Црква и политика

Икона која је "спасила Москву"

Штампа
Радојка Тмушић Степанов   
понедељак, 21. новембар 2011.

Ових дана народ Русије дочекује Појас Пресвете Богородице, који је стигао у Москву 19. новембра ове године и смештен је у катедрални Храм Христа Спаса, у коме је одржана света литургија уз присуство више од 250 архијереја.

Појас Пресвете Богородице је хришћанска реликвија, која је по предању припадала Дјеви Марији, која је, опет по предању, пре свог успења, то јест своје смрти, предала свој појас двема јерусалимским удовицама, које су чувале реликвију, и предаван је на чување с поколења на поколење. Појас је касније смештен у златну скрињу и пренет у Константинопољ, у Халкопратску цркву, где је и чуван до пада овог града. Појас Пресвете Богородице се данас чува у манастиру Ватопед на Светој гори. Мањи делови ове светиње чувају на Кипру и у Грузији.

Свима који у Храму Христа Спаса приступе овој светињи даје се копија појаса за успомену и чување. Постоје многа сведочења да су се жене које су имале прилику да се приклоне Часном појасу исцелиле од многих болести. У десеточасовном реду пред Храмом Христа Спаса највише је жена, јер оне нису у могућности да оду на Свету гору. Због незапамћеног броја верника који желе да се поклоне светињи и целивају је по благослову његове светости патријарха московског и целе Русије Кирила, уз сагласност братије светогорског манастира Ватопед, Часни појас ће у Москви остати не до 23. новембра, како је било планирано, него до 27. новембра ове године.

Појас је у Русију стигао 20. октобра, у Санкт-Петербург, затим су следили градови Јекатеринбург 24. октобра, Нориљск 27. октобра, Владивосток 29, Краснојарск 1. новембра, Дивево 4, Саранск 7, Самара 10. новембра, Ростов-на-Дону: 13 новембра, Калињинград: 16, и 19. новембра у Москву. Свети пут Часног појаса је планиран тако да чини крст, симбол и благослова над светом словенском матицом Русијом и на тај начин је благосиља.

Причу о Богородици у Русији настављам причом о светим иконама Мајке Божије, које такође чине својеврстан благосиљајући крст над Русијом. Четири свете иконе са Њеним ликом, као четири крака крста руске православне вере. Реч је о Владимирској, Тихвинској, Иверској и Смољенској икони Богородице.

Прво ћемо се упознати са иконом за коју се сматра да чува срце срца руске државе, град Москву и руску војску. То је Богородица Владимирска. Ова икона је у Русију доспела из Византије негде око 1131. године, тако што ју је константинопољски патријарх Лука Хрисоверг поклонио кнезу и оснивачу Москве Јурију Долгоруком. Икона се прво налазила у женском Богородичином манастиру недалеко од Кијева, све до 1155. године. Икона се прочула по својим чудотворним моћима и тај глас је стигао до сина Јурија Долгоруког, кнеза Андреја Богољубског, који је решио да икону пренесе на север државе. Пролазећи поред града Владимира, коњи који су вукли кола у којима је била икона, нису могли да се помере с места. Кнез је у томе видео жељу Мајке Божије да остане у граду Владимиру. Андреј Богољубски је у граду Владимиру подигао велелепни Успенски саборни храм и у њега је поставио икону Богомајке, донету из Кијева за коју је сматрао да је заштитница његове кнежевине и града Владимира. Од тада и датира назив иконе: Богородица Владимирска.

Иначе се верује да је ову икону насликао Јеванђелиста Лука још за живота Богородице, на дасци стола на ком је сам Исус Христос обедовао са својом Пречистом Мајком и праведним Јосифом.

Веома често је ова икона ишла с војском у ратне походе, и ношена је на места где је руска држава била угрожена од непријатеља. Тако је, за време владавине Василија I (1395. године), када је са огромном војском, чувени војсковођа и оснивач империје и династије Тимурида емир Тамерлан кренуо из Самарканда на Москву, ова веома поштована икона била пренета у Москву, како би заштитила град од напада. Дуж целог пута народ је дочекивао и уз молитве спасења испраћао Владимирску Богородицу. У Москви је светињу дочекао народ и војска, а на месту ''сретенија'', а у част тог величанственог догађаја, подигнут је Сретењски манастир, који данас на најлепши начин краси Сретењску улицу у Москви. Чудо се 1395. године и догодило. Тамерланова армија се без икаквог видљивог разлога од града Јељц повукла, што се протумачило као заштита Богородице Владимирске. 

Постоји и легенда о томе као је октобра 1941. године, када је хитлерова армија била на 17 километара од Москве, Јосиф Висерионович Стаљин наредио да се ова икона причврсти за крило авиона и три пута облети Москву. Да ли је легенда истинита, није званично потврђено, али након тога је из Јапана стигла вест да је јапанска војска добила тропске униформе, што је значило да Хитлерови савезници неће ићи на Сибир и Стаљин је могао да рачуна на одморне руске снаге, које су из Сибира возовима допремљене на саму линију фронта и тако се под Москвом десило прво заустављање и потискивање Хитлерове фашистичке солдатеске. Да те подсетим драги читаоче, да је вест из Јапана послао чувени руски обавештајац Рихард Зорге.

И дан-данас се сматра да Владимирска икона Мајке Божије штити Москву и руску војску. Кад стигнеш у Москву, драги читаоче и сапутниче, предлажем ти да обиђеш Третјаковску галерију и најтоплије ти препоручујем да одеш у Храм Светог Николаја, који се налази под истим кровом, под којим је и сама галерија. Петар Третјаков је градећи галерију саградио и храм и мада је био умна глава, највероватније није ни помишљао да ће се у овом храму налазити једна од најпоштованијих руских икона. Реч је о светој икони Богородице Владимирске.

Аутор овог текста се не једном приклонила овој светињи и била у прилици да види како је ова икона у Русији поштована. Овде верници најчешће на коленима моле Небеску царицу свак за своје добро и спокојство. Сигурна сам да ће и над Србијом Царица небеска раширити свој покров и заштитити народ који верује у Бога и воли своју отаџбину.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]