.jpg)
| Hronika | |||
Armin Lašet: Realizacija projekta „Severni tok 2“ ne treba da zavisi od situacije u vezi s hapšenjem Navaljnog; Nema osnova za ukidanje sankcija Rusiji uvedenih zbog Krima |
 |
 |
 |
| subota, 23. januar 2021. | |
|
Realizacija projekta „Severni tok 2“ ne treba da zavisi od situacije u vezi s hapšenjem ruskog blogera i opozicionara Alekseja Navaljnog, smatra naslednik kancelarke Angele Merkel na mestu lidera Hrišćansko-demokratske unije Armin Lašet. Evropski parlament je nakon hapšenja Navaljnog u Rusiji usvojio rezoluciju u kojoj se od EU traži da se „hitno spreči završetak gasovoda“ i da se „pooštre ograničavajuće mere“ protiv Rusije.
Lašet, aktuelni premijer nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija, s tim u vezi kaže da Navaljni treba da bude odmah oslobođen, ali da putevi isporuke gasa Nemačkoj ne zavise od tog pitanja. Budući lider CDU je u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao i da su spoljnopolitički argumenti kritičara projekta neosnovani, posebno kada je reč o geostrateškim interesima Ukrajine jer ih vlada Nemačke svakako uzima u obzir. Podsetimo, Navaljni je 17. januara priveden na moskovskom aerodromu Šeremetjevo po povratku iz Nemačke, gde je bio na lečenju nakon navodnog trovanja. Na sudskom ročištu određen mu je pritvor od 30 dana. Prema navodima Federalne kazneno-popravne službe, Navaljni je pritvoren zbog kršenja uslovne kazne i za njim je 29. decembra 2020. godine izdata poternica u Rusiji. Navaljni ima dve uslovne osude. Prva je u slučaju „Kirovles“ vezana za proneveru više od 16 miliona rubalja, a druga, u slučaju „Iv Roše“, za krađu od preko 30 miliona rubalja. Kada je reč o sankcijama koje je Brisel uveo Rusiji zbog Krima i Donbasa, Lašet je izneo stav da nema osnova za njihovo ukidanje. Kako je rekao da nema napretka po tim pitanjima. Evropska unija je u decembru prošle godine ponovo produžila ekonomske sankcije Rusiji koje su prvi put uvedene 2014. godine nakon prisajedinjenja Krima Rusiji, a godinu dana kasnije uvedene su sankcije i zbog neispunjavanja Minskih sporazuma. (Sputnik) |
Ostali članci u rubrici
- Tepić: Koalicija „Srbija protiv nasilja“ više ne postoji. Jovanović: Ovo su Hilovi izbori, žele da ubace opoziciju zbog davanja legitimiteta Vučićevoj vlasti. Lazović: Ne prepuštamo SNS-u bilo šta, razvlastićemo ih grad po grad
- N1: Koalicija „Srbija protiv nasilja“ se podelila povodom (ne)izlaska na izbore 2. juna. Izlazak su podržali: NPS, „Zeleno-levi front“, „Ekološki ustanak“, PSG i „Novo lice Srbije“. Protiv su: SSP, DS, „Srbija Centar“ i „Zajedno“
- Margarita Simonjan: U Donjecku poginuo američki ratni izveštač iz Donbasa Rasel Bentli, koji je radio za Sputnjik
- Vučić na Pinku: Otpor rezoluciji o Srebrenici u UN sve veći, naša borba traje i neće biti laka, videćemo tu ko je prijatelj, a ko neprijatelj Srba i Srbije. Narednih godina očekujemo ogroman novac iz namenske industrije
- Demokratska stranka: Apelujemo da koalicija „Srbija protiv nasilja“ donese jedinstven stav o izborima 2. juna
- Ustavni sud Hrvatske: Predsednik Zoran Milanović ne može da bude ni premijer, ni kandidat za mandatara za sastav Vlade
- Sergej Lavrov: Rusija neće obustavljati borbena dejstva, čak i ako počnu pregovori sa Ukrajinom. Insistiranje da se „Rusiji nanese strateški poraz“ pokazuje agoniju i histeriju Zapada
- Peter Stano: Briselski sporazum je obaveza. Svi postignuti sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine moraju se sprovesti, kako kada je reč o ranijim sporazumima, kao što je Briselski, tako i kada je reč o Ohridskom sporazumu
- Raša Nedeljkov: Spajanjem lokalnih izbora 2. juna maliciozna migracija birača se delimično amortizuje, ali ne u potpunosti - jer i dalje postoji 65 opština iz kojih mogu da se prebacuju birači
- Vilijam Berns, direktor CIA: Postoji realan rizik da bi Ukrajina mogla da izgubi rat od Rusije do kraja 2024. godine
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
