уторак, 07. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Барак Обама: Изливање нафте у Мексичком заливу приоритет
Хроника

Барак Обама: Изливање нафте у Мексичком заливу приоритет

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 17. мај 2010.

Председник Барак Обама изјавио је да ће и даље предано радити на томе да се огромно изливање нафте у Мексичком заливу заустави, нафта уклони и све очисти.

Обама је у Белој Кући изјавио да је тренутно најважнији приоритет заустављање изливања нафте и истакао да научници и стручњаци користе најбољу и најновију технологију да би зауставили изливање што пре. Председник се састао члановима кабинета и другим званичницима поводом изливања нафте.

Обама је такође упутио оштре речи челницима нафтне компаније Бритиш Петролеум, Трансоушн и Халибартон који су  се почетком недеље, на претресу у Сенату, међусобно оптуживали за катастрофу. Обама је додао да и федерална влада треба да преузме део одговорности за инцидент.

Он је рекао да ће предузети кораке да се, како је рекао, раскине блиска веза нафтних компанија са агенцијама које их регулишу. Председник је такође најавио ново испитивање процедура за заштиту околине приликом истраживања нафте и гаса.

У међувремену, истраживач са универзитета Пердју Стив Верли изјавио је да је количина нафте која се свакодневно излива у Мексички залив вишеструко већа од пет хиљада барела нафте дневно, како је проценио Бритиш Петролеум, и да на основу снимака процењује да је реч о 70 хиљада барела дневно.

BBC: Бритиш Петролеум испумпава изливену нафту

Нафтни гигант, компанија БП (Бритиш Петролеум) саопштила је да је коначно успела да преусмери део сирове нафте која се, из оштећеног подводног налазишта, изливала у воде Мексичког залива.

Како из Вашингтона преноси BBC-јев дописник Ричард Листер, инжењери су током протеклог викенда настојали да уз помоћ подводних робота причврсте уску цев на оштећени нафтовод који се налази на морском дну.

Према њиховим речима, после неколико пропалих покушаја, успели су да преусмере отицање нафте ка броду који је укотвљен на површини и из кога ће нафту на сигурно одвозити барже.

Компанија БП је саопштила да је исувише рано рећи колико је тачно нафте која се излива на овај начин прикупљено, али Кент Велс, потпредседник БП-ја за истраживање и производњу изјавио је да се нада како ће у наредним данима бити повећана количина нафте која се преусмерава на овај начин, иако, према његовим речима, ова техника није коначно решење за проблем: "Све се одвија по плану и сада врло полако повећавамо количину која се цревом извлачи ка површини. Према броду сада стижу нафта и гас. Гас сагоревамо а нафта се прикупља у броду. Покушаћемо да наредних дана колико год можемо повећамо количину нафте и гаса који се испумпавају из оштећени цеви на дну мора".

БП такође каже да ће покушати да примени и друге методе како би спречио даље изливање нафте, укључујући затрпавање бушотине муљем како би била сасвим блокирана.

Уједно је у току пробијање друге бушотине с циљем да се преусмери ток разливања нафте.

У БП тврде да се у море, у просеку, дневно излије око 5000 барела нафте. Међутим независни океанографи у САД кажу да су како одмах испод морске површине тако и на дубинама већим од 1000 метара открили велике количине изливене нафте што указује да је хаварија далеко тежа него што се првобитно страховало.

Независни научници у Сједињеним Државама упозоравају међутим да су открили огромне подводне облаке нафте дубоко у мору, што буди страховања да је количина изливене нафте далеко озбиљнија. Професор Вернон Аспер налази се на истраживачком броду који је испитао стање под водом, на месту одакле се нафтна мрља шири: "Ти облаци вероватно стижу директно из извора и подижу се као што се подиже облак пепела из вулкана на Исланду. Шире се на извесној висини изнад морског дна и потом нисмо сигурни шта се са њима догађа. Изгледа да су они највећи облаци тако разливене нафте широки између четири и шест километара у најширем делу и да се простиру и до тридесет километара далеко од самог извора".

Прву независну истрагу о последицама изливања нафте у Мексички залив предводила је Саманта Џои, професор морске биологије на Универзитету у Џорџији.

Она на напоре БП гледа са извесном дозом размевања: "Ако знамо да није протекао ни пун месец од несреће, успостављање било какве контроле на изливањем ове величине је импресиван успех. Ако буду успели да преусмере барем 60-70 одсто нафте, то је добар почетак, и свакако је боље него да она настави да неометано истиче".

Говорећи о последицама постојања великих количина нафте које су отркивене испод морске површине, Саманта Џои, професор морске биологије на Универзитету у Џорџији, за BBC каже: "Ефекте у великим дубинама тешко је предвидети, али свакако се могу очекивати микробске активности које ће довести до веће потрошње кисеоника. Чињеница је да је ниво кисеоника пао за тридесет одсто у регистрованим облацима које чине мешавина нафте и вода. Ако осете да им је опстанак у таквим околностима угрожен, многе рибе и планктони почеће да избегавају критичне области а тиме би могао да буде поремећен ланац исхране. Другим речима, све што може да се креће, побећи ће из тих области", рекла је Саманта Џои, професор морске биологије на Универзитету у Џорџији.

(VOA, BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер