Postoji jedna maksima koja se pripisuje Aristotelu, koju je opet Aristotel "prepiso" iz iskustva svakog živog čoveka koja glasi " Ništa nije tako ponižavajuće kao rad".

Na taj način je prenesena ta misao i interpretirana kao pohvala neradu, odnosno lenjosti. Naravno da nije upotrebljena u tom smislu. Ništa nije tako zdravo i lekovito i korisno kao rad, ali ako neko radi za drugoga i taj drugi mu prisvaja rezultate, mleko koje je pomuzao i skuvao, cveće koje je uzgojio, čizme koje je napravio, to jeste takva uvreda koja direktno izaziva mržnju i želju da se uzurpator ubije.

Nema radnika koji je poštno radio, a da nije plaćen i da zbog toga nije u sebi istinski i iskreno poželeo smrt onoga ko je obezvredio njegov rad i trud i oteo mu njegovo delo. To je ljudski i treba da bude privilegovani zločin. Ubiti eksploatatora je bogougodno delo. Naravno ako je eksploatacija zaista počinjena.

Problem počinje kad se ubije neko zato što je npr. Srbin, a kaže se ubijen je što je buržuj ili kuluk.

Najpre čestitke prevodiocima, a ipak i jedna kritika. Zašto kod izdavača nisu insistirale da se knjiga štampa na srpskoj ćirilici? Time bi i njihov prevod više odgovarao originalu, jer ga je autor napisao na ruskoj ćirilici. Ovih dana sam pročitao nekoliko knjiga Ljudmile Ulicke, savremene ruske književnice, takođe štampane na latinici. Izdavač je "Paidea" iz Beograda. Posetom njihovom sajtu video sam dosta objavljenih dela ruskih autora, ali su sva, sa izuzetkom jednog, štampana na latinici. Izgleda da se sa projektom promene svesti u Srba krenulo odavno, a sadašnja vlast na čelu sa Weber-om će ga nastaviti do potpune latinizacije kao jednim od uslova za prijem u EU.

Gospodinu Šentalinskom je početkom novembra prošle godine, u Kuluturnom dodatku "Politike" objavljen izuzetan tekst o Nikolaju Stepanoviču Gumiljovu, sa naročitim osvrtom na njegov poslednji dan, kada je, vezan za još jednog na smrt osuđenog u "sobi za pridošle", stajao 24 sata, bez hrane i vode. Dok su ostali plakali, on je mirno pušio i smeškao se. Streljanje je obavljeno na jednoj od stanica Irinovske. Ahmatova je uspela nekako da pronađe mesto streljanja, "zemlja je bila ulegla, jer je nisu nasipali: dve bratske jame za 60 ljudi. Raslo je cveće na jamama. Drugi nose cveće na grob, ja ga nosim sa groba". O poslednjim trenucima Nikolaja Stepanoviča svedoče: Georgij Ivanov: "Otmeno je umro. Smeškao se, dopušio cigaretu. Čak je na momke iz specijalnog odelenja ostavio utisak." Viktor Serž: "Gumiljov je streljan u zoru, na ivici šume, navukao kapu na oči, ne vadeći iz usta cigaretu, spokojan, kao što je obećao u svojoj pesmi etiopskog ciklusa: "I bez straha staću pred Gospoda Boga."

Bravo Fristajlo ! Muka ni je od ovih pro-zapadnjačkih "mislioca" i konvertiranih "ruskih"književnika (Vitalij Šentaliski apropo Vitalij Kličko )Tvorci mržnje prema Slovenstvu nalaze u kulturno haotičnoj Srbiji povoljno tle za širenje "kulturne misli" Zašto ovom" kulturološkom kozeru" knjiškom neoliberalcu ne padoše na pamet K.N.Leontjev ,J.F.Samarin koji u vezi sa ovim perfidnim škrabanjem kaže o "samouverenosti poluobrazovanosti koja ne zna ništa bolje od poslednje pročitane teorije usuđuje se da eksperimentiše narodom zadajući mu teško isceljive rane".Gde mu je Dostojevski koji je sam bio razočaran onim slovenstvom koji je nalazio veru u zapadnoj Evropi protiv Ruske imperije .Ovi nazovi knjiški pacovi koji rado brkaju poluistine sa realnim životom danas su najveći neprijatelji slovenske duhovnosti u službi zapada koji je to uvek bio .

Njegove knjige pozitivno je ocenio Aleksandar Solženjicin,

Taj reakcionarni zastupnik "pravoslavne" teokracije i stetocina po svoj narod nema nista zanimljivo da nam saopsti.

Ne vidim poentu ovakvih požutelih, zastarelih tekstova. Kao da živimo u doba destaljinizacije tamo negde 1950. i neke, a ne kapitalističke dehumanizacije. Čemu pljuvanje po Staljinu 2014. ako ne da bi se i dalje demonizovao komunizam kao jedina prava i ozbiljna alternativa dominantnom kapitalističkom sistemu?

Ima li šta autor ovog teksta da kaže o sudbini književnosti i umetnosti na Zapadu, u "liberalnoj demokratiji"? O tome da tamo gotovo da nema disidenata, i zašto ih nema? O perfidnom sistemu koji tobože dozvoljava slobodu govora i kritike sve dok je to beznačajno? Što bi naš narod rekao "Psi laju, karavani prolaze". Da li se ikad zapitao npr. zašto je Nobelova nagrada za književnost poslednjih decenija toliko devalvirana kada se vidi ko je sve (ne) dobija, i da li to ima veze sa ubijanjem autentične umetnosti na tržištu masovne mediokritetske potrošnje? Zabranjujući neka dela i autore, Staljin im je zapravo podizao vrednost...

Nek autor malo razmišlja o ovim temama, sada je 2014. a ne 1954.

@Mario Kalik

Slažem se sa vama u vezi mraka umetnosti na zapadu u neoliberalnom kapitalizmu. Svakom totalitarnom sistemu odgovara podilaženje najnižim nagonima radi narkoze masa i potpune kontrole nad njima.
Ali navesti mračni period u ruskoj umetnosti tokom postojanja SSSR-a kao suprotnost tome je neumesno. Šolahov vrhunski umetnik? Zaboga čoveče! Ni politička nagrada, kao što je Nobelova, ga ne čini umetnikom.
Umetnost traži neograničenu slobodu, a pošto je ona u svakoj ideologiji (kao i u komunizmu i neoliberalizmu) jednako i namerno ograničavana ili neprimećevana do krajnjih granica, onda se tu ne može govoriti o umetnosti. U najboljem slučaju, ona se svodi na propagandno sredstvo.
Vego, Staljin reče i ono: „Ako mi ne dozvoljavamo narodu da ima puške, a znamo da su ideje opasnije od pušaka, zašto bi im dozvolili da imaju ideje?“ Mislio je, naravno, na ideju o slobodi.

Bilo bi dobro da se knjige mogu kupiti i u prevodu na srpski jezik ...
Ja ovakve mogu samo da pozajmim za čitanje, ali da kupim - nikada!

Ruski dom - RF kuća!

"O svakom progonu, o besmislu progona, o posledicama progona, treba i mora da se piše, treba i mora da se čita napisano." B.Nikolić.Tačno gospođo .Ali ne neistine i lične formulacije pretakane u istine.To može kod vas i kod neobaveštenih ,da ne kažem neznalica .Da li ono što sam ja napisao(pod navodnicima su reči nekdanjih ruskih društvenih radnika i književnika) su za vas neistine. Drugo ovaj Šetalinac je čist šetač koji je u službi zapada, kao i vi i njegovi simpatizeri što smatrate ovo škrabalo za nekakvog radnika .On je u istinu FALŠER. Koji u ovom vremenu svakojakih i mediskih kampanja može (na vaše zadovoljstvo)da dobije i Nobelovu nagradu.Danas se Nobelove nagrade dele ko je na liniji - ne po zasluzi.

Pa dobro, napisali ste da sam neobaveštena neznalica i na tome se zahvaljujem.
Dokažite da ste VI suprotno od toga, da niste poluobrazovano škrabalo. Dokažite da ste pročitali bar isti broj dokumenata o ovoj temi kao Vitalij, i iznesite nam svoje zaključke o pročitanom.
Ja verujem Vitaliju Šentalinskom i njegovom radu. Čemu da verujem kad ste Vi u pitanju? Napisali ste par citata, to je sav Vaš trud. Ostalo su uvrede.

Ako vas interesuje koji ja smatram najbolji primer stvaralaštva u SSSR-u to je Dmitrij Šostakovič. On nema pandana u muzici 20 veka.

Najbolji muzičar i kompozitor dvadesetog veka bez ikakve sumnje.

Elem, on je jednom greškom izjavio da mu se dopada ideja komunizma i radničkih prava i tako to. Staljin ga je odmah pozvao da se učlani u Komunističku partiju i da nastavi da komponje bez ikakvih ograničenja. I Šostakovič je odbio. Rekao je neću. Zatim su Amerikanci činili sve da on nekako dođe u Ameriku i da bilo šta negativno kaže o komunizmu. Opet je rekao neću.

Kad je Staljin umro, Šostakovič je otišao i učlanio se u Komunističku partiju i izjavio da mu je žao što to nije uradio ranije, ali da ne podnosi kad mu se nešto nameća.

Predlažem vam da poslušate valcer br.2. i videćete da je najleši "bečki valcer" svih vremena ipak komponovao Rus, a ne Nemac.

Postoji još jedan bečki valcer koji je komponovao Janković, Srbin iz Temišvara, "Dunavski valovi". Ali o muzici drugi put.

Bez namere da omalovažavam knjigu i rad, ipak, ovde nešto nije u redu:



Šta ovo znači? Implicitno govori da je takvo ponašanje deo ruskog mentaliteta?

U redu, ako mi autor koja zemlja, kroz veći ili manji deo svoje istorije nije "totalitarno ukorenjena". Loše!

{Šentalinski završava svoju knjigu sa uverenjem da je propušten trenutak da se sovjetski državni sistem proglasi zločinom protiv čovečnosti i da se ruski Nirnberg nije desio. „Zverske represije protiv miliona ljudi, kažnjenih bez zločina – ostali su zločini bez kazne“, zaključuje Šentalinski (str. 424).}A, to je cilj 25-godišnjeg istraživačkog rada Šentalinskog! Doprinos pokušajima izjednačavanja SSSR i Trećeg Rajha, što je sastavni i neophodni deo projekta revizije istorije, amnestije nacizma, i okrivljavanja SSSR za Drugi svetski rat. Hvala, Gajiću, što ste nam objasnili. Nikakvo čudo što je knjiga ruskog antisovjetčika i samomrzitelja štampana LATINICOM. Ljudi, nema slučajnosti. Ništa neobično - koliko je samo Srba srbomrzaca!

Dakle ustanovili smo da većina komentatora ovde misli da su



Oduvek je ovde bila jaka staljinistička struja. Nek vam je alal!

moram da komentarišem; utorak, 04 februar 2014 21:30

Koliko ja znam, njemu je zemlja bila Rusija, a ne Socijalistički Savez...
Ne treba nikad iz fizike bežati u metafiziku; ako ste u pravu.
Inače, složio bih se da su Gorbačov i Milošević predali svoje zemlje na tacni. Sa stilom.
No, Bog je darežljiv...