Хроника

Ана Брнабић на састанку са представницима Удружења радника на интернету: Нећемо дозволити урушавање пореског система државе; Миран Погачар: Ако буду инсистирали да ретроактивно плаћамо порез - изаћићемо из преговора

Штампа
понедељак, 18. јануар 2021.

Премијерка Ана Брнабић данас је на састанку са представницима Удружења радника на интернету изјавила да је Влада Србије спремна да ради на системском решењу опорезивања за те категорије људи и да не може да дозволи урушавање пореског система државе.

На састанку, којем су присуствовали и министар финансија Синиша Мали и директорка Пореске управе Драгана Марковић, договорено је да се дефинишу категорије радника на интернету који су добили или очекују решења за наплату пореза у протеклих пет година, како би се пронашло одговарајуће решење за оне категорије људи које су посебно угрожене, саопштено из Владе Србије.

Договорено је да наредне недеље буде одржан низ састанака представника Удружења радника на интернету, Министарства финансија, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пореске управе, како би се на најефикаснији и најтранспарентнији начин разговарало о решавању тренутне ситуације, и што брже пронашло решење за остваривање њихових права и обавеза.

Саговорници су се сагласили да неке категорије људи које остварују приходе из иностранства, попут оних који приходују играјући игре на срећу, затим власници станова који зарадјују издавањем „стана на дан“, треба да се посматрају као посебне категорије које ни на који начин нису угрожене.

Премијерка је подсетила да је Влада 2018. године омогућила олакшице младим људима у Србији при оснивању властитих фирми, ослобадјањем пореза прве године пословања.

Она је казала да ће се радити на новом закону који ће регулисати нестандардне, односно флексибилне облике рада и позвала представнике Удружења радника на интернету да се прикључе радној групи која ће припремати нацрт тог закона.

Циљ је, према речима Ане Брнабић, да се у што скоријем року пронадје одговарајуће решење, како би они који се баве радом путем интернета могли да наставе своје послове и остварују приходе, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Како су агенцији Бета казали представници Удружења, следећи састанак би требало да буде крајем ове седмице, до када ће се припремити конкретни примери зарада за одређене послове који су обављани преко интернета.

То Удружење је у петак организовало протест у Београду због тога што радницима који послују преко интернета Пореска управа шаље решења да ретроактивно плате порез.

„Данашњи састанак практично је био упознавање и размена аргумената. Постоји добра воља представника Владе да се обуставе пореска решења, али о томе још није одлучено. Ситуација је комплексна и тек следе детаљнији разговори“, казао је председник Удружења радника на интернету Миран Погачар.

Он је истакао да ће то удружење истрајати у својим захтевима да се ретроактивно не плаћају порези на послове преко интернета и да нису сви који раде на тај начин (фриленсери) на исти начин приходовали.

„Очекујемо да ће бити обустављени поступци и да ће бити враћен новац онима који су ушли у репрограм дуга који им је обрачунала Пореска управа“, казао је Погачар.

Влада Србије би, како је додао, требало да изађе у сусрет радницима на интернету, чиме би допринела да они остану у земљи.

„Ако буду инсистирали да ретроактивно плаћамо порез изаћићемо из преговора и наставити да се боримо за решења за која мислимо да су праведна“, рекао је Погачар.

Навео је да би, ако се постигне договор са Владом Србије о „спорном пореском дугу“, требало да почну разговори о новом закону који ће прописати како ће се обрачунавати порез за послове који се обављају преко интернета.

Фриленсери, порез и протести: Без договора радника на интернету и Владе Србије, разговори се настављају

Састанак представника Владе Србије и Удружења радника на интернету данас је завршен без договора о начину плаћања пореза, о чему ће и даље преговарати.

Како је агенцији Бета рекао Миран Погачар, председник Удружења, следећи састанак би требало да буде крајем ове седмице, до када ће се припремити конкретни примери зарада за одређене послове који су обављани преко интернета.

Састанку са представницима Удружења присуствовали су премијерка Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали и директорка Пореске управе Драгана Марковић.

То Удружење је у суботу организовало протест у Београду због тога што радницима који послују преко интернета Пореска управа шаље решења да ретроактивно плате порез.

Пореска управа Србије донела је одлуку да ретроактивно пет година опорезује приходе фриленсера, што је изазвало њихово негодовање.

Како је протекао састанак?

Састанак фриленсера и представника Владе заказан је у суботу у току самог протеста.

„Постоји добра воља представника Владе да се обуставе пореска решења, али о томе још није одлучено – ситуација је комплексна и тек следе детаљнији разговори“, казао је председник Удружења радника на интернету Миран Погачар.

Он је истакао да ће то удружење истрајати у захтевима да се ретроактивно не плаћају порези на послове преко интернета и да нису сви који раде на тај начин на исти начин приходовали.

„Очекујемо да ће бити обустављени поступци и да ће бити враћен новац онима који су ушли у репрограм дуга који им је обрачунала Пореска управа“, казао је Погачар.

У саопштењу Владе наводи се да је држава спремна да ради на системском решењу опорезивања за ове категорије људи, али да, такође не може да дозволи урушавање пореског система државе.

Брнабић је подсетила и да је Влада 2018. омогућила олакшице младим људима у Србији при оснивању властитих фирми, ослобађањем пореза прве године пословања.

Премијерка је додала да ће се радити на новом закону који ће регулисати нестандардне, флексибилне облике рада и позвала представнике удружења да се прикључе Радној групи која ће се бавити израдом нацрта тог закона.

Шетњу под слоганом „Стоп пљачки радника на интернету“ организовало је Удружење радника на интернету.

Окупљање је почело испред Народне скупштине, одакле су демонстранти прошетали до зграде Владе Србије.

Носили су транспаренте на којима је писало „Стоп пљачки радника на интернету“, „Зарада 200 евра – дуг 9.000 евра“, „Прво закон, онда порез“.

У завршници протеста председник удружења Миран Погачар рекао је да власти од фриленсера траже „харач“.

„Не дамо године свог рада у којима смо се борили сами“, поручио је.

Шта траже фриленсери

Фриленсери окупљени у Удружењу радника на интернету су једногласни – порески намети су превисоки, а надлежни често нису умели да објасне како се порез обрачунава и како могу да измире обавезе.

„Ми желимо да плаћамо порез, али када буде у разумним оквирима, од 10 до 14 одсто, као што је у околним државама“, рекао је раније за ББЦ Миран Погачар.

Њихови захтеви односе се на два проблема:

  • Висина намета: Удружење тражи да преговара са надлежнима о начину обрачуна пореза

  • Наплата пореза и доприноса пет година уназад уз затезну камату: Удружење тражи од надлежних да обуставе ову наплату

Министар финансија Синиша Мали рекао је крајем 2020. године да ће разговарати са фриленсерима о евентуалним променама неких закона.

Међутим, истакао је да треба сагледати све ефекте и да пореске законе не би требало често мењати.

„Не могу да будем неодговоран министар финансија само зато што је неко пропустио нешто да прочита или неко нешто није видео“, рекао је тада Мали.

Пореска управа је у октобру 2020. објавила да велики број људи који раде преко интернета за иностране компаније не плаћа порез и позвала их да обавезе самоиницијативно испуне док не почну контроле и кажњавања.

Закон о пореском поступку и администрацији прописује да се дуговање за порез може потраживати пет година уназад.

Затезна камата је казнена камата која се примењује приликом кашњења у испуњавању обавеза, а стопу одређује Народна банка Србије.

Уз ту камату, суме новца које би фриленсери требало да плате далеко премашују примања већине, упозоравају у Удружењу радника на интернету.

Шта ако фриленсери не плате порез?

Закон прописује прекршајне казне, а у кривичном законику се наводи и дело пореске утаје.

Казне могу бити новчане и затворске и крећу се од пет до 150 хиљада динара или до 50 одсто утврђеног пореза.

Кривични законик за утају пореза прописује новчану и казну од једне до пет године затвора, уколико износ пореза премашује милион динара.

(Бета, Би-Би-Си, Нова.рс)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]