петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Дикић: Опозиција у 26 слика
Хроника

Александар Дикић: Опозиција у 26 слика

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. септембар 2021.

Већ три године пишем за Данас и за то време чак и најмудрији барем једном заличе на лудака, а три пута на будалу. Упркос том изазову држим да писана реч нема задатак само да описује стварност, већ и да је мења.

Није лако на страницама omnes damnamus illum одолети налету беса и беспомоћности који производи џелат наше колективне и индивидуалне слободе. У том магновењу исцрпљујуће делују збуњујући потези опозиције од које се очекује да буде милосрдна попут Тезејеве Аријадне која ће избавити заробљени народ из лавиринта безнађа.

Главна порука која је недавно ујединила разједињену опозицију стала је у две речи. Не, није „Вучићу педеру“, јер то више није порука, нити вређање, нити има било какве везе са ЛГБТ популацијом, већ је усклик бунта немоћних који у себи садржи и псовку и осуду и истинит приказ превртљивог и поквареног моћника. Не, није ни „Готов је“. Овај слоган са краја прошлог века исписао је златне странице српске историје када је извојевана слобода са којом нисмо знали шта ћемо, па смо је са деценијом закашњења јефтино продали.

Те две фамозне речи су – „Немамо времена“.

Опција број један – немамо времена, зато јуриш у РИК! Опција број два – немамо времена зато јуриш на изборе. Опција три – немамо времена зато јуриш у бесконачне преговоре.

Жестоко с борим против отровне фразе да су у политици сви исти, али је аутистична денегација стварности заједничка карактерна црта свим нарцисоидним политикантима који су још од малена научили да у свом одразу виде несхваћеног спаситеља. Они никако да прихвате да је политика компликовани процес тражења најбољих решења за акутне друштвене проблеме, а не трака за претицање или писта за узлет амбициозних комплексаша које је живот осудио на просечност.

Још једна заблуда мора бити што пре разбијена и забрањена за јавну употребу. Историја не поставља универзалне обрасце који објашњавају протекле и предвиђају наступајуће догађаје. По логичким теоријама не може се ниједном рационалном методом оправдати закључивање о непознатом догађају на основу познатих догађаја. Тако је илузорно пројектовати неки догађај из деведесетих тридесет година касније. Ми нисмо у фази 9. марта, ни тромесечних демонстрација, нити пре 5. октобар.

Девети март био је плима деценијама нагомиланог незадовољства комунистичком пропагандом и једноумљем, а повод оптужба да је опозиција „спремна ради својих интереса да сарађује и са крајњом проусташком и профашистичком Хрватском“. Данас се опозициони лидери не оптужују за сарадњу са фашистима, већ су они сами за већи део политички организоване Србије-фашисти.

Изборна крађа извела је стотине хиљада грађана на улице који су по снегу и леду корачали свој историјски марш слободе. Данашњој генерацији током лета, под идеалним метеоролошким условима, пред сликама бруталне изборне крађе, поткупљивања, претњи и системског злостављања, не пада на памет да макар вербално искаже своје негодовање, а камоли нешто више.

За дилетанте петооктобар је све оно што он заправо није. Они не желе да схвате да пети октобар није упаљена Скупштина, ни милион људи на улици, ни колапс репресивног организма. Пети октобар је на првом месту решеност међународне заједнице да више не прави труле мировне споразуме са Милошевићем, спајања вектора незадовољства и са истока и са запада, и усмеравање свих расположивих средстава за остварење зацртаног циља. ДОС, масовни протести, багер, Чачани, Маки , Џо, навијачи, само су скупоцена сценографија за последњи чин српске трагедије.

Све док Вучић прима евет ефендије из Брисела и док га Путин сматра најбољим од свих лоших опција, улични изливи беса у Србији биће ефикасни као и псеће уједање камена.

У Србији промене настају када се постигне резонанца две фрустрације-социјалне агоније и националног понижења. Зато нам медији са националном фреквенцијом личе на фабрике бомбона које дебелим слојем глазирају свако непочинство ове власти, сваку горку пилулу које Србија мора да прогута. Гутање само по себи није довољно, неопходно је да свршетак буде сличан завршницама, како би експертица Зекић спретно описала, едукативних филмова легендарног Џеремија - гутање са осмехом, уз екстатични аплауз задовољне публике.

Нови еурека експерименти опозиционих патрљака или су ступидна забава за народ (а тек за Вучића) или су трошење и оно мало кредита код бирача. Није потребно да подсећам да су у Србији сви политички кредити унапред винкулирани на њеног Власника. Онај око сматра да место у РИК-у не значи ништа друго до новог облика легализације софт-порн проституције, требало је да изабере неки други хоби којим би испунио професионалну неиспуњеност.

Користим све своје менталне капацитете да разумем оне који су заборавили Лучане, којима избори за месну заједницу пролазе испод радара, који су звали председника на фајт и били самозвани талибани опозиционог бојкота, а сада облаче униформу Прелетачевића и у белим мантилима врше опита in vivo по полупразној Крајини.

Како им објаснити да опозицији није потребан Него-тин, него-тим?! Како их убедити у нужност опозиционог јединства који је предуслов за било какав ефикасан отпор? Без показне вежбе у виду солидарног масовног митинга са јасном и претећом поруком, без грађанске непослушности са евидентним последицама у виду упозоравајућег штрајка свих важних установа, без пуних тргова или блокаде путева опозиција представља само тропа играча који мења пиксле и нада што богатијем бакшишу.

У једном тренутку гневни и изневерени народ ће сам преузети судбину у своје руке, а видели смо како у Србији изгледају неконтролисане поплаве. Дужност је и власти и опозиције да се избегне тај сценарио.

Аутор је лекар, члан ГО ДС

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер