овде има књига о историји Срема, Карловцима,....коју је 1777 г. написао један Прус/Немац:

Одличан и користан текст.

Задњи и коначан ударац култури (и не само култури)
задали су они који су се школовали и стасали између педесетих и седамдесетих година.

Они су и "организовали промене". Према своме знању и својој памети. И зато смо ту где смо.

Замагљена виртуелном, наша права историја садржана је у депопулација не само Шида, већ целе Србије.
Премного удараца у стабло уплашило је птице. Неке су отишле из гнезда.
Није се осушила грана, из кога се рађају Пишчевићи, Магарашевићи, Вишњићи, Шумановићи....
Време ће избрисати последице прављења "новог човека".

Узгред. Матица српска и Српско-украјинско друштво
објавили су 2003.г. мемоаре Александра Пишчевића,
сина Симеона Пишчевића. Александар је себе сматрао Русом, пореклом из српске племићке породице.

Лорна, велико Вам хвала за овај текст о нашем граду!

Цењени посетиоци овог сајта, позивам вас да дођете у наш град и најпре посетите Галерију "Сава Шумановић"-установу културе од националног значаја!

прочитао сам коментар неког, у њему наводи да је ваљда кустос музеја рекла како су Сави Шумановићу одсекли обе руке-пре стрељња. И остале у пре стрељања мучили на сличан начин.

Дакле, таква је била његова судбина јер је атгорички одбио да се на сликама отписује латиницом местоћирилице.

Док је данас, у већине Каравлаха поред свега омиљен слоган "добросуседских односа", а само табла "Пирот" је на латиници.

Jeste li se zapitali, kako u vremenu kad bar neko o vama zna "sve", uopste mozete da se spasete ucena? Mozda ste vi zaista dovoljno bezgesni i beznacajni, ali vasi politicari sigurno nisu.

Pitanje je dakle kako da svoje politicare ("velikane") spasete ucena, pod cijim pritiskom oni mogu da prestanu da brane "vrednosti"?

Resenje je, predlazem, radikalna tolerancija i transparentost.

Evo npr, nekada su istocne obavestajne sluzbe ucenjivale zapadne politicare pedere. Danas je to nemoguce jer se pederluk na Zapadu tolerise, cime je neprijatelju izbijen vazan ucenjivacki adut iz ruku. Sto vise radiklane tolerancije (danas npr prema "pedofilima"), bicete otporniji na ucene kao drustvo.

Radikalna transparentnost znaci da svaki gradanin zna imovinu svakog, sa imovinskim listama na internetu, a ne da je to toboznja tajna, koju medutim obavestajne sluzbe znaju (i onda koriste za ucene).

Kada samo pomislim kakve smo nekada imali pisce, slikare i političare i kada ih uporedim sa ovim sadašnjim koji samo trče za parama i sitnim interesom bude mi muka. Šta se to desilo sa svima nama kroz 20. vek?

Сремац
"нисам знао да су мемоари Пишчевића инспирисали Црњанцког за писање романа Сеобе."

Када је пронашао мемоаре Симеона Пишчевића, Црњански је написао своје "Сеобе". Када је прочитао Флоберов "Новембар", написао је "Дневник о Чарнојевићу" (о томе постоји једна обимна студија). Писци то раде. Допуштено је. Толстој је своју приповетку "Франсоаз" радио по мотивима преузетим од Мопасана. Само, он је то означио у почетку.
"Колико мало знамо о сопственој култури и историји."
На пример, недовољно знамо на шта је Црњански морао да пристане да би се вратио из Лондона у земљу. Своје великане морамо поштовати, и не смемо их прецењивати.
Поздрав.

Зар је могуће писати коментаре о Шиду и Сави Шумановићу оном истом латиницом коју је Србима наменио Анте Павелић када им је забранио њихову ћирилицу чак и приватној употреби. Данас је однос према ћирилици у Хрватској бољи утолико што још није забрањена у приватној употреби.Проф.др Лазо.М.Костић писао је да је антисрпски чин када Србин пише свој језик латиницом. За њега је проф. др Петар Милосављевић написао да је највећи српски писац у емиграцији.

нема Каравласи шта да обнављају, а и нема се више времена. Битно је да се што пре прикључимо Руској Федерацији или Евроазијској унији, па ће тај процес можда и да крене, мада то и није толико битно јер ће умсто "нас" одлучивати браћа Руси.

А и превише се намножило култа издајства међу нама...

''Данас је Шид типичан град посткомунистичке земље, опустошен је транзицијом, без индустрије, без политичког живота и било каквих политичких процеса, за распаднутим социјалним везама и високим степеном социјалне алијенације, без кадровских потенцијала и ресурса, град који одише сиромаштвом и регресијом, али истовремено и хладним материјализмом, град из којег се, због његових садашњих економских и културолошких аспеката, емигрира ка већим урбаним центрима или ка иностранству.''
У Сремској Митровици је исто.Дилетанти на све стране. Ако сте којим случајем образовани никакве шансе немате, али баш никакве,да опстанете у средини којом управљају људи који имају само средњу школу или су чак по неким приватним факултетима купили дипломе. Кладим се да је исто по свим градићима у Србији, независно да ли се ради о јужној, источној, западној или северној Србији.

Пражњење овог простора од људи, културе и привреде један је од разлога због којих Савине слике сремских пејзажа, на којима су приказане само житна поља, само празне улице, само куће прекривене снегом, без људи и без радње, осликавају и садашњост овог места. Чиста природа, издвојена од тадашњег социјалног и политичког света у којем су креирани лавиринти зла и лудила, била је простор, у којем се, у многим својим сликама нашао Сава Шумановић непосредно пред Други светски рат.

Антиципација Трећег светског рата

А ја живим у Шиду 50 година и нисам знао зао Георгија Магарашевића. Сад се јасно види каква је била комунистичка културна политика, као и културна политика после устава из 1974. године.Циљ је био сакрити све што вреди а што је српског порекла, а на њихово место ставити једно велико НИШТА, како би се произвело садашње стање, стање преовладавања тоталне ГЛУПОСТИ.

сељак беземљаш, коначни ударац култури, кад је у питању Војводина, парадокслано су задали баш они који су се позивали на културолошку специфичност Војводине-аутономаши после 1974. године. Било би занимљиво истражити, а то би могао да уради неко ко заиста има много времена на располагању за такав ''истраживачки пројекат'', ко су заиста били људи који су контролисали Војводину после 1974. године, то јест шта се дешавало са просветним, културним, и осталим институцијама у Војводини после Кардељевог устава, каква је била кадровска политика, које је било право значење ''комунизма'' у Војводини, итд, итд.

Хвала НСПМ-у на објављивању овог текста.