Početna strana > Hronika > Barak Obama: Izlivanje nafte u Meksičkom zalivu prioritet
Hronika

Barak Obama: Izlivanje nafte u Meksičkom zalivu prioritet

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 17. maj 2010.

Predsednik Barak Obama izjavio je da će i dalje predano raditi na tome da se ogromno izlivanje nafte u Meksičkom zalivu zaustavi, nafta ukloni i sve očisti.

Obama je u Beloj Kući izjavio da je trenutno najvažniji prioritet zaustavljanje izlivanja nafte i istakao da naučnici i stručnjaci koriste najbolju i najnoviju tehnologiju da bi zaustavili izlivanje što pre. Predsednik se sastao članovima kabineta i drugim zvaničnicima povodom izlivanja nafte.

Obama je takođe uputio oštre reči čelnicima naftne kompanije Britiš Petroleum, Transoušn i Halibarton koji su  se početkom nedelje, na pretresu u Senatu, međusobno optuživali za katastrofu. Obama je dodao da i federalna vlada treba da preuzme deo odgovornosti za incident.

On je rekao da će preduzeti korake da se, kako je rekao, raskine bliska veza naftnih kompanija sa agencijama koje ih regulišu. Predsednik je takođe najavio novo ispitivanje procedura za zaštitu okoline prilikom istraživanja nafte i gasa.

U međuvremenu, istraživač sa univerziteta Perdju Stiv Verli izjavio je da je količina nafte koja se svakodnevno izliva u Meksički zaliv višestruko veća od pet hiljada barela nafte dnevno, kako je procenio Britiš Petroleum, i da na osnovu snimaka procenjuje da je reč o 70 hiljada barela dnevno.

BBC: Britiš Petroleum ispumpava izlivenu naftu

Naftni gigant, kompanija BP (Britiš Petroleum) saopštila je da je konačno uspela da preusmeri deo sirove nafte koja se, iz oštećenog podvodnog nalazišta, izlivala u vode Meksičkog zaliva.

Kako iz Vašingtona prenosi BBC-jev dopisnik Ričard Lister, inženjeri su tokom proteklog vikenda nastojali da uz pomoć podvodnih robota pričvrste usku cev na oštećeni naftovod koji se nalazi na morskom dnu.

Prema njihovim rečima, posle nekoliko propalih pokušaja, uspeli su da preusmere oticanje nafte ka brodu koji je ukotvljen na površini i iz koga će naftu na sigurno odvoziti barže.

Kompanija BP je saopštila da je isuviše rano reći koliko je tačno nafte koja se izliva na ovaj način prikupljeno, ali Kent Vels, potpredsednik BP-ja za istraživanje i proizvodnju izjavio je da se nada kako će u narednim danima biti povećana količina nafte koja se preusmerava na ovaj način, iako, prema njegovim rečima, ova tehnika nije konačno rešenje za problem: "Sve se odvija po planu i sada vrlo polako povećavamo količinu koja se crevom izvlači ka površini. Prema brodu sada stižu nafta i gas. Gas sagorevamo a nafta se prikuplja u brodu. Pokušaćemo da narednih dana koliko god možemo povećamo količinu nafte i gasa koji se ispumpavaju iz oštećeni cevi na dnu mora".

BP takođe kaže da će pokušati da primeni i druge metode kako bi sprečio dalje izlivanje nafte, uključujući zatrpavanje bušotine muljem kako bi bila sasvim blokirana.

Ujedno je u toku probijanje druge bušotine s ciljem da se preusmeri tok razlivanja nafte.

U BP tvrde da se u more, u proseku, dnevno izlije oko 5000 barela nafte. Međutim nezavisni okeanografi u SAD kažu da su kako odmah ispod morske površine tako i na dubinama većim od 1000 metara otkrili velike količine izlivene nafte što ukazuje da je havarija daleko teža nego što se prvobitno strahovalo.

Nezavisni naučnici u Sjedinjenim Državama upozoravaju međutim da su otkrili ogromne podvodne oblake nafte duboko u moru, što budi strahovanja da je količina izlivene nafte daleko ozbiljnija. Profesor Vernon Asper nalazi se na istraživačkom brodu koji je ispitao stanje pod vodom, na mestu odakle se naftna mrlja širi: "Ti oblaci verovatno stižu direktno iz izvora i podižu se kao što se podiže oblak pepela iz vulkana na Islandu. Šire se na izvesnoj visini iznad morskog dna i potom nismo sigurni šta se sa njima događa. Izgleda da su oni najveći oblaci tako razlivene nafte široki između četiri i šest kilometara u najširem delu i da se prostiru i do trideset kilometara daleko od samog izvora".

Prvu nezavisnu istragu o posledicama izlivanja nafte u Meksički zaliv predvodila je Samanta DŽoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u DŽordžiji.

Ona na napore BP gleda sa izvesnom dozom razmevanja: "Ako znamo da nije protekao ni pun mesec od nesreće, uspostavljanje bilo kakve kontrole na izlivanjem ove veličine je impresivan uspeh. Ako budu uspeli da preusmere barem 60-70 odsto nafte, to je dobar početak, i svakako je bolje nego da ona nastavi da neometano ističe".

Govoreći o posledicama postojanja velikih količina nafte koje su otrkivene ispod morske površine, Samanta DŽoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u DŽordžiji, za BBC kaže: "Efekte u velikim dubinama teško je predvideti, ali svakako se mogu očekivati mikrobske aktivnosti koje će dovesti do veće potrošnje kiseonika. Činjenica je da je nivo kiseonika pao za trideset odsto u registrovanim oblacima koje čine mešavina nafte i voda. Ako osete da im je opstanak u takvim okolnostima ugrožen, mnoge ribe i planktoni počeće da izbegavaju kritične oblasti a time bi mogao da bude poremećen lanac ishrane. Drugim rečima, sve što može da se kreće, pobeći će iz tih oblasti", rekla je Samanta DŽoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u DŽordžiji.

(VOA, BBC)