Samo jedna primedba, autor je već presudio Perišiću za špijunažu. Na osnovu te činjenice se razrađuje kompletan tekst. A gde ode ono o nevinosti?

Дочекали би ми Перишића, али нас мучи тај састанак са америчким шпијуном.

Мене мука хвата сваки пут кад помислим да је Момчило Перишић издао народ и државу за бедну суму новца од пар хиљада долара.

Користим ову прилику да Перишићу поставим једно питање:

Шта је радио и какву улогу је играо у 3 сати ујутро 5-6. октобра после паљења скупштине и телевизиске зграде. У то време сам га видео да иде према седишту председника Србије заједно са шест младих њуди у цивилу и са калашњиковима без кундака који су лежерно носили опуштене са цевима према асфалту. Ако је Динкић и његов калашњиков био задужен да заузме Србске Банке, какву улогу су играли Перишићеви калашњикови приликом заузимања Србског председништва. Перишића сам видео док сам ишао према Славији и не сећам са да је осом њега и мене било још људи у близини. Сматрам да је овај детаљ врло важан за писање новије Србске историје па је зато неоходно и Перишића питати да одговори шта се тог јутра дешавало у Србском председништву.

""Сале. Овај лик је заборавио из ког краја потиче. Шта мислиш шта би му славни Војвода урадио.
Па није Војвода вратио војску тако што им је причао бајке о Снежани и седам патуљака него мало другачије.Како? Е, ако не знаш, сазнај.

Autor je potpuno pogrešio, ovo nisu bili ''prividno'' simetrični slučajevi, ovo su bili isto slučajevi.

Svi su oni u srodstvu po ujakovoj liniji, svi su ''sestrići'' od jednog ujka Sema.

I Perišić, i Gotovina, i Haradinaj, i oni iz Srebrenice... sve sestrići.

Момчило Перишић, професионални војник, високи војни командант и начелник генералштаба Војске Србије, враћа се народу ослобођен оптужнице Хашке инквизиције, а након првобитне осуде на 27 година затвора... Политичари и они који у тај чабар дувају, све неки важни људи озбиљна лица, тврде како је Перишићево ослобођење добро за Србију, како је тиме направљена разлика између Војске Србије и Војске Републике Српске и Српске Крајине... То је као врло важно за Србадију! Влада Србије чак шиље авион да несрећног Перишића врати у отаџбину, гдје га, ако је вјеровати закону, чека наставак суђења за колаборацију са ЦИА!

А народ? Задовољан? Осјећа неко олакшање? Драго му? Ништа од тога, ни трага ама баш нити једном од поменутих осјећања. Па и како да се обрадујемо Перишићу када се ради о потпуно потрошеном лику, којег је Газда искористио на све могуће начине. У шпијунској улози, у улози окривљеног и у улози ослобођеног. Остаће запамћено да су понајвише од оваквог исхода ућарили Хрвати!?

Србин Обични

Исте их газде, на истоветан начин и по истим циљевима воде, уважени мој Србине! Зато се немојте чудити што је послат авион који "луди" порески обвезници Срби финансирају. Све према обавештајном протоколу.
Перишић још делује као "питомац" за ове стручњаке који су завели диктатуру.

Поздрав!

@Стефан Каргановић
У јавности је готово незапажено прошла информација да се Генерал Ојданић споразумо одрекао права на жалбу на првостепену пресуду, којом је осуђен за прогон албанаца на Космету и за злочине који су чињени над њима, уз истовремено одрицање права на жалбу Тужилаштва Хашког суда, у замену за скоро пуштање на слободу. Мислим да то није добро за Србију, и да је и то једна од стратегија Хашког трибунала, јер је њему суђено као начелнику Генералштаба, а не као појединцу Драгољубу Ојданићу, како то Еврофанатици (читај: празноглавци)воле да представљају. Ова игра Хашког суда има велики улог, и није за ниподаштавање.
Молим господина Каргановић да прокоментарише случај "Ојданић", као и случај "Дражен Ердемовић", изрицање пресуде, његово признање кривице, осуђујуће пресуда, издржавање казне, и чињенице да саучесници дотичног (Д.Е.) нису чак ни на оптужницама, већ се слободно шетају по земљама западне Европе и САД.

@ Игњат
Покрећете низ интересантних питања на која није лако одговорити под ограничењем од 1000 карактера. Запазио сам не само гест генерала Ојданића већ и начин како га је направио. Не сумњам да му је досадило да без разлога чами у затвору, али могао је да предузме све неопходне правне кораке да што пре изађе без ритуалног гмизања. После издржане две трећине казне затвореници се рутински пуштају, обично без мелодраматичних извињења жртвама којих у Ојданићевом случају није било зато што је он прописно и беспрекорно вршио своју војничку дужност. Ердемовићев случај сам детаљно прокоментарисао на НСПМ, а још боље је то урадио Жерминал Чивиков у својој књизи „Крунски сведок“. Непосредно по објављивању те књиге (али не пре тога) неколико припадника Десетог диверзантског одреда ухапшено је и процесуирано у Сарајеву. Њихов командант још није. Он је доступан медијима, али властима изгледа да никако не полази за руком да му уђу у траг.

Није истина да је Перишић одбио да сведочи против Милошевића. Напротив он се нудио. Дао је све што је имао, сваки снимак , сваки разговор, сваки документ, сваку реч. Али је све то било потпуно неупотребљиво. Самио сте рекли да га Милошевић није ни познавао ни именовао ни на једну позицију.
Његово именовање на место начелника генералштаба је средио Зоран Мишковић генерални ссекретар владе Југославије и правилници о именовањима још из Доланчевог времена ( нациста обезбедио да га наслеђују исти такви ).

Шта спинујете без везе није истина да су га тражили да сведочи, за учешће у Хрватској, а поготово за Косово. Тад није имао никакве ингеренције. У случају рата на Косову Милошевић га је сменио и сменио и Димитријевића и о томе шта је радио Милошевић на Косову и остало руководство Периоишић се могао обавестити само преко вас.

Не измишљајте, нису тражили да сведочи против Милошевића. Он и Милошевић никада нису били заједно. Ви сте заиста одани Перишићу и његовом "лијо, лијо"

@ Sale




autor ne presudjuje, on samo podseca na cinjenicu "ruku u vreci" i podseca na veliku tezinu krivicnog dela. Ovde se ne govori o klasicnom kriminalu, vec o veleizdaji delu koje se uvek cini sa predumisljajem, bez olaksavajucih okolnosti, a s obzirom da ju je pocinio kao vojno lice, smatram da je u nadleznosti prekog vojnog suda koji izrice samo dve presude: nije kriv i streljanje, bez medijskog cirkusa.

Oslobadjanje je tempirano prije rasprave u UN, 10. aprila 2013.kako bi se uspostavio lažni balans. Svako sa pola mozga to kapira i oprala biografija Suda, kao LAKRDIJE,kako je upredvidio Milovan Đilas u martu 1993, mjesec dana nakon njegovog formiranja. Karganović nanovo potvrdjuje intelektualnu dubinu čitave pzadine. Evo jedne informacije publikovane prije 13 godina. Citiram: - Nakon spoljnih konfrontacija sa svijetom i domacih potresa uslijedile su polovinom 1998. godine prijetnje NATO alijanse. U temelju nesporzuma bilo je urgentno rjesavanja pitanja Kosova. Dileme oko politicke odluke u pregovorima sa alijansom istakao je nacelnik Generalstaba Momcilo Perisic, u Gornjem Milanovcu. Vec u oktobru ('98), rekao je "ili cemo pristati, ili ce nas udariti iz vazduha; ako ne pristanemo, udarace nas sve dotle dok ne pristanemo, jer su suvise zagazili u tu stvar i moraju da pokazu da su velika sila."

Navodim ponudu informacija Radio Jugoslavije od 25. novembra 1998.godine: 1. Slobodan Milosevic, predsjednik SR Jugoslavije, imenovao Dragoljuba Ojdanica za nacelnika Generalstaba, a Momcilo Perisic, sa mjesta nacelnika Generalstaba imenovan za savjetnika Momira Bulatovica. (Radio Jugoslavija precutala da je to imenovanje odbio general Perisic, dok svjetski mediji to daju u udarnim informativnim emisijama), 2. Usvojen vojni budzet za l999., (3) Milan Milutinovic, predsjednik Srbije sastao se u Pristini sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, (4) Izjava Milana Milutinovica, (5) Napadnuta policijska patrola u Rakovici, nedaleko od Djakovice, (6) Izjava Sergeja Baburina, potpredsjednika Donjeg doma ruskog parlamenta, uz izjavu Borislava Milosevica da Moskva podrzava napore Slobodana Milosevica i predsjednika Srbije Milana Milutinovica da se kroz politicki dijalog nadje mirno rjesenje na Kosovu.Izjava Ivana Markovica, u funkciji portparola Jula o Kosovu, izjava Ivice Dacica, portparol,

@hroničar
Нисте нам открили никакву велику тајну, нити је Момчило Перишић велики геније што је знао оно што је знало и дете од четири године, да је НАТО највећа сила на свету икада и да СРЈ нема никакве шансе у окршају са НАТО пактом.
А шта је требало паметно урадити?
Повући се одмах, и без икаквог отпора признати окупацију?
Уместо накнадне памети, Перишић је морао радити на спречавању допремања оружја ОВК и изградњи војних фортификација ОВК, које су 1998. износиле километре и километре.
Све се то дешавало за време његовог мандата.

Што се ви добро разумете у методологију оних часних људи које сте отоич помињали, а ја не желим ни да их поменем.

Перишић одбио да сведочи против Милошевића?!
Е видите није. Ако вам је он то рекао лаже као и обично. Ако сте сами закључили идите па се мало консултујте са неким о грешкама закључивања, а ако вам је неко други рекао реците му име.

Замислите Перишића да сведочи против Милошевића. И Милошевић почиње испитивање овако. Јесте ли ви оно на слици. Перишић каже јесам. Је ли оно новац, је ли оно тај и тај, ја му име не знам, ви знате. А зашто он вама даје новац, а шта ви њему дајете. Да ли то значи да сте ви били сарадник те службе. Да ли ви сведочите као сарадник те службе или као бивши генерал бивше војске.
Никад га не би ни НАТО ни ЦИА, а ни хашко тужилаштво пустило да Милошевић тако "for the record" поентира и да у записник суда уђе да је начелник генералштаба примао новац од страног агента. Ја не знам име тог, а ви знате, па нам још једном реците. Или пример 2.

Перишић је имао неке задатке. Идемо редом:1,. да спречи међунационалне сукобе, није их спречио, 2. да заштити српски народ, никога није заштитио, 40 000 прогнаних из долине Неретве, више хиљада Срба доспели у логоре, Дретељ, Хелиодром итд, никад се опоравили нису углавном помрли више стотина погинулим, а ни са ким се нису борили. Познајем неке људе од тамо и питам их да ли су икад и игде сусрели усташе и где су се сањима сукобили нико није видео ни једног, а хиљаду погинулих Срба, до к је био Перишић.

Којом је силом располагао Перишић, 20 000 добровољаца, тенкисти, инжењери, ракеташи, пилоти, авиони камиони. Којом силом су располагали муслимани 200 до 300 у резервном саставу милиције без честите пушке и без и једног професионалног официра. До ногу потукли Перишића.
Перишић имао 1000 Срба мртвих, а они 86, и то у селима око Мостара се потукли комшије и страдало у Благају 7, у Бијелом Пољу 60.

Добар официр? И питате се шта је мени. Шта је вама?

синиша

Ова два коментара немају, прво, везе са оним што се стварно догађало, а друго, немају везе "са животом".
И немају никакву логику.

Ви говорите о Хагу као поштеном суду, а то није тако ваљда вам је јасно.
Какве везе има то што је Перишић врбован од стране американаца, са могућим сведочењем о рату 90-тих?
Прво, процес за КД "шпијунажа" у то време није био завршен и Милошевић није могао да му то натоварује као битну околност, а друго, питање је да ли би му суд дозволио таква питања и у коначном да ли би било шта уважио. Ја кажем да неби.

Перишић је одбио да сведочи јер је знао да би то било самоубиство и за њега самог. Како је могао да оптужује Милошевића када је у свему тада био учесник и извшилац? И знао је да је тешко лагати и гледати га у очи. Затим, бојао се јавности у Србији. Превише је сведока било око њега у реаланом времену који би све то демантовали као сведоци одбране. Баш као и гомиле доказа у виду разних папира.
Написао сам вам то.

Ма немојте. А какве везе има питање на пример " каква је разлика између прозора и врата". Ако не одговорите тачно на то питање, а може да вам буде постављено и усред судског спора можете да изгубите кредибилитет и на нашим судовима, и свим судовима на свету, па и у хашком који ја баш и не поштујем.
Лично сам им то рекао кад сам одбио стални ангажман за 5000 гулдена месечно 1997. године. Баш тако сам им рекао кад су ме питали зашто нећу да радим за њих. Рекао см им да их не поштујем и да ми је испод части да ту радим, након што сам рдио хонорарно.
Тада сам лично се уверио да је један од запослених који је у продавници почео да говори немачки, по националности Ирац, био позван на разговор под оптужбом да га плаћа руска служба, јер је пропустио да пријави да говори немачки, а говори га.

Све сам више и више уверен да сте ви Горане пали са крушке. И још једном, Перишић лаже да је одбио да сведочи против Милошевића, нису га звали. Али је дао све, баш све, информације исцрпно.

Изванредан текст. Какво је освјежење читати јасне, храбре и поштене мисли!
Додала бих још једну опаску, можда корисну као контрааргумент нашим хрватским сусједима. Када је настала општа манична еуфорија хрватског народа, власти и осталих приликом ослобађања злочинаца Маркача и Готовине, њихов став је био да би се и Срби исто тако радовали и лудовали, јер смо ми ето, заправо исти.
Нерадовање Перишићевом ослобађању обара овај став и показује да смо дубоко правичан и правдољубим народ. Нема везе што је наш, ако се огријешио (а јесте), он није никакав херој, већ издајица и обични трговац информацијама и несрећом свог народа.
Код Хрвата је то сасвим супротно. Какво год да је зло починио, он је добар јер је наш.
Овај (не)морални парадокс највише говори о односу према моралу и о назорима који стварају огроман јаз између два народа.

Има један судски лучај у који сам посвећен. Овде у Београду. Један лик је у исто време водио два поступка. Један судски за надокнаду нематеријалне штете и други конкурс за радно место. У исто време је поднео два лекарска уверења једно за суд да је болестан, а друго за посао да је здрав.

После тога је тужио ту фирму где је радио. И на суду се појавлјује адвокатица која доказује да је био здрав кад је почео да ради, иако је у оном случају где је поднео потврду да је болестан била судија. Можда ће вам звучати чудно, али све је спорове добио. То је таква правда, то је такав систем то су такви тумачи докумената. Ништа ја ту променити не могу. Није паметно ни да се ругам пуно, могу ми закуцати на врата и почети да птичају о разбијању глава.

Тако и Перишић, све спорове добио, и за све има потврду. И мрзио МИлошевића и био пријатељ са њим. И потучен до ногу и напредовао. И дао све информације у Хагу и ИМА ПОТВРДУ да је одбио да сведочи.

синиша

И што је ово горе значајније од онога доле?
По којим то професионалним критеријумима?


Ваш развојни пут је врло "симпатичан" и интересантан. Са "таквима" (јер то су прави "борци") сам веома лепо "радио" годинама.
То су инзваредне "категорије", све дотле док се не отргну контроли, па умисле да су јачи и битнији од онога који их "води" и "усмерава" на "средине интересовања" и "селектирана жаришта".

Поздрав добри "синиша"!

Пред сами почетак рата често сам се случајно виђао са српским посланицима, посланицима СДС-а, најчешће са Симићем Бранком. Он је био председник скупштинског одбора за одбрану и безбедност.
Кад су га изабрали на ту позицију, каже он мени, виолиниста, пошто ја нисам ссамо фотограф ја сам и виолиниста, у свим подацима ДБ-а и терторијалне одбране се налази име твог оца да има контакте са руским службама. Можеш ли ми помоћи да ступимо у контакт са неким ко има добре везе тамо. Ја кажем оцу, траже неког генерала КГБ-а да им објасни о чему се ради. Добро, каже мој отац, контактираћу са генералом КГБ-а Јовом Елезом. Он је саветник Гопрбачова па ћу им рећи шта се дешава. Испоставило се да је Јово тих дана боравио у Сарајеву и њих двојица се сусретну. После тога нисам видео оца да се смеје. Ко зна шта му је Јово рекао.
неколико дана после тога, сретнем се ја у клубу посланика са Суимићем и још једно три посланика. Пита мене Симић, а мисли шта ми је отац рекао, да ли да они СДС подрже ЈНА.

синиша

Уважени виолинисто, фотографу, преводиоцу, новинару, дисиденту, ратни заробљенику, сарадниче хашког тужилаштва, ....шта ли си, ти покушаваш да се шегачиш самном, а успут и да ме извређаш колико год је могуће.

Шта да напишем да би престао да се смејем, ево већ пола сата?
Какав бре доушник, какви бакрачи, шта лупеташ?
Што ниси питао Перишића данас за мене именом и презименом, иако верујем да си све измислио, онако, по клишеу серије "Село гори...".

Од тог човека сам индиректно али врло конкретно страдао због Небојше Павковића и Владимира Лазаревића!
Како те није срамота?
Успут, директно сам допринео да се та шпијунчина разоткрије и да се његова делатност документује и пресече, имајући у виду где сам тада радио и шта сам и кога штитио!

Мало достојанства неби било на одмет. Боље је да самном будеш пријатељ, уместо што насрћеш "као пуж на букву"!

Očekujem da Perišić opet počne da se bavi politikom. Ima u sebi ogromne količine ljigavštine i bezobrazluka. Sramota je biti Srbin pored takvog.