Ана Брнабић: Влада Србије повлачи Предлог закона о управљању јавним предузећима

Влада повлачи из Скупштине Предлог закона о управљању предузећима у државном власништву, рекла је вечерас председница Владе Србије Ана Брнабић. Она је за ТВ Прву рекла да је тај закон прошао владу и да га је она упутила у Скупштину, али да ће бити повучен из процедуре.

"Појавило много дезинформација о том закону, тако да ћемо у четвртак усвојити одлуку да нам Скупштина врати предлог и поново ћемо организовати јавне консултације", рекла је Брнабић за ТВ Прва.

Премијерка је рекла да је одлука донета после састанка са председником Александром Вучићем.

"Важно ми је ми будемо довољно одговорни и да одговоримо на страхове грађана", рекла је премијерка.

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је раније данас да није тачно да ће се Законом о управљању привредним друштвима, продати шуме, воде, планине и остала природна богатства, што тврде неки представници опозиције.

"Ником нормалном то не може пасти на памет, може само ономе ко би тако нешто урадио да је на власти а такве ствари су они радили када су били на власти. Они крећу од себе и својих намера и порива. Доношење овог закона је одређено и стратегијом државног власништва и управљања привредним субјектима који смо усвојили 2021. године. Да су читали знали би то. То је једна од три кључне препоруке Међународног монетарног фонда утврђена полазним основама које је Влада Србије усвојила крајем 2020 године. Толико о томе колико смо ми овим законским предлогом изненадили некога", рекла је Брнабићева гостујући на ТВ Пинк.

Додала је да је предлог био на јавној расправи месец дана почетком ове године, а када је реч о могућностима продаје природних богатстава навела је да је Законом о јавној својини који је тренутно на снази утврђено да се природна богатства и добра у општој употреби не могу отуђити и да могу бити искључиво у јавној својини.

Шта пише у Предлогу закона?

Влада Србије доставила је 2. јуна Парламенту на усвајање Предлог закона о управљању привредним друштвима у власништву Републике Србије, а који предвиђа да 23 јавна предузећа (ЈП) у наредном периоду промене правну форму у акционарско друштво (АД) или друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО).

Како се може видети из података Агенције за привредне регистре (АПР) реч је о Србијагасу, Југоимпорту СДПР, Службеном гласнику, Пошти Србије, Путевима Србије, Скијалиштима Србије, Србијашумама, Србијаводама, Заводу за уџбенике, Нуклеарним објектима Србије - Винча, као и ЈП за склоништа Београд, Јавно комуналном предузећу Услуга Прибој и Јавно стамбеном предузећу Приштина.

Правну форму у наредном периоду, уколико би овај предлог био усвојен, према подацима из АПР-а требало би да промене и ЈП за развој планинског туризма Стара планина Књажевац, ЈП Борјак Врњачка Бања, као и национални паркови Шар планина - Штрпце, Копаоник, Ђердап, Тара и Фрушка Гора.

Из ЈП у акционарско друштво (АД) или друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) требало би да пређе и предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица, Емисиона техника и везе Београд, као и ЈП за развој и унапређивање информисања путем електронских медија на српском језику у АП Косово и Метохија "Мрежа-Мост" Београд.

Као разлог доношења овог закона у Предлогу је наведено да Србија има усвојену Стратегију државног власништва и управљања привредним субјектима који су у њеном власништву за период од 2021. до 2027. и да тај стратешки акт пружа визију и упутства у вези са циљевима власничког управљања над тим привредним субјектима, као и принципима корпоративног управљања и праксама надзора у складу са међународним стандардима и најбољом праксом.

Тренутно је у овој области, како пише у предлогу закона, неуједначени правни оквир за привредне субјекте који су у власништву државе и уочено је непостојање централизованог власничког ентитета, одговорног за власничко управљање, а такво централизовано управљање привредним субјектима је опредељење Србије.

Нови закон би требало да уједначи правни оквир за успостављање општих правила власништва и управљања за све привредне субјекте, смањи досадашњу дисперзију која може довести до нејасних циљева и подржи раздвајање улога државе као власника, креатора политика и регулатора.

Предлог закона, како се наводи, неће утицати на повећање цена роба и услуга, али се зато могу очекивати позитивни ефекти на животни стандард, услед унапређења пословања привредних друштава увођењем корпоративног управљања и пословања у складу са општим циљевима државе.

Према овом Предлогу закона ЈП би требало да постану друштва капитала са правном формом акционарског друштва (АД) или друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО) у којем држава има својство члана, односно акционара са више од 50 одсто основног капитала друштва, као и привредно друштво у којем Србија има контролно власништво по другом основу.

Како је наведено, овај закон се не би примењивао на привредна друштва у власништву Србије која обављају делатност производње наоружања и војне опреме, која послују као банке, осигуравајуће и друге финансијске институције, друштва која су основана и послују у складу са законом којим се уређује иновациона делатност и на институте. Такође, закон се не односи ни на она привредна друштва над којима је покренут поступак приватизације, односно над којима је отворен стечајни поступак у смислу прописа којим се уређује стечај.

Наведено је и да се централизовано власничко управљање врши у складу са циљевима, а то су очувања националних и стратешких интереса, тржишта и заштите потрошача, умањења социјалног раслојавања друштва, затим одрживог управљања животном средином и одрживог коришћења природних ресурса Србије и унапређења економског, индустријског и друштвеног развоја.

Приликом промене правне форме, како је предложено, основни капитал ЈП се конвертује у акције, односно уделе у зависности од форме привредног друштва, док се задржава правни субјективитет и пословни идентитет ЈП, без ликвидације, без престанка пословања и без прекида правног континуитета и ЈП задржавају свој идентитет у правном и пословном смислу.

"Влада доноси акт о критеријумима за избор правне форме друштва капитала у коју ће се јавно предузеће трансформисати", наводи се у Предлогу закона.

Ова предузећа су дужна да Министарству привреде доставе списак непокретне имовине над којом имају право својине, односно право коришћења, најкасније у року од три године од дана почетка примене овог закона.

"Влада, на предлог Министарства привреде, одлучује о непокретној имовини на којој друштва капитала имају право коришћења, у складу са законом, а која ће бити пренета у власништво друштва капитала, након чега ће друштво капитала извршити упис права својине", наводи се у Предлогу закона.

На предлог Министарства, Влада Србије ће најкасније годину дана од дана почетка примене овог закона, донети потребне акте за промену правне форме јавних предузећа у форму акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу.

Предвиђено ангажовање 15 стручњака

Предлог закона предвиђа уређивање питања корпоративног управљања "у складу са најбољом међународном праксом" и стручно усавршавање представника државе у Скупштини друштва капитала, лица које обавља функцију директора и лица у надзорном одбору.

Стручно усавршавање се обавља према Програму стручног усавршавања из области корпоративног управљања који доноси министар привреде, а састоји од едукативног дела за полагање испита, који укључује предавања у области корпоративног управљања и писаног испита ради провере знања из области корпоративног управљања.

Проверу знања из области корпоративног управљања и полагање испита, организује и спроводи Привредна комора Србије.

У Предлогу се наводи и да је за реализацију овог закона потребно обезбедити средства за плате у Министарству привреде, услед знатног повећања обима и делокруга послова и успостављања централизованог управљања у свим привредним друштвима.

"У складу са планираним јачањем кадровских капацитета, потребно је обезбедити средства за плате у Министарству привреде у износ од по 30.000.000 динара за запошљавање по 15 лица у 2024. и у 2025. години", пише у Предлогу закона.

(РТ Балкан)