четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ана Филимонова: Симбиоза НАТО и ЕУ – Хашим Тачи
Хроника

Ана Филимонова: Симбиоза НАТО и ЕУ – Хашим Тачи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 03. фебруар 2011.

Информације, које је за извештај ПССЕ прикупио правник Дик Марти о злочинима организованих злочиначких група косовских албанаца, најмање десетак година биле су познате западним специјалним службама, међународним организацијама и органима правног поретка низа западних земаља.

Према подацима лондонског „Гардијана“, још 2004. године у документима НАТО „косовски премијер Хашим Тачи фигурирао је као „једна од најкрупнијих риба“ у мрежи организованог криминала. У суштини, „косовска влада“ је, заправо, подређена карика у албанском криминалном ланцу, који је опасао Балкан, и који се развукао даље у Европу, у САД. Један од ауторитета те мафије је Џавид Халити, члан председништва косовског парламента, функционер партије Хашима Тачија (Демократска партија Косова), Тачијев политички и финансијски саветник, члан Дреничке групе, а раније начелник позадине „Ослободилачке војске Косова“, који је крајем 90-их година руководио новчаним токовима ОВК. „Гардијан“ пише о учешћу Џ. Халитија „у тровини оружјем и наркотицима“, и о томе да су на његовој души још најмање два убиства“.[1]

Швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“ је 30. јануара објавио податке о томе да су НАТО, а такође власти Швајцарске, знали за криминалну делатност Џавида Халитија и да је управо на територији Швајцарске и формирана „Ослободилачка војска Косова“ (ОВК), да су ту утемељени организована трговина наркотицима, оружјем и људима. Халити се настанио у Цириху још 1986. године[2] и, без обзира на то што су швајцарске власти располагале потпуном информацијом о преступнику, његова делатност није привлачила пажњу.

Такође, швајцарски званични извори тврде, да су два најближа сарадника Хашима Тачија – бивши министар одбране, сада посланик парламента Косова Азем Суља и бивши шеф обавештајне службе ОВК, који је потом постао шеф обавештајне службе (SHIK) Тачијеве партије (он је „сива еминенција“ косовског режима) Кадри Весели – несметано добијали дозволе за боравак у Швајцарској (мимо швајцарског законодавства, јер слична документа могу добити једино странци који непосредно живе у тој земљи). Немачка обавештајна служба BND је 2005. године оквалификовала Суљу и Веселија као кључне фигуре организованог криминала на Косову.[3]

Косовска SHIK је настала након такозване демилитаризације “Ослободилачке војске Косова“, а њени творци су Х.Тачи, Џ.Халити, К.Весели и истоимена албанска специјална служба. По подацима КФОР и УНМИК, делатност тих специјалних служби укључивала је прекупљање информација и застрашивање српског становништва са циљем његовог изгона из северног дела Косовске Митровице.[4]

САД и ЕУ су већ низ година располагали поузданим и исцрпним подацима о албанској криминалној мрежи на Косову, које су добијали по линији специјалних служби (америчка FBI, британска МИ6, италијанска SISMI, немачка BND и друге). У извештајима у периоду од 2001. до 2004. године навођено је, да SHIK Хашима Тачија одржава контакте са многим организованим криминалним групама и крупним корпорацијама ("Dukađini", "Devolli", “KelmendieGeci”), учинивши их богатим захваљујући прању новца.[5]

Сви ти подаци – имена, зоне одговорности организованих криминалних група, базе ОВК у Албанији, чињенице киднаповања Срба, мучење затвореника, трговина извађеним људским органима, везе са исламистичким организацијама Блиског Истока и Турске – били су током низа година добро познати УНМИК и МТБЈ.[6] Међутим, разграната криминална делатност Косовара није бунила западне политичаре, нити их буни. На пример, Мадлен Олбрајт је оснивач и власник контролног пакета акција консалтинг холдинга „Олбрајт груп“, који је зарадио значајан капитал захваљујући телекомуникацијском бизнису на Косову. Главни оператер косовске телефоније је компанија „Ваља“, а кључна фигура у том бизнису је Бернар Кушнер. Његов брат је оснивач прве мреже мобилне везе не Косову, која данас обухвата око 300 хиљада корисника, а годишњи приход компаније „Ваља“ отприлике је 200 милиона долара. Компанија „Ипко-нет (интернет – пројекат Косова) створена је напорима Међународног комитета за помоћ лицима, која се налазе у опасности, управо у току бомбардовања Југославије од стране авијације НАТО. Затим, након уласка НАТО на територију покрајине Косово, под патронатом тог истог Бернара Кушнера је потписан ексклузивни уговор са КЕК (Косовска енегетска корпорација). Провајдер „Ипко-нет“ обухвата 70 процената територије Косова и Метохије. Олбрајтова од 2004. године обавља функцију специјалног представника председника Савета директора „Ипко-нет“. Покровитељ „Олбрајт групе“ на Косову био је Џејмс О'Брајен, бивши специјални изасланик САД на Балкану, сада сарадник компаније М.Олбрајт. Џ. О'Брајен успешно штити интересе америчког капитала, истиснувши са тржишта другог оператера за мобилну везу – косовског олигарха Екрема Луке. Овом последњем су припретили хапшењем због његове „криминалне делатности“ и ускратили визу за улазак у САД, а када је Е.Лука одлучио да се не опире представницима америчког бизниса, њега су скинули са „црног списка САД“.[7]

Како указује Дик Марти, он је био шокиран сазнавши да су службеници УНМИК, одлазећи с посла, ступали у службу косовских власти; тако се, на пример, бивши човек број 2 у УНМИК-у налази се у служби код Харадинаја, а један од Тачијевих саветника у прошлости је био чиновник мисије ОУН.[8]

У овом тренутку амерички „пројекат Косово“ претпоставља фундаментално преуређење како међународних (натовских) структура, тако и косовских политичких организација. Снаге под командом НАТО (КФОР) се реорганизују. Од 1. марта 2011. године америчка команда претпоставља да ће преузети на себе искључиву контролу на целокупној северној зони КФОР на Косову и Метохији уз мању ограду – тамо, где живе Срби, остаће тек мањи француски контингент,који ће бити смањен са 600 на 300 људи. КФОР ће уместо пет „бригадних зона“ формирати две – Бригаду Север под америчком командом и Бригаду Југ под италијанском или немачком командом.[9]

Уочи преговора са Београдом на којима по свој прилици желе да заувек „затворе“ питање о Косову, албанске политичке снаге се консолидују. У другој половини јануара објављена је намера да се створи „велика коалиција“ која би укључивала Демократску партију Косова Хашима Тачија, Демократски савез Косова Исе Мустафе и Алијансу за будућност Косова (функцију председника у одсуству Р.Харадинаја, који очекује одлуку МТБЈ, обавља Блерим Шаља). Коалицији предстоји да реши „10-20 великих питања за Косово“.[10]

Истовремено, Резолуција Европског парламента о евроинтеграцији Србије, усвојена 20. јнуара 2011. године, са пређашњом упорношћу позива Србију да „испуни обавезе“ – да потпуно сарађује са Хашким трибуналом. А убедљивим доказом о сарадњи сматраће се једино изручење преосталих на слободи Ратка Младића и Горана Хаџића.

Подсетимо да су управо у МТБЈ уништени докази о трговини људским органима (истрага је вођена 2004. године у месташцу Рипа у близини градића Бурел у Албанији)... А данас се статус Србије као кандидата за члана ЕУ и почетак прелиминарних преговора поново доводе у зависност од става главног тужиоца МТБЈ – сматра ли он сарадњу Србије са трибуналом „потпуном“.

У односу на Косово резолуција Европског парламента обавезује Србију да не инсистира на разматрању статуса или поделе Косова и, у суштини, позива је да изврши притисак на косовске Србе да се подчине власти мисије ЕУЛЕКС. То се потурта као „пружање помоћи у побољшању сарадње ЕУЛЕКС са косовским Србима на успостављању владавине права на северу Косова“. Ако хоћемо прецизније, влади Србије се даје „почасна улога“ у демонтирању паралелних структура власти, које (дословно!) „подривају процес децентрализације и спречавају потпуну интеграцију српске заједнице у косовске институције“. Осим тога, резолуција садржи такве елемнте мешања у унутрашње послове Србије, као што су провођење судске реформе (која изазива оштар протест водећих српских правника), потпуна транспарентност партијског финансирања, слобода штампе (у својству похвалног примера наводи се одржавање „Геј параде“ у Београду) реформа полиције, замрзавање делатности специјалних служби, заштита националних мањина (окончање формирања Националних савета, који имају огромне друштвено-политичке привилегије), реформа армије, а такође се поздравља одлука српских власти да дозволи улазак у земљу грађанима земаља – чланица ЕУ само уз личну карту (документ за доказивање идентитета у сопственој земљи).[11]

Мисија Европске уније (ЕУЛЕКС) инсистира на томе, да је север Косова „опасна зона“. А став Брисела остаје непромењен - независност Косова не подлеже преиспитивању, али је „косовској влади потребна нова фигура, која није оптерећена пртивуречностима“ (само то). Тојест, потребна је промена „лица Косова“ (ако се таквим лицем сматра Хашим Тачи) – у интересу „решавања проблема помањкања међународног кредита поверења према косовској страни“. Клан Тачија ће жртвовати, али ће у очување „пројекта Косова“ бити ангажоване све снаге. Иако патетика ЕУЛЕКС о смени косовског руководства у спровођењу истраге против Тачијевог клана изазива дубоку иритацију код косовских власти. На пример, министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи је захтевао повлачење ЕУЛЕКС са севера Косова и увођење у тај део директне констроле КФОР и Косовских полицијских снага (КПС).

ЕУ и НАТО су у целини солидарни у својој политици према Косову и Србији у целини. 21. јануара известилац Европског парламента Јелко Кацин је апострофирао, да резолуција тог органа „на предвиђа разматрање питања о статусу Косова на преговорима Београда и Приштине“.[12] Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је изјавио, да подела Косова није варијанта, а да ће КФОР као „гарант мира и стабилности на Косову“ и даље контролисати косовску територију. Након тога КФОР је пренео овлашћења за контролу дела границе Косова са Македонијом Косовској пограничној полицији (у априлу прошле године КФОР је већ предао контролу над границом са Албанијом у дужини од 113 километара).

Карактеристично је да извештај Дика Мартија практично није утицао на политику званичног Београда у односу према Косову. Српске власти су до последњег тренутка покушавале да ћуте поводом сензационалног извештаја. А заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић је саопштио, да се тужилаштово неће оглашавати поводом Мартијевог извештаја о трговини људским органима на Косову (приметимо да је Дик Марти оштро критиковао српоско правосуђе).[13]

Српске општине на северу Косова принуђене су да се боре за опстанак у условима потпуног нерада Београда. Истовремено је очигледна спрега интереса међународних организација (КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС, МТБЈ) и власти Приштине. Међународне структуре су заузеле позицију подржавања „пројекта Косова“ и традиционално агресивно-офанзивни став према Србима. Овим последњим се очигледно запречава пут ка преиспитивању „настале ситуације“ на Косову и на предстојећим преговорима Београд – Приштина.

Дакле, предузимају се озбиљни напори како се не би допустиле промене оцена о деловању страна у „косовском конфликту“, како се не би довела у питање независност Косова и све свело на уклањање Хашима Тачија. Европа својим рукама помаже да се отргнута од Србије покрајина Косово претвори у „државу“, у којој власт припада хомогеним, одлично наоружаним криминалним групацијама, које још располажу са огромним финансијским ресурсима, и чија делатност излази далеко изван граница Балканског полуострва.

(Фонд стратешке културе, 3.2.2011)

 


[4]http://www.123people.com/ext/frm?ti=personensuche%20telefonbuch&search_term=kadri%20veseli&search_country=US&st=suche%20nach%20personen&target_url=http://www.savekosovo.org/default.asp%3Fp%3D4%26leader%3D0%26sp%3D39§ion=weblink&wrt_id=217

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер