Ipak, uprkos svemu, gospodari Srbije još nisu uspeli da rasprodaju sve što su nam preci stekli. Telekom, RTB Bor, JAT, NIS, EPS i još po neki relikt „društvene svojine“, po oceni domaćih ekonomista, mogu da se rasprodaju.

Reč je o, sada već političkom dogovoru Brazila, Rusije, Indije i Kine, o njihovom zajdničkom političko-ekonomskom nastupu u međunarodnim odnosima. BRIK je dobio naziv po početnim slovima zemalja ove nove asocijacije.

Rok za dostavljanje ponuda ističe krajem septembra, i ako tender za “Jat” propadne, a “Aeroflot”, ili neka druga kompanija zajedno sa “Jatom” ne preuzme i ugovor sa “Erbasom”, onda će taj ugovor morati da preuzme država Srbija kao garant.

Problemi srpske ekonomije neće se rešiti snižavanjem poreza ili carina, a budžet će se izložiti dodatnim iskušenjima. Ako nešto treba smanjiti, onda bi to morala biti vrednost dinara u odnosu na evro.

Finansijska kriza pokazala je da su tržišta sklona stvaranju „mehura“ i da laissez faire  regulacija ne funkcioniše. Vlasti bi morale da se trgnu ukoliko hoćemo da izbegnemo ogroman mehur. 

U eksploziji tržišta kredita, nepokrivenih investicija i novca datog na poverenje, kapitalizam je savladao sovjetski i kineski komunizam i potresao islamska društva iz temelja. Proširio se brže i dalje nego islam posle Muhamedove smrti.

Drama budžeta nije u njegovoj visini, već u strukturi budžetskog prihoda i u razlozima koji tu strukturu određuju. Kako mali broj ljudi radi, a još manji broj plaća porez, više od 70 odsto srpskog budžeta mora se pokrivati kroz različite oblike oporezivanja potrošnje.