.jpg)
| Hronika | |||
Američki časopis "Tajm" proglasio švedsku aktivistkinju Gretu Tunberg za "ličnost godine" |
 |
 |
 |
| sreda, 11. decembar 2019. | |
|
Američki časopis Tajm proglasio je švedsku aktivistkinju tinejdžerku Gretu Tunberg za ličnost godine. Ona je za ličnost 2019. godine proglašena zbog svog zalaganja u borbi protiv klimatskih promena, objavile su svetske agencije.
Šesnastogodišnja Šveđanka je najmlađa osoba koju je taj časopis proglasio za Ličnost godine, rekao je glavni urednik Tajma Edvard Felsental, prenosi televizija NBC. "Ona je postala najveći glas o najvećoj temi sa kojom se suočava planeta ove godine, došla je maltene niotkud da predvodi svetski pokret", rekao je Felsental. Tunberg je brzo izrasla u jednu od najupečatljivijih i najmljađih aktivista za borbu protiv klimatskih promena, i podstakla kolektivni pokret u borbi protiv klimatskih promena pošto je protestovala sama ispred švedskog parlamenta za vreme škole petkom kada je imala 15 godina. Ona je držala sada svetski prepoznatljiv znak na kome je pisao "školski štrajk za klimu", prenosi Tajm.
Njena inicijativa za štrajk pokrenula je stotine đaka da protestuju tražeći akciju za očuvanje klime širome Evrope i to se brzo proširilo na svet i postalo pokret "petak za budućnost". Fesental je rekao da Tunberg predstavlja širi generacijski pomak u kulturi u kojoj mladi ustaju za ono što veruju od Hongkonga do Čilea, i da je ona "otelotvorenje aktivizma mladih". Časopis je sinoć objavio uži spisak od pet nominovanih za to priznanje na kome su pored Tunberg bili i predsednik SAD Donald Tramp, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, anonimni zvaničnik CIA koji je odgovoran za pokretanje procedure opoziva američkog predsednika, i neumorni prodemokratski demonstranti u Hongkongu. Tajm bira pobednika na osnovu toga šta je neko učinio da najviše utiče na događaje godine, na bolje ili na gore. Prošle godine za ličnost godine izabrana je grupa proganjanih novinara, uključujući DŽamala Kašogija, ubijenog saudijskog disidenta i izveštača Vašington posta. Greta Tunberg optužila države za prevaru u borbi protiv klimatskih promena Mlada aktivistkinja za klimu Greta Tunberg optužila je na konferenciji UN o klimi čak i najambicioznije zemlje da varaju oko njihovih obaveza za borbu protiv klimatskih promena.
"Jedna šačica bogatih zemalja obećala je da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za neke procente do ove ili one godine, ili da očekuje klimatsku neutralnost za toliko godina", rekla je ona na dogadjaju organizovanom u okviru 25. konferencije UN o klimi (COP25) koja se održava u Madridu. "To na prvi pogled izgleda impresivno, ali čak iako su namere dobre to nije vodjstvo, to nije pokazivanje puta, to je prevara. Zato što većina njihovih obećanja ne uključuje avijaciju, pomorski sektor, uvezenu ili izvezenu robu, ali uključuju mogućnost da zemlje nadoknade svoje emisije (štetnih gasova) drugde", rekla je švedska tinejdžerka. Prema Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. koji predvidja ograničenje maksimalnog zagrevanja na plus dva stepena nije obuhvaćen medjunarodni vazduhoplovni ili pomorski sektor. A na tržištu emisionih jedinica, o čijim propisima se pregovara na ovoj konferenciji, omogućuje se državama da nadoknade svoje emisije. Ukoliko se poštuju do sada preuzete obaveze država po pitanju klimatskog zagrevanja, temperatura će se povećati tri stepena Celzijusa, tako da su predstavnici oko 200 država potpisnica Pariskog sporazuma okupljenih u Madridu od 2. do 13. decembra pod pritiskom da učine više i da to učine brže. Medjutim četiri dana od kraja sastanka malo je ohrabrujućih znakova. Tunberg je rekla da se ovaj sastanak izgleda pretvorio u priliku za neke zemlje da pregovaraju o propustima i izbegnu da povećaju svoje ambicije. Ona je rekla da zemlje uspevaju da nadju vešte načine da izbegnu da se angažuju za prave akcije. Ona je takodje pomenula da odbijaju da plate da pomognu zemljama koje su već pogodjene klimatskim katastrofama. "Kako biste odgovorili na činjenicu da ništa nije učinjeno bez osećanja nekog besa", rekla je Tunberg.
Neposredno pre Grete Tunberg, direktorka Grinpis internešenela DŽenifer Morgan ljutito je navela da nikad u 25 godina nije videla toliko veliki rascep izmedju konferencije o klimi i spoljnog sveta. "Rešenja su pred našim očima. Ali gde su ljudi koji se za njih zalažu. Gde su lideri, gde su odrasli u sali", rekla je Morgan i dodala da se prolazi kroz "mračne dane" politike o klimi. (N1, Beta) |
Ostali članci u rubrici
- N1: Koalicija „Srbija protiv nasilja“ se podelila povodom (ne)izlaska na izbore 2. juna. Izlazak su podržali: NPS, „Zeleno-levi front“, „Ekološki ustanak“, PSG i „Novo lice Srbije“. Protiv su: SSP, DS, „Srbija Centar“ i „Zajedno“
- Margarita Simonjan: U Donjecku poginuo američki ratni izveštač iz Donbasa Rasel Bentli, koji je radio za Sputnjik
- Vučić na Pinku: Otpor rezoluciji o Srebrenici u UN sve veći, naša borba traje i neće biti laka, videćemo tu ko je prijatelj, a ko neprijatelj Srba i Srbije. Narednih godina očekujemo ogroman novac iz namenske industrije
- Demokratska stranka: Apelujemo da koalicija „Srbija protiv nasilja“ donese jedinstven stav o izborima 2. juna
- Ustavni sud Hrvatske: Predsednik Zoran Milanović ne može da bude ni premijer, ni kandidat za mandatara za sastav Vlade
- Sergej Lavrov: Rusija neće obustavljati borbena dejstva, čak i ako počnu pregovori sa Ukrajinom. Insistiranje da se „Rusiji nanese strateški poraz“ pokazuje agoniju i histeriju Zapada
- Peter Stano: Briselski sporazum je obaveza. Svi postignuti sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine moraju se sprovesti, kako kada je reč o ranijim sporazumima, kao što je Briselski, tako i kada je reč o Ohridskom sporazumu
- Raša Nedeljkov: Spajanjem lokalnih izbora 2. juna maliciozna migracija birača se delimično amortizuje, ali ne u potpunosti - jer i dalje postoji 65 opština iz kojih mogu da se prebacuju birači
- Vilijam Berns, direktor CIA: Postoji realan rizik da bi Ukrajina mogla da izgubi rat od Rusije do kraja 2024. godine
- Aleksandar Vučić o Briselskom sporazumu: Jedanaest godina pravdanja i nerada i neispunjavanja onoga što su potpisali Beograd i Priština, ali i Brisel i EU
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
