Одличан текст господина Јовановића. Треба га сачувати.
Мислим да је ово суштина:
У свим случајевима доминира једна стратегија - прерасподела природних стратешких богатстава, пре свега енергетских, али и минералних, геополитичких подручја, путева...
Различити су само начини на који се то спроводи.
Препоруке:
44
2
2
четвртак, 13 јун 2013 15:00
Дринко Кончаревић
@Зоран Ђорђевић,
Зоране, слажем се са Вама уз једну малу (која и није мала) измену. Реч " прерасподела" заменио оном са терена, ОТИМАЧИНА. Мислим да би више одговарала стварномстању односа и ствари.
Препоруке:
31
3
3
четвртак, 13 јун 2013 16:14
фристајло
Део Србије – Косово и Метохија - је окупиран, а други, већи део је у полувазалном положају. То је та стварност. Стварност је, такође, разуме се да агресија НАТО пакта, нити је могла, нити је решила било какав проблем на Балкану.
Све је ово тачно.
На томе треба заснивати сваки план за ослобођење, а не на патетичним покличима о "светим" правима, на емоцијама набијеним фразама, којима самозадовољно повлађујемо сопственој сујети, и ометамо сваки смислени отпор окупацији.
У борби за ослобођење од оваквог окупатора са таквим манирима не може да буде успеха; они намерно дају простор таквим "одушкама", свесни да то само иступљује жељу за било каквом акцијом.
Проблему се мора приступити крајње рационално и хладнокрвно; тако су нас савладали, и само тако се можемо и одбранити.
Док код нас, Срба, не преовлада свест о томе (а то је она промена свести о којој ја већ неко време говорим на овим странама) нећемо се померити из овог безизлаза и пропадања.
Препоруке:
19
11
4
четвртак, 13 јун 2013 17:24
Биљана Николић
“Туците Србе, бацајте бомбе, они ће и тако сутра то заборавити“ – забележене су речи команданта НАТО.
Чим партија чији си гласач постане европска, одмах се све заборави, одмах се тражи промена свести, одмах се избаци нека нова етикета за противнике издаје у име европејства. Сада је у моди израз "патетичан си" за оне који су против легализације отетог.
Препоруке:
31
2
5
четвртак, 13 јун 2013 18:27
Dr.Rade Pajovic,Florida
Da bi se bilo sta menjalo(na bolje)ova vlast mora da bude zamenjena!Javno i demokratski!Razlog:koristili su cistu laz da bi se domogli vlasti.Ja kao pojedinac koji je zrtva imam pravo da to trazim!Nikada nebih glasao za Nikolica da je otvoreno rekao sta ce da uradi.I jos nesto-nisam ja glasao ni za neogranicenu vlast Aleksandra Vucica!Nikada nisam imao poverenja u njega i njemu slicne!
Препоруке:
25
1
6
четвртак, 13 јун 2013 18:38
Пријатељ НСПМ-а
Живадин Јовановић
Препропстављам да аутортекста чита коментаре па бих волио да ми да одговор на неке моје недоумице.
1.Да ли аутор сматра да би се задовољио српски национални интерес међудржавним савезом, савезом држава, конфедералним или федралним односом између Србије и БиХ (цијеле БиХ а не само са Републиком Српском)?
2.Да ли би Срби прихватили да се муслимани званично одреде као Срби исламског закона и да им се не тражи прихватање православља, и да национално као Срби два вјерска закона живе у заједници држава или у савезу (конфедералном, федералном)?
3.Да ли би било боље да се покуша БиХ међудржавним савезом ближе везати за Србију или ризиковати да Република Српска учини нешто једнострано што може изазавати јако тешке посљедице за регион?Шта је паеметније?
4.Питање политичке сарадње са муслиманима, може ли се више учинити и колико и Срби могу учинити да се односи поправе?
5.Начертаније, да ли су Срби заборавили поруке о раду са муслиманима?
Препоруке:
7
6
7
четвртак, 13 јун 2013 19:11
Пријатељ НСПМ-а
Живадин Јовановић
НАСТАВАК ПИТАЊА.
5.Да ли сматрате да српска политика у БиХ треба да води мудрију политику, да политичка реторика Милорада Додика "распаљује" бошњачки национализам и да га јача?
6.Да ли сматрате могућим полтичко приближавање српско-муслиманске политике и да ли се може наћи заједнички интерес?
7.Сматрате ли да Милорад Додик понекад реторички треба да буде блажи и да се понекад "игра ватром", у смислу да покуша да оствари оно што јавно прича, и да ли би таква врста политичког потеза могла довести српске националне интересе у још тежи положај?
8.Да ли Милорад Додик и српска политика има капацитет за оно што јавно говори Милорад Додик или Додик само полтички блефира да би добио политичке поене?
9.Да ли српска национална ствар много више ризикује него што би било паметно званичним изјавама Милорада Додика?
Препоруке:
7
7
8
четвртак, 13 јун 2013 19:30
Пријатељ НСПМ-а
Живадин Јовановић 11.Територијални положај Републике Српске, које су предности или недостаци непостојања Републике Српске Крајине и да ли је тиме западни дио Републике Српске у некој врсти дубоке залеђине окружен хрватско-муслиманском већином?12."Коридор", и "Брчко-дистрикт", предности и недостаци у односу на Републику Српску?13.Актуелна политика званичног Београда, предности и недостаци?14.Улазак Хрватске у Европску унију и могућности ближе сарадње српске и муслиманске политике јер остају "иза жељезне европске завјесе" за наредних најмање двадесет година?15.Милорад Додик да ли је паметан политичар или политички шарлатан, да ли више штети или користи и да ли својом политиком Републику Српску доводи у тежи политички полжај?
Препоруке:
5
6
9
четвртак, 13 јун 2013 22:04
Manojlo
Gospodin Jovanović je stasao sa erom Lenida Brežnjeva i on bi bio zadovoljan da je sve ostalo kako je i tada bilo. Ne shvata čovek da je Srbija u mišolovci
i sve ono što on misli bilo bi kobno za Srbiju.Srbija će morat baš sve uraditi onako kako joj se naredi inače je neće biti.
Препоруке:
8
24
10
петак, 14 јун 2013 05:38
SERBON
Sve cestitke za gospodina Jovanovica na ovako dobrom i patriotskom tekstu!I to je jedan dobar vid borbe za pravdu i istinu,potrebno je stalno siriti saznanja i podsecati javnost narocito nove generacije koje dolaze u Srbiji na cinjenice i ko su pravi prijatelji ali i da su zakleti srpski neprijatelji oduvek bili na zapadu.Nazalost to neprijateljstvo dela zapadne civilizacije prema srbima je konstantno i nevezano za trenutnu vlast ili drustveno uredjenje.Medjutim u geopolitici se sve neprekidno menja,trenutno vreme radi za Srbiju i za njene tradicionalne saveznike.Sadasnja situacija zahteva strpljenje i mudrost sto aktuelna vlast ocigledno nema.Vazno je da trenutna vlast u Srbiji u svojoj prozapadnoj ekspres politici ne prokocka trajno sve srpske adute!Pitanje je mogu li igraci na vlasti ista dobro po Srbiju uraditi jer onaj ko ih je platio sada od njih zahteva i da igraju ali onako kako se njemu svidja!
Препоруке:
9
1
11
петак, 14 јун 2013 07:24
Sinisa Bogdanovic
Za Manojlo-a: I sada to treba da diskredituje Gospodina Jovanovica? I onaj izrod micunovic je ziveo u to doba, ali ce ga istorija pamtiti kao komunjarskog cinovnika i demokratskog partijasa koji jedino sto je uradio je licno materijalno bogacenje. I nije sada tema taj "otac demokratije" (kako ga nazivaju "drugosrbijanci") vec princip da nikoga ne mozete omalovazavati (ali ni ceniti) po tome koliko ima godina, vec jedino i iskljucivo na osnovu onoga sta je za svog veka uradio. G-din Jovanovic je diplomatski krajnje korektno i iskreno rekao ono sto ni jedan zvanicnik ove nase (da ne pisem kakve) zemlje ne sme javno ni da "zucne". I puna podrska zbog toga. U stvari, mislim da je to ono sto nedostaje nasem drustvu, dakle iskreno patriotsko razmisljanje ali nikako ne sovinizam i prostakluk. Steta sto G-dina Jovanovica i njemu slicnih nema vise u domacim medijima, ali to je sve cena okupacije. A sto se tice Vaseg komentara da ako ne ispunimo zahteve, nas nece biti - ja bas mislim suptrono!
Препоруке:
15
2
12
петак, 14 јун 2013 09:13
Цоца
Одличан текст.
Храбар. Јасан. Логичан.
Од овога се и стрепи у ЕВРОПИ,
а колико видим по господину Манојлу,
нажалост и у Србији.
Па и треба да се плашите господине МАНОЈЛО.
Препоруке:
11
1
13
петак, 14 јун 2013 10:32
Биљана Николић
Srbija će morat baš sve uraditi onako kako joj se naredi inače je neće biti.
Цојле-Манојле, ћеморат хитно на промену свести јер је све супротно од онога што је написао.
Заправо Србије неће бити баш ако уради све како јој се нареди, јер јој наређују баш они који војном силом нису успели да је униште.
Жао ми је Цојла Манојла, умислио да живи у мишјој рупи... ето шта се човеку деси кад поверује у патетику владајуће тројке.
Препоруке:
12
2
14
петак, 14 јун 2013 13:30
Ернан Кортес
Г. Јовановићу, готово све је тачно што пишете, али само не знам коме се обраћате!? Па, они који су дозволили да се "отму" КиМ, иако су "вредности које намају цену", како кажете, то су Ваши партијски другари, то су одлучили Ваша партија и Ваш вођа. Народ је на референдуму рекао да неће стране трупе у Србији, а Ваша партија је урадила супротно од народне воље. Па и ово који сада легализују вашу предају КиМ, то су опет Ваши партијску другари, Ваше колеге бивши министри. Ваша партија их је увела у политику, дала им станове, привилегије, политичку и финансијску моћ, повезала их са Западом који их је вратио на власт кад је видео да са г. Коштуницом не може да потписује све што хоће као што је радио са г. Милошевићем. Позовите чланове СПС-а да хитно смене своје руководство које растаче Србију зарад личних интереса, као што је радио и г. Милошевић, покрените Уставни суд, неку акцију за одбрану земље у складу са оним што говорите, а не...
Препоруке:
12
7
15
недеља, 16 јун 2013 00:08
Tурас
Одлични Јовановић.То што се тиче Хага ,око Хага и Нато односа према Србији и осталима.Очекивао сам критичнији однос и ставове што се тиче садашњег"рада" наше владе по питањима према Еу и сређивању односа према рватима, потурицама. Наравно са свим историским чињеницама које оптерећују ове односе. Што је не само врло тешко већ можда и немогуће .Јер тачно је да проблеме у нашој кући морамо да решавамо сами ,без помоћи странаца који нам исте презентују како њима одговара.Тако да вековима тапкамо по мраку јер нам Енглези гасе светла.
Препоруке:
3
0
16
уторак, 18 јун 2013 22:08
Живадин Јовановић
Одговор Пријатељу НСПМ
Поставили сте 15 питања. Био бих рад када бих могао да одговорим и образложим ставове о свим Вашим питањима. Прилика и оквир ових коментара ми то не допуштају. Зато ћу покусати да своје мишљење изнесем, мање више, сумарно, сасвим свесњтан непотпуности.
Србији и српском народу, као и свим државама и народима у окружењу, мир мора бити најпречи циљ. После разбијања СФРЈ и СРЈ, тај циљ је могућ уз прихватање компромиса. Наметање и кажњавање једних народа на рачун других, "решења" заснована на асиметричним одговорностима за грађаснке ратове - нису компромиси, нити пут до трајног мира.
Односи између земања и народа региона имају добру перспективу уз три претпоставке:
1. Поштовање и примена Дејтона
2. Поштовање и примена рез. СБ УН 1244
3. Интересно повезивање, постојећих држава, посебно у економији, енергетици, инфраструктури.
Препоруке:
3
1
17
уторак, 18 јун 2013 22:32
Живадин Јовановић
Пријатељу НСПМ, наст. 1.
Логично је и природно да Србија развија посебне односе са Републиком Српском. То није само међународно-правно утемељена могућност, већ интерес Србије и РС. Истовремено Србија треба да буде најшире отворена за сарадњу са БиХ и да Сарајеву остави да бира у чему ће и колико сарађивати са Србијом. Као што сарадња са РС није и не треба да буде усмерена против сарадње са целом БиХ, тако ни сарадња са БиХ не сме ничим да опграничава специјалне паралелне односе са РС.
Србија треба јасније да се залаже за примену и поштовање Дејтонског споразума и резолуције СБ УН 1244, ничим не сме да повлађује снагама, па ни центрима моћи, који теже да изврше ревизију Дејтона, да испразне РС свих надлежности, или да рез. 1244 замене новом која би тај трајно значајан докуменат практично укинула. Ни Дејтон, ни рез. 1244 нису савршени, али бољи компромис од оних садржаних у тим документима, не постоји, нити се у догледно време може постићи.
Препоруке:
4
1
18
уторак, 18 јун 2013 22:46
Живадин Јовановић
Пријатељу НСПМ, наст. 2.
Београд је под великим притисцима, условљавањима. Центри моћи очекују да Београд врши притисак на РС како би се одрекао тековина записаних у Дејтону: равноправности три народа и два ентитета, принципа консенсуса, па чак и територијалне расподеле. Београд не сме подлеећи тим притисцима.
Београд је притиснут да се одрекне рез. СБ 1244, да прихвати неку нову реузолуцију. То би такође била неопростива, историјска грешка.
Попуштање таквим притисцима убрзало би нове, спремне захтеве и условљавања. Боље да их не помињемо.
Мудрости у политици никад довољно. На нашим просторима поготову.
О Додигу сте поставили неколико питања. Његово држање и изјаве тешко је посматрати изоловано од свега што се чини и изјављује у Сарајеву или што се предузима из ванрегионалних центара моћи. Сматрам да га треба га подржати у одбрани Дејтона и отворености за сарадњу са Србијом, Хрватском, у региону и шире.
.jpg)
Мислим да је ово суштина:
Зоране, слажем се са Вама уз једну малу (која и није мала) измену. Реч " прерасподела" заменио оном са терена, ОТИМАЧИНА. Мислим да би више одговарала стварномстању односа и ствари.
Све је ово тачно.
На томе треба заснивати сваки план за ослобођење, а не на патетичним покличима о "светим" правима, на емоцијама набијеним фразама, којима самозадовољно повлађујемо сопственој сујети, и ометамо сваки смислени отпор окупацији.
У борби за ослобођење од оваквог окупатора са таквим манирима не може да буде успеха; они намерно дају простор таквим "одушкама", свесни да то само иступљује жељу за било каквом акцијом.
Проблему се мора приступити крајње рационално и хладнокрвно; тако су нас савладали, и само тако се можемо и одбранити.
Док код нас, Срба, не преовлада свест о томе (а то је она промена свести о којој ја већ неко време говорим на овим странама) нећемо се померити из овог безизлаза и пропадања.
Чим партија чији си гласач постане европска, одмах се све заборави, одмах се тражи промена свести, одмах се избаци нека нова етикета за противнике издаје у име европејства. Сада је у моди израз "патетичан си" за оне који су против легализације отетог.
Препропстављам да аутортекста чита коментаре па бих волио да ми да одговор на неке моје недоумице.
1.Да ли аутор сматра да би се задовољио српски национални интерес међудржавним савезом, савезом држава, конфедералним или федралним односом између Србије и БиХ (цијеле БиХ а не само са Републиком Српском)?
2.Да ли би Срби прихватили да се муслимани званично одреде као Срби исламског закона и да им се не тражи прихватање православља, и да национално као Срби два вјерска закона живе у заједници држава или у савезу (конфедералном, федералном)?
3.Да ли би било боље да се покуша БиХ међудржавним савезом ближе везати за Србију или ризиковати да Република Српска учини нешто једнострано што може изазавати јако тешке посљедице за регион?Шта је паеметније?
4.Питање политичке сарадње са муслиманима, може ли се више учинити и колико и Срби могу учинити да се односи поправе?
5.Начертаније, да ли су Срби заборавили поруке о раду са муслиманима?
НАСТАВАК ПИТАЊА.
5.Да ли сматрате да српска политика у БиХ треба да води мудрију политику, да политичка реторика Милорада Додика "распаљује" бошњачки национализам и да га јача?
6.Да ли сматрате могућим полтичко приближавање српско-муслиманске политике и да ли се може наћи заједнички интерес?
7.Сматрате ли да Милорад Додик понекад реторички треба да буде блажи и да се понекад "игра ватром", у смислу да покуша да оствари оно што јавно прича, и да ли би таква врста политичког потеза могла довести српске националне интересе у још тежи положај?
8.Да ли Милорад Додик и српска политика има капацитет за оно што јавно говори Милорад Додик или Додик само полтички блефира да би добио политичке поене?
9.Да ли српска национална ствар много више ризикује него што би било паметно званичним изјавама Милорада Додика?
i sve ono što on misli bilo bi kobno za Srbiju.Srbija će morat baš sve uraditi onako kako joj se naredi inače je neće biti.
Храбар. Јасан. Логичан.
Од овога се и стрепи у ЕВРОПИ,
а колико видим по господину Манојлу,
нажалост и у Србији.
Па и треба да се плашите господине МАНОЈЛО.
Цојле-Манојле, ћеморат хитно на промену свести јер је све супротно од онога што је написао.
Заправо Србије неће бити баш ако уради све како јој се нареди, јер јој наређују баш они који војном силом нису успели да је униште.
Жао ми је Цојла Манојла, умислио да живи у мишјој рупи... ето шта се човеку деси кад поверује у патетику владајуће тројке.
Поставили сте 15 питања. Био бих рад када бих могао да одговорим и образложим ставове о свим Вашим питањима. Прилика и оквир ових коментара ми то не допуштају. Зато ћу покусати да своје мишљење изнесем, мање више, сумарно, сасвим свесњтан непотпуности.
Србији и српском народу, као и свим државама и народима у окружењу, мир мора бити најпречи циљ. После разбијања СФРЈ и СРЈ, тај циљ је могућ уз прихватање компромиса. Наметање и кажњавање једних народа на рачун других, "решења" заснована на асиметричним одговорностима за грађаснке ратове - нису компромиси, нити пут до трајног мира.
Односи између земања и народа региона имају добру перспективу уз три претпоставке:
1. Поштовање и примена Дејтона
2. Поштовање и примена рез. СБ УН 1244
3. Интересно повезивање, постојећих држава, посебно у економији, енергетици, инфраструктури.
Логично је и природно да Србија развија посебне односе са Републиком Српском. То није само међународно-правно утемељена могућност, већ интерес Србије и РС. Истовремено Србија треба да буде најшире отворена за сарадњу са БиХ и да Сарајеву остави да бира у чему ће и колико сарађивати са Србијом. Као што сарадња са РС није и не треба да буде усмерена против сарадње са целом БиХ, тако ни сарадња са БиХ не сме ничим да опграничава специјалне паралелне односе са РС.
Србија треба јасније да се залаже за примену и поштовање Дејтонског споразума и резолуције СБ УН 1244, ничим не сме да повлађује снагама, па ни центрима моћи, који теже да изврше ревизију Дејтона, да испразне РС свих надлежности, или да рез. 1244 замене новом која би тај трајно значајан докуменат практично укинула. Ни Дејтон, ни рез. 1244 нису савршени, али бољи компромис од оних садржаних у тим документима, не постоји, нити се у догледно време може постићи.
Београд је под великим притисцима, условљавањима. Центри моћи очекују да Београд врши притисак на РС како би се одрекао тековина записаних у Дејтону: равноправности три народа и два ентитета, принципа консенсуса, па чак и територијалне расподеле. Београд не сме подлеећи тим притисцима.
Београд је притиснут да се одрекне рез. СБ 1244, да прихвати неку нову реузолуцију. То би такође била неопростива, историјска грешка.
Попуштање таквим притисцима убрзало би нове, спремне захтеве и условљавања. Боље да их не помињемо.
Мудрости у политици никад довољно. На нашим просторима поготову.
О Додигу сте поставили неколико питања. Његово држање и изјаве тешко је посматрати изоловано од свега што се чини и изјављује у Сарајеву или што се предузима из ванрегионалних центара моћи. Сматрам да га треба га подржати у одбрани Дејтона и отворености за сарадњу са Србијом, Хрватском, у региону и шире.