Црква и политика

Коме треба Павелићева црква

Штампа
Миленко Пешић   
четвртак, 24. децембар 2009.

(Политика, 23.12.2009)

За сада „непозната група грађана”, која за себе каже да су православни Хрвати, најавом да ће формирати хрватску православну заједницу, а потом и аутокефалну хрватску православну цркву, узнемирила је овдашњу јавност, али и унела зебњу међу Србе у Хрватској који такву иницијативу доживљавају као политичку провокацију.

Као што је кроз историју било, а и данас има Срба католика и Срба мухамеданске вере, тако је могуће да има и Хрвата православаца.

Колико их је, видеће се када се и формално региструју као удружење грађана, на шта по законима имају право. Да ли је реч о људима из мешовитих бракова, као што претпоставља митрополит загребачко-љубљански Јован, или о Србима који су из неких разлога решили да се одрекну свог националног идентитета, мање је важно од чињенице да ова група поново оживљава Павелићеву идеју о „Хрватској православној цркви”.

Довољан је летимичан поглед на сајт „хрватских православаца” па да се посумња у њихове искрене намере да негују свој специфичан православни идентитет. Усташка иконографија и карта НДХ, на којој је уцртан и српски православни манастир Гомирје у Горском котару, нормалног човека, без обзира на то којој вери припадао, не може оставити равнодушним. Многи се питају да ли је то наставак акције застрашивања Срба и Српске православне цркве у Хрватској из 2008. године. Тада су бивши хадезеовци окупљени у странку Јединство Хрватске покренули потписивање јавне петиције за забрану деловања СПЦ у Хрватској и оснивање „хрватске православне цркве”. Наравно да петиција није дала резултате, али питајте православне свештенике у Хрватској како су се тада осећали.

Можда хрватски православци и могу основати своју верску заједницу, налик на такозвану Црногорску православну цркву која је регистрована у полицијској станици на Цетињу 17. јануара 2000. године. Али ХПЦ и ЦПЦ никада не могу постати аутокефалне цркве – јер су формиране супротно православним канонима. У православном свету свака аутокефална црква има своју јурисдикцију и није могуће да се група људи тек тако састане и прогласи се за цркву.

Неко ће рећи да је све ово добило незаслужено превелики публицитет у српским медијима, али „пројекат ХПЦ” може отежати иначе захладнеле српско-хрватске односе. Све је почело са најавом Стјепана Месића да се на крају свог председничког мандата од регионалних лидера опрости на православни Божић, и то баш у Призрену. Потом је уследио провокативан иступ хрватске делегације у Међународном суду правде у Хагу, где нису само бранили независност Косова већ су спомињали и Војводину, и то у деликатном политичком тренутку када је северна српска покрајина чекала на усвајање свог статута. Без обзира на то колико је озбиљан, пројекат формирања „Павелићеве цркве” тешко да ће побољшати односе Београда и Загреба.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]