednu od opcija, mozete kupiti zlatne novcice u Becu (u skoro svim filijalama banaka, na salteru). Na primer novic 0,5 unce, prodajna cena mu je trenutno oko 660e, a trenutak je relativno povoljan, posto se je cena zlata u opadanju i stagnaciji vec oko godinu i po, pa neki poznavaoci ocekuju da cena uskoro nastavi rast. Ovde pominjem samo investicione zlatne novcice (Wiener Philharmoniker), nikako numizmaticki novac. Investicioni imaju precizno utvrdjenu vrednost u zavisnosti od mase i cistoce zlata, dok numizmaticki imaju i kolekcionarsku vrednost, pa se lakse moze desiti da vam neko proda novcic za nerealnu cenu itd.
Preporuke:
2
0
17
sreda, 30 januar 2013 16:53
Anta
A kad je rec o ceni zlata, i ona u apsolutnom smislu prakticno pada... Uzmite samo npr cinjenicu... sa koliko tona zlata moze da se kupi dug Grcke koji iznosi 600 milijardi evra... cifra je neverovatna 20 000 tona... dvadeset hiljada tona...
Preporuke:
3
4
18
sreda, 30 januar 2013 17:04
Fića
Na latinskom fiat znači neka bude. To je prema Bibliji rekao Bog kada je stvarao svet. Neka bude svetlost i bi svetlost. Međutim, nacionalne banke nisu bogovi i ne mogu da stvaraju vrednost ni iz čega.
Pa Srbija je primer uspešnosti projekta - "Fiat"
Preporuke:
3
0
19
sreda, 30 januar 2013 17:14
INTEREST CALCULATOR
Radi dobijanja bolje slike, ubacite u donji računar kamata, dolar oročen godine Hristove.
Dakle:
total sum: 1$
years: 2012
interest (kamata): 6% (recimo)
I DOBIJAMO OD PRILIKE SLEDEĆI IZNOS:
Total Value = $4.0900680098816E+50
interestcalculator.org/
TO J ČINI MI SE "SAMO" NEKIH "XXX" TEŽINA SUNCA. A KOLIKO GA IMA NA ZEMLjI? PROMIL?
SAMI DONESITE ZAKLjUČAK O ODRŽIVOSTI TAKVE MAGIJE
Preporuke:
2
1
20
sreda, 30 januar 2013 17:28
Miroslav Anđelković
Statistika o porastu cene zlata može se naći ovde:
Sa dijagrama je uočljivo sledeće:
Početkom 2003. cena jedne unce 24-karatnog zlata je iznosila:
-374 $,
-346 E,
-505 CHF.
Početkom 2013. cene su sledeće:
-1680 $,
-1240 E,
-1536 CHF.
Dakle, zlato je danas u $ 4,49 puta skuplje (349,22%), u Evrima je skuplje 3,58 puta (258,91%), dok je u Švajcarcima skuplje 3,04 puta (204,41 %) nego pre 10 godina.
To zapravo znači da je:
- Dolar izgubio 78% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 22% negdašnje vrednosti!
- Evro izgubio 72% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 28% negdašnje vrednosti!
- Franak je izgubio 67% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 33% negdašnje vrednosti!
Zaključak:
Bilo brašno, il' šareni papirići, glodari su učinili svoje!
Na zlatu su ipak zube polomili!
Preporuke:
11
0
21
sreda, 30 januar 2013 18:45
Miroslav Anđelković
@Anta
2003. Grcima je hipotetički bilo potrebno za vraćanje istog duga od 600 milijardi evra još nepojmljivijih 71.600 tona zlata!
Sami zaključite da li je Vaša tvrdnja o pojeftinjenju zlata ima čvrsto utemeljenje.
Preporuke:
9
0
22
sreda, 30 januar 2013 19:29
Rudar
Jedan od rudnika u SRB u kome se kopa ruda zlataje rudnik Lece (Farmakom). Konačni proizvod je koncentrat koji se izvozi u Bugarsku. Nema pouzdanih informacija da li se Au vraća u zemlju.
Preporuke:
7
0
23
sreda, 30 januar 2013 19:45
Miroslav Anđelković
@INTEREST CALCULATOR
Ako se 1$ oroči na 2012 godina sa godišnjom kamatom od 6%, krajnja suma se dobija po formuli:
1,06e2012 = 8.2300204190503514892789956401016e+50
Krajnji rezultat je dvostruko veći od Vašeg.
Moguće je da niste računali kamatu na kamatu?
Preporuke:
5
0
24
sreda, 30 januar 2013 20:18
Posmatrač
Cena zlata je vezana za pad dolara pad dolara rast cene zlata...obrnuto je evrom pad evra pad cena zlata...sav papirni novac će nestati nastaje nova valuta koja će imati jaku vezu sa zlatom...u poslednjem ratu zlatni dukati su nekome sačuvali život bukvalno,plaćalo se da se izbaviš i izvučeš živu glavu...zlato se ne može jesti...pored zlata,srebra,platine ...zemljište... izvori vode...nekretnine..ko posle marta 2015 godine bude imao dolare,evre...može se probuditi i da shvati da se probudio kao mi u Srbiji januara 1994 godine kada je 1 novi dinar vredeo 1.000.000.000 dinara,odnos evra bi mogao biti 10.000.000 eura/$ =1 apoen neke nove valute a građanima ostanu šarene hartije....od nafte više će vredeti nova valuta kukuruz...
Preporuke:
5
1
25
sreda, 30 januar 2013 20:40
Božidar Maslać
Pošto su me neki komentatori pitali kako da ulože u zlato, dužan sam odgovor, međutim moram odmah da kažem da sam pre svega mislio na zlato kao podlogu državne valute. Meni lično je jedna brokerska firma nudila da investiram u robe na berzi elektronskim putem, uključujući i zlato, a bilo je potrebno uložiti oko 1600 dolara minimum, ali mi nije ulivala poverenje. Najgore od svega je da su saznali moj broj mobilnog i da imam novac u tom trenutku. Ako bih lično kupovao zlato, kupovao bih da bude u mom ličnom dohvatu, ne u vidu zlata na berzi. Mislim da nije isplativo kupovati zlatni nakit jer se u prodaji gubi veliki deo vrednosti. Ja lično se nisam interesovao za takvu kupovinu jer mi je firma vezana za prehrambeni sektor pa se nadam da ću se i u krizi snaći, ali sam čitao da su mnogi Beograđani, za vreme okupacije, prodajom porodičnog zlata uspeli da lakše preprode krizne trenutke. Neki komentatori deluju upućeni u ovu trgovinu više od mene pa predlažem da sledite njihove informacije.
Preporuke:
7
1
26
četvrtak, 31 januar 2013 18:38
MR
Zlato, zlato. Kao što reče, narod ga prodaje da bi kipio hranu. Zlato ne može da se jede. Ekonomija sveta neće nikad počivati na zlatu. Zlato će ostati samo kao jedno sredstvo za špekulacije na berzama. Zdrava ekonomija u kojoj narod proizvodi ono što mu treba uvek će biti glavni oslonac. U današnjem svetu gde nas ima tako mnogo život nije tako jednostavan gde bi zlato postalo čarobni štapić. Apsulutne stabilnosti neće nikad biti. U ekonomiji uvek postoje periodi gde se ide gore-dole. Setite se da je Španija nekad plivala u zlatu koje su donosili iz Južne Amerike, pa je ipak ostala jedna od najnazadnijih država u Zapadnoj Evropi. Pravi, proizvodi, trguj i stvaraj mir - to su uslovi za zdravu ekonomiju.
Preporuke:
7
0
27
subota, 02 februar 2013 11:23
Milorad Stanojlović
@MR; četvrtak, 31 januar 2013 17:38
"...Zdrava ekonomija u kojoj narod proizvodi ono što mu treba uvek će biti glavni oslonac..."
OK. Ali kako narod zna ono št(a)o mu treba?
Kad uključim teoriju verovatnoće i ekonomsku statistiku, vidim da narod zna da mu trebaju društveni stanovi, a ne građevinska industrija. Jer, stan kupi za 100 evra, a proda ga za 60 hiljada evra.
Trebaju mu i mediji da grde tajkune, koji su tako kupili previše takih društvenih stanova. E, pa to ne može, samo jedan po jedan, taj, takav, stan.
A šta da rade oni koji nisu imali evre i prodavca tih i takih stanova?
Pa, nek idu u rat, da brane nas i naše kuće i stanove. Nas, kojima su ponuđeni ti i taki društveni stanovi za 100 evra.
Pa, dobro, de, mogu da kažu da idu da brane Jugoslaviju, ko im tu smeta?
E, pa, zato narod više neće zemlju, nego hleb. Neće fabrike stanova, nego stanove.
Ko sme sada da mi kaže, da to nije ono što narodu treba?
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
.jpg)
Uzgred... ODLIČAN tekst
Moje mišljenje je (nisam ekonomista itd) je da te pare zadržiš u tom obliku ili dio zamjeniš za AUD. Ako bi imao nešto više para, mogao bi da kupiš nešto srebrnih polugica, zlu ne trebalo. Ja sam prije 1,5 god kada je bila kriza u medijima dosta naduvana kupio AUD i stavio u sef. Iako kurs dosta varira i zadnjih dana je prilično pao, i dalje je nekih 10-12% veći nego u momentu kada sam kupio. Australija ima prednost u tome što je relativno stabilnija i značajno trguje ne samo sa EU i sad već i sa Azijskim zemljama. To je onako za prvu pomoć da se nađe, ali mislim da se neće evro srozati jako puno preko noći već će to biti dugotrajan proces.
Zapad i jeste sinonim za globalni pljačkaški kapitalizam. Velika je zabluda da na zapadu postoji "dobar" i "loš" kapitalizam, dovoljno je pogledati u evropske zemlje "socijaldemokratije" i videti da su i one porobljene od strane banaka i finansijske elite, i tu im "bolji" kapitalizam nije nimalo pomogao. Ukoliko se gleda neka pozitivna alternativa rđavom neoliberalizmu moraju se uzeti u obzir države koje uspevaju onda kada zapad propada, a to su države tržišno orijentisanog socijalizma, pre svega Venecuela (rast BDP 2012-e od 5.5%) i Belorusija (smanjila nezaposlenost sa 4% na 1% u toku SEK-e) i latinoameričke države koje su oterale MMF poput Brazila, Ekvadora i Argentine, proverile opravdanost duga, uložile novac u domaću potrošnju, investicije i programe socijalnih davanja i u zapošljavanje.
Socijalna demagogija je na početku a često i na kraju,svakog našeg posrnuća.
Više smo klijenti,nego narod.
Filosofski i logički posmatrano, podloga je srpska reč, bukvalnog značenja, a semantički gledano, teško ga je promeniti i zameniti. Podloga podrazumeva osnov nečega i označava čvrst oslonac.
Ali, kod nas se postavlja pitanje - čega?
Nakon što su srpski republikanci 1948. godine promenili jato i ušli u drugi sistem, oni su stvorili svoj sistem, koji je na kraju kulminirao u - dogovornu ekonomiju. Može ono što se dogovorimo! Sistem se od početka razvijao na principima sindikalnog anarhizma, i trijumfovao u raspodeli društvenih stanova.
Drugim rečima, čak je i papirni novac nepotreban. Možemo se dogovariti o tome da li novca uopšte ima i koliko će i kad da vredi. Time su nadmašili i pojam elektronskog novca, koji je danas u modi.
Zanimljivo, da beogradski republikanci nerado govore o bilo kakvoj podlozi - napadajući zlatnu.
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
Istorijsko iskustvo uči da je od džaka brašna,bolja koza.
Opstanak u ratovima,revolucijama,ustancima,vezan je i zavisi od sitne rogate stoke.
Ne potcenjujem naravnoni ni značaj brašna.
Kupovina zlata ne treba da bude cilj sirotinji koja bira izmedju 100 kg brašna danas i 10 kg sutra, već državama i bogatim ljudima koji zavise od trgovine. Da ste lupili glupost pokazuje i podatak da su Rusija i Kina učetvorostručili zlatne rezerve, da Nemačka traži svoje zlato,a Amerika ga neda i to se sve dešava jer neznaju vrednost zlata u odnosu na brašno! Dakle, zlato treba onima koji razmišljaju o trgovini kad novac postane bezvredni papir.
Situacija u kojoj danas možete za 100e da kupite 100 kg brašna ili 3g dukata, a sutra za 100e ne budete mogli da kupite ni kiflu, a za ona 3g dukata možete da dobijete 10kg brašna ili lek je najpametnija investicija,a ne glupost.
Našao si odličan primer.
Uzgred nameće mi se misao koliko su gradska deca nespremna za bilo kakvu promenu,koja podrazumeva izmenu gradske sredine kao potpuno veštačke.
Trebalo bi obnoviti rad,sokola,gorana,skauta,kako god se zvalo,da se deca nauče na uslove u prirodi.
Pa Srbija je primer uspešnosti projekta - "Fiat"
Dakle:
total sum: 1$
years: 2012
interest (kamata): 6% (recimo)
I DOBIJAMO OD PRILIKE SLEDEĆI IZNOS:
Total Value = $4.0900680098816E+50
interestcalculator.org/
TO J ČINI MI SE "SAMO" NEKIH "XXX" TEŽINA SUNCA. A KOLIKO GA IMA NA ZEMLjI? PROMIL?
SAMI DONESITE ZAKLjUČAK O ODRŽIVOSTI TAKVE MAGIJE
Sa dijagrama je uočljivo sledeće:
Početkom 2003. cena jedne unce 24-karatnog zlata je iznosila:
-374 $,
-346 E,
-505 CHF.
Početkom 2013. cene su sledeće:
-1680 $,
-1240 E,
-1536 CHF.
Dakle, zlato je danas u $ 4,49 puta skuplje (349,22%), u Evrima je skuplje 3,58 puta (258,91%), dok je u Švajcarcima skuplje 3,04 puta (204,41 %) nego pre 10 godina.
To zapravo znači da je:
- Dolar izgubio 78% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 22% negdašnje vrednosti!
- Evro izgubio 72% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 28% negdašnje vrednosti!
- Franak je izgubio 67% svoje vrednosti od pre 10 godina. Ostalo mu je samo 33% negdašnje vrednosti!
Zaključak:
Na zlatu su ipak zube polomili!
2003. Grcima je hipotetički bilo potrebno za vraćanje istog duga od 600 milijardi evra još nepojmljivijih 71.600 tona zlata!
Sami zaključite da li je Vaša tvrdnja o pojeftinjenju zlata ima čvrsto utemeljenje.
Ako se 1$ oroči na 2012 godina sa godišnjom kamatom od 6%, krajnja suma se dobija po formuli:
1,06e2012 = 8.2300204190503514892789956401016e+50
Krajnji rezultat je dvostruko veći od Vašeg.
Moguće je da niste računali kamatu na kamatu?
"...Zdrava ekonomija u kojoj narod proizvodi ono što mu treba uvek će biti glavni oslonac..."
OK. Ali kako narod zna ono št(a)o mu treba?
Kad uključim teoriju verovatnoće i ekonomsku statistiku, vidim da narod zna da mu trebaju društveni stanovi, a ne građevinska industrija. Jer, stan kupi za 100 evra, a proda ga za 60 hiljada evra.
Trebaju mu i mediji da grde tajkune, koji su tako kupili previše takih društvenih stanova. E, pa to ne može, samo jedan po jedan, taj, takav, stan.
A šta da rade oni koji nisu imali evre i prodavca tih i takih stanova?
Pa, nek idu u rat, da brane nas i naše kuće i stanove. Nas, kojima su ponuđeni ti i taki društveni stanovi za 100 evra.
Pa, dobro, de, mogu da kažu da idu da brane Jugoslaviju, ko im tu smeta?
E, pa, zato narod više neće zemlju, nego hleb. Neće fabrike stanova, nego stanove.
Ko sme sada da mi kaže, da to nije ono što narodu treba?
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET