петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Аљбин Курти: Спреман сам да разговарам о ЗСО и правима Срба на Косову, али не као о предуслову за дијалог, него као делу разговора о нормализацији односа Србије и Косова
Хроника

Аљбин Курти: Спреман сам да разговарам о ЗСО и правима Срба на Косову, али не као о предуслову за дијалог, него као делу разговора о нормализацији односа Србије и Косова

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 29. новембар 2022.

 Премијер Косова Аљбин Курти изјавио је да је спреман да разговара о заједници српских општина и правима Срба на Косову, али не као о предуслову за дијалог, него као делу разговора о нормализацији односа Београда и Приштине на бази предлога Немачке и Француске.

Курти је у интервјуу за немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг рекао да су у Бриселу у протеклих десет година склопљена 33 споразума, од којих у Србији две трећине њих није спроведено.

„Ја признајем да та 33 споразума постоје, и спреман сам да их све узмем у обзир када у Бриселу почну званични разговори о нормализацији односа на бази немачко-француског предлога. Србија жели да издвоји тај један споразум, а да преостала 32 игнорише, као и немачко-француски план. У томе нећу учествовати“, рекао је Курти.

„Ако разговарамо о нормализацији наших односа, спреман сам да разговарам и о заједници и правима српске мањине – али не као предуслову за разговоре, него као њиховом саставном делу“, додао је он.

На сугестију да за неуспех договора није крива само Србија, пошто он, за разлику од његових претходника блокира стварање заједнице српских општина, Курти је рекао да Србија „стално понавља да никада неће признати Косово“, да је Косово „вештачка држава“, а да „у тој наводно вештачкој држави жели врло реалну заједницу општина“.

„Српско решење гласи ‘ви не постојите, али ми желимо нешто од вас’. Тако неће моћи. Осим тога, када се за нешто моли, треба увек имати на уму да иста молба може бити упућена и вама. На Косову мањине чине око осам одсто становништва, у Србији око 20 одсто. Србија треба да води рачуна о принципу. Уз то је и наш Уставни суд рекао да ЗСО није у складу са уставом Косова“, рекао је Курти.

Наводећи да је за реципроцитет права свих мањина на целом Балкану, Курти је власти у Београду оптужио да им није стало до права Срба.

„Људска права су важна да би се сузбиле националистичке хегемоније. Али Београду није стало до права Срба. Србија жели територијализацију тих права, а то је нешто сасвим друго. Београд жели да се српске општине удруже у заједницу, а ја не знам ниједног Србина на Косову који то од мене тражи“, рекао је Курти.

На питање о критици високог представника Жозепа Борела да се тврдоглаво противио компромису на недавним разговорима у Бриселу, Курти је рекао да „није тврдоглав, него веран принципиима“.

„Постоје начела и вредности којих се држим и о којима у Бриселу не преговарам. Не идемо у Брисел да би разговарали о полицији, тужиоцима, цариницима или катастрима. Ми смо тамо као представници две државе да би разговарали о нормализацији њихових односа. Ради се о дијалогу о темељном споразуму, а не о дијалогу за превазилажење кризе. Не треба нам дијалог дијалога ради, нити да би показали да је Брисел активан“, рекао је Курти.

„Не би ишао у Брисел да се радило само о регистарским таблицама. Ја идем у Брисел да би склопио свеобухватни споразум. Господин Борел је инсистирао да потпишемо само изјаву о регистрацијама и то представимо као велики успех. То је било најважније размимоилажење, које сам имао са њим“, додао је Курти.

Одговарајући на питање да ли га оптерећује то што је био у затвору у време Слободана Милошевића, када је садашњи председник Србије Александар Вучић био министар информисања, Курти је рекао да за њега „није толико проблематично шта је Вучић био, него што ни данас не показује ни најмање жаљење због тога шта је био“.

„Уместо да жали што је био министар информисања Милошевића, он жали што сам више од годину дана после његовог обарања са власти пуштен из затвора. То је у више наврата рекао и то ме иритира. Не ради се о томе кроз шта сам ја прошао у затвору, него о томе да се у Србији мало тога променило“, рекао је Курти.

Курти је у интервјуу рекао да Косово рачуна на подршку прјатеља како би у што скорије време било одржано гласање о његовом пријему у Савет Европе.

„Уз то, у децембру ћемо и званично поднети захтев за приступање Европској унији. Наравно да знамо да чланство неће доћи у блиској будућности. Међутим, важно је да званично, фомално и јавно покажемо нашу жељу да будемо примљени у ЕУ“, рекао је Курти.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер